Category: СВЕ ОБЈАВЕ
ВУЧЈЕ ПЛЕМЕ
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
Срб је усамљен.
Као степски вук, као самотњак вук.
Одувек је Срб бивао усамљен.
Одувек је стајао сам наспрам свих.
Један једини Срб наспрам хорди, крда и чопора.
Наспрам хорди, крда и чопора човеколиких звери, наспрам људи-звери.
Сваки усамљен Срб чини цело Србство.
Србство – то је Он сам!
Само Он на Земљи и Бог на Небу.
Само Он и Галактичка Вертикала.
Све људождерске хорде Истока и Запада биле су против Срба.
Одвајкада је Зло Истока бивало удружено са Злом Запада у сатирању Срба.
Срб је одувек бивао и заувек остао усамљен као степски вук, као самотни вук.
Зато Срб и бива и јест Вучје Племе.
Вучје Племе наспрам чопора дивљих, бесних, крвожедних псина.
Вучје Племе у Светом Рату против Звери.
БИЋЕ КОЈЕ СТВАРА
Пише: Драган Симовић
Биће које ствара, само себе ствара у стварању, само себе из смртности узводи у бесмртност, само себе обожује и обоготворује у Богу Који Твори, у Духу Који Ствара.
Стварање је Пут, стваралаштво је Светлост која светли без престанка у дубинама садашњег тренутка.
Садашњи тренутак јесте ниједан тренутак.
Садашњи тренутак јесте Биће Вечности.
Познати садашњи тренутак значи познати Вечност.
Вечност није бескрајно мноштво Времена; Вечност је немање илити укидање Времена.
Време се укида у стварању Стварања.
Зато се и каже, да Биће које ствара живи у Вечности.
Биће које ствара истовремено и стварано бива.
Оно што Биће Стварања ствара, то и њега самог изнутра ствара.
Изван Стварања је НеСтварање.
Изван Стварања је НеБиће.
Изван Стварања је Ништавило.
Повратак на Пут Стварања јесте повратак на Пут Живота.
Живот јесте Бог Који Ствара.
Бог Који Ствара и Сам Стварање Бива.
Стварање је само једно од мноштва Божијих имена.
Стварање је Богу Самом најмилије име.
Бог Самога Себе увек види у Стварању.
Оно што је Највеће, гле, стаје у Оно што је Најмање!
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
01
Што дубље улазим у светајинства духовних светова, у онострана галактичка и правасељенска пространства, у тајне и тајанства несагледних сазвежђа и звезданих јата, овај свет, овај наш свет, бива ми све мањи и све тескобнији.
Некада ми је земаљски свет био велик, огроман, несагледан и бескрајан, а сада ми личи на једно сасвим обично село.
Када сам, у основној школи, први пут сазнао, да пречник Земље износи дванаест тисућа километара, занемео сам од чуда, јер нисам могао да појмим ту величину.
Сада ми та величина не представља ништа, а Земља ми је мала, тескобна и пренасељена.
Више човек нема где да се скрије на Земљи.
Нема где да нађе смирења, прибежишта и уточишта; да буде свој на своме, да буде сасма заштићен и безбедан.
Где год да се скрије, људи ће га, пре или доцније, пронаћи, потерати и на ветрометину истерати.
Заиста, много је људи, много бесловесних и злих људи, на овако малој и онемоћалој Планети!
02
Годинама већ истражујем галактичка и космичка пространства – не само из угла материјалистичких знаности, но и са становишта тајних, тајинствених и оностраних духовних наука – трагам за Првобитним Свемиром и свим потоњим мировима; трагам за рођењем Космоса из Првобитног Хаоса; трагам за постањем Тајинствене Првобитне Светлости из Тајинственог ПраВештаства и ПраСуштаства и, трагајући за тим, откривам како је све привид и опсена у свим појавним световима, јер сви ти несагледни и бескрајни светови, јер сва та непојмљива галактичка и космичка пространства, јер сва та силесија сазвежђа и звезданих јата, гле! стаје у језгро наше душе, у само суштаство нашег најдубљег унутарњег бића.
03
Али и у овоме тако малом и скученом свету, има мноштво тајинствених и бескрајних светова, има силесија тајинствених и невидљивих светова лепоте, красоте, дивоте и доброте.
Ти светови су у вама, у вашим срцима, у вашим душама.
Ја верујем, верујем и знам, да међу вама, међу вама који читате ове моје лирске записе, има мноштво тако дивних бића, мноштво тако племенитих и божанских душа, има мноштво неоткривених талената и скривених посвећеника на Унутарњем Путу Светлости.
У вама су сва овострана и онострана пространства, сви бескраји и све вечности.
Оно што је Највеће, гле! стаје у Оно што је Најмање.
Запад нас уопште не занима!
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
Осећам гађење над свим оним Србима, свеједно да ли су у врху или на дну друштвене лествице, који се према надобудним и бесловесним Западњацима опходе снисходљиво, снебивљиво, сметено и пометено.
Оним јадним и бедним Србима који целивају скуте и задњице медиокритетима и дебелима из Брисела, Лондона, Берлина, Вашингтона и Ватикана.
Не стидим се, јер немам разлога да се стидим (напротив, дичим се својим србским, ведсрбским, хиперборејским и прасловенским пореклом!), већ, како рекох, осећам праисконо гађење над таквима.
Гађење и презрење!
Знам ко сам, знам чији сам и, знам зашто сам – у овом животном, галактичком и космичком току – рођен у Србству, рођен (као!) Србин.
У моје име, у име мојега Рода и Племена, таквима забрањујем, да било шта, пред несувислим и бесловесним Западњацима, уместо нас, и о нама, говоре.
Ми ћемо сами о себи говорити и сведочити, онако како сами знамо и умемо.
Сами ћемо говорити и сведочити – својим делима, својим мислима, својим визијама, својим сновима, својом животном и стваралачком поетиком.
Нас, освешћене и самосвесне Србе, уопште не занимају надобудни и бесловесни Западњаци.
Нас, освешћене и самосвесне Србе, занима Свет, занима Човечанство, занимају далека звездана јата, и несагледна и непојмљива космичка пространства.
Запад нас уопште не занима, јер није ни вредан било каквога нашег занимања!
Свеукупно Присуство
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
Када сазерцавамо Свеукупно Присуство са становишта тајне духовне науке, онда запажамо вечне доласке, одласке и повратке, како појединачних бића тако и скупине бића која творе заједнице – од породице, преко племена, рода, народа па све до расе; запажамо како се крећу Вечном Завојницом кроз дванаест овостраних и дванаест оностраних свемира у Вечној ПраВасељени.
А то значи, да смо ми, у сваком тренутку, свуда присутни – у свим свемирима, у свим пространствима.
Ми смо, уистини, свуда и увек присутни, свеједно што нисмо свесни тога да смо свуда и увек присутни.
Свако биће јесте одувек и заувек свуда присутно.
Све што што бива и јесте, све што видимо, осећамо, наслућујемо, замишљамо, сневамо и маштамо – све то одражава Свеукупно Присуство у нама.
Све је у нашему бићу и суштаству.
Свест прожима и одржава Свеукупно Присуство.
Да није Свести, онда ничега, нигде и никада, у Вечној ПраВасељени не би било.
Морамо бити будни!
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
Ако нисмо будни, појешће нас рђа.
Тако су говорили Древни.
Свако од нас понаособ, али и сви ми скупа – морамо бити будни!
Бити будан, значи: радити на себи.
Радити на себи, без предаха и престанка, радити из дана у дан, из часа у час.
Да ли је то тешко?
Да, тешко је, веома је тешко!
Али је и лако, веома је лако, у исти мах.
Ништа теже и, опет, ништа лакше од тога.
Древни су говорили: што је тешко, то је лако; што је лако, то је тешко.
Најтеже је најлакше; најлакше је најтеже.
Будан је онај који самосвесно у Божанској Свести живи свој живот.
Онај који бива свестан у Божанској Свести свакога тренутка својега Вечног Живота.
Онај који живи овај тренутак; чији је Свеколики Живот, од почетка до свршетка, само овај тренутак!
Он се никада не замара, зато што је будан.
Он никуда не жури, зато што је будан.
Он је увек смирен, прибран, сабран и усредсређен, зато што је будан.
Будност је друго име за Самосвесност.
Будност је друго име за Посвећење.
Будност је друго име за Бесмртност.
Будни су увек бесмртни.
Не кажем: ни били ни биће, већ – јесу!
Бесмртни су, зато што су будни.
Наша је света дужност да будемо будни, зато што је и наш Створитељ – Будан!
Нико у свету, као и у иним световима, не ужива тако силно, тако дивотно, као Онај Што Је Вечно Будан.
О Древном Православљу
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
Ево што сам разјаснио у свом унутарњем бићу преко Акаше.
Нас, ВедСрбе, прогоне, сатиру и затиру због Древног Православља, због нашег божанског порекла, због нашег галактичког светлосног записа.
Кад кажем: нас, ВедСрбе, ја истовремено мислим и на ВедРусе, јер су у самој бити ВедСрби и ВедРуси један те исти народ.
Прогони, сатирања и затирања ВедСрба почињу са јудео-кршћанством.
Јудео-кршћанство јесте почетак поробљавања словесних раса и народа, почетак онога што се данас назива глобализацијом.
Јудео-кршћанство је идеологија мрачних хтонских ентитета, демонских утвара и прикојаса.
Оно нема никакве везе ни са Вером нити са Духовношћу.
Далеко је од Права, Правде, Истине, Светлости и Живота.
Јудео-кршћанство је идеологија која Човека удаљава и отуђује од Бога, од Великог Створитеља, од Извора Живота.
Још нешто морамо да разлучимо и разјаснимо: Древно Православље нема никакве везе са јудео-кршћанским правоверјем.
Оно што многи данас називају православљем, то није истинско Православље (Древно Православље), већ јудео-кршћанско правоверје које су нам подмукли и лукави јудео-кршћански жреци подметнули уместо Древног Православља.
Ја могу о овоме отворено да говорим, зато што моји горштачки преци никада и нису били јудео-кршћански правоверци, но вазда и увек, кроза све минуле векове, Древни ПравоСлавци.
У свом родитељском дому, ја сам васпитаван и одгајан у Духу Древног Православља, ВедСрбског Православља.
Моји горштачки и ратнички преци не бејаху јудео-кршћански правореци, но, ВедСрби Хиперборејци.
Они су презирали све оно што им личи на јудео-кршћанско правоверје.
За њих то бејаше туђинска, неприродна и мрачна религија.
Зато су се вазда и селили, мењајући одредишта и боравишта сваких тридесет до четрдесет година.
Из јудео-кршћанства произишли су сви мрачни и демонски изми у последњих двадесет векова, и сви ти јудео-кршћански изми били су у самој сржи србоцидни.
Између јудео-кршћанских жреца и демонских бољшевика нема никакве разлике; они су једни те исти ентитети.
Бољшевизам и комунизам јесу само варијанте србоцидног јудео-кршћанства.
Све зло овога света у последњих двадесет векова почива на србомржњи.
И западна демонска, мајмунска и рептилска цивилизација, јудео-кршћанска цивилизација, почива на србомржњи, али ће и нестати, заувек нестати, у србомржњи.
Шта је Древно Православље?
То је ВероЗнање Богова, ВероЗнање Ведских Хиперборејских Срба.
Ведсрбска хиперборејска цивилицаја почива на Праву и Правди; на Праву Богова и Правди Човека.
Наши Древни нису само веровали, већ су и знали.
Они су веровали у оно што знају, и знали су оно у шта верују.
Зато то и јесте ВероЗнање!
Древни Православац види човека као слободно биће, као слободну личност, као сушто и непоновљиво божанско биће.
Он је посвећени ратник светлости; он је потомак Предака Богова.
Његови Богови јесу његови Преци!
Стварност је у твом срцу
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
Стварност је у твом срцу.
Стварност је оно што твоје срце, што твоје унутарње биће осећа и препознаје као стварност.
Стварност у свету није стварност.
Стварност у свету јесте привид стварности.
Заиста, само твоје унутарње биће, само твоје унутарње срце зна шта је стварност.
Када људи од овога света, људи поробљени видљивим и опипљивим светом, причају о стварности, они причају о стварности која не постоји, јер стварности у свету нема нити је може бити, будући да у свету постоји само одраз стварности неке унутарње тајинствене и оностране стварности.
Стварност је у твом срцу.
Твоје срце без твојих мисли живи у стварности.
Када си у мислима, када си у својему уму, тада твоје срце не живи у стварности.
А када твоје срце не живи у стварности, тада се оно мучи и болује.
Твоје срце увек болује, увек пати онда, када ти не живиш у стварности својега срца.
Сиђи у своје срце, и ослушкуј своје срце.
Слушај шта ти казује срце!
Учи се од срца, да будеш у стварности, и да живиш у стварности.
Стварност је у твом срцу.
ДРЕВНО ВЕДСРБСКО ПРЕДАЊЕ
Лирски записи
Пише: Драган Симовић
За песника је најлепше и најбогатије древно ведсрбско предање.
Заиста, древна ведсрбска митологија јесте чиста поезија.
Са ведсрбском древном митологијом, не може се поредити ниједна светска митологија.
Штавише, све ине светске митологије јесу тек варијанте древне ведсрбске митологије.
Сви народи су само преписивали и прерађивали древну ведсрбску митологију, а потом је и својатали.
Јер је древна ведсрбска митологија старија од свих иних митологија.
По ведсрбском календару, ми смо сада у години 7522.
Зашто ми користимо јудео-кршћански календар, када имамо свој, старији и савршенији од свих иних календара?!
Ведсрбски календар је галактички, за разлику од свих иних календара који су или соларни или лунарни.
Ако користимо туђински календар, то значи да ми туђинима и робујемо.
Ништа нам од туђина не треба, зато што све своје већ одавно имамо!
Древно ведсрбско предање исијава песничком красотом и дивотом.
То је предање светлости, лепоте, дивоте и, праисконе доброте и љубави.
Предање које је повезано са језгром наше душе, а преко језгра наше душе повезано је и са језгром велике галактичке душе.
