У Златно Доба Стриборије, у области између Седморечја и Белоречја, тајанствено и тајинствно, на Беломе Ветру, низвела се, из Језгра Звезданог Јата, Велика Раса Белих Срба, чувара Светих Знања и Божанских Тајни.
Настанивши се међу многољудним а гостољубивим племенима КолоВена, они су почели да предају Света Знања и да поступно откривају Божанске Тајне.
Најпре су коловенским племенима пренели АзБуку, а затим Пруне и Руне, Звуковно и Гласовно Писмо у знамењима и сликама, те Писмо са резама и цртама, како би што лакше и што верније сачували Знања која би им Бели Срби предавали.
Због Пруна и Руна њих су КолоВени прозвали Прунима, односно Рунима, а некад и ПеРунима, што је доцније запамћено, и остало, као Име Бога Који Је Земљом Ходио.
И дан-дањи, сва словенска племена Перуна, Бога-Муња-и-Громова, Бога Доњег Неба, доводе у везу са Белим Србима.
Одмах да разјаснимо порекло појма
Бели Срби.
По Предању, Бели Срби нису једно од коловенских илити словенских племена, већ су се они низвели Одозго, по Задатку, као Божански Учитељи свих КолоВена.
Надаље, по том истом Предању, Белим су их прозвали због Белога Ветра који је иза њих остајао када су се низводили на Земљу, а Србима због опонашања звука и бруја који је за њима стизао.
Што значи, да је реч Бели слика ветра или облака, а реч Срби ономатопеја илити подражавање, опонашање тајинственог звука који је стизао за облаком.
Корен речи СРБ јесте СРРРББ-СРРРББ, а то ономатопејско слово, осећате већ, дуго одзвања у нама, а поготову тек понад снежног горја Стриборије илити Северије!
Предање даље каже, да су Бели научили КолоВене да слове, да причају, и да ришу (отуда риши, као божански песници и мудраци у Перуновим Ведама!), односно, да шарају знамења, да пишу.
Тако су, захваљујући Белим Учитељима, КолоВени постали први Словестан Род на Земљи.
Будући да су Бели неко време провели мед коловенским племенима, предајући им Знања и уводећи их у многе Тајне, коловенски су их кнежеви, у знак захвалности, даривали најлепшим невестама, како би се мешањем Земаљске и Звездане Расе створила Нова Раса ПраАријеваца.
Изравни мушки потомци Белих Богова прозвани су доцније Белим Србима, а ови су се, потом, умножили и раширили Великим КолоВенским Царством, тако да су од њих постали сви ини Бели –
Бели Срби, Бели Руси, Бели Мугри, Бели Сури.
По обављеном Задатку мед КолоВенима, Бели су Богови отишли у неприступачне висинске земље ТиВетра, где непрестанце бели ветри дувају, а то је данашњи Тибет, да и тамошњим племенима објаве Божанске Тајне.
Отуда и данас постоји тајинствена духовна веза између свих ПраАрјеваца, свеједно на ма којему крају Мајке Земље да обитавају.
Срби, Руси, Пољаци, Тибетанци, Персијанци, Индуси, Иранци, Ирци, Шкоти, Норвежани, Пруси и ини, сви су они, уистини, потомци Белих Богова који су давно негда Стриборијом ходили.
Наравно, не сви, већ само они, између ових споменутих народа, који имају ДНК и Светлосни Запис Белих Богова, Белих Срба.
Колики је постотак у којему народу потомака Белих Богова, то нека свако самостално, за себе, истражује.
По Предању, потомци се Белих препознају по израженим божанским начелима, по племенитости и отмености Стваралачког Духа, по Љубави према Истини и Правди, по милосрђу и предусретљивости, по потреби да дају и предају, да се жртвују за ближње и суближње и, на концу, да имају веома развијено Начело Одговороности пред самим Животом.
И још нешто да разјаснио.
Значи, сви Срби нису Ови СРБИ, сви Руси нису Ови РУСИ, сви Индуси нису Ови ИНДУСИ, сви Тибетанци нису Ови ТИБЕТАНЦИ, већ само Они који се, између се, по нечему тајинственом, препознају!
А то нешто происходи из Виших Духовних Светова.

Фото: Град Омск на Иртишу; Википедија