Владан Пантелић: Дајбожје Тијаније


Тијанија мразна ињевита сунчана лековита

Коледар – ноћ звезде крупне као лубенице

Небо прошарано сребром кумове сламе

Јасно знам да је то небеска вајтманострада

.

Радио Каролина песма Странац у ноћи

И ја се осећам као странац на Мидгарду

Иако сам из далека радосно својима дошао

Роду отрованом повесницом – пакосницом

.

Тијанија је бистрилица санума и разума

Враћалица моћи снова знања и правиђења

Напајалица силом – тела срца мозгалица

Обневиделим невиде гаси свевиде пали

.

Милена – сањач стисла телепатско дугме

Пробудила ме у ведрој Тијанији залеђеног

Упире у пуни над Овчаром обешени Месец

Који ме љуља као плима пророчке воде

.

Напољу вене тиквин цвет – какав звук!!!

Узимам лиру гусле свиралу и двојенице

Дајем их пој-златоусташима богиње Карне

Промишљам дуго из памтила песме бирам

Веселице радоснице узносице стваралице

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s