Лирски записи

 

 Владану Пантелићу, Дичном Ведском Србину.

Велики свети рат против Запада, неће бити само рат против Запада, већ превасходно против оних скривених а знаних који стоје иза Запада, који већ вековима завађају племена и народе хиперборејске расе.

Велики свети рат против мајмунског и гуштерског краља, под чијом су шапом сва вештаствена блага овога света, који влада новцем и клања се златном телету.

Мајмунски и гуштерски краљ, дубоко у сенци света –  господар новца, злата и свеколиког блага земног – који је скривен а ипак видљив у свету, већ столећима покреће све земаљске војске у вечитим ратовима унутар хиперборејских племена и народа, с намером да посве уништи и затре хиперборејску, аријевску и звездану расу.

Велики свети рат против Запада, биће уистини рат против оног скривеног а знаног, који већ тисућу лета влада западним племенима и народима, гонећи западна племена и народе у грозоморне и ужасне, у крваве ратове до самоуништења, против хиперборејских племена и народа на Светој Јутарњој Земљи.

Лирски записи

 

Дичним Србима: Соколу са Велебита и Драгославу Бајагићу.

 

Често чујем, како ми, Срби, нисмо вредан, марљив и, стваралачком раду, посвећен народ.

Нажалост, то чешће чујем од надобудних, неосвешћених и несувислих Срба, назовисрба, него од иних.

То су гнусне и подле лажи синова лажи.

Истина је, сушта, да смо ми, Срби, један од највреднијих, најмарљивијих, најодговорнијих и, стваралачком раду најпосвећенијих европских народа.

Ко нам то приговара, ко нас то клевеће и, ко шири такве неистине о нама?

Управо они, који вековима паразитски и дембелски живе од србскога рада; управо они, који су Србе вековима пљачкали и убијали; управо они, који, да нису пљачкали и отимали од Срба, не би ни преживели, не би могли и не би умели да преживе и опстану.

У Југославији су сви ини народи живели од србскога марљивог, одговорног и стваралачког рада; да није Срба, Југославија не би опстала ни годину дана, јер су сви ини, као што рекох, живели од србског рада, живели од србске енергије.

Југославија је постојала и опстајала на србским плећима.

Србе су сви пљачкали, и од Срба су сви крали и отимали, како изнутра тако и извана.

Паразити и дембели изнутра, из Југославије, паразити и дембели извана, са Запада, столећима су исисавали србску животну и стваралачку енергију, столећима су пљачкали и убирали плодове србскога самопрегорног рада, столећима су крали и поткрадали како србска материјална тако и културна те духовна добра.

После вековима дугог сатирања, затирања и пљачкања Срба, Срби су већ посустали, духом и душом клонули, јер нису више кадри, и нису спремни, да раде и стварају за туђине, за белосветске дембеле и паразите.

Што год Срби произведу и створе, то туђини и душмани или покраду, или отму, или опљачкају.

Не могу Срби више да раде, производе и стварају за дембеле у окружењу, те за дембеле, паразите и предаторе са Запада!

Претешко је то бреме за уморна и остарела србска плећа!

Најгрознији мучитељи и пљачкаши Срба били су усташо-комунисти, црвени језуити и ватикански инквизитори.

Они су, управо они, ојадили, опљачкали и сатрли, и Србство и Србију, а ти, који данас потуљено и подло упиру прстом на нас, Србе, говорећи како ми нисмо вредан и радин народ, јесу синови и унуци оних усташо-комуниста, оних црвених језуита и ватиканских инквизитора, који су највиђеније, најплеменитије и најмарљивије Србе побили на самом почетку своје страховладе.

Моја је дужност, а то је дужност србског песника, да сведочим и, да казујем истину, пред људима и боговима, о Србству и Србима.

Лирски записи

 

Сваки се народ разара, поробљава и уништава изнутра, преко културе, књижевности, уметности и духовности.

Чију културу и уметност прихваташ, чији језик говориш и чијим писмом пишеш, томе и служиш.

Роб си онога ко је успео да ти наметнете свој језик и писмо, своју културу и своје вредности, ко је успео да ти преокрене мисли и осећања, ко је успео да те обликује по својој жељи и да те учини послушним подаником и покорним слугом својим.

Више ме уопште не занимају преобраћени и расрбљени Срби; јер о њима нема сврхе ни причати ни говорити, зато што нису вредни нити сувисле приче нити словесног песничког писанија.

Мене занимају личности; само здраве, снажне, самосвојне и самобитне личности.

О персонама нема шта да се прича и пише.

Персоне су безличне и ништавне.

Занимају ме самосвесни и самобитни Срби; занимају ме образоване, освешћене и посвећене Србкиње, оне Србкиње које мисле и осећају свим бићем својим, свим умом својим, и свом душом својом.

Таквих Срба и таквих Србкиња има данас више него икада раније, више него у свим минулим временима.

То су здраве, снажне, самобитне и високо освешћене личности које мени уливају снагу, које ми уливају и веру и наду, које у мени буде љубав према србској култури, србској уметности, србској духовности; љубав према србском човеку и србској жени.

Заиста, упознао доста дивних Срба и Србкиња, чијој се лепоти и памети, чијој се осећајности и племенитости, чијој се мудрости и доброти свим бићем и суштаством својим, без престанка, дивим.

И што више нападају и клевећу Србе, у мени све више буја и јача љубав према Србству, љубав према Србима и Србкињама.

Мрзитељи и непријатељи Србства имају једну вијугу мање од осталих људи, јер не знају, да има оних, самосвојних и самобитних личности, у којих ће љубав већма јачати и расти према онима које бесловесна руља тим жешће напада и клевеће.

Захваљујући мрзитељима и непријатељима Србства, гле! постао сам, не тек обичан, свагдањи и осредњи, већ изузетно необичан, чудесан и тајновит националиста, постао сам галактички, космички и космополитски, ведски и хиперборејски, националиста србски.

Мој космософски и космолошки национализам јача и нараста сразмерно жестити душманских клевета и напада на Србство.

 

Лирски записи

 

Сада је, ваљда, и бесловеснима јасно, да Западом влада мајмунска раса.

Америка и Европска унија налазе се под шапом краља Мајмуна.

Сви њихови прописи и закони су мајмунисање мајмунског краља и мајмунисање мајмунских владара из сенке.

Мајмунске институције, мајмунска култура, мајмунска пропаганда.

Запад живи мајмунски, мисли мајмунски, ради мајмунски, ратује мајмунски.

Мајмунски владари са Запада траже мајмунске поданике свуда по свету.

Краљ Мајмуна са мајмунским владарима из сенке ствара мајмунско планетарно друштво.

Тако Земља постаје Планетом Мајмуна.

 

Лирски записи

 

Једно древно тајно знање, које уважава и савремена космолошка и космософска наука, говори о Духу Времена и Духу Места.

Сада ћу то знање, у свом песничком стилу, да вам исприповедам.

Дух Времена је, упоредо, повезан како са Духом Места тако и са Галактичким Језгром, а Галактичко је Језгро, опет, усаображено и повезано, на дејствима и енергијама звезданих и вечних потки Велике Космичке Завојнице, са Вечним Духом Стварања, са ПраИзвором и ПраЖивотом Створитеља.

Када се усаобразе Дух Времена и Дух Места, тада се, рецимо, у одређеном веку и у одређеној земљи, рађа мноштво великих божанских душа – из духовног звезданог јата – које имају изузетан задатак, како за Човечанство тако и за Свет у најширем значењу речи.

Може се догодити, песнички речено, да се у овоме веку, у Београду илити у Србији, оваплоти (инкарнира) читаво звездано јато великих божанских душа; да се више душа роди у самом Београду, неголи у свим другим градовима и свим иним земљама и народима Света.

Дух Времена чини енергија која се из Галактичког Језгра, у круговима (а некада у виду спирале илити елипсе), низводи на одређено место на Земљи, тако да Дух Времена уствари буди и покреће енергије и дејства Земље васпостављајући Дух Места.

Никада се двапут Дух Времена не низводи на исто место, у исти град, у исту земљу, већ само један једини пут у Једном Великом Свароговом Колу.

Дух Времена је узрок Духа Места, а то значи, да Дух Места може бити условљен, изазван и подстакнут искључиво Духом Времена.

Сликовито речено, Дух Времена, паднувши на кору Земље у виду Космичког Зрака, својим дејствима и енергијама продире до Светлосног Језгра Земље, будећи Енергетско Језгро Земље, и тако васпостављајући те обликујући Дух Места који ће, потом, да привлачи и призива велике божанске душе из духовног звезданог јата, да се инкарнирају управо на том месту, у том граду, у тој земљи, и, у том времену.

 

Лирски записи

 

01

Да би оздравило србско друштво, онда пре тога мора да оздрави србски човек.

Мора да оздрави свако од нас понаособ.

Почетак оздрављења србског друштва, србског народа, почиње са мном, и од мене.

Ако сам ја болестан, онда је болестан и мој народ.

У мени, као и у свакоме од нас, обитава свеколик мој род, свеколико моје окружење.

Какав сам ја, такво је и моје племе, такав и мој народ, таква је и моја раса.

Да бих оздравио, онда морам и да се лечим.

На самом почетку, морам бити свестан своје болести,  као и узрока своје болести, а потом, морам пожелети да будем здрав, а да бих био здрав, ја морам пожелети да се лечим и, да се излечим.

Почетак лечења јесте велики почетак.

Јер, све док човек одбија да призна да је болестан, он неће ни почети, ни моћи, да се лечи.

Зато што је свако лечење у суштини својој самолечење.

Свако исцељење, у свом исходишту, јесте самоисцељење.

 

02

Здраво друштво јесте друштво здравих појединаца, као што је и болесно друштво – друштво болесних јединки.

Од сваког од нас, гле, зависи и судбина сваког од нас!

Ако је човек болестан, онда је и цео свет болестан.

Ако је човек болестан, онда су болесне и све животиње, и све тице, и све биљке у његовом окружењу.

Онда је болесна и сама Планета.

Човек је и почетак и свршетак свега у свету, и у свим световима.

Од човековог здравља, зависи и здравље свих иних бића и светова.

Није Мајка Земља болесна, већ је болестан човек разболео Мајку Земљу.

Да није човекова болест прешла на Мајку Земљу, Мајка би Земља била здрава.

 

03

Ми смо галактички, космички и божански холограм.

Сви смо ми једно биће и једна душа.

Ово није само метафора илити песничка слика; ово је истина сушта, истина сушта и суштаствена из садашње космичке будућности.

Једна будућа медицина знаће, зацело, да лечење једног човека подразумева лечење света и светова.

То је задатак будуће квантне медицине, која ће болест сазерцавати са космичког и божанског становишта.

Једна будућа квантна медицини биће, у бити својој, божанска медицина.

Божански лекар, божански исцелитељ, јесте Дух Стварања.

Дух Стварања лечи све болести.

Дух Стварања нас из каљуге смртности узноси у лучезарна пространства бесмртности.

Ми смо болесни зато што смо смртни, а када се из смртности узнесемо у бесмртност, тада више и неће бити болести.

 

04

Муж и жена истовремено и разбољевају и исцељују једно друго.

Они једно другом могу, у исти мах, бити и узроком здравља и узроком болести.

Све зависи од тога шта су изабрали, зашта су се определили.

Муж и жена, ако желе и ако су свесни, могу бити најбољи лекари, најбољи видари, најбољи исцелитељи једно другом.

Они могу да лече и излече једно друго и од најтежих болести.

Болести које не може да исцели ни најсавременија медицина, ни највећи исцелитељи, они могу, скоро у трену и без тешкоћа, да излече једно другом.

Лечиће душом, духом и љубављу.

Љубав је чудо над чудима.

Још нико није одгонетнуо тајну љубави.

Сви причају, пишу и певају о љубави, али још нико није открио велику мистерију љубави.

Оно што нико у свету и световима не може, то љубав може!

Ми не знамо како љубав може, али знамо да све може!

Ако су муж и жена усаглашени и усаображени, и ако су изабрали пут здравља и живота, онда ће на том путу и њихова деца корачати.

Као и себи, они ће и својој деци бити – најбољи лекари, најбољи божански исцелитељи.

Лирски записи

 

Древни хиперборејски спевови говоре о великом рату Аријеваца, потомака звездане расе, против краља Мајмуна.

Тај велики рат, који се догодио пре седамдесет и пет векова, вођен је истовремено и на Небу и на Земљи.

(Отуда смо ми сада, по календару Древних ВедСрба, у Години 7522-ој.)

После тог великог рата, наступило је ледено доба, када су се Аријевци спустили са Хипербореје (СрбИрије) на Средњу Земљу.

Све се понавља, како на Небу тако и на Земљи, и све се враћа на НатПочетак, само на једном вишем ступњу, на једном вишем навоју Космичке Завојнице.

Поново се припрема велики рат између Хиперборејаца и краља Мајмуна са Вечерње Земље.

(Запад се у древним списима назива Вечерњом Земљом.)

Мајмунски краљ са Вечерње Земље по други (а можда и трећи!) пут покушава да пороби Човечанство.

Глобализам је изум и наум мајмунског краља и свеколике мајмунске расе.

Они су већ поробили велик део хиперборејских племена на Вечерњој Земљи, и сада се припремају за свеопшти рат против хиперборејских племена са Јутарње Земље.

За разлику од Хиперборејаца Вечерње Земље, који су били успавани, испрепадани и лукавством поробљени, Хиперборејци Јутарње Земље су одавно пробуђени, освешћени и припремљени за велики рат против краља Мајмуна.

У горњим божанским световима већ су велики свети рат, против краља Мајмуна, започели СваРог, СвеТоВид и ПеРун, а очекује се да АРђуна и СРБинда, са својим аријевским, хиперборејским војскама, прихвате тај свети рат и на Земљи.

 

Само Белом Србину веруј;

само се Сваргине Осе држи;

само Велике Претке следи!

 

Путуј и плови низ јата звездана;

и тражи смисао у свему што твориш;

и радуј се животу, јер си вечан!

 

Ниси одавде и ниси од праха –

твоји су Преци дошли Одозго,

из Беле Светлости Духа Сварога.

 

Ништа од света не очекуј,

јер све је у теби, у Бићу твоме –

одувек било, јесте, и биће!

Лирски записи

 

Довољно је прошетати се срцем Београда, од Славије до Калемегдана, и видети да је Београд поробљен град, да је Србија поробљена земља и, да су Срби поробљен народ.

Нигде, од Славије до Калемгдана, али и у ширем кругу Града, нема ни србског језика ни србског писма, већ све англиштина и латинштина.

Језик и писмо окупатора нису видљиви само на улицама и трговима, већ и у свим културним, издавачким, образовним, васпитним и медијским кућама.

У београдским књижарама је све мање србских издања, све мање србских листова и часописа, све мање књига на србском језику и србском писму, намењених  просвећеном и образованом србском читаоцу.

Већина књига је штампана на писму англо-америчких и англо-ватиканских окупатора, за поунијаћене и натурализоване Србе, за приучене и примењене Србе, који немају благе везе ни о србској култури и уметности, нити о србској књижевности и духовности.

У Србији се најбоље види и осећа, како англосаксонски и англорептилски глобализам уништава и затире народе, културе и традиције.

Кад се једном народу униште језик и писмо, тада је и сам народ уништен.