Вила јесте на горама српским,

На горама – Тројанским планинама,

А то име – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ,

Народ јесте баш заборавио,

Јер то име вредније од злата,

На сву жалост, Србин променио,

Баш чувени Јоване Цвијићу.

Немци њега јесу преварили,

Рекли су му да га саветују,

Кобајаги за добробит српску.

На сву жалост послуша их Цвијић,

Избрисао име тих планина –

То чинио на почетку века,

На почетку века двадесетог.

Тим горама, дао ново име,

Мучно име, ето, ПРОКЛЕТИЈЕ –

Како би се са земаља српских,

Избрисале све ознаке древне,

Које беху сигурни подаци,

О повјести српскијех предака.

Тим се сакри да је ТРОЈА српска

А била је где је СКАДАР данас,

Па се зато те оближње горе

И прозвале – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ.

…

Вид Маливук, одломак из песме

Невесиње, 3. септембар 7525 (2017)

…