Лирски записи

 

Нека свако твоје дело буде прожето и испуњено Вишим Смислом.

Нека Виши Смисао буде сврха твојега живота!

У свему што чиниш, у свему што радиш, у свему што ствараш – потражи Виши Смисао!

Нека за тебе све буде посвећеност и светост, тајинство и мистерија.

У свакоме човеку, у свакоме бићу, у свакоме створу пронађи и препознај Створитеља.

У сваком човеку види бога, у свакој човечици види богињу.

У телесној љубави између човека и човечице, препознај тајинствени загрљај и страствени стисак двају звезданих јата, двају заљубљених галаксија; препознај мистични и онострани љубавни занос двају божанских бића у бескрајним и несагледним пространствима вечности.

Заиста, и уистини, плотска љубав између човека и човечице није само љубав између човека и човечице, већ космички плес између бога и богиње.

Из тог космичког љубавног, заносног и страственог плеса бога и богиње, гле! родиће се нови живот, родиће се ново биће, родиће се ново звездано јато –

 које ћемо чедом човечијим назвати, које ћемо божанством назвати, које ћемо Вишим Смислом назвати.

Нека Виши Смисао буде сврха твојега живота!

Лирски записи

 

Колико ми, Срби, поштујемо и ценимо себе, толико ће нас и други поштовати и ценити.

Судбина Србства зависи од Срба.

Зависи од србских мисли, од србских осећања, од србских речи, од србских дела.

Какви Срби такво и Србство.

Што је један човек на вишем ступњу Свести, тиме све више поштује и цени себе, а поштујући и ценећи себе, он на исти начин поштује и цени све друге појединце и народе, па и сва бића ина.

Што год се на човека појединца односи, то се и на свеколики народ односи.

Судбина Србства зависи од сваког Србина понаособ.

Збир свих Срба, како по хоризонтали тако и по вертикали, чини и твори Србство.

Када би сви Срби били освешћени и самосвесни, онда би Србство било толико снажно и моћно да му никаква земаљска сила не би могла ништа наудити.

Нека свако од нас преиспита самога себе!

Нека сваки Србин, нека свака Србкиња, ради на освешћивању својега бића и суштаства, па ће Србство, попут Жар-Тице, васкрснути из пепела и засијати, не само на Земљи, већ и у звезданим јатима.

Србин мора бити достојанствен и дичан, па ће га поштовати и ценити свет.

А бити достојанствен и дичан, пре свега, значи: бити самосвестан, самосвојан, самобитан и одговоран.

Поштовати и ценити себе, али из Свести, а не из таштине и городости.

Зашто је Србски Народ запао у разврат, блуд, курвалук, криминал и злочин?

Зато што не поштује и не цени себе.

Не поштујемо и не ценимо себе – значи, не поштујемо и не ценимо Живот који смо добили од Створитеља, од Духа, од Мајке, од Богова и Предака!

Не поштујемо и не ценимо себе, а тражимо да нас поштује и цени свет!

Како да нас поштује и цени свет, ако ми не поштујемо и не ценимо сами себе!?

Наша болећивост и слабост према нашим заклетим душманима јесте, такође, последица тога што ми не поштујемо и не ценимо себе.

Јер, ако поштујемо и ценимо себе, онда нема праштања нашим заклетим душманима.

Манимо се ми јудео-кршћанске идеологије, која нас је кроз векове слуђивала, сатирала и затирала!

Крвницима се не прашта!

Како можеш да прашташ ономе ко жели да затре и тебе, и твоје потомке, па и твоје претке?!

Праштање је израз слабости, немоћи и кукавичлука.

По ведском учењу, по учењу Древних: мудар је онај човек који у свакоме трену уме да разлучи битно од небитног.

Мудрост је када у свакоме трену можеш да разлучиш пријатеља од непријатеља, род свој од онога ко је заклети крвник рода твојега, и када се на један начин

опхподиш према роду и пријатељу, а на сасвим други начин према непријатељу и душманину.

Србин се бори за Светлост, Истину, Правду и Слободу.

Све оно што је против Светлости, Истине, Правде и Слободе, а нађе се на Србиновом путу, то је заклети душманин којега Србин мора да победи.

А ту нема ни места ни времена за праштање!

 

Живи Огањ

и Жива Светлост

Невидљивог

 а Вечног Створитеља

иза свих видљивих

Бића Суштастава;

иза, и даље, с ону страну,

где Живи Бози пребивају,

 у дубини СвеБоха Суштог;

 Тамо је, уистини,

Све Почело

Оно Што Никада

Није Почело,

 већ је Било

и Јесте

и Бива,

у Овом Трену,

гле,

Овде и Сада.

Лирски записи

 

Ма како год то звучало, али, рат за НовоРусију јесте, истовремено, и рат за НовоСрбију.

Не обичан рат, већ свети рат!

Ми знамо шта значи свети рат – то је рат за Светлост, за Правду, за Истину, за Земљу, за Родину, за Живот са Смислом.

Рат за Србство Вертикале.

Рат за Србску Посвећену Земљу.

На затрованој балканској земљи, ми ћемо само улудо и даље гинути, а, на концу, можда, и нестати заувек.

Балкан је земља мржње, злочина, зла и вечитих ратова без сврхе и смисла.

Балканска дивља племена, уз помоћ Турака и Западњака, вековима већ исисавају животне сокове Србства и Србскога Бића.

Србству Вертикале нема више опстанка на затрованој и закоровљеној балканској земљи.

Сан свих освешћених и посвећених Срба, кроз векове, бејаше НовоСрбија.

НовоСрбија далеко од Балкана!

Када се у својим сновима и визијама уздигнемо у Акашу, онда јасно видимо, да се србски ратници у НовоРусији, у исти мах, боре и за НовоСрбију.

Ослобађајући НовоРусију они, истовремено, ослобађају и НовоСрбију!

Јер, на просторима НовоРусије налази се света земља освешћених и посвећених србских ратника који су, пре триста година (бежећи од Турака и Западњака), основали и у Свести васпоставили НовоСрбију.

Света земља Србства Вертикале није на Балкану, већ, како рекосмо, на Северу – управо тамо где некада бејаше Стриборија, Древна Хипербореја.

Да би се Србство Вертикале сачувало и спасило, те да би обавило свој Задатак и испунило своју Мисију у Новоме добу, мора да се, са затроване и закоровљене балканске земље, заувек пресели у НовоСрбију – на Север, у Древну Хипербореју.

Морам да признам, да сам ја још од детета сневао сан о НовоСрбији.

Још сам у детињству осећао и наслућивао, да Србима, да расним Србима, нема живота (Живота са Смислом!) на Балкану.

 

 

Душа моја у Води

открива давно сневане сне

будућих звезданих јата –

оних што ће

рођена бити

у Сну Великог

Сневача Створитеља!

 

Вода у сновима мојим

памти све моје Претке,

али се присећа

и Потомака

које у Прецима

препознаје!

 

Има нешто што знам,

а не знам како знам

и откуд знам!

И, управо то што знам,

а не знам како и откуд знам,

гле! и јесте само суштаство

 једног вишег знања

из неких виших

оностраних светова,

од неких виших

 духовних и божанских бића,

што су с ону страну

свега што се појмити

и схватити може.

 

 

И гле!

шири се,

и простире,

низа звездана јата –

у Великом Околу

Сваргином –  

Бела Светлост

Стриборије!

 

И буди,

иза вековног сна,

давно уснуле –

будуће

светове!

 

Једино узвишен, племенит

 и освешћен Србин,

 сме да каже –

да је Србин.

 

Једино самосвојан

и самобитан Србин,

има смелости

 и храбрости да каже –

 да је Србин.

 

Једино праискони, ведски,

хиперборејски и посвећени Србин,

и после земаљског живота,

у вечноме сада,

живи и даље –

 као Србин!

Лирски записи

 

Када говорим и пишем о Србству, ја тада имам у Свести – Србску Вертикалу!

Без Србске Вертикале нема ни Србства.

Оно што није Србска Вертикала – није ни Србство!

Зато реч Србство и пишем великим словом.

Све оно што није Вертикала, не може бити Србство.

Сваки расни Србин мора да тежи ка највишем идеалу.

Мора бити вођен највишим и најплеменитијим идејама да би стигао до највишег и најплеменитијег идеала – до Бога!

У корену речи идеја и идеал јесте Бог!

Све што је мање од Бога није ни достојно расног Србина.

Зато Србство и јесте Србска Вертикала.

Вертикала је Божји Пут!

Огромна већина Срба нису Вертикала.

Србска је Вертикала само она мањина расних Срба.

Мањина оних расних Срба који су есенција, који су суштина и суштаство Србства.

Одувек је мањина чинила и творила Вертикалу.

Већина никада није чинила ни творила Вертикалу, нити је то и иначе ствар већине.

Вертикала је ствар мањине.

Оне мањине великих посвећеника србских без којих ничега нема, без којих ничега не може бити у свету и иним световима.

Србска Вертикала – то је културно, стваралачко и духовно племство Србског Бића.

Не елита, већ племство!

Елита је лажна, племство је истинито.

Племство је увек и вазда у Истини!

Расни Србин мора свуда и свагда да показује да је расни Србин, да је племенит, да је узвишен, да је Хиперборејац, да је Аријевац; али, Аријевац у оном изворном – ведском, хиперборејском, прасрбском – значењу те речи, речи чије изворно значење огромна већина не разуме.

Србство не чини гомила, руља и светина.

Србство не чине чопори и крда дивљих хорди.

Србство је планетарна и галактичка аристократија; Србство је Племство Духа Стварања.

Зато расни Србин мора увек и вазда да тежи, да стреми ка Највишем и Најплеменитијем.

То није лако, али управо то што није лако и чини Србство – Србством!

Лирски записи

 

Сваки пробуђен и освешћен човек јасно види, да на Земљи, у човечанству и међу људима, постоје две посве супротне и опречне расе: раса Бића Светлости, и раса Бића Таме.

Те две расе су два опречна света, две опречне галаксије, два опречна космоса!

Разлика између једне и друге расе јесте већа него што је то разлика између Неба и Земље!

Онај ко каже, да су сви људи исти, да је свеколико човечанство једна те иста раса, јесте, најблаже речено, велика незналица.

Мудри и освешћени појединци одавно знаду, да је мешање ових двеју раса најлукавија, најпотуљенија и најпрљавија демонска идеја и демонски паклени опит.

Мешање ових двеју раса јесте исто као и мешање људи са животињама и зверима.

Ове две расе се посве разликују на свим пољима и на свим ступњевима бивања, бивствовања и битисања.

Разликују се по култури, по поетици живота и живљења, по погледу на свет, по религији и животној философији, по односу према Природи и Космосу.

Једна раса слави Светлост и Живот, а друга раса слави Таму и Смрт; једна раса заговара Љубав и Милосрђе, а друга раса Мржњу и Злочин.

Вера једне расе јесте вера Светлости и Живота, Љубави и Милосрђа; а вера друге расе јесте вера Таме и Смрти, Мржње и Злочина.

Ово је време када Земљом, Природом и Космосом влада Тама, и када пате, страдају и гину Бића Светлости.

Ово је време највећих ужаса и најгрознијих злочина на Земљи.

Бићима Светлости никада теже није бивало!

Патње и вапаји Бића Светлости са Мајке Земље већ допиру до Језгра Звезданог Јата, и већ се из Језгра Звезданог Јата, као одговор на патње и вапаје Бића Светлости, одапињу (Перунове) огњене стреле које ће покосити све оне који задају патње и боли Бићима Светлости.

После овог галактичког рата (Великог Огњеног Прочишћења), Мајка ће Земља поново засијати у Првобитној Светлости Стварања.