Лирски записи

 

Сада ћу вам, на свој песнички начин, разјаснити зашто пишем.

Пишем, зато што сам добио задатак из виших духовних и божанских светова, да предајем тајна знања која преузимам из Акаше.

Пишем, зато што ће у времену будућем највиша космичка знања и сазнања ићи преко србског језика, кроз биће србског језика.

Вечно сада, а то је управо овај тренутак вечности, припада ведским, хиперборејским, галактичким Србима.

Коме припада вечно сада, припада му и будућност, галактичка и космичка будућност.

Ново доба јесте у садашњем тренутку.

Многи су очекивали да ће се Ново доба догодити у некој апстрактној, имагинарној будућности (која вазда узмиче, измиче и замиче), не схватајући да је Ново доба – заистински овај космички садашњи тренутак!

Ново доба јесте тајна Бића и Свести.

Ново доба јесте Нова Свест у садашњем тренутку!

Нова Свест јесте Божанска (Космичка) Свест.

Нова Свест јесте Свест Створитеља, Свест Космичког Језгра.

Свест је најтананија, најсуптилнија, најпрефињенија, најтајинственија Унутарња Светлост.

Свест је Суштаство (Есенција) Првобитне Светлости.

Ми се преко Бића повезујемо са Свешћу.

Биће призива Свест; Свест призива Биће.

Биће је Свесност која је прикључена на Свест (Створитеља).

Свест је Извор, а наша Свесност јесте водоводна славина.

Хајде да песнички сликовито разјаснимо.

Замислимо да је Свест – Извор (Водовод), тада је наша Свесност – наша славина, наша чесма, која преузима воду са Водовода.

Као што воду, преко славине, преузимамо са Водовода, тако и Свест, преко Свесности, преузимамо са Извора Свести.

Ми немамо Свест; ми имамо Свесност.

Свест је од Створитеља, од Духа Стварања, а оно што је у нама – то је Свесност!

Од каквоће наше Свесности зависи колико ћемо Свести примити и преузети.

Колико Свести преко Свесности примимо, толико ћемо обожени бити, толико ћемо усаображени са Богом бити, толико ћемо Једно са Богом бити.

Вама је све ово већ јасно, али вас, за сваки случај, подсећам.

Да се присетите, да памтите и, да живите!

Не пишем писања ради, већ пишем зато што ми је, као песнику, дужност да пишем.

Највиша тајна космичка знања, у овоме времену, иду преко поезије и кроз поезију.

Они који не читају поезију у овоме времену, остаће заробљени у лажним знањима и учењима овога света.

То је њихов избор и, њихов проблем.

Ведски, хиперборејски, галактички Срби јесу и биће слободни!

Највиша тајна знања и сазнања, из Језгра Космоса, објављиваће се преко србског језика.

Ведски србски језик јесте језик богова.

Онај ко не верује у то – не мора ни да верује!

Шта ми имамо с тим?!

Никога нећемо убеђивати!

Зашто бисмо било кога у било шта убеђивали?!

Свако сам бира и, свако је самога себе изабрао за ово или оно.

Ведски, хиперборејски, галактички Срби никога ни у шта не убеђују, јер то и није у Србском Ведском Духу.

Лирски записи

 

Никада не полемишите са онима који кажу да нема Бога.

Ево зашто.

Они не само што су убили Бога у себи, већ су и сажегли сва унутарња чула (све унутарње космичке антене) преко којих би могли да се повежу са Богом, као и са вишим духовним, космичким и божанским световима.

Они који тврде да нема Бога јесу енергетски и астрални вампири који се хране, који пуне батерије, крадући и исисавајући туђу енергију.

Свађа и полемика с вама за њих је прилика да вам исисају, да вам украду енергију, како би продужили свој безбожни, бездуховни, бесмислени и вампирски живот у овоме свету.

Упамтите: они који нису повезани са Богом и с вишим духовним и божанским бићима јесу, скоро по правилу, астрални и енергетски вампири.

Они живе паразитски (а то су најопаснији паразити!) од туђих животних енергија и туђих божанских дејстава.

Они су по природи нападни, агресивни, свадљиви, заједљиви, пакосни, зли и, надасве, интелектуални.

Сви су безбожници, најчешће, болесно интелектуални.

Сваки је безбожник болесни интелектуалац – тежак умни, душевни и духовни болесник.

Они желе да вас испрепадају, да вас избаце из унутарње равнотеже, да вам наруше унутарњи мир и, у трену, кад сте ви најмање будни, да вам исисају драгоцену животну енергију.

Ви се, после свађе или полемике с таквим вампирима, осећате јадно и бедно; осећате се као исцеђени сунђер, јер су вам, лукаво и у трену, исисали сву енергију.

Ви ћете после сусрета с таквим вамприма, можда, данима  да болујете и патите.

Зато се никада не упуштајте у свађу и полемику с њима, већ их муњевито, и у трену, сасеците, или, пак, нађите некакав изговор, леп и мудар изговор, да изиђете из њиховог демонског и вампирског друштва.

Измислите било шта, само што пре побегните одатле!

Тада сте их победили.

Тако ће они остати без своје духовне хране, без ваше животне енергије и, после тога, верујте, неће више никада пожелети да се поново сретну с вама.

Потражиће нове (наивне и неосвешћене) жртве.

Лирски записи

 

Када усаобразимо језгро унутарњег бића са језгром садашњег тренутка, тада имамо увида и у прошлост и у будућност.

Кључ за прошлост и будућност јесте наша усредсређеност на језгро садашњег тренутка.

Онај ко сазерцава (контролише) садашњи тренутак, тај има увида у сва минула и будућа времена.

Наш сусрет са Богом, с прецима и потомцима дешава се само у садашњем тренутку.

Упамтите: све нам се дешава у садашњости!

Повратак у прошлост – ако немамо ослонца у садашњем тренутку – увек нас води ка смрти, ка ништавилу.

У прошлост може да улази само онај ко је повезан са садашњим тренутком.

То искуство имају песници и ини уметници ствараоци, јер су  дар повезивања, још на рођењу, добили од бића из виших духовних и божанских светова.

Када се песник (уметник) врати у прошлост, он – будући да је повезан са језгром садашњег тренутка – од звезданих бића прошлости преузима визије које потом претвара у чудесно песничко (уметничко) дело.

Он радосно одлази у прошлост и, радосно се враћа из прошлости.

Онај ко нема тај песнички дар повезивања са језгром садашњег тренутка, са тугом и сетом сагледава прошлост, јер му се причињава, да је све у прошлости било дивно, узвишено и савршено.

А прошлост није ни дивна, ни узвишена, ни савршена!

Прошлост је само опсена, омаја, улизуја.

Прошлости нема нигде – постоји само овај тренутак!

Све што нам је остало од прошлости, то је управо овај тренутак вечности, ово вечно сада.

Наши преци нису били савршени, како ми често умишљамо, већ их ми (управо ми!), чинимо савршеним у садашњем тренутку!

Наши су преци велики и савршени онолико колико смо ми у стању да их повежемо са језгром садашњег тренутка.

Ми их, у садашњем, тренутку чинимо великим и савршеним.

Без нас, нема ни наших предака ни наших потомака.

И ово упамтите: сваки човек има онакве претке какав је он сам!

Колико си ти велик и узвишен, толико су и твоји преци велики и узвишени.

Ако нема потомака, онда нема ни предака.

Ово су тајна знања звездане расе.

Тајна знања наших предака-богова који у нама одувек и заувек обитавају.

Своје претке не тражите у прошлости, већ у садашњости.

Ни своје потомке не тражите у будућности, но у садашњем тренутку.

Место саборности предака и потомака јесте садашњи тренутак.

Тајна бесмртности јесте у садашњем тренутку.

Бесмртан је онај који живи садашњи тренутак, који сазерцава вечно сада.

И Бог нас спасава само у садашњем тренутку.

Када изиђемо из садашњег тренутка, тада нас Бог нити види нити чује.

Бекство из садашњег тренутка јесте бекство од Бога.

Бекство из садашњости јесте бекство од (и из) живота.

Има тренутака,

кад осетим и познам,

да је време бескрајно и вечно;

и тренутака,

кад осетим и познам,

да је време само овај тренутак,

 само ово вечно

и бескрајно сада.

 

Има тренутака,

кад срцем и душом

појмим и схватим,

да ми нико није

ближи и дражи од Бога;

и тренутака,

кад свим бићем

и духом својим

појмим и схватим,

да ни на тренут један

 не смем да се

 удаљим од Бога;

 

да се морам држати Бога

и, да морам следити Бога.

 

Има тренутака,

има таквих тренутака

 на стотине у једноме дану,

кад у срцу својему

осетим присуство живога Бога,

 и кад са живим Богом

 разговарам онако

 како се разговара

 са родом најрођенијим.

 

Има тренутака,

има тешких и страшних тренутака,

када ме само живи Бог

 смирити и утешити може.

Лирски записи

 

Они који одбијају да се образују, и да раде на свом духовном усавршавању, јесу самима себи највећи непријатељи.

Они, сем своје властите глупости, немају никаквих других непријатеља.

Сви наши непријатељи, јесу последица нашег незнања и необразовања.

Човек који не ради не себи, на стицању нових – космичких и божанских – знања и сазнања (знања и сазнања која ослобађају и узносе!) чини највећи грех и злочин према себи, према својему бићу, према својој божанској души.

Над човеком без божанских и космичких знања, владају све тамне и мрачне силе – не само овога света, већ и свих иних светова.

Судбина је последица незнања!

Наравно да овде говорим о божанским и космичким знањима, а не о знањима овога света која стварају корисне идиоте.

Сва знања овога света јесу, уистини, незнања!

Знања овога света поробљавају наш ум, наш дух и нашу душу.

Онај ко је поробљен знањима овога света, није способан да прима знања и сазнања из виших духовних и божанских светова.

Да би човек могао да прима божанска знања и сазнања, он мора да одбаци сва знања овога света којима је поробљен.

Знања овога света чине човека себичним, саможивим, похлепним и бесловесним.

Човек поробљен знањима овога света не зна за љубав, не зна за лепоту и, не зна за доброту.

Знања виших духовних и божанских светова чине човека узвишеним бићем; бићем које је прожето божанском љубављу, самилошћу и добротом према свим суштим бићима, као и према свим видљивим и невидљивим световима.

Лирски записи

 

Радите на себи, и запошљавајте сами себе.

Ако ви не радите на себи, онда ће демони радити на вама.

Ако ви не запошљавате себе, онда ће вас демони запослити, но, тада никада више – чак ни у сновима! – нећете бити своји!

Завршавајте школе, највише школе, образујте се, стичите све нова и нова знања и сазнања, али, и тада – као веома образоване личности! – запошљавајте сами себе; не очекујте никакве послове и никакву плату од оних који владају овим светом.

Будите сами своји господари.

Од политичара и владара не очекујте никакву помоћ, не очекујте да ће они решити иједан ваш проблем.

Не, они неће решити ниједан ваш проблем.

Зато што они не решавају проблеме, већ стварају све нове и нове проблеме!

Будите слободни уметници, у најужем и најширем смислу.

Будите слободни песници, слободни сликари, слободни ствараоци, слободни столари, слободни обућари, слободни кројачи, слободни зидари, слободни сељаци…

Свеједно је шта ћете бити, само је важно да сте слободни, да сте своји на своме!

Човечанство је поробљено.

Светске владе не желе слободне личности, не желе слободне људе.

Светске владе желе поданике и робове.

Ако тражите посао било где на Западу, на доброме сте путу да постанете вечити роб.

Запослиће вас, под условом да се одрекнете себе, да се одрекнете својих предака, да се одрекнете својих светиња, да се одрекнете својега знања, своје вере и своје душе.

Не можете нигде на Западу да радите, а да будете своји на своме.

Не, то је опсена, то је омаја, то је илузија!

На Западу запошљавају само корисне идиоте.

Они и школују корисне идиоте.

Све школе на Западу јесу школе за корисне идоте.

Ако и даље, упркос свему, желите да будете користан идиот, онда и не морате да путујете на Запад.

И Србија је пуна корисних идиота.

Србија је постала Запад гори од Запада.

Зато што Србијом владају корисни идиоти, којима, опет, управаљају неки други корисни идиоти са Запада.

Корисни идиоти су свуда тражена роба.

Да, они нису људи, већ роба!

Што више корисних идиота, све веће благостање за владаре који владају светом корисних идиота.

Никакве разлике нема између корисних идота у Србији и корисних идиота у Европској унији.

Идиот је идиот, свеједно где обитава!

Само је слободан човек свуда другачији, свуда различит, јер не непоновљив, јер је самосвојан и самобитан.

Слободан се човек не производи; он се рађа из Духа.

Лирски записи

 

Дух Вечери (Вечер је ведсрбско име за Запад!) влада светом.

Али, свет којим влада Дух Вечери полако одумире и нестаје.

И добро је што одумире и нестаје.

Освешћен и самобитан човек никада не жали за светом који одумире и нестаје.

Све што нестаје, одувек је и било склоно нестајању.

Када нестане свет којим влада Дух Вечери, из пепела ће васкрснути нови, лепши и бољи свет којим ће владати Дух Источника, Дух Стриборије (Хипербореје).

У свету којим владаше Дух Вечери ништа не бејаше по мери богова.

Све бејаше по мери бесловесних и паду склоних људи.

Тамо где не владају богови, нема ни љубави, ни лепоте, ни доброте.

Људи су кварљиви, превртљиви и непостојани.

На људе никада не можеш да рачунаш!

Чега год се дохвате – упропасте и униште!

Мала је разлика између људи и мајмуна.

Што чине мајмуни, чине и људи.

А ко су богови?

Богови су виша звездана раса.

Богови су наши преци којих смо се одрекли, онога трена када смо се окренули Духу Вечери.

Онога трена када смо одбацили Веру, Знање и Предање наших предака-богова.

Човечице некада рађаху исполине.

Данашње човечице рађају патуљке.

Било је време када су човечице рађале и богове.

У последње време човечице рађају бесловесне људе, па и бића нижа од скота.

Дух Вечери јесте Дух Смрти.

Дух Источника јесте Дух Живота.

Поново ће светом владати богови.

Поново ће човечице рађати исполине.

Поново ће богиње рађати богове.

Зато овај свет и мора да нестане.

Мора стари свет да нестане, да би нови свет могао да се роди!

Лирски записи

 

01

Давно сам освестио, да су самосвесни, самосвојни и самобитни Срби, по правилу, дивни и племенити људи.

Освестио сам, да у самосвесних Срба и Србкиња има нечег што се не среће у других људи – нечег мистичног, тајинственог, оностраног и божанског; нечег што се може наћи и препознати само у расних Срба и Србкиња.

У оних других Срба, у Срба који су заражени космополитизмом, интернационализмом, евроунијатством, американизмом и мундијализмом, нема те и такве племенитости, топлине, чистоте и узвишености.

Из таквих, расрбљених Срба, најчешће провејава некаква космичка, метафизичка студен и злоба.

То је она метафизичка студен и злоба која се среће у људи закржљале и неосвешћене душе.

И ово сам још у раној младости освестио.

Ако Србин (или Србкиња) није самосвесни, самосвојни и самобитни Србин, онда је он парија и палија.

Ако Србин (или Србкиња) није расни освешћени и самобитни хиперборејски Србин, он је на путу да постане последња белосветска фукара.

По правилу, у србских националиста има нечег узвишеног, племенитог и божанског што се не среће у иних националиста – има божанске љубави и самилости према свим бићима.

Србски националиста није човек који мрзи, већ човек који никога и ништа не мрзи!

По томе је србски национализам мимо све ине национализме; србски освешћени национализам јесте космополитизам у оном изворном појимању и значењу ове речи.

 

02

Вечерас ми се јави диван човек и дичан Србин из Панчева.

Драгиша Б., мој врли и племенити пријатељ.

Он, и његова животна сапутница Весна, живе у моме срцу, обитавају у мојим унутарњим световима.

Живе и обитавају у вечности.

Живе и обитавају у вечноме сада.

Драгишу и Весну памтим по несебичности и доброти.

Некада, давно (а као да је то било у једном ранијем животу!), они су спасавали мене и моју породицу.

Спасавали су, зато што су расни, самосвесни и самобитни Срби!

Само расни и самосвесни хиперборејски Срби, могу бити тако племенити и узвишени.

У то сам се, на својим животним путевима, безброј пута уверио.

Ако Србин није расни и самосвесни Србин, од њега се никаквом добру не надај!

Дуго се нисам срео са божанским душама Весне и Драгише.

Прошле су године од нашег последњег виђења, у њиховом предивном дому, у Панчеву.

Али – свеједно! – они у мојему срцу и у мојој души живе.

Нека су благословени моји врли и дични пријатељи!

Лирски записи

 

Србско питање свих питања јесте србска самосвест!

Србски народ није самосвестан и самобитан народ.

Србски народ не жели да буде самосвестан и самобитан народ.

У србском народу преовладава рајетински дух.

Србски народ жели да буде робље западних предаторских и паразитских народа.

Србски народ слави и велича своје највеће крвнике и душмане.

Од младости слушам неосвешћене Србе како бесловесно величају Немце и ине Западњаке.

Како празнослове о немачкој култури и немачком култу рада и реда, како се диве њиховој, тобожњој, радиности и одговорности.

Ја сам се давно уверио, да ништа од тога није истинито!

Уверио сам се, јер сам боравио на Западу (међу Немцима), те сам их у душу упознао.

Нити су нешто претерано вредни, нити су, пак, нешто претерано одговорни, већ су само потуљени и лукави.

Потуљени и лукави, да се користе туђим радом.

Потуљено и лукаво приказују туђи рад као свој рад.

Сви су Западњаци вековима пљачкали ине источне народе.

Они су све ратови и водили због пљачке.

Да нису лукаво и потуљено пљачкали ине источне народе, одавно би поумирали од глади.

Ето, то је, укратко, у мом песничком стилу, истина о Немцима и иним Западњацима.

Поновићу: србско питање свих питања јесте србска самосвест!

Србски народ мора да учи и да се образује, мора Знање (мислим на божанско Знање, па зато и пишем великим словом!) да стави на прво место.

Мора да схвати, да је незнање највећи грех!

Да схвати и освести, да су све србске вековне муке и невоље због необавештености, необразованости и незнања.

Не желим више да слушам жалопојке неосвешћених и бесловесних Срба, који умишљају да се може достојно живети у незнању!

Колико је Знања у нашим срцима, толико је и снаге у нашим мишицама!

 

Само расни хиперборејски Србин

 може да препозна

 расног хиперборејског Србина.

 

Само расни хиперборејски Србин

жели да учи

од расног хиперборејског Србина.

 

Само расни хиперборејски Србин

 брани и спасава

расног хиперборејског Србина.

 

Само расни хиперборејски Србин

може да ступи у Сварогов Ириј,

где обитавају посвећени

и божански Срби.