Девојчица, драга и мила, на јутарњој роси
пева „Тамо далеко“ и осмех проси.
Пољубих је у косе, драгост јој пружих
узврати весело, ја срце стужих.
.
Сакрих кнедлу у грлу
стиском руке за девојчицу, врлу.
Саградисмо свет, велик као кућа
окачих сат да за њу куца.
.
У Врњачкој Бањи кад буде време и пут ме нанесе
стајаће преда мном али не на улици дете
већ девојка косе, дуге, вила на сцени
певаће опет „Тамо далеко…“ мени.

Фото: Фототека Србског Журнала