Све оно што смо

 у раној младости тражили,

то, у зреломе добу,

почиње да тражи нас.

Има време

кад човек трага за Богом,

и време

кад Бог трага за човеком.

Човек и Бог

траже се –

 наизменично, али и узајамно –

без престанка.

Има време

кад човек трага за Богом;

време кад Бог

трага за човеком;

време кад се човек и Бог

узајамно траже:

време кад човек креће

 у потрагу за Богом

а, истовремено,

и Бог креће

у сусрет човеку.

Све што тражимо,

то у неко доба

почиње да тражи нас.

Лирски записи

Атлантистима никада не веруј.

Никад им не окрећи леђа.

Вазда их држи на нишану.

Само се преко нишана с њима договарај.

Убиће те, потуљено и мучки (курвински), чим им окренеш леђа.

У њих ничег људског и племенитог нема.

Њима је и душа црна.

Црња од пакла.

Потомци Црних Гмазова морају бити потуљени, лукави, погани и зли.

Све што умеју – то је да пљачкају, отимају, краду и кукавички убијају.

Они увек кукавички и подмукло убијају.

Неосвешћени Срби, који њима верују, брзо, и изненада, са овога света одлазе.

Мудар Србин никада не верује Атлантистима.

И никада им леђа не окреће.

Вазда их на нишану држи, и само преко нишана с њима разговара.

Лирски записи из Акаше

Један народ може да решава своје друштвене (социјалне) проблеме само онда када наступа са својег расног, националног, верског, митског и архетипског становишта.

Свеколика србска друштвена, материјална и духовна беда јесте последица одбацивања србске вере, србског мита, србске културе и србског архетипа.

Србском народу нема ни опстанка ни живота са смислом, све док се не врати србском миту, србском архетипу, србској вери и србској култури.

Када се, понаособ и као народ у целини, будемо вратили својим најдубљим архетипским коренима, својем најтајинственијем праисконом миту, тек тада ће се сви наши друштвени (социјални) проблеми решавати сами од себе и сами по себи.

До тада, ми ћемо само да лутамо, слуђени и изгубљени, попут белих ждралова у јесењој магли.

Душа и Судбина

 траже једна другу,

 и путују заједно

кроза све светове,

како овостране

тако оностране.

Лирски записи из Акаше

Коме смета Србски мит?

Смета онима који су после Срба дошли у Европу.

А за Србе су сви савремени Европљани дошљаци, јер су Срби – Првобитни Европљани.

Пре двадесет и седам векова цела је Европа била Србска.

Сви су Европљани говорили србским језиком, ведсрбским праизворним језиком, а из тог

Језика Мајке изиђоше и на свет се родише, гле! сви ини европејски језици.

Србски мит јесте једина истинита повесница Европе и васколиког словесног света.

Изван Србског мита нема никакве истините историје.

Они који се боре против Србског мита, боре се против Истине!

Лирски записи

Већ стотину лета у Србији слушамо само једну страну, атлантистичку и англофилску, ону страну која је засењена и опчињена лажним сјајем ватиканске и предаторске Јевропе, Јевропе без душе и самилости, Јевропе јудео-кршћанских варвара и канибала.

А никако, за читаво минуло столеће, да чујемо ону другу страну (а та друга страна је, уистини, прва и права страна!) која је србска, словенска, хиперборејска и аријевска, страну која је самородна, самосвојна и самобитна.

Да се одмах разумемо.

Бољшевизам и комунизам нису изуми и остварења Русије и руског народа, већ изуми, пројекти и остварења Ватикана и Лондона, атлантистичких лихвара, гмазова и предатора.

На руском и србском народу извршен је у двадесетом веку тотални рептилски експеримент, паклени гмазовски и лихварски експеримент сатирања, затирања и убијања народа, под покровитељством Ватикана, Лондона и Црнога Племства.

Дошло је време, да се чује – гласно и јасно да се чује –  друга, права и сушта србска, словенска, хиперборејска и аријевска страна Србије, да се чује истински и праискони глас Србства и србске душе.

Атлантисти и англофили стварају велику буку, не само у Србији, већ и у Васељени, а од те буке руше се државе и светови, руше се сазвежђа и звездана јата.

Доста нам је варварског, англофилског и атлантистичког, урлања и завијања за све минуле и будуће векове!

Лирски записи из Акаше

Европе ми уопште није жао.

Нека се распадне, и треба да се распадне.

Да се распадне и нестане таква каква јесте, јер је одувек била русофобична и србофобична.

Вазда је и вавек кретала у крсташке походе против Србије и Русије.

Грозне и ужасне походе против ПравоСлавља, против Срба и Руса.

Европа никада није имала ни љубави ни разумевања за два велика хиперборејска и аријевска народа – за Србе и Русе.

Европа је створила Османлије, те најкрволочније звери и псине рата Ватикана, Лондона, Берлина и Рептилије у свим здруженим јудео-кршћанским и исламским походима на Србију и Русију.

Расни Срби и расни Руси немају ни један једини разлог да жале за Европом која нестаје.

Само бесловесни Срби и бесловесни Руси могу да жале и тугују (и нека жале и тугују!) за Европом која се пред нашим очима урушава и распршује као кула од песка.

Србима и Русима само је патња, несрећа, бол и ужас стизала из јудео-кршћанске, лихварске и рептилске Европе.

Са нестанком хиперборејске и аријевске расе (Велике Расе), Европа је престала бити оно што је била – Сварогов Ириј на Земљи.

Што је јудео-кршћанска, ватиканска и рептилска Европа вековима сејала, то ће у овоме веку да пожање.

Они су дошли и спалили наше храмове, градове и села, срушили кипове и тргове, убили наше жене и децу. Смеjали су нам се и рекли да су наши Богови мртви и да им се морамо покорити. Тама нас jе прекрила, човеколике звери, искежених зуба и крвавих руку, су нас окружиле. Али, гле, светлост се пробиjа кроз тмину. Богови устаjу из таме заборава, стара времена су се вратила. Устаjемо после векова ропства, кидамо ланце и упиремо поглед ка небу, ка Сунцу. Они више нису тако силни, тако страшни… сада jе то jадна, очаjна звер сатерана уза зид. Та звер нас гледа уплашено, моли да jоj опростимо, да jе поштедимо. Али, знаjте, милости више нема, мач мора бити забиjен у срце звери. Коначна слобода долази када звер умре. Више нисмо слаби, очаjни, уплашени. Сада смо челична песница, песница Богова, воjска коjа маршира под стегом Коловрата. Победа jе наша. Слава Боговима и Прецима нашим. Слава и Част.