МЕНДЕЉЕЈЕВ ПЕРИОДНИ СИСТЕМ


 

Оно што се сада представља у школама и на универзитетима, под називом „Периодни систем елемената Д.И.Мендељејева “ потпуни је фалсификат. Последњи пут у неизобличеном облику прави Периодни систем је објављен 1906. године, у Санкт Петербургу (у уџбенику „Основи хемије“ ВИИИ издање). И тек 96 година после нестанка, аутентични Периодни систем се први пут диже из пепела, захваљујући публикацији ове дисертације у часопису ЗРФМ руског друштва физичара.

Спас народа нека буде највиши закон ((Salus populi suprema lex esto)) Многи су чули за Дмитрија Ивановича Мендељејева и о његовом открићу у 19. веку (1869.) „периодни закон мења својства хемијских елемената по групама и редовима“ (ауторов назив таблице је „Периодни систем елемената по групама и редовима“). Многи такође знају да је Д.И. Мендељејев био оснивач и доживотни председник (1869. – 1907.) Руског научног удружења под називом „Руско друштво хемичара“ (а од 1872. – „Руско друштво физичара и хемичара“), које је издавало током свог постојања светски познати часопис ЗРФХО све до момента ликвидације 1930. године Академије наука СССР , Друштва, и његовог часописа.

Али мало ко зна да је Мендељејев био један од последњих светски познатих руских научника с краја 19. века, који су заступали идеју у свету науке, идеју етра као светски значајне суштине.

Мендељејев јој је давао фундаментални научни и практични значај у откривању тајне постојања као и за побољшање национално-економског живота људи. Штавише, мало људи зна, да је ( после изненадне смрти Мендељејева (27.01.1907.), који је тада био препознат као изузетни научник у свим научним друштвима широм света, осим само у једном, у Санкт Петербуршкој академији наука) његово најважније откриће „Периодни закон“ био намерно и са предумишљајем фалсификован од стране светске академије наука.

Веома мало људи и сада зна, да је све горе наведено повезано заједничком нити жртвовања најбољих представника безсмртне руске мисли за добробит народа, друштвено корисне, због нарастајућег таласа неодговорности у вишим слојевима друштва тог времена. У ствари, свеобухватаном тумачењу ове друге тезе је посвећена ова дисертација, јер у свакој истинској науци занемаривања значајних чињеница увек доводи до лажних резултата.

Дакле – питање је зашто научници лажу?

Пси-фактор: ништа није свето! (Psy-faktor: ni foi, ni loi))

Тек сада, крајем 20. века, друштво почиње да схвата (и то бојажљиво) на практичним примерима, да водећи и високо квалификован, али неодговоран, циничан, и неморалан научник „светски признат“ није ништа мање опасан за људе него водећи, неморалан политичар, војник, адвокат, или у најбољем случају – „водећи“ разбојник са великом дрогом.

 

Друштву су лансирали идеју да је светска академска научна средина каста божанстава, монаха, светих очева, који се даноноћно брину за добробит народа. А обични смртници треба да једноставно гледају у уста својих добротвора, безпоговорно финансирају и реализују све њихове „научне“ замисли, предвиђања и рецепте за устројство свог друштвеног и приватног живота.

У ствари, кривично – криминалног елемента у глобалној научној заједници, није мањи него међу истим таквим политичарима.

Поред тога, криминал, анти-друштвеног дела политичара често се виде одмах, а криминално и штетно, али „научно утемељено“ дело „истакнутих“ и „угледних“ научника, друштво не препознаје одмах, већ после много година, ако не и деценија на сопственој “ кожи „.

 

Настављамо даље ову нашу истрагу о овом изузетно занимљивом (тајном) психофизиолошком фактору научне делатности (назваћемо га условно Пси-фактор), који за последицу има а приори неочекивани негативни резултат: “ Хтели смо најбоље за људе, али се испоставило као и увиек, тј. опет штета „. Пошто је у науци негативан резултат – такође резултат, који безусловно захтиева свеобухватно научно разумевање.

Разматрањем корелације између пси-фактора и основне циљне функције друштвено финансирајућег тела, долазимо до занимљивог закључка: такозвана чиста, велика наука протеклих векова, у овом тренутку,  изродила се у касту неприкосновених, односно у затворену ложу послушних знахара (ритуални исцелитељи) који су бриљантно савладали научну обману, бриљантно владају науком слеђења неистомишљеника и науком покорности пред својим моћним имућним финансијерима.

Треба имати у виду прво,  да у такозваним „цивилизованим земљама“ њихове такозване „националне академије наука“ формално имају статус друштвене организације као водеће научно експертно тело Владе.

Друго, све ове националне академије наука обједињене су међусобно у једну жестоку хијерархијску структуру (право њено име свет не зна) која треба да развије једну стратегију понашања за све националне академије наука у свету и такозвану научну парадигму, чија је суштина,  да се ни на који начин не откривају закони постајања, а пси – фактор: остварују „послушни знахари“ то је такозвано „научно“ покриће (због солидности) за сва неблагодетна дела имућних моћника у очима друштва, стичући славу жрица и пророка, утичући слично Демијургу на сам ход историјског кретања.

Све горе наведено у овом одељку, укључујући и уведени темин „пси-фактор“ било је са великом прецизношћу, расветљено, Мендељејевим предвиђањем прије више од 100 година (треба видети на пример његов аналитички чланак из 1882. “ Каква је Академија наука потребна Русији? „) у ком Дмитриј Иванович заправо даје детаљне карактеристике пси-фактора и у ком је он понудио радикалну реорганизацију програма затворене научне корпорације чланова Руске академије наука, сматрајући Академију искључиво као хранилицу за задовољавање својих себичних интереса.

У једном од својих писама, пре 100 година професору кијевског Универзитета П. Алексејеву, Мендељејев је искрено признао да је „чак спреман да сам себе закади да би ђавола запалио, то јест – да се основе академије преобразе у нешто ново, руско, своје, корисно за све, а посебно за научни покрет у Русији. „

Као што можемо видети, заиста велики научник, грађанин и патриота је знао чак да даје и сложене дугорочне научне прогнозе.

Директни докази (Аргументум ад рем) Оно што се сада представља у школама и универзитетима, под називом „Периодни систем елемената Д.И.Мендељејева „- је потпуни фалсификат. Последњи пут у неизобличеном облику прави Периодни систем је објављен 1906. у Санкт Петербургу (у уџбенику „Основи хемије“ ВИИИ издање). И тек 96 година после нестанка, аутентични Периодни систем се први пут диже из пепела, захваљујући публикацији ове дисертације у часопису ЗРФМ руског друштва физичара. После изненадне смрти Мендељејева и смрти његових вјерних научних колега из Руског друштва физичара и хемичара, први који је дигао руку на безсмртно Мендељејево дело је син његовог пријатеља и сарадника из Друштва – Борис Николајевич Меншуткин.

Наравно, да Борис Николајевич није деловао самовољно – он је само испуњавао наредбу. Пошто, је нова парадигма релативизма захтевала одбацивања идеје земљиног етра; због тога је овај захтев био постављен у ранг догме, а рад Мендељејева фалсификован.

Главно унакажење Табеле је пребацивање „нулте групе“ таблице на њен десни крај и увођење такозваних „периода“. Наглашавам да таква (само на први поглед – безопасна) манипулација логички је објашњива само као свесно уклањање главне методолошке карике у Мендељејевом открићу: Периодни систем елемената у свом почетку, у извору, то јест у горњем левом углу табеле мора имати нулту групу и нулти ред, где је елемент „X“ (по Мендељејеву – „Њутониј“) – тј земљин етар. Штавише, као јединствен кључни елемент целе таблице производних елемената, овај елемент „X“ је аргумент целог Мендељејевог периодног система. Пребацивањем нулте групе на крају таблице, се уништава сама идеја основног принципа, целокупног система елемената по Мендељејеву.

 

Због потврде горе реченог, дајмо реч самом Мендељејеву: „…

Ако аналози аргона не дају једињења, очигледно је да се не могу укључити у било коју од група раније познатих елемената, и за њих треба отворити посебну групу – нулту…

Ова позиција аргонових аналога у нултој групи је строго логични след схватања периодног закона, успут (премјештање у VIII групу јасно да није исправно) то није само моје мишљење , него и Браизнера, Пичиниа и других … Сада, када нема ни најмање сумње да испред те  I  групе у којој би требало да буде постављен водоник, постоји нулта група, чији представници имају атомску тежину мању од елемената  I  групе, чини ми се, да је немогуће негирати постојање елемената лакших од водоника.

Обратите пажњу на први елемент нултог реда прве групе. Означимо овај елемент са „Y“. Њему очигледно припадају основна својства аргонових гасова … „Корониј“, густине од око 0,2 у односу на водоник; и он не може бити ни на који начин етар. То је елемент „Y“, међутим, неопходан је зато, како би се ментално припремили за тај најважнији, а затим и најбржи елемент „X“, који, по мом схватању, можемо сматрати етром.

Желео бих да га унапред назовем „Њутонијем“ – у част бесмртног Њутна … Проблеми гравитације и проблеми целе енергетике,  не могу бити решени без стварног схватања етра као земаљске средине, који преноси енергију на растојања.

Стварно разумевање етра,  не може се постићи игноришући његову хемију и не сматрајући га елементарном супстанцом. “ (“ Покушај хемијског схватања земљиног етра“ 1905., страна 27) „Ови елементи, по величини својих атомских тежина, заузели су тачно место између халогена и алкалних метала, као што је показао Рамсаy 1900. године.

Од ових елемената је неопходно да се формира посебна нулта група, коју је пре свега 1900. године признао Херрера у Белгији.

Сматрам да је овде корисно,  да додам,  да управо због неспособности сједињења елемената нулте групе, аргонове аналоге би требало ставити пре I групе елемената и у духу периодног система очекивати њихове мање атомске тежине од алкалних метала.

Тако се и испоставило.

Ако је тако, онда та околност, с једне стране, служи као потврда исправности периодног начела, а с друге стране, јасно показује однос аргонових аналога према другим, раније познатим елементима.

Захваљујући томе, може се разумети начело и применити шире него раније, и очекивати елементе нултог реда са много мањим атомским тежинама него код водоника.

На тај начин, може се показати да у првом реду испред водоника у нултој групи постоји елемент са атомском тежином од 0,4 (можда је то coronium Yong), а у реду нултом, у нултој групи – гранични елемент са занемарљиво малом атомском тежином, неспособан за хемијске интеракције који због тога поседује изузетно брзо сопствено делимично (гасовито) кретање. Ова својства можда треба приписати атомима свеприсутног земљиног етра. Размишљања о томе сам изнео у прологу за издање ове књиге у новинском чланку 1902. године … “ (“ Основи хемије “ VIII издање, 1906., стр 613 и даље)

Ствар од које све зависи (Punctum saliens) Из ових цитата потпуно недвосмислено произилази следеће: 1. Елементи нулте групе започињу сваки ред других елемената који се налазе у левом делу таблице, „… што је строго логични след схватања периодног закона“ Мендељејев. 2. Посебно важно и чак изузетано место по смислу периодног закона припада елементу „X“ – „Њутонију“ – земљином етру. И тај посебни елемент треба да буде постављен на почетку таблице, у такозваној „нултој групи нултог реда“.

 Штавише, то је кључни елемент (тачније – кључна суштина) свих елемената у Мендељејевој таблици, земљин етар – је кључни аргумент свих многострукости елемената Мендељејеве таблице.

Сама таблица, у овом контексту, делује као затворена функционала тог истог аргумента.

Грешке: огњем и мачем Errata: ferro et igni) Беспоговорно и цинично игнорисање светске науке о месту и улози земљиног етра у природним процесима (и у Мендељејевој таблици) је управо створило низ проблема са којима се суочава човечанство у нашем технократском веку.

Главни је енергетски проблем.

Наиме игнорисање улоге земљиног етра омогућава научницима да направе лажан (и истовремено лукав) закључак да људи могу да производе енергију за своје свакодневне потребе само паљењем, тј. неповратно уништавајући супстанцу (гориво).

Отуда и лажна теза у данашњој енергетици о недостатку реалне алтернативе.

А ако је тако, само нам наводно преостаје једна ствар: да производимо атомску енергију (еколошки најпрљавију) или од гаса, нафте и угља, загађујући и трујући без сваке мере сопствено станиште.

 

 Наиме игнорисање улоге земљиног етра подстиче све савремене нуклеарне научнике на лукаво тражење „спаса“ у цепању атома и елементарних честица у специјалним скупим синхроним акцелераторима. Током ових чудовишних и изузетно опасних по својим последицама експериментима желе да открију такозвану „кварк-глуонску плазму“ коју би даље користили наводно „за добробит“ у складу са својим лажним представама – као „праматерију“ (термин тих нуклеарних научника), према њиховој лажној космолошкој теорији коју зову „Велики прасак“.

Примедба – ми процењујемо да ако се тај „скривени сан свих савремених нуклеарних физичара“ оствари, ненамерно ће се десити то, што ће највероватније бити крај било каквог живота на земљи и крај саме планете Земље, створен људском руком.

Заиста „Велики прасак“ на глобалном нивоу, али не фиктивни већ стварни.

 

Зато је потребно да се што пре заустави ово безумно експериментисање светске академске науке,  која је изокренута наглавачке због утицаја отрова „пси-фактора“ и која,  чини се,  да чак ни не претпоставља могуће катастрофалне последице тих својих безумних паранаучних измишљотина.

 

У праву је био Мендељејев:“ Проблеми гравитације и проблеми целе енергетике не могу бити решени без стварног схватања етра као земаљске средине, која преноси енергију на растојања.“

 

У праву је био Мендељејев и у овоме:“ Понекад помислим да предати сазнања данашњој индустрији, особама који од ње живе, не води ка најбољим последицама, такве особе треба веома пажљиво саслушати „. „Главни смисао реченог је у томе што се општи интереси који су вечни и трајни често не поклапају са личним и привременим, већ често противрече један другом, и по мом мишљењу, потребно је дати предност, ако се не могу помирити, општим интересима а не другим. У томе је драма нашег времена.“ (Мендељејев „Мисли за познавање Русије“ 1906.)

 

Дакле, земљин етар је супстанца сваког хемијског елемента и значи – сваке материје, постоји апсолутна права материја, као космички елемент,  који генерише суштину.

Земљин етар – то је извор и круна целокупне оригиналне Мендељејеве таблице, њен почетак и крај – алфа и омега периодног система елемената Дмитрија Ивановича Мендељејева.

 

 

Извор: Фб страница- Мидгард земља и тајне око ње-  http://www.bebamur.com/blog/mjesto-i-uloga-zemljinog-etra-u-pravoj-mendeljejevoj-tablici Напомена: Текст је написао  Владимир Г. Родионов, главни уредник часописа, „ЗРФМ“  (ZRFM“)  и часописа  „Руска мисао“, председник „Руског друштва физичара“. Овај чланак „Место и улога земљиног етра у правој Мендељејевој таблици“ је објављен у научном часопису  ZRFM Ruskog društva fizičara (ZRFM 2001, № 1-12, str 37-51. Текст ове дисертације није комплетно преведен већ само  један део http://lazarev.org/ru/interesting/full_news/mesto_i_rol_mirovogo_efira_v_istinnoj_tablice_d.i._mendeleeva_video/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s