Лирски записи

 

Драгославу Бајагићу, Србину Хиперборејцу.

 

О крају историје причају они који немају никаквих идеја, стваралачких снова и визија.

Разумљиво је да Атлантисти (Западњаци) причају о томе, зато што они културну и духовну историју никада ни имали нису.

За Хиперборејце нема краја историје, јер се њихова духовна, културна и стваралачка повесница одвија спирално, на вечним поткама галактичке и космичке завојнице.

Све се у Космосу одвија и дешава на вечним поткама Велике Спирале, а то значи да се све враћа на НадПочетак.

Све се враћа на НадПочетак, и све се снова рађа и обнавља.

Србска (Хиперборејска) Свест је усаображена са Великом Спиралом, тако да се и сама Србска Свест увек изнова обнавља, васкрсава, рађа и препорађа.

Зато Србска Свест и бива неуништива; зато Србска Свест и бива обновљива – никада се ни поништити ни потрошити не може!

Србска се Свест вечно обнавља у садејству и саображењу са Космичком Животном Енергијом.

Све је у свим овостраним и оностраним пространствима Велика Завојница.

Сва звездана јата, сви светови и све васионе, гле, крећу се по духовним и дејственим поткама Велике Завојнице.

Атлантисти причају о крају историје, о својему крају историје, али, за нас Србе Хиперборејце, то је само један нови НадПочетак.

Слушај своје срце,

 слушај свој унутарњи глас,

 и следи Пут богова и предака.

 

Живи, љуби, и радуј се!

Живот је вечан,

и ти си вечан.

 

И сва бића су вечна –

у свим световима,

у свим свемирима,

 у свим пространствима.

 

Буди самосвојан,

и буди непоновљив.

 

Буди свој предак,

 и буди свој потомак.

 

Јер ти си онај

 који је рођен Одозго,

са сврхом и смислом.

Лирски записи

 

Поводом хапшења Весне Веизовић и Филипа Гајића.

 

Не сме да се хапси нико ко пише и говори Истину!

Сваки освешћен, образован, самосвојан и самобитан човек, мора да се бори за сваког освешћеног, образованог, самосвојног и самобитног човека који казује и пише Истину.

То је наша света и праискона дужност.

Света дужност јесте да се бориш за сваког ближњег свог који страда на Правди Бога.

Срби су најугроженији народ, свуда у свету, па и у самој Србији.

Може се рећи, да су Срби најобесправљенији и најпониженији народ свуда у свету, па и у самој Србији.

Србија је мајка за све туђинце, дошљаке, усељенике и азиланте (мајка је чак и за оне који презиру и мрзе Србију), само је маћеха за словесне, самобитне и освешћене Србе.

Сви освешћени и самосвесни Срби морају да се удружују, те да се сви као један боре за права Срба, јер без те заједничке борбе, ниједан Србин у Србији неће бити слободан.

Још и ово је важно да освестимо: напад на једног освешћеног Србина, јесте напад на све освешћене Србе!

Стога нам је света дужност, да истински и неустрашиво бранимо једни друге, јер нам без Србске Слоге нема живота ни у самој Србији.

Моја вера у љубав

сачувала је душу моју

на свим путевима мојим

 кроз многе животе.

 

И само због вере у љубав,

 мој живот је имао смисла,

 и онда кад се чинило,

 да нема никаквог смисла!

Сетна песма из поља,

 у сутон румен и зелен,

под пуним Месецом од пурпура

 што изгрева понад снежних

врхова про горја.

 

Обхрван тугом,

и сетом од века,

крећем на далек,

далек пут.

 

Све моје љубави,

у сновима негда просневаним,

прате ме у стопу, гле!

на свим путима мојим

 низ давно утихла

звездана јата.

Лирски записи

 

Само свестан човек побеђује своје непријатеље.

Онај ко не зна ко је, не може ни знати ко су му пријатељи а ко непријатељи.

Свест је изнад свега.

Само свестан човек препознаје Истину и Правду.

Само свестан човек може бити храбар и неустрашив.

Само свестан човек зна своју прошлост, садашњост и будућност.

Да, свестан човек зна и своју будућност!

Свестан Србин јесте непобедив Србин.

Свестан Србин зна зашто је Србин.

Свестан Србин јесте цело Србство.

Данас је подвиг и храброст бити Србин!

Данас само свестан, храбар и неустрашив Србин сме да каже да је Србин.

Данас не може свако да буде Србин.

Само свесни, неустрашиви и храбри данас смеју да буду Срби и Србкиње.

Дивно је то, што само свесни, храбри и неустрашиви Срби смеју бити Срби; и још је дивотније то, што само смеле, одважне, храбре и самосвесне Србкиње смеју да кажу да су Србкиње.

То је дивота над дивотима: рећи да си Србин, рећи да си Србкиња, у времену кад то само најхрабрији смеју да кажу!

Да видимо: ко је Србин, и ко је Србкиња?

Ко каже, да је ово невитешко доба?

Данас је највеће витештво рећи да си Србин!

Они који, сада и овде, смеју да кажу да су Срби, јесу највећи подвижници и најсветији ратници нашега доба.

Мора имати високу Свест, и још вишу Самосвест, онај који сме да каже: ја сам Србин! или: ја сам Србкиња!

И кад не бих био Србин, рекао бих да сам Србин, зато што је у овоме добу највећа храброст рећи да си Србин!

Само непоновљив, самосвојан, самосвестан, самобитан и храбар човек сме да каже ДА, када сви урлају НЕ, и да каже НЕ, када сви вичу ДА.

Ако желиш да победиш давно потиснуте страхове у себи, страхове који су се кроз многе мимуле и будуће векове, кроз многе животне токове, кроз многа рођења и умирања твоја скупљали у теби, онда само реци ЈА САМ СРБИН! у времену кад нико не сме да каже да је Србин!

Лирски записи

 

Словенски народи никада нису показивали благодарност према Русији, никада нису Русији узвраћали благодарношћу и доброчинством.

Словенски народи никада нису имали љубави за Русију, за руски – душом велики и богат – народ.

А без Русије и Руса, уверен сам, одавно не би било Словенства, одавно, зацело, не би било ниједног словенског народа.

Русија је толико пута, у својој вековној повесници, искрено жртвовала себе за спасење свих словенских народа, али јој је, скоро увек, од свих словенских народа узвраћано вероломством, узвраћано подлим и потуљеним издајством.

Истина освешћеном човеку мора да буде изнад свега.

Освешћен, самосвојан и самобитан човек, мора, не само да казује, већ и да живи Истину.

Да будем искрен, мени ни дан-дањи није јасно Словенство, нису ми, у својој бити, јасни словенски народи!

Од свих словенских народа, једино Срби имају љубави за Русе и Русију; једино Срби осећају и доживаљавају Русе као Свој Род, а Русију као Своју Родину.

Руси и Срби нису Словени!

Они су одувек само Руси и Срби; они су одувек чиста ведска хиперборејска раса.

Словени су измишљени.

Оно што се назива Словенима, изван Срба и Руса, то су нека туђинска европска (најчешће балтичка) племена, која су – мешањем са Србима и Русима у далекој прошлости, и примивши руски и србски ген – после много векова себе назвала Словенима.

Они су сами себе назвали Словенима.

Руси и Срби никада себе нису називали Словенима.

Они су одувек и заувек – Руси и Срби!

Да будем искрен, ја ни дан-данас не знам ко су, уистини, Словени!

Некад ми се чинило да знам, али сада, зиста, не знам!

У свих словенских племена и родова изражена је праискона мржња према Србима и Русима; с тим што је у једних племена већа мржња према Србима, а у других – већа мржња према Русима.

Дошло је време када и Руси и Срби морају то да схвате и освесте – поготову Руси!

Да схвате да су због Словенства много пута кроз векове страдали, те да су залудно себе жртвовали.

Јер Словени никада неће бити благодарни према Србима и Русима, поготову према Русима!

Словени ће увек водити антисрбску и антируску политику; Словени ће увек правити савезе, јавне или тајне, са нејвећим душманима Срба и Руса.

Што се мене тиче, ја сам одувек осећао, појимао и схватао Русе као Србе, а Русију као Србију.

Руси и Срби – то је једно те исто; као што ми је једно те исто – Русија и Србија; с том разликом, што је Русија –  само стотинама пута увећана Србија!

Лирски записи

 

 

На вест о хапшењу Весне Веизовић, књижевнице и новинарке, супруге и мајке, и, надасве, самосвојне и самосвесне, образоване, племените и узвишене Србкиње.

 

За пробуђене, освешћене, образоване, самосвесне и самобитне Србе и Србкиње нема више места у Србији.

За њих у Србији, заиста, нема више ни живота!

Србијом влада страховлада, најгрознија и најужаснија страховлада, страховлада над мислима, осећањима, речима, сновима, визијама и делима; страховлада над Србима и Србкиња – само над Србима и Србкињама!

Србијом влада тиранија; тиранија медија; тиранија западних амбасадора; тиранија евроунијатских невладиних организација.

Србијом влада америчка и евроунијатска пендрек-демократија.

Србија је земља у којој је почела сезона лова на Србе и Србкиње.

Србија је земља у којој пребијају и убијају Србе и Србкиње; Србија је земља из које ће Срби и Србкиње морати да се иселе у Русију и Белорусију.

Више слободе за Србе и Србкиње има у Русији и Белорусији него ли у поробљеној Србији.

У Србији уопште и нема никакве слободе за Србе и Србкиње!

У Србији, Срби и Србкиње немају никаквих права.

Сви туђинци, сви странци, сви усељеници, сви азиланти имају у Србији већа права од Срба и Србкиња.

Наши заклети вековни душмани, који су се потуљено и лукаво ушуњали у Србију – а скривени у медијима и невладиним организацијама – отпочели су хајку и лов на Србе и Србкиње.

Отпочело је прогањање, застрашивање и пребијање Срба и Србкиња, какво још није виђено и запамћено у последњих тисућу лета.

У Србији, не само што нема слободе мисли и говора, већ нема ни слободе снова и визија.

У Србији је Србима и Србкињама укинуто право гласа – они више као Срби и Србкиње и не постоје за Србију!

Не желим да живим у оваквој Србији – отићи ћу да умрем на Руској Родини!

Лирски записи

 

Јадранки,

самосвесној Србкињи

из Србске,

благодат и част!

 

Долази време када се руши и распада све што није грађено и стварано Духом.

Све што није из Духа и Свести то мора да нестане.

Космичка Љубав која се пројављује у виду Првобитне Светлости запљускује Мајку Земљу.

Зато су немири и ратови свуда у свету.

Зато су земљотреси и поплаве диљем и широм света.

Биће још страшније и све жешће и болније, да би после тога могло да се догоди нешто што ће бити од Духа и Свести створено.

Ми смо градитељи и ствараоци светова.

Сваким даном ми, и не знајући за то, стварамо неке нове и невидљиве светове.

Светове у којима ћемо негда и негде обитавати.

Стварамо из дана у дан, стварамо из трена у трен.

Стварамо или Љубављу или Мржњом.

Али, свеједно – стварамо!

Што Љубављу стварамо – то је Живот; што Мржњом стварамо – то је Смрт!

Лирски записи

 

Свако је од нас позван, свако је од нас изабран.

Свако је од нас у свет овај дошао са сврхом и смислом.

Наш живот је одувек.

Наш живот је заувек.

Рођење и смрт – то су врата на која улазимо и излазимо, излазимо и поново улазимо, и све тако укруг, и све тако убескрај.

Почетка било није, као што ни свршетка бити неће.

Сви наши животни токови, како минули тако и будући, записани су у нечему што нема ни имена ни обличја и, што никако не можемо, и не умемо, схватити и разјаснити.

У нама је живот, али смо и ми у животу.

И, што је најважније, ми јесмо живот!

Ми смо, уистини, живот за којим вазда трагамо, и који нам вечно измиче.

Живот нам вечно измиче, и вечно нам се враћа.

Највеће тајне заувек остају тајне.

Највеће истине заувек остају неоткривене.

Шта је живот? – то никада сазнати нећемо.

Ко смо ми? – ни то никада нећемо до краја одгонетнути.

Одакле смо пошли и, куда и камо идемо? – то можемо наслутити, али разјаснити нећемо.

Љубав нас чини живим!

Заиста, само нас љубав чини живим.

Зато љубав и јесте највећа тајна, највећа мистерија.

Љубав рађа живот.

Љубав одржава живот.

Љубав одржава светове и звездана јата.

Љубав и Бога одржава.

Бог не би био Бог без љубави.

Највећа и највиша љубав, која се нашим умом никако не може ни схватити ни замислити, јесте Бог.

Највећа сила, највећа енергија, највећа дејства, у свим световима, јесте љубав.

Људима је најтеже да схвате, да појме и освесте, да је љубав највећа сила, највеће дејство, највећа енергија – свуда!

Живот је љубав, а не-љубав је смрт.

Где нема љубави, тамо ни живота нема.

Где нема љубави – ту није космос, већ хаос, црна рупа.

И наша душа јесте љубав.

Човек без душе јесте човек без љубави.

Љубав рађа и одржава душу.

Кад усахне љубав, тада и душа свене.

Душа нам је онолика колика нам је и љубав.

Што је већа љубав, већа је и душа.

Љубав и душа јесу једно те исто.

Чини нам се да није исто, а јесте исто.

Све је слично сличном слично!

Ово је само наизглед игра речи, али вам, у суштини, открива велику тајну.

Слично се сличним привлачи.

Слично се сличним увећава и обогаћује.

Слично са сличним рађа ново слично.

Две сличне љубави рађају нову сличну љубав.

Тако су наши преци рођени, тако су наши родитељи рођени, тако смо ми рођени, и тако су наша деца рођена.

И све тако укруг, и све тако убескрај.

Вера у љубав јесте вера у Бога.

Онај ко верује у Бога, а не верује у љубав – тај ни у Бога не верује!

Не може се веровати у Бога, а не веровати у љубав.

У свим језицима, у свим предањима, у свим верама и у свим религијама – Бог јесте љубав, Бог јесте Бог љубави!