Седим на пропланку,

окружен

снежним горјем.

 

И зурим

у румено Сунце,

што, у плаветном венцу,

понад тишине

титра.

 

У суштаству бића –

Тишина,

Све дубља!

 

И светлост,

у даљини,

све јаснија, гле!

Про горја

Под снегом,

Руменим.

 

Милина,

и сета од века,

у души,

што будна,

снева!

Лирски записи

 

 

Светлост Јесмо!

Не кажем ни Одувек ни Заувек, већ –

Јесмо!

То Јесмо, значи да, уистини, Јесмо!

Пре Почетка без Почетка, и после Свршетка без Свршетка!

Наше Биће је Светлост, наше Суштаство је Светлост, наше Битије је Светлост!

И пре Рођења Јесмо Светлост, и после Смрти јесмо Светлост!

Светлост Јесте у нама, и ми Јесмо у Светлости!

Светлост од Светлости!

Светлост из Светлости у Светлост Светлости!

И увек и вазда Само Светлост!

Свепрожимајућа, Свеосвешћујућа, Сведејствујућа Светлост!

Заиста, Светлост Јесмо!

Лирски записи

 

Не само што ми рађамо сами себе, већ ми рађамо и једни друге.

Рађамо се у мислима, осећањима, речима, сновима и делима љубави.

Кад год се сретну два човека, две племените душе, тада се на небу роди нова звезда.

Ми, наизглед, обични људи, јесмо истовремено и богови.

Богови ствараоци.

Што се више дружимо и прожимамо са ближњима, са сродним душама, тиме и све здравији бивамо.

Дружење, те душевно и духовно прожимање јесте божанско оплемењивање сродних душа.

На овом сајту, и кроз лирске записе, упознао сам многе од вас; на неки начин, могу из срца рећи, да сам упознао све вас, свеједно што се у овом привидном свету никада нисмо срели.

Срели смо се у духу, у свести, у сновима, као и у лепоти песничке речи.

Ових сам дана упознао Татјану Кришков, дивотну уметницу и посвећеницу која обитава у Америци.

Нисмо се у свету срели, а као да смо се срели!

Кад човеку упознаш душу, кад му проникнеш у снове и визије, тада си упознао и свеколиког човека.

Јер сви смо ми род једни другима, сви смо ми однекуд, из неких давно минулих живота, знани једни другима.

Човек се упознаје срцем, а не умом.

Човека или осећаш или не осећаш.

Ко умом испутује човека, никада неће упознати човека.

Западне науке све мистификују, а мистификација је замагљивање, привид и опсена.

Мени је први сусрет са сваким човеком бивао најпресуднији.

Сваког сам човека, на свом животном путу, упознавао у трену.

И све моје љубави дешавале су се у трену.

И своју животну сапутницу, са којом сам децу рађао, упознао сам буквално у трену.

У пет минута ми смо се срели и препознали, и у пет минута ми смо осетили и знали, да смо вековима, кроз многе животне токове, тражили једно друго.

У трену смо видели све од почетка до свршетка, иако нема ни почетка ни свршетка.

У нашем првом погледу било је све записано од Праискони.

У пет минута родила се космичка љубав коју заједно живимо и негујемо већ дуже од четрдесет лета.

Западне науке све мистификују и замагљују.

Западни човек све умом испитује и истражује, зато и пати целога живота.

Све се дешава у трену, и све се рађа у трену.

Када се сретну два човека, када се сретну две божанске душе, све се у пет минута види, осети и зна.

То што тада знаш – знаш за цео живот.

Младић који умом испутује девојку, никада неће упознати девојку; девојка која умом тражи младића –  никада неће пронаћи младића.

Нништа не тражите умом, већ срцем, и само срцем!

Тада ћете бити срећни и радосни, тада ће ваш живот имати неког вишег божанског смисла.

Да нисам упознао Татјану, не бих вам ово ни беседио.

Ето видите, како један сусрет покреће све сусрете, како једно познанство покреће сва познанства.

Зато и кажем, гле, да смо сви ми повезани у умрежени, повезани и умрежени у свим галаксијама и световима, како у овостраним тако и у оностраним пространствима.

Татјана је сликарка и посвећеница, зато уз ове лирске записе и објављујем њене тајинствене радове.

 

 

Рујне горе и небо од пурпура,

у сутон румен и зимзелен;

 низ поље јесење

 певају девојке,

сетне песме

о љубави.

 

И њишу се на ветру

 румене иве;

и тужно трепере

јасике жуте;

и пун Месец

већ изгрева,

понад борова

витих и модрих.

 

Као некад,

веома давно,

Србија и данас бива тајна,

дивотна и сетна,

под звездама,

што сетно титрају

понад горја.

 

Песма сетне душе

 

 

Све чега се присећам,

Гле, био је само сан!

 

Све љубави прошле;

Све боли прошле;

Све радости прошле!

 

Био сам путник на путу;

Био сам туђинац

На двору своме;

Био сам никоји

И ничији гост!

 

Све чега се сетити могу,

Гле, био је само бол!

(Ликовна дела уз стихове: Татјана Кришков)

Лирски записи

 

Ми смо сушта бића Светлости.

То је Истина која се не проверава и у коју се не сумња.

Истина из које све полази, Истина у коју се све враћа.

То се стручно зове аксиом илити догмат.

Али, то је и више од аксиома, више од догмата.

Ове две туђинске речи казују нешто, али не казују све.

Почетак свих почетака јесте Светлост у нама.

Светлост и Свест у нама.

И све што је из нас и од нас, то јесте исијавање Светлости из нас.

Свака наша реч је Светлост, свако наше осећање је Светлост, свако наше дело је Светлост.

Наша највиша дела јесу дела Љубави и Светлости.

Љубав и Светлост јесу једно те исто.

Али Светлост о којој говорим није од овога света, није видљива, није вештаствена, није материјална.

То је Унутарња Светлост јача од свих светлости.

Унутарња Светлост јесте Светлост над светлостима.

То је Светлост Живота и Суштаства.

Када мислимо на некога и о некоме, ми му шаљемо Светлост; када љубимо некога, ми га исцељујемо Светлошћу и ми Светлошћу продужавамо његов живот.

Када љубите некога, ви га љубите Светлошћу, ви га уводите у поље своје Унутарње Светлости.

Ви бивате једно с њим у пољу Унутарње Светлости, у Свести Вечнога Живота.

Љубав је Божанство; Љубав није од овога света.

Љубав извире из поља Унутарње Светлости.

Ви и љубљена особа бивате једно биће и једно суштаство у пољу Унутарње Светлости.

Зато Љубав и јесте јача од свега, јача од свих сила и дејстава у ПраВасељени.

Када сте у Љубави, ви сте у Вечности.

Када сте у Љубави, ви сте бесмртни.

Нема смрти за онога ко је у Љубави.

(Татјана Кришков)

 

КРОЗ СУНЦЕ КА СВЕСТИ


Сви смо ми једно тело
из делова сличног једном мозгу
који лебди међу нама
                             Леонид Шејка

Сви смо ми једно биће
отелотворени део свести
и окружени безостатком
                                             D.B.

Све је истина – лаж не постоји
Све је живот – смрт не постоји
Живот је истина – смрт је лаж
Истина је све – лаж је ништа
                                               Д.Б.

 (Не)одржано предавање у центру за космолошка изучавања Никола Тесла у Београду

Пре него што почнем са мојом причом, хајде да се мало загревамо  интелектуалном гимнастиком. Кренимо од моје формулације космогоније у три речи: Универзум је изум Ума!

Неко од вас ће протествовати и рећи: Не…Ум је изум Универзума! Могуће! На то неко може да каже да је Универзум  Божији изум! И то је могуће…сви су у прву, али најтачније је да је Бог изумитељ Универзума. Размислите зашто је то тако. Незамисливо је да је Универзум изумитељ Бога!   Бог је изумео Универзум што значи да је Униврзум изум Ума…Бог јесте Ум…Моје излагање у целини ће вас наводити на тај закључак и нову Теслину науку у повоју…

А сад…да кренемо! Саслушајте ме до краја без предрасуда…потом можемо да дискутујемо. Свет и све у њему посматрам из свог угла и први пут га јавно илажем овде пред вама. Поменућу економију и политику, али ћу се највише задржати на науци и помало поезији.

На крају ћу вам описати занимљив пројект. Зваће се Милевина огрлица, који може да нам омогућити пробој из тамнице у којој се ми сада налазимо.

Поред вербалног језика, користићу се језиком симбола, математике, иако се у њој тешко сналазим, и анимацијама уз чију помоћ желим да вам представим моју визију и учиним је схватљивом…

Нажалост, још увек нисмо достигли неопходан ниво свести који би нам дозволио телепатску комуникацију. То би било иделано, избегли би смо неспоразуме и несхватање онога што желимо да пренесемо једни другима. Али…покушајмо на други начин…

У основи сваког појединца, народа, цивилизације постоји темељ квадратног облика чије углове спајају дијагонале. Прва спаја морал са идеалом а друга етику са естетиком. Морал и идеал је битан за сваког од нас а етика и естетика важи као друштвена вредност.

Поштовањем етичких и мораралних принципа ствара се погодна клима за безусловну сарадњу у друштву, па је зато могуће брзо и лако зидати материјалну платформу која повезује политику са економијом и уметност са науком у функционалну и динамичну целину…

Тај посао се обавља на почетку да би се визија коначног, доживљена и прихваћена од свих претворила у стварност и поставила на већ готову материјалну платформу…

Врло често, лажне елите успевају да пре тога освоје тај простор и својим егоизмом, сулудом агресијом или паразитским штеточинством униште и себе и све око себе…

Све доминантне цивилизације до сада, и ова сада која доминира светом – надам се не још дуго, у свом етичком систему су имале и имају уграђене мањкавости које су их увек доводиле до пропасти.

То нас тера на закључак да су нам потребне нове етичке вредности. Негде на мом сајту се налази модел који приказије везу између етике и естетике и пут који треба прећи од бестијалности до универзалности. Сигуран сам да може да вас стимулише и инспирише …

Србија се налази на граници између западне – постхришћанске цивилизације и источно хришћанске – православне. Више пута у последњих пар векова, Србија је покушавала да изгради материјалну платформу на властитим етичким принципима, али је она увек била рушена од других пре него што је изграђена до краја.

И последња, коју је Србија довршила после првог светског рата, била је поново претворена у рушевину а после другог обезбожена разорним деловањем комунистичког система.

А ми  сада, уз мало помоћи, сугестија и охрабрења са западне стране,  одсекли смо суву грану на којој смо седели налик на очерупану врану сломљених крила. Треснули смо о ледину и ошмућени лежимо у прашини као разбијена бундева…Можда ће нас то пробудити…Можда је добро што нам се то десило…

Шта је комунизам? Комунизам је последњи стадијум хришћанске декаденције! Декадентнији и од инквизиције. А религија? Религија је неопходна заблуда без које се не може…зато се опет враћамо њеном изворном облику јер нам је још увек потребна…

Поновићу…западно од нас је Англо/Ционистичка цивилизација која је иза себе оставила зенит свог успона и видимо је на силазној путањи, док на истоку имамо Словенску, православну цивилизацију која се враћа  изворним етичким нормама и видимо је у наглом успону…

Поред ње су Кинеска и Индијска цивилизација које су се пробудиле, дошле су к`себи и вратиле се својим вековима ствараним вредностима.

Запад је, захваљујући (квази)научним достигнућима доминирао светом последњих пар векова, и жели да задржи примат по сваку цену у свим областима… наметањем своје културе, економског и политичког система…како они кажу: Фул спектрум доминејшн

Запад све чешће користи насиље док је привлачна снага његовог система све мања. Запад је изградио моументалну платформу чије  темеље су армирали, чинећи монструозна недела, милионима костура невиних жртава. И на таквој… изложили су сва своја достигнућа која су до скора успевале да опчине остатак света. Али…све мање успевају у томе…јер шта нам запад нуди осим  кока коле, хамбургера и Холивуда?

Његова естетика је одвратна, етика монструозна а наука и политика погубна! Грчки идеал лепоте и слободе претворили су у наказност и робство!

Наука какву данас познајемо је настала на темељима Јудео – Хришћанаства. Сви њени ствараоци од Леонарда, Руђара Бошовића, Ђордан Бруна до Њутна су били побожни људи и веровали су у једног творца. За њихову науку можемо рећи да је била побожна, успешна…и ћорава на лево око…бавили су се превише метафизиком…

Просветитељство је на своју парадигму ударио безбожнички печат. То је био почетак Англо – Ционистичке доминације у науци. Добили смо редукционстичко – материјалистичку науку која је успела да изопшти метафизику. На тај начи је узпоставила тоталну доминацију над научном методом у двадесетом веку ћорава на десно око. Маркс, Дарвин, Фројд, Ајнштајну су биле њене иконе уздизане до небеса.

Од тих људи и такве науке, добили смо Максимов митраљез, расну хигијену, Оперхајмову бомбу, еугенијку, Бил Гејцове загађене вакцине, Монсантову храну…и хиперпродукцију теорија и њихову инфлацију до безвредности…и што је најчудније…ти исти људи, декларисани атеисти, у Церну су нам егзалтирано обзнанили да су одкрили Божију честицу…?

Њихова кула од слоноваче је препуна квазинаучног ђубрета…у којој не може да се дише!

Космогонија коју нам сервира (квази)наука је чисто физичке природе и има само једну референсну тачку центар експлозије… под условом да се она десила. Све што се креће по том моделу – безциљно се креће на све стране све даље од центра експлозије. Ако је то тачно, довољно је показати прстом где се та експлозија догодила или уперити телескоп у том правцу и зумирањем посматрати њено шитење у облику ватромета све до нас самих.

Наука бежи од тог задатка јер тражећи телескопом ту тачку видеће ништа, јер тамо нема ничега, па не може да нам понуди ни једну једину референсну тачку. Још мање је способна да нам опише природу експлозивног пуњења супер мини бомбе која је изазвала биг бенг. Закључак: Теорија не држи воду и не заслужује пажњу, јер је бављење њом силовање властитог мозга и губљење времена.

Историја науке, која још увек није написана како треба, мора да опише њен кривудави пут од самог почетка – од магије до праве науке – јасне визије!

На почетку, Шамани су су се бавили магијом и чаролијом. Покушали су да схвате и опишу прву визију која је бљеснула у њиховом уму…траг који су оставили иза себе можемо да пратимо до данашње науке…

Хришћанство је следећим кораком  разчарало магију и спојило је са алхемијом (Њутн је био алхемичар)

После тога, алхемију је пригрлила квазинаука… Маркс, Фројд и компанија су били квазинаучници…

Квазинаука у доба Тесле и до краја прошлог века после Тесле није успела да открије основне законе на којима почива Универзум. То незнање су покушали да надоместе теоријама у нади да ће једна од њих дати одговор. Све се завршило њиховом хиперпродукцијом без резултата…нису успели…

Сведоци смо дубоке кризе у науци из које она не може да се изчупа. Неспремна за коперникански обрт и слепа на оба око, безпомоћно чека свој крај. Обрт ће неочекивано учинити неко други…

Данас… квазинаука броји своје последње дане поред продуховљене Теслине науке у повоју

Већ сада је могуће бавити се науком ослобођене од префикса ”квази”…и док то радимо, пишемо последњи део њене историје. Фукујама је покушао нешто слично пре времена, био је нестрпљив…Овај посао ће обавити Словени уместо њега!

Пред нама је нова научна парадигма. Ми живимо у њој. Она је оведе међу нама, да ли је осећате? Труди се да артикулише властити језик. Да омогући комуникацију међу својим пионирима. Могла је да се наслути пре 100 година у Теслиним радовима и идејама. Мало ко га је разумео. Покрали су га, био је сам.

Тесла није оставио иза себе ни једну теорију. Зашто Тесла није теоретисао? Мора да је веровао у безврдност опште прихваћених теорија и у само теоретисање. Чак шта више, можда је био убеђен да опште прихваћене теорије спречавају слободан развој науке. Ипак, оставио је довољно трагова које треба пажљиво пратити…можда ћемо ту наћи одговор…

Наука у правом смислу те речи мора да осмисли законе који стоје иза Свеживотности а не теорије… Науци нису потребне теорије. Тесла је то знао јер је био научник у првом смислу те речи. Он је познавао законе и радио је по њима. О законима није рекао ни речи…зашто?

Ја лично сматрам да је теоретисање само покушај активирања властитог ума што би у њему покренуло стваралачки процес који се најчешће завршава  са маштарењем. Теоретисање треба да буде и остане у приватном домену. Теслина наука не трпи теоретисање у својој средини већ само  чврсте законе, оствариве визије и стваралачки рад.
——————————–
Систем двојних парова.  Графички приказан…систем двојних парова је квадрат у коме дијагонале повезују угаоне тачке

Наш мозак има две половине. Свака од њих  се бави својим послом.
Прва припада сфери метафизичког мишљења које се креће од ума до наума и завршава са осмишљеном идејом која прелази у другу половину где се ”дорађује” уз помоћ разума у готов изум материјске природе. Процес се завршава изумом нечег корисног што значи да разум и изум припадају физичкој сфери…Ово је посебна тема…о којој  можда другом приликом…
——————————–

У сваком случају, Нова наука мора да функционише на исти начин и дужна је да нам разјасни:

Шта је живостворност?
Шта је живо?
Шта је живот?

Дужна је да осмисли начин како да постигнемо брзину Светлости и пробијемо  светлосни зид. (о томе касније)

Дужна је да нам омогући Егзодус са планете на којој се налазимо, јер нас она неће трпети толико дуго колико би ми то желели…овако паралисане стахом, лењошћу, себичлуком и креативном импотенцијом…Планета на којој смо још увек живи, више личи на пакао него на рај и то никада неће бити…

Дужна је да осмисли начин материјализације материјског и енергије ослобођене из материјалног…да нам омогући да доживимо и оживимо све што је прошло – прошлост!

Дужна је да нас упозна са Богом…наука!

Дужна је да нас уведе у вечност…опет наука…Ми смо наука! Ми то морамо сами!

На први поглед ово су колосални и нерешиви проблеми. Али…ослобођени  непотребног пртљага и уз помоћ нових путоказа о Свему на карти у свом џепу, бићемо изненађени лакоћом и брзином кретања у сусрет прошлости…будућност је празна, банална и креће иза нас… (анимација ће разјаснити шта хоћу да кажем)

Кад сам једрио преко Бискајског залива, близу обале сам се оријентисао уз помоћ светионика. На отвореном мору, када је обала нестала изпод хоризонта, а то је било пре појаве ГПС, оријентисао сам се уз помоћ радио сигнала са два радио светионика. Добијени сигнали су били доказ о њиховом постојању а углови из којих су долазили до мене су ми помагали да одредим свој положај на карти.

Ако желимо да кренемо било где, морамо да се оријентишемо у времену и простору уз помоћ најмање две рефернсне тачке. Без координатног система је глупо крнути. Морамо да знамо где смо у односу на Свет у коме се налазимо и да спознамо његову структуру…

Тесла тврди: Целокупна енергија потребна једном физичком систему долази споља…

Ако то важи за све системе, то мора да важи и за највећи који постоји: Немир/Космос. Немир је физички систем који обједињује Све у Свему – комплетну физику! У њега ништа не може доћи ”споља” јер изван њега не постоји ништа па ни ”споља”. Целокупна енергија коју Немир троши мора да се налази у њему самом…Тако нас учи наука, физика и астофизика!

Ако је то учење тачно, Теслина тврдња је нетачна. Али, ако је Теслина тврдња тачна, ”споља” постоји било шта да јесте, а то што јесте је Свемир…

То значи да Немир/Космос као физички систем није све у свему. Физика је у њему а метафизика долази ”споља”. То значи да Немир/Космос није цео већ само један део далеко веће целине из које ”споља” у њега продире градиво и гориво и метафизичка – генетска информација. Користим изразе гориво и градиво уместо Теслиног ”energija”. Звучи ми неСрбски…ненаучно…

Морам и да изправим/допуним Теслу:

Целокупно градиво и гориво потребно физичким систему стиже споља у облику еманата. То значи да спољна средина еманира… Тачка додира спољњег система са Немиром је фазни прелаз где се еманат прествара у гориво и градиво уласком у физички систем. Потребно је разјаснити шта је еманат, јер је то кључна реч која нам помаже да схватимо Све…

Кренимо поново од моје тврдње…да Немир није цео већ само један део…

Шта је спољњи систем који снабдева Немир градивом и горивом? Анимација јасно говори да је то Свемир који се налази на левој страни и спаја се са Немирум у једној тачки – фазном прелазу између та два система

Сад ће неко од вас дрекнути да су Свемир и Космос синоними. Нису! То су два потпуно различита система са властитим законима и правилима. На десној страни видимо још један фазни прелаз у трећи систем. Сва три сачињавају троделну целину. Систем у средини је цео у нашем видном пољу док су системи са стране видљиви  делимично. И поред тога што је наше знање о њима непотпуно, нуде нам схватљиву представу Свега. Једно је сигурно…пред нама је слика Универзума.

Неко од вас може рећи да га подсећа на Оца, Сина и Светог Духа. И тај језик симбола је тачан. Али ја бих га преправио у Отац, Мајка и Свети Духови. Мора да су Отац и Мајка нешто заједно радили да би се родили свети духови. Сигурно је да су се родили као плод њихове љубави. Изгледа да је Бог а не Адам први загризао јабуку! У сваком случају, век који је пред нама припада женама – мајкама!

Свемир – Ум -Тама – Промисао – Бог – Светлост… је свеисто помешано у чудан коктел… еманира и кроз фазни прелаз у Немир убацује део себе – Еманат. Хаос, који је саставни део свих физичких система, разлаже еманат на две компоненте од којих је прва потентно време а друга супстанцијално простор. (В. језеро и Нил…)

На овај начин је обављен први престворни циклус еманата. Еманат је почео да се прествара/evoluira. За њим следи други циклус у коме се време прествара у гориво а простор у градиво. Трећи циклус прествара градиво у материјал а гориво у енергију од којих настају живи организми који почињу да се репродукују и дисипирају.

Из овог можемо да изведемо закључак да један од закона који влада у Универзуму, закон Репродукције и да је Немир/Космос репродуктивни систем… Морамо да одкријемо још два закона…

Еманат помаже да се физички системи обнављају, крећу и у себи покрећу процесе који престварају неживо у живо.

У чему је разлика између градива и материје или горива и енергије? Зет Алберт је покушао да одговори на слично питање али је забрљао…причао нам је нешто о маси и енергији…

А сад пар метафора које ће вам помоћи да схватите шта хоћу да кажем:

Уранијумски штапови су гориво, које у нуклеарном реактору ствара високу температуру…која загрева воду…од које се добија водена пара…која покреће парну турбину… а турбина генератор који ствара крајњи производ – електричну енергију… што значи:

На улазној страни је гориво
У средини је физички систем – реактор
На излазној страни је енергија

Улаз уранијума => Пролаз кроз процес => Излаз електрицитета

У овом случају, можемо слободно рећи да је електрична енергија анихилат уранијума иако не постоји директна веза међу њима! Реактор је био посредник…

У чему је разлика између горива и градива ако постоји? Можда само њихова примена….

Купола америчког тенка Абрамс је изливена од осиромашеног уранујума који штити боље од челика јер му је густуна – денситет већа а топ који је уграђен у ту куполу изпаљује пројектиле  од осиромашеног уранијума који имају већу пробојну моћ од челичних.

За куполу, уранијум је градиво од кога је изливена а за пројектил гориво чија се кинетичка енергија уз помоћ барутног пуњења претвара у термичку приликом удара у куполу непријатељског тенка и пробија је као да је од путера.

Храна је градиво у мом стомаку која се прествара у материју коју мозак још једном прествара у интелектуалну енергију и анихилира је у облику  идеја и визија…

Без горива, физички системи не могу да се покрену – реактори, мотори, мишићи, мозак, Немир.

Без градива физички системи не могу да се обнављају и репродукују, осим ако тај систем није змија која прождире властити реп.

У оба случаја, главну улогу игра еманат у различитим облицима који у Немир/Космос долази ”споља”

Интеракција горива и градива у физичким системима поспешује стварање нечег битно новог…У суштини, овде се увек ради о оплемењивању нечега…уздизању са нижег на виши ниво…

Немир/Космос је живи космобиолошки организам спосбан да оживи Свемирну свест и да је репродукује

Формула је једноставна:

Е => (МЕ) => А

Еманат јесте неисто што и МЕ
Јесте неисто што и Анихилат

Све што јесте је неисто ни са чим
Свак ко јесте је несличан ни са ким

Стварно није тварно
Тварно јесте нестварно
ДОВДЕ
———-

1. Свемир снабдева Немир са еманатом споља и није ништа друго до безгранично ограничен метафизички систем…
2. Немир/Космос је ограничен систем који прима еманат споља и прествара га у време/гориво и простор/градиво

3. Универзум је живи, интелектуални организам

Овде се крије кључ метафизичке космогоније на којој можемо да градимо продуховљену, материјску платформу…

А сад, ако сте схватили и прихватили бар један део излагања, нека дискусија …ако буде било дискутаната крене правцем који би нас одвео до окупљања групе људи различитих профила који би почели рад на осмишљавању продуховљене  науке са Теслом као сиболом

С1 => С2 => С3 =>?

 

Лирски записи

 

01

Са становишта тајне духовне науке, биће језика је изравно повезано са бићем личности.

Песнички речено, какав ти је језик, таква ти је и душа.

Ако водиш рачуна о чистоти језика, тада водиш рачуна и о чистоти душе.

Запуштен језик – запуштена душа!

Језик открива унутарњи пут и смер човека.

По изговору, нагласку, боји гласа, звучности, као и по дубини илити висини изречених речи, може се одредити не само карактер човеков, већ и његове овостране и оностране умне, душевне и духовне намере.

Онај ко има истанчана унутарња чула за језик и мета-језик, за биће језика, већ по првој изговореној речи може поуздано знати, да ли пред њим стоји племенита личност или злочину склона персона.

Сваки човек говори из одређене чакре.

Они који нису посвећени у ове тајне бића језика, који немају песничког дара, сматрају да сви људи говоре из једног те истог средишта (центра) – рецимо из грла – али, није тако!

Најплеменитији су они који говоре из срчане и темене чакре.

А чувајте се оних који говоре из дебелог црева, или из бешике и стомака.

Такви су на све спремни.

Надаље, већ по првој изговореној простопроширеној реченици, може се знати од чега болује тај који говори, која му је чакра најугроженија, где је жариште притајене и подмукле болести.

 

02

Чистота језика – чистота душе.

Негујте свој језик, јер негујући језик, ви негујете своју душу.

Кад год сте у прилици, избегавајте туђице (туђинске речи), а користите изворне илити праизворне србске речи које имају галактички светлосни запис.

Приметили сте, свакако, да сви наши покондирени европејци, атлантисти, глобалисти, мундијалисти, ватиканци и ини евроунијатски снобови, користе англосаксонке варваризме.

Какав им је говор, таква им је душа.

Будите уверени, да је и њихова душа замагљена, запрљана, запуштена и закржљала попут њиховог језика.

Чему туђица едукација, кад имамо дивотну, слојевиту и вишезначну праискону србску реч: образовање!

Образовање је од речи образ, а то је лик, лице, личност.

Кад год чујем реч едукација, мени се као одјек јави реч (са којом се римује!) кастрација.

И заиста, едукован човек јесте кастриран, ушкопљен човек, док је образован човек неко коме се клањам у знак поштовања његовог образа, његовог лика, његовог дела.

Не будите едуковани, већ образовани и самообразовани!

Лирски записи

 

Сврха нашег рођења на Земљи јесте духовно узрастање.

Духовно узрастање од човека до бога, духовно узрастање од смртног бића до бесмртног суштаства.

Рођени смо, зацело, да бисмо, кроз поновно рођење изнутра, из свог унутарњег божанског бића, родили сами себе боговима.

Ако сами себе не родимо по други пут у Духу, онда је залудно и наше првобитно рођење.

Из љубави, и кроз љубав, ми се рађамо у вишим световима као божанства.

Љубав је, уистини, наша светлосна и духовна веза са вишим божанским световима.

А љубав се не може ни разлучивати ни делити – како нас погрешно учи јудео-кршћанство – будући да је она свеколика, свеопшта, потпуна, заокружена и недељива.

Нема грешних природних љубави; све природне љубави су безгрешне.

И плотска, телесна љубав између мушкарца и жене јесте такође светост и светиња.

Љубавни заносни чин између мушког и женског подражава божански стваралачки чин, једнако као и песнички или уметнички стваралачки чин.

Једно те исто блаженство, једна те иста симфонија звезданих јата, једно те исто рађање светова (космогонија) и богова (теогонија).

У љубавном загрљају мушког и женског вазда се изнова понавља Првобитно Стварање.

Првобитно Стварање светова и звезданих јата, као и Првобитно Рађање богова и људи.

Смутња је настала са примањем јудео-кршћанства.

Та туђинска религија је направила смутњу (смутна времена) у бићу људи, одвојивши их, лукаво и потуљено, како од Мајке Природе тако и од Првобитног Рађања.

Када свет сазерцавамо са једног вишег божанског становишта, тада јасно видимо, да је јудео-кршћанство у наше унутарње биће и суштаство убацило вирус греха и кривице, како би нас отуђило од Првобитне Природе и Првобитног Суштаства.

Колико је само, кроз минуле векове, дивних младића и девојака, заведених идеологијом јудео-кршћанства, утаминичило своје младе животе по ватиканским катакомбама и језуитским самостанима, не обавивши тако своју божанску мисију – плотску љубав и рађање потомства.

А све је то лукаво смишљено, да би се изнутра смањивала и поступно уништаавала једна виша звездана, аријевска и хипреборејска раса, раса људи-богова.

Долази време, и већ је дошло, када ће се јасно видети све последице и све настраности јудео-кршћанске идеологије.

Телесна, плотска љубав није грех, нити може бити, нити, пак, сме бити; наравно, ако је та љубав природна и божанска, ако је галактичка и космичка симфонија између мушкарца и жене!

Из љубави самосвесног мушкарца и самосвесне жене, како стоји у записима Древних, рађају се не обични људи, већ богови.

 

 

Сви ви живите у мени,

и у свакоме од вас

 живим и ја!

 

Сви смо ми неким

тајносаним нитима божанским

заувек повезани;

и сви смо се ми већ сретали –

 ко зна колико пута –

у неким давно минулим

животима;

и свако је од нас свакоме

однекуд знан, драг и мио;

 јер сви смо ми, скупа,

један дивотан божански сан,

 који и будни

вазда сневамо!

 

Нека пријатељство наше

буде песма Створитеља;

песма испевана

на почетку свих почетака:

 у времену кад времена

 још не бејаше;

у простору кад простора

 још не бејаше;

песма која нема

ни почетка нити свршетка;

песма што се разлеже и простире

 низа далека звездана јата,

и путује ка Души

Велике Мајке,

и увире у Срце

Божанског Оца;

и нека песма –

 о, пријатељи моји мили! –

вавек изнова

ствара

 и рађа нас,

у бескрајним Прстеновима

 Вечности!

 

Пријатељи! О, пријатељи!

Сви ви живите у мени,

 и у свакоме од вас

живим и ја!

(Татјана Кришков)