Аница Илић: Врапци
Једна је птица пала на пут…
друга је застала у лету свом
ка висини и чекала…
.
Нестаде бат долазећих корака
и рука једна нежно, сасвим нежно
сићушно биће подиже,
душом га својом загрли
и Љубав му даде…
.
Длан раширен,
неколико замаха крилима,
два весела цвркута
у један се стопише и одлетеше.
.
Радости сузе у очима
и мирис Среће
у ваздуху оста…
Срећан вам пут,
малене моје птице!
