Лирски записи

 

Слушај вилинку звезданих јата, корачај смело властитим путем.

Корачај властитим путем, и не обзири се на свет.

Буди свој.

Буди самосвојан и самобитан.

Буди СамоСвестан!

Јер ти си непоновљив: један и једини!

Зашто би ти размишљао о ближњима који уопште не размишљају о себи?!

Зашто би ти било шта чинио за оне који ништа за себе не чине?!

Зашто би ти патио и очајавао због лудости њихове?!

Пусти их нека иду својим путем, пусти их нека чине што им је воља.

Слушај вилинку звезданих јата, корачај смело властитим путем.

На своме путу никоме учитељ не буди.

Нити тражи оне који ће корачати твојим путем.

Јер твој пут јесте само твој пут.

Овај свет није твој завичај, и ови људи нису твој род.

Твој завичај је бескрајно пространство звезданих јата, и твој род је у језгру звезданих јата.

Овај свет је у власти Звери, и ови људи су слуге и робови Звери.

Ови су људи сами изабрали да буду слуге и робови Звери.

Нико их није гонио да буду слуге и робови Звери; сами су то тражили и сами су то изабрали.

Звер је њихов избор.

Звер је њихов бог.

Шта ти имаш с тим!

Пусти их, и не обзири се на њих.

Не буди болећив према онима који немају љубави према себи.

Слушај вилинку звезданих јата, корачај смело властитим путем.

Лирски записи

 

 

Битно је да живимо Овај Тренутак!

Ако не живимо Овај Тренутак, ми уопште и не живимо!

Живети, значи: бити свестан Овога Тренутка!

А бити свестан Овога Тренутка, значи: живети у Свести!

Само се кроз Овај Тренутак ступа у везу са Језгром Душе, будући да тек преко Језгра Душе ступамо у однос са Галактичким Језгром.

То значи: бити повезан са Извором Живота.

Бити повезан са Створитељем.

Бити повезан са Великим Духом Стварања.

Овај Тренутак јесте кључ за милионе и милијарде тренутака у свим звезданим јатима, у свим световима.

Васцели наш живот – свеједно да ли живимо педесет, осамдесет или сто година – јесте само Овај Тренутак.

Биће Времена јесте Овај Тренутак.

Биће Простора јесте Овај Тренутак.

Биће Вечности јесте Овај Тренутак.

Зато и кажем: битно је да живимо Овај Тренутак!

Да би се живео Овај Тренутак, постоје два начина, два пута: или да се дуго, веома дуго, ради на себи, или, пак, да човек буде рођен са тим знањем.

Онај ко је рођен са тим знањем, припада раси Вилењака.

Онострана знања Вилењака – то је уметност живљења Овога Тренутка.

Вилењаци су они који истовремено живе у више упоредних светова, повезујући Овострано са Оностраним, повезујући Доње са Горњим, повезујући Спољашње са Унутарњим.

Они су бића светлости, јер су и дошли из Језгра Светлости.

Сваки ће пробуђени и освешћени Човек у себи пронаћи и препознати Вилењака.

Вилењак у нама одувек живи Овај Тренутак.

Када у себи откријемо и препознамо Вилењака, тада ћемо и ми почети да живимо Овај Тренутак.

А када почнемо истински да живимо Овај Тренутак, тада престајемо бити у власти овога света.

Тада смо већ постали Бесмртни и Вечни!

Лирски записи

 

Ми можемо, истовремено, да дејствујемо, како из садашњости, тако и из прошлости и будућности.

Мењајући прошлост, ми мењамо садашњост и будућност, и опет: мењајући будућност, ми мењамо садашњост и прошлост.

Можемо да дејствујемо како на поткама и дејствима Времена и Простора, тако и на поткама и дејствима Вечности.

Време постоји, али као Биће.

Питање Времена јесте питање Бића.

Простор је усаглашен са Бићем Времена.

Време и Простор происходе једно из другог, условљавајући једно друго; Време и Простор постоје као Једно Биће.

У нама је времеплов.

Времеплов је у Свести коју користимо.

Ми не поседујемо Свест, већ ми само користимо Свест.

Ми поседујемо ум, разум, осећања, осећаје и чула, али Свест не поседујемо.

Свест је ПраБиће; Свест је ПраЖивот; Свест је ПраВасељена; Свест је Створитељ и, надасве, Свест је Велики Дух Стварања.

Свест је Кружна Завојница, Тајинствена Удвојена Завојница што се у Бескрајном Кругу простире.

Времеплов је у Свести.

Ако мислимо, осећамо, говоримо, стварамо и дејствујемо из Свести, наше мисли, наша осећања, наше речи, наша дела и свеколика наша чињења могу слободно да се крећу, да путују, да се простиру (по вертикали и хоризонтали), те да утичу, истовремено, на прошлост, садашњост и будућност.

Да ли ће се, ово или оно догодити у будућности, то, умногоме, зависи од наших мисли, осећања, речи и дела.

Наша властита судбина, судбина наших ближњих, па и судбина Мајке Земље, или далеких звезданих јата, зависи, уистини, од наших мисли, осећања, речи и дела.

Зависи од нашега погледа на свет, од наше песме, од наших снова.

Ово су сазнања која сам преузео из Акаше, из својих песничких снова и визија.

Ја нисам научник, нисам математичар, нисам физичар, већ Песник Вилењак који путује бескрајним пространствима својих песничких снова и јасновиђења.

Стога су моји лирски записи и намењени, превасходно, онима који су попут мене, онима који припадају Раси Вилењака.

Светлост у нама

обасјава и најудаљенија

звездана јата!

Нема смрти за онога

који је ово Знање

 у Веру преточио!

 

 

У доба

кад Земља

бејаше Звезда,

зелен–плаветних вагри;

и кад Дух титраше,

и дисаше изви–искрама

око Мајке Земље;

и кад све живо

биваше усаображено

са Великим

Битијем Стварања,

низведоше се –

на Бели Пупак

Стриборије –

 Два Пурпурна

Зрака Сваргина –

оваплоћена

у Ору и Орани –

и од њих се,

кроз Девет Дана

 Сварогових,

размножи

тринаест племена

Срба Стриборјана,

који се, потом,

на многе векове

тајанске,

расејаше диљем

Дивот

Земљина

Шара!

Лирски записи

 

Која је разлика између Србина Европљанина и Србина европејца?

Разлика је толико велика, да се једва и описати може!

Србин Европљанин јесте самобитан, самосвојан и самосветан Човек, који осећа, и зна, да је Он, као Човек и Србин, истински Првобитни Европљанин, да је стваралац европске културе и уметности, да је учествовао у рађању и стварању европске цивилизације, те да је посве равноправан са иним европским народима.

За разлику од Србина Европљанина, Србин европејац је особа која нема својега утемељења, не зна ко је ни чији је, а још мање зна одакле је; епигон, имитатор, подражавалац и персона у изворном значењу речи, и, надасве, то је културни сноб пун фрустрација, комплекса и страхова, будући да се никада у својему Бићу, у својој Души, не осећа расним и самосвесним Европљанином, Првобитним Европљанином.

Србин Европљанин увек и вазда, слободно, и самосвесно, кад год се нађе у друштву других Европљана, Првобитних Европљана (били они Руси, Немци, Французи, Талијани или ини Европљани), говори о себи, о својему (србском) пореклу, о својим (србским) прецима, о својим (србским) коренима, о својој (србској) култури, традици и уметности, о својој (србској) духовности.

Србин европејац је сушта супротност и опречност Србина Европљанина!

Он скрива своје име, своје порекло, своје претке; плаши се да спомене србску културу и уметност; плаши се свега србског, те, невешто, стидљиво и аматерски, опонаша и глуми Европљанина, бивајући смешан, јадан и бедан, не само саговорницима својим, већ и самоме себи.

Ко данас води Србију у Европску унију, ко је на челу Србије на Европском путу?

Срби европејци, гмизавци и пузавци сваке врсте, свакога соја; јаде и никоговићи; управо они који немају никакве везе нити са Духом нити са Културом нити са Уметношћу Првобитне Европе; они који немају у себи, у својему јадном и бедном бићу, ничега од оног што одликује и краси Првобитног Европљанина.

Све вам је јасно!

Лирски записи

 

Сви су Европљани једна Раса и један Род.

Кад кажем Европљани, мислим на Првобитне Европљане, мислим на Расу и Род.

У Првобитној Европи није било нација, јер су сви Првобитни Европљани (ПраЕвропљани) имали развијену Свест о Раси и Роду.

Сви су Првобитни Европљани имали један Језик и једно Писмо, јер су сви били једна Раса и један Род.

У Првобитних Европљана била је развијена Свест, и Љубав према Роду.

Доброта, Лепота, Љубав и Милосрђе јесу праисконе одлике Првобитних Европљана.

Првобитни Европљани – то је Висока Раса, Звездана Раса; то су Првобитни Аријевци, Првобитни Хиперборејци.

Болећивост Првобитних Европљана била је узроком пропасти Првобитних Европљана, Првобитне Европе.

Болећивост према нижим и непријатељски настројеним расама из Првобитне Тартарије.

Све ниже расе из Првобитне Тартарије одликује потуљеност, подмуклост и лукавство.

Што је неко на нижем ступњу Духовне Еволуције, гле! све је потуљенији, подмуклији и лукавији.

Нестваралачке, а то ће рећи: паразитске и предаторске расе, увек се користе потуљеношћу, подмуклошћу и лукавством, да би преживеле и опстале.

Предаторске и паразитске расе из Првобитне Тартарије, користећи се лукавством и опсенарством, убациле су, међу Првобитне Европљане, своју тартарску црну магију коју Првобитни Европљани назваше јудео-кршћанством, а потом га и прогласише за своју званичну религију.

Распад и пропаст Првобитне Европе почиње са примањем јудео-кршћанства, религије која је неприродна и посве страна Бићу и Духу Првобитног Европљанина.

Ватикан је први престони град Рептилије (Рептилија је заједничко име за све ниже расе Првобитне Тартарије), град из којега је руковођено вековним поробљавањем Првобитних Европљана.

Ватиканска је Рептилија – да би што лакше поробила Првобитну Европу – измислила на стотине нација, и на стотине језика, како би Првобитне Европљане увек изнова завађала, и, како би на њиховим вечитим међусобним ратовима што скривеније и што подмуклије исисавала животне сокове Првобитних Европљана, који су по својој природи вредни, марљиви и радини.

У двадесетом веку највише је уништавана Раса Првобитних Европљана.

Ратове између Словена и Германа осмислила је и дуго припремала Ватиканска Рептилија.

Оно што зовемо Словенима, Германима и Романима то је, уистини, једна Раса, Раса Првобитних Европљана.

Два светска рата, све бољшевичке и комунистичке револуције – све је то демонски пројекат Ватиканске Рептилије чија је испостава, у то време, био Рептилски Лондон.

Оно што је некада био Рептилски Лондон, то је данас Рептилски Брисел и Рептилски Вашингтон.

Европска унија јесте демонски пројекат Ватиканске Рептилије; Европска унија јесте највеће понижење Првобитне Европе.

Од свих Првобитних Европљана данас су једино Руси слободни Првобитни Европљани.

Русија је последња тврђава, последњи бедем, последња одбрана Првобитне Европе.

Света дужност сваког пробуђеног и освешћеног Првобитног Европљанина јесте да, макар у мислима и визијама својим, припомаже усправљање и јачање Русије.

Падне ли Русија, нестаће заувек Првобитна Европа!

Падне ли Русија, Рептилија ће успоставити најужаснију тиранију над Човечанством!

Падне ли Русија, Човечанство ће скончати у најгрознијем, и никад виђеном, канибализму!

Сваки пробуђени и освешћени Србин, мора у себи потражити, и препознати, Првобитног Европљанина!

Лирски записи

 

Европа без Русије не може да постоји.

Европе ће бити све док Русије бива.

Без Русије, нестали би сви европски народи, сви народи листом, сви Првобитни Европљани.

Европска унија није ни налик Првобитној Европи.

Европска је унија сенка Европе, тамна страна Европе.

Европска унија – то је мајмунска и рептилска, лихварска и зеленашка Европа!

Европска унија – то је Недођија белосветских парија и палија, Недођија последњег глобалистичког и мундијалистичког олоша и шљама.

Првобитна Европа не може да васкрсне без Русије!

Зато су очи свих Првобитних Европљана и уперене у Русију.

Русија је последња узданица, и последња одбрана Првобитне Европе.

Како се буде Русија усправљала и јачала, тако ће се усправљати и јачати Првобитна Европа.

Кад кажем Првобитна Европа, онда мислим на Европу Духа и Свести, на Европу високе културе и универзалних уметничких остварења.

Они који заговарају и подржавају Европску унију јесу највећи непријатељи Европе, највећи душмани Првобитне Европе.

Не може се, истовремено, волети европска култура, европска уметност, европска философија и, упоредо с тим, заговарати и подржавати Европска унија.

То двоје не иде упоредо; то двоје противуречи једно другом!

Или си за Првобитну Европу а против Европске уније, или си, пак, за Европску унију а против Првобитне Европе.

То ће свако од нас морати самоме себи да разлучи и разјасни.

Ко данас у Србији заговара улазак Србије у Европску унију?

Заговарају управо они који нису примили ништа од европске високе културе, од европске високе философске мисли, од европске високе и префињене уметности.

Они који презиру Европу Духа и Свести, који презиру и мрзе Европу високе културе, уметности, књижевности и философије, бивају највећи заговорници глобалистичког и мундијалистичког, лихварског и зеленашког монструма званог Европска унија.

Што ће нам Европска унија у којој нема ни једнога слова од Првобитне Европе!

 

 

Време је, да снове преводимо у стварност;

да живимо и да будемо оно

што смо сневали;

оно што на јави сневамо;

 да између снова и јаве

ставимо знак једнакости!

 

Време је, за подвиге и за дела

достојна и нашег имена и нашега порекла;

 да се по делима својим препознајемо;

 и да из чињења наших происходи

како сазнање тако и истина о нама!

 

Време је, да се присетимо свих оних знања

с којима смо и дошли на овај свет;

 знања која смо од Створитеља примили

на самоме Почетку, који и није био Почетак,

већ само један од у бескрајном низу почетака

што се никада ни догодили нису!

 

Време је, да свако од нас каже самоме себи,

да жели један свет по Божјој мери;

 да човек буде усаображен са Богом

и са свеколиком творевином

што из Бога происходи;

 да човек чува и поштује себе

као Сушаство Божје, и да не чини ништа

 од оног што нарушава поредак ствари;

 да човек човека посматра и види онако

како Велики Створитељ

посматра и види творевину своју;

 да човек човеку буде Бог

по Љубави, Доброти и Лепоти!

(Праискони парк у Великом Гају, лето 7522/2014.)

Лирски записи

 

Нестаће Запад и пре но што се мислило.

Убрзано се дејствује и ради на нестајању Запада.

Сам Запад дејствује и ради на томе, да што пре нестане.

Заувек!

Нестанак Запада јесте Освит Човечанства.

Човечанству ће сванути онога трена када буде нестао Запад.

Срби, Руси, Словени и ини слободарски народи света, славиће дан када буде нестао Запад.

Човечанство ће Запад да памти само по злу.

Само по злу, мржњи, грабежи, отимачини, пљачки и ратовима!

Кад кажем Запад, онда не мислим на народе који тамо обитавају, већ на човеколике звери (лихваре, зеленаше, зелембаће, банкаре и бенкстере) што израбљују и тиранишу западне народе као и свеколико Човечанство.

Нижа предаторска подраса држи све словесне и стваралачке народе у вековном робству.

Нижа предаторска подраса која ни божанског ни човечанског у себи нема.

Ничега нема!

Подраса гмазова и грабљиваца; подраса белосветских парија и палија; подраса глобалних лупежа и пљачкаша.

Човечанство ће Запад да памти само по злу.

 

 

(Песникова опаска: За мене је, као песника, правилније рећи робство него ли ропство!)