Ја, Ђакон Авакум, хоћу да сви знате:
На турчење нећу никад пристати.
Знам да сам некад Љепоје био,
Син Гаврила и Божане, из Кежпоља,
А сада Авакум у мени и са мном,
Сутра пред вама и с вама биће – Крстоје!
И запамтите: боље је и с коца лајати
Но с Турцима Алаху клањати.
.
И још си рекао
Оној
која те божанским млеком задојила:
Смрт је вијечност моја…
.
Вечношћу си озарен у души Србиновој.
.
И још си рекао
обесном
везиру
да памти:
Не бих ти се јунак потурчио:
потурчио Христа нагрдио,
да ми дадеш три товара блага,
да ми дадеш над Босном везирство.
Не бих ти се јунак потурчио
да бих знао да ћу погинути,
да ћеш моју главу погубити!
Срб је Христов,
Радује се смрти…
.
Сви смо Срби Христови, мој Авакуме.
.
И још си рекао
Мени, Радовану М. Маринковићу:
Убиће ме да вијечно живим,
јер нас тако учи вјера православна…
.
И живиш, мој свети Авакуме.

.
Браним те,
Свети,
данас,
на Крстовдан,
у Трнави,
на Илијаку,
где си освештао устанички барјак.
И моја те молитва светитељском светлошћу слави,
јер чујем у трнавском храму
и у бујању ветра са зелене горе Јелице
твоје речи чудеснице
да
нема
боље вере од хришћанске.

Фото: Свети Ђакон Авакум; Википедија