Седим на пропланку,

окружен

снежним горјем.

 

И зурим

у румено Сунце,

што, у плаветном венцу,

понад тишине

титра.

 

У суштаству бића –

Тишина,

Све дубља!

 

И светлост,

у даљини,

све јаснија, гле!

Про горја

Под снегом,

Руменим.

 

Милина,

и сета од века,

у души,

што будна,

снева!

 

 

Лирски записи

 

Наша дела творе нашу судбину.

Ма шта и ма коме чинили, ми увек и вазда себи чинимо.

Што год ми некоме или нечему чинимо (будући да се дела наша одражавају, не само на људе, него и на свеколико Постање, на свеколику Творевину), то ће и нама бити чињено, када се обрне Точак Усудбе, када се окрене Коло Сварога.

Свеколика дела наша, не само што стварају нашу судбину, усудбу, судбу и карму, већ обликујући нашу душу, обликују и дух, и биће, и суштаство.

Тако ми, у садањем тренутку, живимо своја дела из прошлости, док ћемо у будућности живети, зацело, спрам дела својих у овоме часу.

Што смо у прошлости сејали, то у садашњости жањемо; а што данас сејемо, то ћемо сутра жњети!

Коло Сварога се вечно окреће, и дела наша претвара у живот наш сушти.

Лирски записи

 

Има доста дивних, племенитих и узвишених људи.

Но, нама се чини, због опсенара овога света који владају светом, да таквих људи уопште нема.

У начелу, ретки су лоши и зли људи.

Наше унутарње биће и суштаство створено је и рођено – од Створитеља, од Великог Духа Стварања –  да буде племенито и узвишено.

Али око нашег божанског бића има на десетине овоја таме, и ти овоји таме, те невидљиве мрене и копрене, не дозвољавају да наша унутарња лепота, красота и дивота избије на површину.

Тама, то су најгрубља наша тела вештаства, тела везана за вештаствени, тварни, материјални и опипљиви свет, тела која служе као возило за наше духовно, свесно, душевно и божанско тело у овоме физичком свету.

Љубав и доброта у нама јесте Бог, Створитељ и Велики Дух Стварања у нама.

У нама, у срцу нашем, обитава Живи Бог.

Љубав и доброта, и храброст да испољимо, да покажемо и чинимо љубав и доброту, чине нас боговима и богињама.

Што смо више у љубави и доброти, и у неустрашивости да показујемо љубав и доброту, то смо више божанствима.

Људи се најчешће плаше да показују љубав и доброту.

Само јаки, храбри и неустрашиви могу да покажу љубав и да чине љубав.

Слабићи и кукавице скривају љубав.

Ви не можете да замислите колики је страх у људи када откривају и показују љубав, лепоту и доброту!

Томе страху је највише допринела западна декадентна и обезбожена култура.

То је култура коју стварају дегенерисана бића по налозима и упутствима мрачних владара из сенке, црних жреца, опсенара и човекомрзаца.

Љубав у нама јесте наш Бог у нама.

Бића која немају љубав бивају обавијена најгушћом тамом.

Људи без љубави бивају тама.

Они не зраче, око њих је црна аура која се може видети и голим оком.

Из њих бије тама и метафизичка студен као из мрачног подрума дубоко у земљи.

Ви се непријатно и нелагодно осећате у присуству људи из којих бије и зрачи тама.

И, не само што се непријатно и нелагодно осећате, већ бивате и страхом опхрвани.

Страхом који долази незнано откуд, страхом који вас обавија и гуши.

Кад год се нађете у присуству таквих људи, повуците се одмах, у трену, у своје најдубље светлосно, духовно, и божанско биће.

Сједините се са Живим Богом у вама, а Живи ће Бог у вама, у трептају ока, преузети вашу одбрану и заштиту.

Бог ће у вама ратовати, уместо вас, против оних који су кренули на вас.

Бог у вама је повезан са свим божанским бићима и световима, са свим божанским силама, начелима и суштаствима.

А преко Бога у вама, гле! и ви бивате повезани са Створитељем и Великим Духом Стварања.

Бивате повезани са Вечним Животом, са ПраИзвором Вечног Живота.

Лирски записи

 

Једна узвишена звездана, хиперборејска, аријевска раса нема шта да тражи у Европској унији простака, медиокритета, укро-бољшевика и усташо-комуниста.

У кокошарнику званом Европска унија нема места за србске орлове и соколе.

Боље је један једини дан живети као соко и оро у небесним пространствима, него ли стотину лета као кокош у кокошарнику Европске уније!

Европска унија је за несувисле и бесловесне, за персоне без снова, визија и стваралачке маште; за осредњаке и ништаке који не мисле својом главом и не осећају својим срцем.

Нека у Европску унију иду ватикански и јудео-кршћански чопори, крда и стада за кланицу, а расном Србину, ведском и хиперборејском Србину, место је мед орлима и соколима у плаветним небесним пространствима.

 

 

Лирски записи

 

Благоју Илићу и Ненаду Вранешевићу, тајинственим посвећеницима галактичке духовне лепоте из Ариља/Јариља.

 

Ово што ћу вама сада испричати, у вези је са једним древним тајним учењем о Духу Времена и Духу Места, о чему сам већ писао у скорашњим лирским записима.

Ариље је један диван, леп, чист, тајинствен и мистичан градић на југо-западу Србије, градић србске, словенске, хиперборејске и аријевске душе, градић на ушћу Великог Рзава у Западну Мораву.

У овом градићу, од неких десетак тисућа житеља, срео сам и упознао на десетине и стотине пробуђених и освешћених душа, на десетине и стотине самосвојних и самобитних, здравих и снажних личности, што следе свој тајносани унутарњи глас, а који су вечити тајинствени путници на властитом унутарњем и мистичном путу.

Заиста, нигде, ни у једном граду, нисам срео и упознао толико самосвојних и самородних личности; нигде толико сањара, визионара и занесањака, у оном најлепшем значењу ових речи; нигде толико племенитих и узвишених а расних србских, аријевских, ведских, хиперборејских душа, као у Ариљу.

У Ариљу обитава чиста звездана раса, чиста раса ведских и хиперборејских Срба, оних расних Срба који се држе галактичке духовне вертикале.

Људи су овде бистри и паметни; људи су овде племените душе и чиста срца; људи се овде радују једни другима, радују животу, лепоти, племенитости и доброти.

Сам градић је на месту моћи, на месту исцељујућих и чудесних енергија и дејстава, на месту где се отвара галактички портал за упоредне и оностране светове.

Многи Ариљци нису ни свесни (или, можда, и јесу!) да обитавају на таквом једном галактичком и космичком месту, а то место бисмо могли, у песничком заносу и надахнућу, назвати и Пупком Света.

Име градића потиче од ведсрбског, прасрбског, прарасенског Бога Јара, Бога Јариља, Бога Пролетњег Сунца.

Простор на којему лежи градић усаображен је са галактичким, космичким дејственим прстеновима – а прстенови су, опет, повезани са галактичким енергетским поткама, као и са космичком вечном завојницом – тако да сам Дух Места Ариља напросто призива и привлачи пробуђене и освешћене душе из духовних звезданих јата.

Лирски записи

 

Можда ће овога пута, иначе одавно разједињене србске родољубе, патриоте и националисте, успети да сабере, удружи и уједини једна образована, самосвесна и самобитна Србкиња.

Желим, свим бићем својим, да се то што пре догоди.

Због расног Србства, због свих нас!

У тисућама година дугој србској повесници, бивало је тога и раније – да храбра, неустрашива, племенита, узвишена и мудра Србска Жена васкрсне и вознесе Србство из пепела.

У стању у којему се Србство тренутно налази, за његов свеколики – а превасходно културни и духовни – васкрс, препород и успон, више би одговарала личност која мисли срцем и душом од личности која, без осећања, мисли само главом.

Зато што је питање Србства у овоме часу, пре свега, питање срца, душе и части, но било чега другог.

Отуда се, и надам и верујем, да ће, овом приликом, а у овоме судбоносном трену вечности, Једна Србкиња –  образована, племенита и самородна – својим праисконим и материнским, женским и стваралачким бићем и суштаством, лакше, боље и успешније – од било којег таштог и сујетног мушкарца (Србина!) – сабрати, удружити и ујединити свеколике србске родољубе, отачественике и националисте.

Уоасталом, Србска Жена је одувек чувала, штитила, бранила и спасавала расно Србство од пропасти.

Лирски записи

 

Морамо преузети судбину у своје руке.

Не смемо више чекати на политичаре.

Све је ту изрод до изрода.

Све је ту сам јадо и никоговић.

Ми имамо само ову родину, само ову родну груду, само ову отаџбину.

Они ће распродати и растурити Србију, они ће разорити и расејати Србство, а потом нетрагом нестати у неку од земаља својих газда.

Њима Србија ништа не значи.

Њима Србство ништа не значи.

Ми остајемо овде, да бој бијемо, јер немамо куд одавде.

Ми ћемо се сутра грдно кајати, ако данас ништа не чинимо за спасење лично и спасење деце своје.

Удружујмо се и повезујмо у Свесрбски Отачествени Покрет.

У овим трима речима је снага Србства.

Свесрбски Отачествени Покрет – СОП!

СОП као СОПство!

СОП као Божанско Нечело!

У политици нема личности, нема здравих и снажних личности које ће се држати галактичке духовне вертикале.

Они су никоји и ничији.

Они су највећа брука и срамота Србства.

Истискујмо и потискујмо политичаре.

Истискујмо и потискујмо евроатланстисте и евроунијате.

Њима није место у Србији.

Све су то астрални и енергетски вампири који исисавају животне сокове Србства.

Све су то паразити и дембели.

Србија је наша и, само наша!

Ми немамо још једну Србију.

Ми немамо куд и камо бежати одавде.

Зато се удружујмо и повезујмо!

Нека СОП буде наша силница, наша соколница.

Љубав нас рађа

 у сваком трену,

и док љубимо

дотле и живимо.

 

Бескрајни пут

у вечан живот

води кроз љубав суште љубави,

тамо где нема болести ни старости

 и где смрт никад не борави.

 

Највећа сила

и дејство највеће

у свим световима Божјега Присуства

јесте љубав срца и душе;

 љубав која све рађа и твори изнова,

и која обасјава небеса унутарња

светлошћу пречистом

Створитеља.

 

Ми смо од љубави

за љубав рођени,

и без љубави ничега нема,

нити је било нити ће бити,

зато што сами љубав јесмо

и ништа нисмо

без љубави.

У онострана пространства

душа путује

 у бескрајним јатима сродних душа,

 да открије Тајне Божјег Стварања,

и да се сједини с Великом Душом

 у ПраВодеану Вечног Живота.

 

Ми смо сви дошли

са Сврхом и Смислом,

и по Задатку Онога Што Јесте,

и наш је живот одувек и заувек,

 у свету

 и иним световима.

 

Наше путовање низ сазвежђа,

низ звездана јата у Великом Колу,

нити је почело нити се свршава,

 јер смо у свакоме трену бивања

присутни свуда

 у Вечном Бескрају.