Лирски записи

 

Ми сами стварамо судбину.

Не само властиту судбину, већ свеколику судбину.

Својим мислима, својим сновима, својим осећањима, својом вером и својим делима.

Све што чинимо, и све што не чинимо, то је дејствена, умна и духовна потка за судбину.

Упамтите, судбину стварамо и онда када ништа не чинимо.

Некада само нечињење може више да утиче на нашу и свеколику судбину од самога чињења!

Ја својим мислима, речима, делима и осећањима стварам, истовремено, и вашу судбину; али, исто тако, и ваше мисли, ваше речи, ваша дела и ваша осећања стварају, између осталог, и моју судбину.

Ми смо сви судбински повезани и умрежени.

Сви људи су судбински умрежени и повезани,

И сва бића су судбински повезана и умрежена.

Сви смо ми један планетарни, соларни, галактички и космички холограм; сви смо ми Једна Велика Душа.

Ми својим мислима и осећањима, ми својом љубављу (заиста љубављу!) исцељујемо једни друге.

Иако се не познајемо, иако се никада нисмо ни срели ни видели, ми можено да исцељујемо и спасавамо једни друге на даљину.

Простор и време не постоје за силе и енергије преко којих дејствујемо.

Ми смо сила, ми смо енергија, ми смо дејство, ми смо космос.

Бог – то смо ми, то смо сви ми, то су сва бића у свим световима!

Бог је у нама, у свима нама, у свим бићима.

Бога нема изван нас!

Без нас, без свих бића суштих, гле! ни Бога не би било.

Зато и стоји записано у древним књигама великих посвећеника: богови сте!

Богови смо, а сви ми богови, свеколико мноштво богова – јесте Бог, јесте Дух Стварања, јесте Створитељ.

Између Створитеља и свеколике Његове суште и словесне творевине стоји знак једнакости.

Бог је у нама, и зато ми можемо чуда да чинимо.

То што ми не чинимо чуда, то је наша грешка, наша кривица.

То што не чинимо чуда, а можемо да чинимо чуда, јесте последица нашега незнања.

Ми смо имали та знања, ми смо све то знали, али смо заборавили.

Пре покрштавања, ми смо све то знали, и ми смо све то могли и све то живели.

Не само што смо знали, већ смо и живели знања која смо знали.

Зато и кажем, да су туђинске вере и религије поништиле у нама божанска знања, поништиле у нама галактички, космички и божански програм.

Нас је јудео-кршћанство учинило јадним и бедним.

Онога трена када смо постали јудео-кршћанима, престали смо бити боговима и богињама.

Испали смо из Свести Стварања и упали у Таму Нестварања.

Стварање је Живот и Знање, а Нестварање је Смрт и Незнање.

Тужно је гледати негдашње богове и богиње као последње робље таме и рептилије.

Тужно је гледати негдашње богове и богиње као најпониженије слуге и робове за хлеб земаљски.

Тужно је гледати негдашње богове и богиње, како су се од божанских стваралаца претворили у најбедније потрошаче вештаствених, материјалних и лажних добара на Земљи.

Заборав и незнање јесте наш смртни грех.

Кажем смртни грех, зато што смо напустивши Знање и Стварање сами себе на умирање и смрт осудили.

Ми сами стварамо судбину.

Ми сами стварамо свет и светове.

Ми сами стварамо Бога који нас ствара.

Бог који нас ствара не би могао нас да ствара када и ми Њега не бисмо стварали!

Ово је јудео-кршћанима најтеже да појме, схвате и освесте: да сами стварају Бога који њих (који све нас!) ствара.

Увек и вазда изнова ствара!

Лирски записи

 

Сви ратови србски, и све битке србске, гле! и сада се воде.

Воде се у овоме дану, воде се у овом часу, воде се у овом трену.

Сви прошли и будући ратови србски, гле! воде се у овоме трену.

У овоме трену, у вечноме сада!

У овоме трену, гле! у вечноме сада, Србство се снова рађа – Одозго се рађа, из Звезданог Јата; рађа се из Великог Духа Стварања; рађа се из Утробе Велике Мајке.

Сваки Расни Србин, сваки Бели Србин, сваки Ведски Србин, гле! рођен је за вечит и вечан рат на Земљи; рођен је за вечит и вечан рат у ПраВасељени; рођен је за вечит и вечан рат како у Овостраном тако и у Оностраном.

Србин је дошао из рата и у рат се враћа на вечитом и вечном Завојитом Путу Сварога Свебоха Сварге око Мирујућег Невидљивог Сунца-Над-Сунцима – с ону страну бивства и бивања; с ону страну виђења и знања; с ону страну светлила и звезданих јата.

Сви ратови србски, и све битке србске, гле! и сада се воде.

Воде се у овом дану, воде се у овом часу, воде се у овом трену.

У овоме трену, у вечноме сада!

Лирски записи

 

Када читамо, слушамо и гледамо бриселске и вашингтонске медије (а сви су званични медији, како у Европи и Америци, тако и у Србији, под шапом бриселске и вашингтонске рептилије!), онда нам се чини, да је свеколиким светом завладало праисконо зло, праискони космички мрак, праискона космичка метафизичка студен – али, није тако!

Свет је пун љубави, лепоте и доброте, само што нам рептилија (а све је то лукаво, подмукло и потуљено давно осмишљено!) преко својих медија приказује лажну слику света.

Заиста, они нам приказују свет у огледалу своје помрачене и болесне душе.

Свет који нам они приказују јесте свет у њиховој демонској, уврнутој, залеђеној и болесној души!

Ово морамо да схватимо и освестимо!

Бриселски и вашингтонски медији (а и Холивуд је њихов медијум!) приказују нам свет кроз призму психопата, идиота, дебила и дембела који владају Америком и Европском унијом.

Уистини, Америком и Европском унијом владају најтежи душевни болесници, најбесловеснији паразити (а њих нема више од триста тисућа!) које људи поробљеног ума називају банкарима, индустријалцима, бизнисменима, тајкунима, власницима медија и владарима из сенке.

Све је то болесник до болесника, све је то психопата до психопате, и сва та белосветска поган од погани није достојна ни дана живота!

Доћи ће време, и већ је дошло, када ће пробуђени и освешћени људи (којих је из дана у дан све више и више!) ту белосветску поган од погани, те највеће планетарне паразите и дембеле, заувек почистити са Лица Мајке Земље.

Свет је пун љубави, лепоте и доброте!

Колико је љубави, лепоте и доброте у Сибиру, на далеком истоку Русије, на Тибету, у Индији!

Колико је љубави, лепоте и доброте у душама многих племена и народа што обитавају у сибирским тајгама, у сибирским кедровима шумама, на бескрајним пространствима тибетске висоравни, у прашумама Индије и Латинске Америке!

Колико је љубави, лепоте и доброте и у многих иних људи који обитавају у неким пределима и пространствима Планете, а далеко од Америке, далеко од Европске уније, и далеко од свих ових идиотских бриселских и вашингтонских медија!

Заиста, свет је пун љубави, лепоте и доброте!

И, ви морате веровати у љубав, лепоту и доброту, да би љубав, лепота и доброта завладале светом.

Како верујете, и у шта верујете, тако ће вам и бити, тако ће нам и бити!

Ево, управо сам вам, на свој песнички, на свој вилењачки начин, објаснио и разјаснио, зашто стварам лирске записе, зашто стварам поезију и, зашто постоји овај сајт који се зове Србски журнал.

Овај сајт постоји због љубави, лепоте и доброте и, око овог сајта сабирају се они, пробуђени и освешћени, који не могу да живе без љубави, лепоте и доброте.

Па, нека тако и буде!

Јер, ми смо, управо ми, огледало света!

 

 

Наше мисли –

брзином стотину пута

већом

од брзине Светлости –

допиру и до

најудаљенијих

духовних

звезданих јата –

у Пра Васељени;

а потом,

одбивши се

од

Наспрамних

Огледала

Вечности,

нама се враћају –

као Стварност Надсушта –

творећи нас суште,

на свих дванаест ступњева

Великог

Божјег

Стварања!

 

И тако се ми

вазда снова рађамо,

у Свету

који смо сами,

гле,

мислима својим

створили!

(Писано и рисано трском у тушу)

 

 

Великој Души Александра Крстића,

што се у Небеса, гле, песничка вознела!

 

 

На светим водама Словенског Истера,

У сутон румен и зимзелен,

Сетих се тебе, изненада,

Опхрван тугом и сетом од века,

Брате мој по болима душевним!

 

Сада си негде, некамо далеко,

У неким световима лепшим, и дивотним –

Где нема ни простора нити времена,

Ни прошлости нити будућности –

Брате мој по болима душевним!

 

Био си пријатељ, мио и драг;

И био си, уистини, од оних ретких,

Који се само једном рађају,

А заувек остају, и бивају,

У сновима песника и сневача,

Брате мој по болима душевним!

 

Брате мој по болима словенским!

 

 

 

С вечери у сутон јесени позне,

на водама Словенског Истера,

Десете године двадесет и првог века.

 

 

 

Живи Огањ

и Жива Светлост

Невидљивог

 а Вечног Створитеља

иза свих видљивих

Бића Суштастава;

иза, и даље, с ону страну,

где Живи Бози пребивају,

 у дубини СвеБоха Суштог;

 Тамо је, уистини,

Све Почело

Оно Што Никада

Није Почело,

 већ је Било

и Јесте

и Бива,

у Овом Трену,

гле,

Овде и Сада.

Лирски записи

 

Само Србски Слободарски Дух може да сруши Империју и Зла и да убије Седмоглаву Неман.

А Србски Слободарски Дух није само у Србији, није само у Србству, већ је и уНовоРусији, у Русији, у БелоРусији, и другде, диљем и широм света, где год се води битка за Слободу Златну.

Империја Зла, поистовећена са Седмоглавом Немани, мора да нестане, да би Човечанство могло умно и духовно да се развија и да напредује.

Да памет и разум не води Империју Зла, види се по томе, што Империја уопште не познаје Биће и Дух Србства.

Срби су најопаснији и најжешћи управо онда када неко крене да им мења Свест.

Само су идиоти и бесловесни могли да саветују Империју да Србима мења Свест!

Што је већи притисак на Србску Свест – Срби све жешћи и све опаснији бавају.

Може се другим народима мењати Свест, и они ће то смирено и кротко прихватити, али Србима мењати Свест – то је равно самоубиству!

Срби су данас СамоСвеснији него икада раније.

Они су Империју Зла прозрели и презрели.

Никада Империја Зла није била тако презрена у Србству као што је данас.

Све што је у вези са Империјом, то је данас презрено у Србству.

Бриселски и вашингтонски медији у Србији и међу Србством данас више немају никаквог утицаја.

Залуд Империја Зла улаже новац у своје медије у Србији – Срби су већ давно пелцовани од тог бриселског и вашингтонског вируса!

Гледаност и читаност бриселских и вашингтонских медија у Србији данас је на најнижем ступњу.

Само још бесловесни и малоумни верују тим бриселским и вашингтонским медијима, јер ти медији и иначе, свуда у свету, јесу за бесловесне и малоумне!