Лирски записи

 

01

Смисао је у давању, у жртвовању, у љубави, у лепоти и доброти.

Живот и јесте вечно и непрестано давање.

Вечно и непрестано стварање и жртвовање.

Што више дајемо, све смо богатији.

Најбогатији је Онај који вазда и без престанка даје.

Пут давања јесте пут љубави.

Друго име за љубав јесте давање и жртвовање.

Колико дајемо, и колико се жртвујемо, толико и љубимо.

Изван давања и жртвовања – нема љубави!

Стварање је, такође, давање и жртвовање.

Свако се кроз властита дела љубави даје и жртвује.

Стваралаштво је пројава божанске љубави.

Љубав је круна давања и жртвовања.

Давање и жртвовање без љубави нема никаквога смисла.

Ако љубави нема, онда је свака жртва залудна и бесмислена.

(Татјана Кришков: Соната за Теслу)

02

Песник и песма јесу једна душа, јесу једно биће.

Сликар и слика јесу једно биће, јесу једна душа.

Душа се песникова у песми открива, као што се и душа сликарева кроз слику пројављује.

Песникова песма јесте сликарева слика у речи преточена.

Сликарева слика јесте песникова песма кроз боје и облике испевана.

Снага и тајна поезије јесте у мета-сликама с ону страну речи и стиха.

Снага и тајна слике јесте у мета-поезији с ону страну боја и обличја.

Постоји невидљива и онострана тачка где се песник и сликар сусрећу и препознају – то је пра-слика с ону страну слике, с ону страну појавног и видљивог, с ону страну речи и стиха.

Та невидљива и онострана тачка јесте у језгру пра-душе, у језгру Велике Душе, која се открива и објављује у свакој стваралачкој души.

Свака поезија вреди онолико колико има оностраних слика у њој, као што и свака слика вреди онолико колико има оностране поезије у њој.

 

Ттајана Кришков: Стварање Света)

03

У сликама Татјане Кришков откривам и препознајем оностране пределе и крајолике, оностране тајинствене, мистичне словенске светове, мистичне словенске ликове, мистична и бајковита словенска бића.

Када се загледам и унесем у њене слике, када их сазерцавам из унутарњег бића, тада имам осећај да то нису предели, да то нису крајолици и ликови са ове планете, већ, као да је то сликано и стварано на некој тајанственој, непознатој и далекој планети, у неком другом и далеком звезданом јату.

Татјанине слике делују некако флуидно, некако етерично, некако бајковито, некако нестварно и онострано, као да су сликане на стаклу.

Лепота и духовна снага Татјаних слика канда извире из њеног урођеног, тананог а дубоког, осећаја за онострану, скоро етерично-галактичку светлост боја, за мистичну титравост и треперавост светлости у самим бојама.

Стога Татјанине слике делују некако неухватљиво и неизрециво, као да имају звучну, музикалну потку, као да су осликане флуидом и етером, као да су уобличен и артикулисан галактички акварел сликан на замишљеном космичком огледалу.

Песнички речено, слике Татјане Кришков одликује лакоћа унутарњег израза, што се најбоље осећа и препознаје у флуидном прожимању форме и структуре, у мистичном и метафизичком прожимању обличја и садржине унутар саме ликовно-песничке и звучно-пројавне заумне и оностране надсуштине.

(Сликар слика оно што очима душе види.)

Лирски записи

 

01

По једном древном ведском и хиперборејском Предању – које се чува у Звезданој књизи Акаше – на Белом Пупку Света, у Праисконо доба Првобитне Светлости – посве издвојено и скривено од иних дивљих племена и родова – живљаше у моћним кедровима шумама СрбИрије, у племенској и родовској заједници, племе Белих Срба са сродним племеном Плавих Вилењака.

Сва тајна, тајинствена и онострана космичка и божанска знања – од поезије, преко певања, појања и вилинке (музике), до звездочатства (астрологије) и звездознанства (астрономије) – Плави су Вилењаци предали Белим Србима, будући да је бивало и мешовитих бракова између ових двају блиских и сродних племена.

Зато су Првобитни Бели Срби раса мимо све човечанске и људске расе на Земљи; раса која и ликом и стасом подсећа на Плаве Вилењаке: узвишено, племенито, издужено, величанствено и господствено лице; правилних црта, танких усана, оштрог (орловског) носа; плавих, зелених и бадемастих очију; дубоког, тајинственог, занесењачког и сањалачког дубоког погледа.

Стасом су витки, танани, високи; широких рамена и (у мушкараца) веома уских кукова; лагани при кроку и ходу, скоро да лебде док ходају и корачају.

Жене су изразито лепе, отмене и душевне.

Њихова лепота превазилази и надилази све лепоте појава, обличја и облика овога света.

Танке, витке, високе, ваздушасте, танане, умилне, хитре, окретне и даровите; бујних свиленкастих, растреситих и лепршавих сребрних и златних власи.

Племе Белих Срба, помешано са расом Плавих Вилењака, даровито је мимо све ине родове и племена; посвећено лепоти и стварању; упућено у пространства Тајинственог и Оностраног; веома израженог видовитог знања и познања.

Све то стоји у Звезданој књизи Акаше, записано, пре седамдесет и пет столећа, руком посвећених ура – песника, брзорисаца и ришија.

(Татјана Кришков: СТВАРАЊЕ СВЕТА)

02

Песникова разјасница Предања из Звездане књиге Акаше.

Сретао сам Србе и Србкиње који су потомци Белих Срба и Плавих Вилењака.

Ја их осећам и препознајем, како по спољним (биолошким) чулима, тако и по унутарњим (оностраним) чувствима.

То се осећа и види из њиховог погледа, из њихових очију, по боји гласа, по ходу, по крету и окрету, по лаганом кроку.

Даровити су веома, маштовити изразито, рођени сневачи, божанске проницљивости и прозорљивости.

Они су својим стваралачким бићем и духом више у Оностраном него у Овостраном.

Они су повезани са звезданим јатима, повезани са тајинственим бићима из виших духовних и божанских светова.

Они су Вертикала Галактичког Србства.

Без њих, без њиховог стваралачког бића и духа – осећам, и верујем у то! – не би опстало ни земаљско србство.

Сретао сам их одувек, а срећем их и данас.

Ретки су веома, али су битни!

Само они који зађу у Онострано, у Тајинствено, могу да схвате и осете колико су за Србство (и за србство) битни ретки потомци Белих Срба и Плавих Вилењака.

И, на концу, усуђујем се рећи: да су Они творци Првобитне Европе, Они ствараоци првобитне културе на тлу Европе, будући да су расејани по свим европским племенима и родовима.

(Татјана Кришков: СОНАТА ЗА ТЕСЛУ)

Лирски записи

 За Ј. М.

 

Када смо благодарни и благородни, онда се Милост Божја без престанка излива на нас.

Ово вам казујем из искуства, из унутарњег суштаства.

Уверио сам у ово на стотине, на тисуће пута.

Када је мени пре три године бивало веома тешко (можда се неки од вас не сећају тога или, пак, тада још нису били стигли до овог портала), када смо и породица и ја бивали притиснути таквом беспарицом да, у једном тренутку, нисмо знали шта више да чинимо, тада је и породицу и мене спасила Милост Божја.

Милост Божја обично стиже до нас преко Божјих људи.

Морам одмах да кажем и разјасним: Милост Божја је стизала до мене и моје породице кроз душе неких од вас (нећу имена да вам спомињем, зато што ви сами то не желите!), кроз ваше душе благородне и благословене које су посвећене Љубави, Истини, Лепоти и Доброти.

Па ипак, једну од тих племенитих душа, које су ме спасавале у том времену, морам, макар, и тајно, прикривено, да споменем.

То је душа једне освешћене и посвећене расне Србкиње из Републике Србске, која је, и буквално, свим бићем својим стала иза моје породице и мене.

Да та племенита и узвишена Србкиња није тада стала иза мене и моје породице, да нас није, скоро три године, новчано помагала, ко зна шта би с нама било!

Можда ништа од овога што сам ових година створио и учинио, не би било ни створено, ни учињено, ни објављено!

И, не само то!

Јер има нешто што је изван и преко тога, што је с ону страну свега појавног и видљивог.

Име те благородне Србкиње (која је била, и остала, моја Дивотна Вила из најлепших ведских бајки) давно је у Летописима Акаше уписано, за све минуле и будуће векове.

Нека је, на свим путевима Божјим, вилинским певањем и појањем прате виле, вилани и сви ини бели и плави вилењаци, уз ветрове и звездане гајде!

Лирски записи

 

Татјани Кришков, Души Свести и расној ВедСрбкињи.

Свет у којему обитавамо, гле! не само што није по мери богова, већ, одавно, није ни по мери човека.

Овај свет је изокренуто и искривљено пресликавање једног вишег, божанског света.

Овај свет је криво космичко огледало, у којему је све искривљено, изврнуто, уврнуто, изокренуто и лажно.

Овај свет почива на лажи и у лажи.

Светом владају људи лажи.

Људи лажи после неког времена постају људи зла.

Лаж и зло иду упоредо!

Лаж је притајено и прикривено зло.

Ко мисли да је лаж безазлена, грдно се вара!

Сви смо одговорни за свет у којему живимо.

Одговорни смо и кад ништа не чинимо.

За нечињење наше сви ћемо одговарати, пре или доцније, пред Вишим Преким Судом Космичке Правде.

Због нашег нечињења свет је овакав какав јесте.

Због нашег нечињења на власт увек изнова долазе људи лажи и људи зла.

Људи лажи и људи зла јесу најнижа, најпростија, најбесловеснија подврста унутар човечанске и људске расе.

Они су алави, грамзиви, себични, саможиви, среброљубиви, пакосни, прљави и ружни.

Они само грабе, пљачкају, краду и отимају.

Отимају од Бога, отимају од Природе, отимају од Рода.

Грамзивост је у њиховим очима, у њиховим речима, у њиховим мислима, у њиховим осећањима, у њиховим делима.

Они које свет сматра најуспешнијим људима јесу, уистини, највећи паразити људскога рода.

Бизнисмени, банкари, индустријалци, менаџери – све је то свет паразита, предатора, идиота, дембела и кретена.

Тај свет иза себе оставља само пустош и грозоту.

На стотине милиона људи, мајки и деце – диљем и широм света – пати у највећим мукама и ужасима због свих тих дембела које неосвешћена руља сматра успешним људима!

Зато овај свет, овакав какав јесте, мора да нестане.

И, нека нестане, што пре!

(Док сам сазерцавао ову слику Татјане Кришков (Стварање Света), схватио сам, својим унутарњим бићем, да је она овде насликала Стварање Новога Света у Великом Духу Стварања.)

Заиста, није битно

 куда и камо иде свет,

битно је куда

и камо идеш ти.

 

Ти ниси дошао на свет

да би био свет,

већ си дошао на свет

 да би пробудио свет.

 

Између света и душе

увек изабери душу.

Јер је душа

много лепша

и богатија од света.

(Татјана Кришков: Ода Радости)

Лирски записи

 

Створитеља замишљам као Песника, као Сневача, као Уметника, као Ствараоца.

Створитељ мора бити Стваралац.

Бог је увек у Стварању.

И Космос замишљам као Биће Које Ствара.

Све је у Стварању.

Стварање је у Свему.

Стварање је Живот.

Живот је Стварање.

Живот не би био Живот без Стварања.

Стварање не би било Стварање без Живота.

Стваритељ се никада не одмара.

Створитељ се одмара док Ствара.

Стваралаштво је највиши ступањ одмарања.

Они који нису посвећени Стварању, не знају да се Стваралац, да се Песник, да се Уметник најбоље, најлепше и најдивотније одмара док Ствара.

Никада у свом земаљском веку, у овом животном току, нисам пожелео да идем некуда на одмор, сем уколико тај одмор није био у служби Стварања.

Моји најлепши одмори били су онда када би ми се догодила нека дивна песма, нека дивна прича, нека дивна књига.

То могу да разумеју само они који су, попут мене, посвећени Стварању.

Бог никада не иде на годишњи одмор, јер Он Ствара и Ствара, Ствара без престанка, Ствара без предаха.

За Бога је и Космос – Песма!

Бог је Песник чија је најлепша Песма – Космос.

Космос, Божја Песма, и Сам бива Песник.

И ми смо Божја Песма.

Свако је од нас, понаособ, по једна дивотна, и непоновљива, Божја Песма.

Ми смо Божја Песма која Ствара.

Ми смо Божја Песма која, такође, без предаха и престанка, Ствара Саму Себе.

(Татјана Кришков: СТВАРАЊЕ СВЕТА)

 

Рат између Русије и Америке

јесте рат православне

хиперборејске цивилизације

против атлантистичког

варварства и канибализма.

Лирски записи

 

Надахнут Татјаниним коментаром – а то је коментар самосвесне и самобитне Србкиње Хиперборејке – кренух поново, са новим тајинственим и оностраним увидима, да пишем о тајним знањима наших древних предака.

Наши древни преци, Хиперборејци и Аријевци, Ведски Срби и Бели Срби, били су посвећени (упућени) у највиша космичка и божанска знања, која су будно чували у уским круговима родовских посвећеника, будући да та ведсрбска скривена, тајна знања нису смела до дођу до туђинаца, наших заклетих врагова и душмана.

У једном тренутку, у оно праисконо древно доба, небудношћу ура (а ури су ведсрбски чувари Предања и Веда) та знања су доспела у посед ниже, мајмунолике и рептилоидне расе.

Отада су кренули вечити ратови између више звездане расе и расе рептилоида, расе гмазова и гуштера.

Атлантисти који су помешани са расом мајмуна, гмазова и гуштера већ вековима воде ратове против ВедСрба и ВедРуса (мада ово већ звучи као плеоназам, будући да су ВедСрби и ВедРуси један те исти Род).

Вама је јасно шта се све у међувремену, кроз многа столећа, издогађало.

Док су атлантисти и гмазови развијали и усавршавали тајна знања наших древних предака, дотле смо ми – а опет под магијским утицајем атлантиста и рептила – та иста космичка и божанска знања све време омаловажавали, ниподаштавли и, на концу, посве заборавили.

Ово је важно да освестите: наши нас заклети душмани и врази већ тисућама година бију, убијају, сатиру и затиру управо највишим а тајним знањима наших божанских предака!

Будући да сам по вокацији песник, а песници не воле дуге књижевне форме, мораћу да скратим ово лирско приповедање.

Ми смо, ВедСрби и ВедРуси, вековима убијани атлантистичким лажним и магијским учењима.

Нама су наметнута сва лажна знања, не само из историје, из повеснице, но из свих иних друштвених, научних и културних области, с намером да као Раса и Род што више заглупавимо и затупавимо.

На нашу несрећу и жалост, душмани су успели у томе.

Ми одавно немамо никаквог увида у тајна знања наших древних предака, Хиперборејаца и Аријеваца.

Ми ништа не знамо о Предању и Ведама, а управо су у Предању и Ведама скривена знања наших древних предака, знања којима нас наши врази сатиру и затиру.

Диванићемо другом приликом о томе како наши душмани, у рату против нас, користе и злоупотребљавају тајна знања о реинкарнацији.

Иду дотле да сами производе, у својим магијским и окултним лабораторијама, лажне србе које потом убацују у србски народ, у србски корпус, у србско биће.

И ово упамтите: Србијом и Србством, у последњих стотину лета, владају лажни, лабораторијски, клонирани срби – владају сенке и утваре, владају зомбији.

Без обнављања тајних знања наших божанских, хиперборејских и аријевских предака, ми нећемо моћи да се ослободимо из власти атлантистичких гмазова и гуштера, који су наумили да нас посве сатру и затру, на свим пољима бивања, бивствовања и присуства.

 

Лирски записи

 

Дошао је тренутак, кад србски народ мора да се определи.

Или ће на Исток, са истородним Русима, или ће на Запад, са највећим душманима и крвницима Србства.

Србски народ да се определи, а не србска политичка фукара!

Србски народ нема никакве везе са србском политичком фукаром.

Фукара је фукара.

Фукара увек остаје фукара.

Ако србски народ дозволи да га води фукара, онда ће и сам као народ постати фукара.

Само србска политичка фукара може да изда Русију и истородни руски народ.

Само србска фукара може да прави савезе са највећим србским крвопијама.

Србија никада неће бити на Западу!

Јер на Западу никада, кроз многе векове, није имала ни једног јединог пријатеља.

Србија на Западу има само своје заклете вековне непријатеље и душмане.

Куда ће Србија ићи – о томе неће да одлучује србска политичка фукара, већ самосвојни, самосвесни и самобитни Срби!

Дошао је тренутак свих тренутака, тренутак кад овај србски нараштај мора да се определи пред будућим вековима: или Русија или Запад – или Живот или Смрт!

Онај ко србски народ тврдоглаво води ка предаторском, паразитском и канибалском Западу, тај жели коначну смрт и Србству и Србији.

(Татјана Кришков: Тескоба, очај, безнађе)