Лирски записи из Звездане Акаше

Желим нешто песнички дивотно да напишем о мом врлом пријатељу Љубиши Ристићу из Лебана, јер тај племенити, самосвојни и самобитни човек, уистини, то и заслужује.

Љубиша је посвећеник Природе, Доброте и Лепоте, и вечити трагалац за Истином.

Узгаја – негде у брдима понад Лебана, а подно Радана – ретке праисконе (аутохтоне) воћке и биљке, и од њихових плодова, као и од иних дивљих и шумских плодова, справља сирупе, препарате и лекове који имају чудесна исцељујућа дејства.

Каква исцељујућа дејства имају његови сирупи од праисконих плодова – у то сам се и сам уверио!

За само неколико дана узимања Љубишиних сирупа, повратио сам снагу, ојачао, очврснуо и посве се окрепио.

Љубиша је расни, самосвојни и самобитни Бели Србин.

Из љубави према Србству, према ближима, према људима уопште, као и свим иним бићима, он узгаја праисконе воћке, те од њихових плодова справља чудесне сирупе, да би лечио, исцељивао и спасавао нас, своје ближње!

Они, од вас, који имају некаквих тегоба, и који имају поверења и вере у њега, могу да му се обрате, ако он то буде желео.

Будући да су ово лирски записи, песнички записи срца и душе, а не свагдања и приземна реклама, ја нећу објавити Љубишин број телефона – нека он то сам, уколико жели, учини у својим коментарима!

Љубиша ми је, у телефонском разговору рекао, да његови сирупи, да његови препарати и лекови имају још моћније дејство, ако они, који их узимају, имају поверења и вере у њега.

Из искуства поуздано знам, да је то за успешно исцељење веома важно и битно!

У младости сам

 желео да мењам

Свет из Света,

да бих

у неко доба схватио,

да се Свет

не може мењати

из Света,

већ из Свести

и Духа Стварања.

Дух Света је Велики Опсенар.

Жели да нам прикаже

како има много тога

важног и битног у свету.

И како би ми, ето,

требало да размишљамо о свету,

и да се бавимо светом!

Али,

у свету нема ничег

ни важног ни битног.

Све што је важно и битно –

то је у нама!

 

Кућа од камена и брвана,

 окићена звездама

и поноћним сунцима;

 у кући седам ветрова

 и девет вила видарица;

пред кућом поље матичњака,

 менте, босиљка и лаванде;

 над кућом бели вештац,

чаробњак

и витез праисконог реда –

Пра Владан Пантелић –

бдије

над светом земљом Тијанијом

у праскозорје Златнога доба

што се из Виших

оностраних светова

на Земљу нечујно низводи.

Немам више времена

за споредне, неважне

 и небитне ствари,

заиста:

немам више времена!

И ниједан Бели Србин

нема више времена

да се бави стварима

овога света у нестајању!

За сваког Белог Србина,

и сваку Белу Србкињу,

 овај свет је већ мртав,

 мртав одавно,

и ми се морамо посветити

битним и суштим стварима

 које нису од овoга света!

Гледај очима душе Време и простор

Те чуднице чудновате  

У суштини су једно-исто

И представљају конструкције свести

 

 Научници

 Стотине и хиљаде њих

Имају друге теорије

 О томе ломе многа копља

И праве копљанска гробља

 

Душа није конструкција свести

Њу је створио Творац

 

Када се посматра са нивоа душе

А то се мора научити –
Прочишћењем срца

Појаве се виде дубоко и истинито

 

Мили моји

Посматраје мислите делујте

 Са нивоа моћне душе

 

И повероваћете видети и створити

Васкрсење отишлих

 

Сумња у васкрсење

Је незнање о Творцу

Страшни сумњивко ствара вирус

Коме невера-несвесно даје снагу

 Вирус се зове – старост болест и смрт

Лирски записи из Звездане Акаше

Истина се мора сазерцавати широм отворених очију, и при пуној Свесности и Свести.

Србију нема више ко да штити и брани!

Овај нараштај Срба није спреман, није вољан и није кадар ни за какав одбрамбени рат.

Са овим нараштајем Срба нестаће заувек и србска држава и србска земља.

Вековима се већ сатире и затире србски род, а у свим тим ратовима минулих столећа, гинули су управо они најчистији и најхрабрији Срби, док су све ратове, чистке и погроме преживљавали превасходно издајнички, поданички и кукавички изроди.

Овај нараштај Срба – то су све потомци оних преживелих изрода, поданика и кукавица.

Нема, у овом потоњем нараштају, ни десет посто потомака расних и храбрих Срба!

Ко ће, онда, да брани Србство и Србију?

Одговор је: нико!

Овој мањини чистих и расних Срба, по мени, паметније би било да се исели из Србије, него ли, пак, да улудо гине зарад ових србских изрода који су, својом поданичком политиком у последњих стотину година, и довели Србију у овако јадно и бедно стање.

Зашто да улудо гину чисти и расни Срби, кад Србијом ионако одавно владају последњи србски изроди!

Паметније би било, да чисти, расни, самосвесни и самобитни хиперборејски Срби заувек напусте Србију, те да широм словесног света проносе србску културу, србски језик, србско предање, србску стваралачку духовност.

Мени више вреди један једини самосвесни и самобитни Србин Вертикале, него стотине и тисуће србских изрода, спремних на свакојаке нискости, подлости и гадости!