Лирски записи

 

Љубав моју,

широку као море,

примити не могу

обале живота.

(Руска песма)

 

Има једна дивна, племенита, узвишена и самосвесна госпа (реч госпа користим у оном праизворном ведсрбском и ведруском значењу!), која ми припомаже у стварању ових лирских записа.

Припомаже ми својим идејама, мислима, визијама и стваралачким сновима, припомаже ми онако како виле (музе) и иначе припомажу песницима.

Њено духовно, стваралачко и енергетско присуство у Пољу Свести, мене надахњује, мене инспирише, мене бодри и соколи, да пишем и стварам лирске записе.

Јунакиња ових лирских записа, племенита и освешћена госпа о којој песнички приповедам, у својој самосвојној и самобитној личности, сјединила је оно најлепше, оно најдивотније, оно најкрасивије што је примила од својих србских и руских предака.

Она је истовремено и расна Србкиња и расна Рускиња, што је, у самој бити, једно те исто, будући да су Срби и Руси буквално Један Род.

Рођена је у Сарајеву, а почетком деведесетих година, прошлога века, напустила је балканске просторе, преселивши се у Швајцарску, да би се из Швајцарске, после неког времена, одселила у Америку, где и сада обитава.

Госпа, о којој овде сведочим, јесте самосвојна, самосвесна и самобитна стваралачка личност.

Племенита, узвишена, аријевска, хиперборејска, словенска личност.

Личност широке и дубоке Руске Душе, личност осећајне и устрептале Србске Душе.

Неизмерна је и несагледна њена љубав према србском и руском народу; њена љубав према србској и руској уметности и култури; њена љубав према словенској и хиперборејској духовности.

Њу заистински боле све ране Рода свога, како србског тако и руског!

Она зна – она је свесна и самосвесна! – ко је, чија је, одакле је и, куда иде.

Она се брани и штити стварањем, сликањем, уметношћу, духовношћу и тајинственом космичком красотом и дивотом.

Брани се љубављу, брани се сновима својим, брани се својом Руском и Србском Душом.

Њено име је Татјана Кришков.

Лирски записи

 

Марку и Александри

 

 

Наша дела из ранијих живота преливају се у овај живот, ма каква год да су та дела.

Спрам својих дела, визија, мисли и снова из ранијих живота, ми бирамо све у овоме животу.

Буквално све, чак и родитеље.

Упамтите: деца бирају родитеље, а не родитељи децу, како нас томе уче западни позитивисти и материјалисти, који – само да знате! – потајно раде за владаре из сенке!

Интелектуалци су одувек били у служби Великог Инквизитора, то сваки пробуђен и освешћен човек мора да зна.

На самом рођењу детета, са њим стижу и минула дела његове душе.

Али, дела су, истовремено, и дарови и благослови!

Свако дете, на известан начин, благосиља своје родитеље.

Не заборавите: деца благосиљају своје родитеље!

Ако су родитељи, рецимо, живели у сиромаштву пре рођења детета, ако им ништа није ишло од руке до тада, са рођењем детета, све им се наједном преокрене, све им одједном крене набоље.

Постоји тајинствена, мистична и онострана веза између душе детета и душа родитеља.

Све душе које се срећу – срећу се са сврхом и смислом, срећу се по задатку Одозго.

Рећи ћу вам и ово, а ово нећете наћи у књигама овога света, зато што су највредније књиге о тајним оностраним знањима, давно спаљене на ломачи, по налогу Великог Инквизитора, да би се људи држали у тамници незнања.

Видео сам и искусио, да више деца чувају родитеље, него што родитељи чувају децу; да више деца помажу родитеље, него што родитељи помажу децу; да више деца брину о родитељима, него што родитељи брину о деци.

Заиста је тако, али се нама чини да је све обрнуто.

(И то је једна од магијских игара Великог Инквизитора са сврхом истребљења звездане, ведске, хиперборејске расе.)

Све је у овоме свету изокренута пројекција, како говоре древни посвећеници упућени у највећа галактичка и космичка знања.

Овај свет је и иначе, сам по себи, изокренута пројекција.

Песнички речено, овај је свет криво огледало.

Загледани у криво огледало, ми имамо лажну слику света.

Имамо лажне представе, лажна знања, лажна учења, лажне науке.

(Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно; што је светло, то је тамно.)

Ви, млади Срби и Србкиње, који намеравате да се жените и удајете, да рађате децу, одустајете од брака унапред, јер немате посла, немате новца, немате кућу или стан; и онда кажете: нећу да се женим или удајем, нећу да рађам децу, јер не желим да ми деца живе у сиромаштву.

Е, видите!

Управо вас је на томе уловио Велики Инквизитор!

Велики Инквизитор је веома, веома лукав – јер је Лукави! – па вас је најпре слудио лажним учењима и знањима, а потом вас је гурнуо у привид и опсену сиромаштва и – ви одустајете од рађања деце!

Тако ви и несвесно радите по наумима Лукавога, јер он баш то и жели – да се што мање рађа расних Срба, што мање расних Европљана, што мање расних Хиперборејаца.

Нећу да вам приповедам даље, јер песник жели да скрати причу.

Рећи ћу вам још исамо ово: да се нисам оженио, да нисам рађао децу, ја не бих опстао у овоме свету.

Не бих опстао, и не бих ништа створио.

Свако ми је дете, на рођењу својему, донело неке дарове, што је мене децније, на мојему животном путу, спасавало од пропасти.

Једно ми је дете вазда припомагало у стваралаштву; друго је налазило послове; а треће ми је дете на поклон донело стан.

Да, букавлно тако!

На самом рођењу, дете ми је донело стан!

Како?

То је тајна!

Знаћете (само ће вам се рећи!), кад се одважите да кренете тим тајинственим оностраним путем кроз сазвежђа Унутарњег Космоса.

Зато вам поручујем: Срби, жените се и удавајте!

Рађајте децу!

И, победићете Великог Инквизитора!

 

Русију љубим,

зато што ми је више Србска

 и од саме Србије.

 

Русију љубим,

зато што се сваки расни Србин

више осећа Србином у Русији

него ли у Србији.

 

Русију љубим,

зато што у Русији

препознајем Првобитну Србију

која је још пре много векова

 заувек протерана из Србије.

 

Русију љубим,

зато што ми је сваки расни Рус

 већи Србин од Срба у Србији.

 

У Русији нема србомржње,

док се у Србији србомржња

и у ваздуху осећа.

 

Русију љубим,

 зато што је подједнако

и Руска и Србска,

 док Србија одвећ није

ни Србска ни Руска –

Србија је оних

који подједнако мрзе

 и Србију и Русију.

 

У Русији је све Руско,

док у Србији ништа више

није Србско!

Лирски записи

 

 

01

Србијом влада медиокритетски дух балканштине и ватиканштине.

Најцрња спрега балканштине и ватиканштине!

Све што је паметно и освешћено то је принуђено да бежи из Србије.

Јер медиокритетски дух балканштине и ватиканштине – у спрези са америчком пендрек-демократијом – пребија, убија и сатире све оно што мисли својом главом.

 

02

Србија је окружена највећим крвницима.

Крвницима који су на граници канибализма.

Када се на балканштину и ватиканштину накалеми англо-саксонска тиранократија, тада бива озакоњен сваки злочин над освешћеним Србима.

Злочин до потпуног истребљења и нестанка Срба.

 

03

Наступила је сезона лова на младе, пробуђење и освешћене, србске родољубе.

Против младих и освешћених србских родољуба и патриота дигло се све оно што је од зла оца а од горе мајке, све оно што мрзи и себе и свет, све оно што се мржњом храни.

Још сам у младости освестио, да су интелектуалци највећи белосветски олош.

Интелектуалци су највеће кукавице! – давно ми рече један расни Србин.

Белосветски олош, белосветска фукара, која своје зло и мржњу према слободном и освешћеном човеку скрива иза дипломе, скрива иза лажног академског звања.

Када сам то схватио и освестио, престао сам заувек да се дружим са интелектуалцима.

Нико тако, јадно и бедно, не служи власти и режиму као интелектуалци.

И нико није бесловеснији и сервилнији од интелектуалаца!

 

04

Ко је напао, и унапред осудио, младе србске родољубе из Србске акције?

Напали су их, и унапред осудили, јадни и бедни, снисходљиви и сервилни србски интелектуалци, запослени у неким евроунијатским медијима и невладиним организација; напали су их они над којима освешћен човек мора да осећа праисконо гађење.

Због чега су напали, и унапред осудили, те малде србске патриоте?

Напали су, и унапред осудили, зато што љубе свој Род, и што љубе своју Родину – Србију!

Напали су их, и унапред осудили, зато што су самосвесни и самобитни Срби, зато што су пробуђене и освешћене личности.

Напали су их, и унапред осудили, зато што се боре за Светлост, Правду и Истину!

 

05

Нико ми се тако не гади као јадни и бедни људи, као снисходљиве и сервилне персоне, које неким случајем, или неком грешком, називамо интелектуалцима.

 

06

Шта бих могао да поручим младим, а образованим и освешћеним, србским родољубима?

Поручио бих им, да се највише чувају интелектуалне фукаре, интелектуалних парија и палија.

Поручио бих им, да буду мудри и лукави, да мудрошћу и лукавошћу победе белосветску интелектуалну фукару.

Поручио бих им, да се развију у снажне и самобитне личности, да се својим духом, својим стваралачким бићем, уздигну изнад белосветског олоша и шљама, да се вознесу и уздигну изнад ове псеудо-интелектуалне и квази-интелектуалне жабокречине.

И, на концу, поручио бих им, да својим стваралачким духом, да својим посвећеничким радом на себи, победе овај свет омаје и опсене, свет саздан од мржње и зла, свет у којему владају паразити и медиокритети!

Лирски записи

 

Ко не ради за Светлост, радиће за Таму.

Ко не ради за Светлост, радиће за Таму, чак и ако не жели да ради за Таму.

Јер човек, напросто, не може бити докон, не може бити беспослен.

Он увек и вазда мора нешто и за некога да ради.

Човек је створен да ради, да без престанка ради и ствара.

Постоје само две расе људи.

Раса која ради за Светлост, и раса која ради за Таму.

Не постоје више расе по Крви – некад их је било, али их више нема! – постоје само расе по Духу.

Или радиш и ствараш за Биће, или радиш и ствараш за Небиће.

Ако не радиш за Живот, радићеш за Смрт.

Такво је устројство овога света, али и свих иних светова.

Видим Србе који раде и стварају за Светлост, и опет, оне друге Србе, који раде и стварају за Таму.

Између једних и других Срба, бескрајно је простанство звезданих јата унутар Космоса.

Они су, посматрано са становишта овог видљивог света, у близини једни других, али са становишта Унутарњег Космоса, они су једни од других удаљени милионима светлосних година.

Не постоји више Србство по Крви, постоји само Србство по Духу.

Дуго сам се и сам борио за Србство по Крви, све док нисам видео и схватио, да је Крв све више Вода.

Од тада се борим само за Србство по Духу.

За Србство Вертикале.

Од ране младости, највише сам страдао од Срба који раде за Таму.

Од Срба који нису Срби по Духу.

Дуго нисам могао да освестим, шта се то дешава са мном.

Дуго нисам разумевао, да управо Србима, који нису Срби по Духу, највише смета то што радим и стварам за Србство.

Дуго сам бивао збуњен и слуђен – заиста, нисам знао шта се то са мном дешава!

Чудио сам се, у младости својој, зашто ме прогоне Срби због Србске Идеје!?

Зашто Срби, а не туђинци!?

А онда сам почео да освешћујем; дуго је трајало моје освешћивање.

И освестио сам.

Сад знам!

Знање човека ослобађа и спасава.

Спасиће се пробуђени и посвећени,

самосвојни и самобитни,

освешћени и самосвесни

расни ведски Срби,

 али се ова Србија,

али се – овај и овакав –

србски народ,

зацело, спасити неће.

 

Овој Србији,

са оваквим србским народом,

заиста, спасења нема.

 

Нити је ово

више Србија,

нити су ови Срби

више Срби!

Лирски записи

Свеколика беда, и патња, и туга, и сета и понижења Рода и Племена мојега, и свакојаке бриге и страхови, и безнађа и вапаји ближњих мојих, Народа мога, све то, ових дана, душу моју притиска, и дух мој опхрвава, и биће моје онеспокојава.

Тешко је Песнику да буде Песник, да пева о Лепоти и о Доброти, о Љубави и о Радости, о красотама Мајке Природе и о дивотама далеких звезданих јата, или о тајнама Пра Васељене и иних тајинствених духовних светова, кад му се Племе растаче, кад му се Род понижава и гази, кад му се Народ на кланицу води, кад му се Родина, Родна Груда, распродаје, пљачка и отима!

Тужна Србија, и Србство још тужније!

 

 Лирски записи

Победи страх,

и свакога си непријатеља

унапред победио!

(Песник Перун Бран)

 

Светлост Истине, из Духовних Светова,

тајинствено озарује Србију.

Истина узраста и шири се Србијом.

Истина узраста и шири се звезданим јатима.

Истина узраста и шири се Пра Васељеном.

Људи се лажи, попут кртица, у земљу укопавају,

пред Божанским Виделом Истине.

За људе лажи заслепљујућа бива Светлост Истине.

Људе ће лажи сажећи и усмртити Светлост Истине.

Пролеће у Србији.

Пролеће у Србији никада не касни!

Буђење пролећа.

Буди се Младост и Лепота Србије!

Посвећење пролећа.

Посвећени долазе

да таму над Србијом распрше!

Све оно што је у лажи,

и у пороцима огрезло, то се против

Србске Младости окренуло.

Све оно што је у гноју и у смраду,

то се против Србске Лепоте заверило.

Долази посвећена Будућност Србије,

а мртва прошлост и мртва садашњост,

гле, урла и завија попут псина

под пуним Месецом!

Будућност Србије долази, и гле, већ је дошла!

Све оно што мрзи Србију,

и презире само Србско Име,

то се изобличило, то је очи исколачило,

то се зеленом пеном запљувало, –

 од пакости и мржње,

од зла измилелог из најдоњих светова!

Они што су дошли из Будућности,

Огњем ће Истине

сажећи све оно

што је у рату

против Истине!

На светим водама Дунава, пролеће 7519. године.

 

Једна будућа,

никад још изговорена

Реч,

садржи у језгру своме

клицу Вечног Живота;

и Светлосни Запис

далеких

звезданих јата;

и све тајне

снова наших,

које смо, било када

и било где,

гле,

будни сневали!

 

Једна будућа,

никад још изговорена

Реч,

појавиће се,

 изненада,

из давно заборављене

Прошлости!

Лирски записи

 

 

01

Потрудимо се, свим бићем својим, да свакога дана нешто лепо за себе учинимо!

Кад ту вештину савладамо, онда ћемо и ближњима добро чинити.

Јер, како је у нама, тако је и око нас.

Лепота у нама, привлачи и лепоту око нас.

Немир у нама, ствара немир и око нас.

Када смо ми смирени, и наши су ближњи смирени.

Ко љуби себе, и ближње љуби.

Давно је речено, да слично слично привлачи.

 

02

Док вам ово пишем, кошава са Дунава свом силином насрће на дом мој.

Имам осећај, као да обитавам у кули ветрова.

Јер, кошава све пробија, попут пустињског песка.

Стари су Банаћани мени негда говорили, да кошава може да заледи и дете у мајчиној утроби.

Доцније сам схватио, да су у праву.

То је чудноват и сеновит ветар!

Повлачим се из ове собе кроз коју дувају ветрови са Дунава.

Силазим у приземље, да цепам дрва и палим ватру.