Лирски записи

 

Запад је превазиђен.

Кад кажем Запад, онда мислим на Дух Запада.

Уколико жели да се и даље духовно развија и усавршава, западни ће човек морати да се окрене ка Истоку.

Мораће да се окрене ка Духу Истока, ка Духу Хипербореје.

Или још боље: мораће да се окрене ка Духу Галаксије, ка Новом Духу Стварања и Новој Космичкој Свести.

Сви стваралачки извори Запада давно су пресахнули.

Већ десетлећима западни човек не даје ништа ново човечанству; већ десетлећима се врти у зачараном кругу Бесмисла, Безнађа и Ништавила.

Стваралачки Дух је одавно мртав на Западу.

Западна је цивилизација затворила свој идејни и стваралачки круг, зато што цивилизацијска потка Запада није спирална – каква је, рецимо, потка Хиперборејског Истока – већ кружна.

Запад се изнутра распада и урушава.

Нема потребе да ико са стране напада и руши Запад; Запад се сам од себе урушава.

Нема идеја, нема визија, нема стваралаштва.

А тамо где нема идеја, визија и стваралаштва, живот губи сваки Смисао.

Уместо Смисла, Западом влада Бесмисао.

Бесмисао разједа Запад.

Бесмисао се пројављује на сваком кораку.

Све што Запад у последње време предузима и чини, окреће се против самог Запада.

Западну цивилизацију разара, уништава и руши сам западни човек.

Јер се западни човек нашао пред Зидом Бесмисла, над Провалијом Ништавила.

И сам западни човек схвата, и освешћује, да његов живот више нема Смисла.

Све је више пробуђених и освешћених личности на Западу које схватају, да Запад мора да потражи помоћ и спасење од Хиперборејског Истока.

Западни човек вапије за Духовном Вертикалом.

Вапије за Душом Свести.

Вапије за Душом Љубави.

Вапије за Божанским Начелом Љубави и Милосрђа.

А ништа од тога, за чим вапије западни човек – за чим вапије душа западног човека! – одавно нема на Западу.

Све ће то, за чим вапије, западни човек морати да потражи на Хиперборејском Истоку.

Али, пре тога, мораће да превазиђе своју западњачку надменост и надобудност, своју западњачку болесну таштину и городост, своју западњачку умишљену важност.

Заиста, Запад је превазиђен!

Лирски записи

 

Љубите Србство, али никада не мрзите непријатеље Србства.

Зато што увек побеђује онај који не мрзи.

Мржња човека чини јадним и бедним, и вуче га наниже ка царству таме.

Они који мрзе, не могу ни душевно ни духовно да узрастају, и стварају усудбу која ће бити узроком страшнога пада њиховог у једном будућем животном току.

Љубите себе и род свој, да бисте могли да љубите све ине светове.

Нека ваша љубав буде јача од сваке мржње.

Нека ваша љубав буде јача од сваке болести.

Нека ваша љубав буде јача од сваке смрти.

Љубав је јача од смрти!

Нека ваша љубав васкрсава оне које љубите.

Нека ваша љубав буде вечан живот за оне које љубите.

Када љубите, онда љубите свим бићем и суштаством својим – ви сами будите љубав!

Нека муж жени буде бог љубави који спасава и чува жену своју; и нека жена мужу буде богиња љубави која васкрсава мужа својега љубављу својом.

Откријте тајну љубави, јер љубав и јесте тајна над тајнама.

Нико вам до сада није говорио о тајнама и моћима љубави, зато што ни сами нису познали моћи и тајне љубави.

Причали су вам само о чулима и страстима, о пожуди и похоти, причали су вам само о нечем површном и пролазном, о нечем што је тек од данас до сутра, али вам љубав никада спомињали нису.

Љубав нису спомињали, јер љубав нису ни знали.

Ми смо се родили у овај свет, да бисмо познали тајне и моћи љубави, и да бисмо с тим тајнама и моћима љубави наставили да путујемо кроз будућа царства, кроз будуће светове, и кроз будућа звездана јата.

Због љубави сте дошли – не заборавите!

Ако заборавите зашто сте дошли, све ћете у овоме свету промашити!

Има оних који вазда и увек све изнова промаше – из живота у живот, из једног животног тока у други животни ток, и тако стотинама и тисућама векова, у бескрајном нису звезданих и космичких прстенова.

По ко зна који пут се изнова рађају, и вазда снова забораве зашто се рађају!

Запишите у својему срцу, у језгру своје душе: рођени смо због љубави!

Када то запишете, и живите то што сте записали, онда су ваши сви светове и, све будућности у свим световима.

Лирски записи

 

Ако сте пробуђени и освешћени, ако имате визије и снове које будни сневате, онда вам нико ништа не може.

Тада нико неће моћи на вас да утиче ни на који начин.

Имате потпуну заштиту од напада свих врста тајног, прикривеног, умног, душевног, духовног и електро-магнетног рата.

Све врсте тајног психолошког и парапсихолошког рата воде се само против спавача, против успаваних и неосвешћених.

Против пробуђених и освешћених, против самосвесних и самобитних, гле! нико не може да води никакве тајне ратове.

И још, ако имате изражену, развијену, јаку и снажну стваралачку имагинацију, ако имате визије и снове у којима стварате своје светове, тада сте неупоредиво надмоћнији од свих оних који би покушали да, на било који начин, утичу на вас.

Све тајне владе, сви владари из сенке, сва црна друштва и братства, највише се плаше пробуђених и освешћених, јер против њих, против њихове Свести и СамоСвести, нема никаквог земаљског оружја.

Зато они све време и раде, преко својих медија и пропагандних машина, преко образовања и културе, на заглупљивању народа и маса.

Што су народи глупљи, све је лакше владати над њима!

(Татјана Кришков)

Наши су Велики Преци веровали, и знали, да је све у Пра Васељени, не само живо, већ душевно и духовно!

Све што је Велики Дух Стварања сатворио, то је, уистини, живо и духовно!

Свеколика Природа, Свеколика Творевина, од цвета у пољу па до и најудаљенијег звезданог јата, да, заиста, све је то живо, душевно и духовно!

По једном тајинственом учењу наших Предака Стриборјана, Ведских Белих Срба, свакој би души низвођењем у овај свет, на самоме рођењу, било додељено једно Дрво!

Рожданик је наших Древних Предака био сачињен према дрветима.

Дете рођено у то и то доба године, у тај и тај месец, у тај и тај дан, имало је то и то дрво, Своје Дрво!

Веза између детета, а доцније, у одрастању човека, и Дрвета, била је тајанствена и тајинствена.

То властито Дрво било је праслика, прасећање, празнамен, праизображење Дрвета Живота.

Лирски записи

 

Јадранки, Весни и Татјани, као и свим иним расним Србкињама, слава и част!

 

Верујте у хиперборејско, ведско и аријевско Србство, чак и онда кад у вашем окружењу нема ни једног јединог расног Србина.

Верујте и онда, кад вам се учини, да је расно Србство посве и заувек нестало из света.

Јер расно Србство није негде изван вас, није негде тамо далеко од вас, већ у вама унутра.

Ако нигде у свету нема Србства, онда га ви створите у својим мислима и сновима.

Тада ви сами, једни једини, будите свеколико расно хиперборејско, аријевско и звездано Србство.

Један једини, пробуђен и освешћен, самосвојан и самобитан Србин (или Србкиња) биће свеколико ведско и аријевско Србство.

Један једини Човек, ако је повезан са бићима из виших божанских светова, бива и јесте свеколико Човечанство.

Верујте у Србство, свим бићем и суштаством својим, чак и онда када видите да су сви ваши ближњи, да су сви ваши мили и драги, да су сви од рода и племена вашега, да су сви од крви ваше и језика вашега, престали да верују у Србство.

Не одричите се Србства, чак и онда када имате тисућу и један разлог да се одрекнете Србства.

Јер од ваших мисли, снова, осећања, речи и дела, гле! зависи судбина Србства, зависи судбина Човечанства, зависи судбина Мајке Земље, зависи судбина Сунца и Месеца, зависи судбина светова и звезданих јата.

Верујте, и биће тако!

Лирски записи

 

Ко сам ја?

Ко сам ја кад скинем све образине, маске, овоје, мрене и копрене са свога лица, са своје личности, са својега бића?

Ово питање постављам себи свакога јутра када се пробудим, а и свакога часа у дану.

Морам да имам одговор на то питање свих питања, јер без одговора на то питање свих питања, ја не могу да стварам, певам, пишем, дејствујем, бивам и бивствујем.

Не могу да живим са смислом, ако немам ваљан одговор на то питање свих питања.

Кад разгренемо све маје, омаје и опсене око себе, тек тада видимо ко смо; ко, уистини, јесмо!

Кад знамо ко смо, онда занмо и чији смо.

Кад знамо ко смо, онда све знамо о себи, о прецима и потомцима својим.

Кад знамо ко смо, онда све знамо о свим бићима у свим световима.

Само јасна, чиста и бистра слика о нама, о бићу и суштаству нашему!

Ко је тај што обитава у највећим дубинама и у највећим висинама мојега унутарњег бића, мојих унутарњих светова?

То сам Ја, то је Живи Бог у мени.

Не мало ја, већ велико Ја!

Мало ја ме води путем смрти, а велико Ја ме води Путем Вечног Живота.

Морам да победим мало ја, да би велико Ја могло да се расцвета у свим звезданима јатима, у свим световима и, у свим божанским, овостраним и оностраним, пространствима.

 

 

 

Ми смо, уистини, оно што смо сами од себе учинили.

Наша се дела огледају у нашим очима, пројављују на нашем лицу, препознају у нашем језику.

Ми смо управо оно што смо свесно или несвесно желели да будемо.

Све на нама казује и сведочи о нама.

Ми смо сами стварали саме себе, свеједно што никада нисмо знали што себи чинимо!

Наши снови и наше мисли стварају нашу судбину. Ако нисмо свесни тога, онда је то исто као и да живели нисмо.

Незнање је велик грех, грех велик према души својој!

Знање је духовни вид. Пут навише ка Светлости.

Заиста, Знање је исто што и Видело.

Ако Видела нема, онда влада Тама.

Језик је чудо, речи имају чудесну моћ.

Постоје речи Светлости, и постоје речи Таме.

Постоје језици који су се низвели Одозго, и постоје језици који су се узвели Одоздо.

На једним језицима речи носе Светлост, на неким језицима речи творе Таму.

Речи Светлости исцељују наше Светлосно Биће, док га Речи Таме разбољевају и усмрћују.

Постоје језици човечански, и постоје језици људски, нечовечански.

Човечанска и Људска раса нису једно те исто, него је то различно двоје, које никада неће и не може бити исто!

 ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Мој врли пријатељ, Стари Словен (који је иначе млад расни Србин), са својом девојком, такође расном Србкињом, жели да приреди и објави књигу мојих најлепших песама и лирских записа.

Сви они који желе да припомогну издавање моје књиге, нека се јаве Старом Словену на мејл:

bogsvarog14@gmail.com

Лирски записи

 

Србска ће самосвест срушити светски поредак.

Ниједна влада из сенке не може да се бори против србске самосвести.

Зато су на све могуће начине – свих ових година, свих ових векова – и покушавали да убију србску самосвест.

Али, србска је самосвест неуништива!

Србство је поново, по ко зна који пут, васкрсло из пепела.

Васкрсла је србска самосвест, која је – преко потки, дејстава и енергија из оностраних пространстава и светова – повезана са Галактичким Језгром Свести.

Расни Србин се препознаје по томе што верује и зна.

Он је духовно надмоћан, зато што верује, и зна, да је потомак Белих Богова.

Он зна да јесте, па зато и верује у то што зна!

Јер вера происходи из знања, као што и знање происходи из вере.

Расни Србин никада не губи ни наду ни веру, јер зна да јесте!

Расни Србин увек и вазда верује у победу.

Он увек и вазда побеђује, зато што зна да је од Белих Богова рођен за живот вечан.

Тамо где сви други губе, ту расни Србин побеђује.

Вазда и увек побеђује!

Нема Слободе за несловесне и бесловесне; нема Слободе за оне који одбијају да чују, и да приме у Срце своје, Древна Знања Божанских Предака!

Сви учитељи од овога света имају само једну мисао и само једну намеру: да вас поробе лажним знањима, лажним сазнањима и мудростима, и да вас баце у руке Великог Брата Гмаза, те да будете најпониженије робље до конца својега живота земаљског.

Од рођења вашега, вазда је неко други уместо вас бирао и одређивао ваш Пут; све време је неко други уместо вас одлучивао о вашим жељама и намерама, замислима и промислима; сви су, на овај или онај начин (свесно или несвесно), ловили вашу детињу Душу, да би је, најзад уловљену, бацили у тамницу овога света, света којим владају сенке и утваре Великог Брата Рептила.

Каквим своје претке створиш,

таквим ће и тебе

преци твоји створити.

 

Јер није истина да преци нас рађају,

 већ ми рађамо претке своје.

 

Најпре ми рађамо претке своје,

да би преци наши потом

могли да роде нас.

 

Ако ми не родимо претке своје,

онда ни потомци наши

неће, кроз нас,

моћи да роде нас,

из себе.

 

Нити су преци прошлост,

нити потомци будућност,

већ и једни и други

обитавају у овоме трену

и на овом месту –

сви су они у нама,

у вечноме сада.