Цуре јесењске дуге ноћи
небесног млека звезде сањалице
све моје сузе и сестре њене
моје светлице и озарлицe
На лишћу од срниног страха
умекшаном светлошћу камина
занавек небо уздахе не прима
тек сенке јечe сањивих рима
И слаби сласт неисказану
у таласу његових предомишљања
и блага светлост сабахданa
где ћути мисао слатких рана
Сву драж у чистоти разабрану
с мог образа и чела ведрог
тихују зрикавци и птице станарице
а славуји трепере у свом болу
Смешци плачу у пурпура нежног
да моју прошлост благост руби
моја душа не распознаје
грехе земног срце чисто љуби

Речи нас издају

у тренуцима

кад су најпотребније.

Најдубља осећања,

 најдубље увиде и спознаје

 никада не можемо

изразити речима.

Постоје стања душе и духа

која не могу стати у речи,

која се речима опиру.

Има тренутака,

кад шутња и тишина

казују више

од свих речи.

Љубав црпе снагу,

животне сокове и божанска дејства

 с ону страну свега опипљивог,

појавног и видљивог,

 тамо негде иза свих појмљивих

и разумних ствари,

у највећој тишини и дубини

тајинствених оностраних светова,

где само пречисте

и божанске душе

имају увида у њено порекло.

Суштина љубави

 није у ономе што се види и чује,

већ у ономе што се

ни видети ни чути не може.

Лирски записи из Звездане Акаше

Живот мора да буде чаролија да би био живот са сврхом и смислом.

И све што сневамо, што мислимо, што чинимо, што радимо мора бити чаролија.

Колико чаролије у нечему, толико вредности, лепоте, дивоте и смисла у томе нечему.

Чаролија је више од магије.

Та древна србска реч обухвата и покрива много других, како србских тако и туђинских речи.

Чаролија је истовремено и магија, и мистика, и мистерија, и тајинство, и тајна, и алхемија.

Чаролија је суштаство (есенција) живота са сврхом и смислом.

Ми морамо овоме свету да повратимо чаролију.

Ако свету не повратимо чаролију, света више ни бити неће.

Заиста, немогуће је уопште и живети без чаролије.

Чаролија је душа љубави.

Колико чаролије има у љубави, толико и саме љубави има!

Чаролија је тамо негде иза свега видљивог; с ону страну свих ствари и појава, свих видљивих светова и свих сазнања и познања.

С ону страну бића.

С ону страну Бога.

Ни Бог не би могао да ствара без чаролије.

Бог се кроз чаролију пројављује.

Ми не видимо Бога, али ако осећамо Његову чаролију, онда ћемо и Њега видети.

Бог је у чаролији, као што је и чаролија у Богу.

Горе:

трепере

звездана јата;

 доле,

у крошњама:

зрикавци зричу.

Ноћ тиха,

дубока,

с лахором из поља.

Радост у срцу,

милина у души.

Уз хук сова,

над вртом,

тонем у сан.

Савршенство влада

над свим световима,

над свим сазвежђима,

над свим звезданим јатима,

 над свим бићима,

словесним и несловесним.

Савшенство у Срцу и Души,

 Савршенство у Уму и Духу,

Савршенство у Великом Бићу

из којега происходе сва бића.

Савршенство у Дубинама,

Савршенство на Висинама,

Савршенство Онога

Који Савршен Бива

у Остварењу Савршенства.

Ма шта мисли,

човек не може да буде потпун,

не може да буде

самосвесна и самобитна личност,

све док не победи

 страх од смрти.

А када победи страх од смрти,

тада више нема ни туге,

 ни патње,

ни брига,

 ни страхова,

 ни болести.

Да, уистини,

са победом страха од смрти,

и болест нестаје!

Они који се држе

космичке и божанске вертикале,

и који су повезани

са боговима и иним бићима

 из виших светова,

имају и прошлост

и будућност,

а што је најбитније:

 имају вечну садашњост.

У дубокој тишини,

кроз откуцаје властитот срца,

ослушкујем шапат звезда

 и бруј далеких

звезданих јата.

Ноћ,

све дубља,

тиша и тамнија.

Подижем главу,

зурим у дубине неба,

тражећи ону звезду

која је у сновима мојим

пре мене рођена.