Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: МОРАМО БИТИ БОЉИ НЕГО ШТО ЈЕСМО!
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Ко је издао Србство и Србију?
Сви смо одреда, на овај или онај начин, издали Србство и Србију.
Издали смо, зато што нам је издајство у крви, у мислима, у осећањима, у сновима.
Од свега на свету, и у животу – издајство нам је најмилије!
Ми се дичимо, ми се поносимо, ми се гордимо издајством својим – издајство је за нас, од давнина, највећа врлина наша!
Нема народа, нема племена, нема рода, којему је издајство тако мило као нама што је.
С нама се, по издајству, по невери, по кривоклетству, нико у свету поредити не може!
02
Од десеторице Срба – деветорица ће, зацело, издати.
Издаће, док трепнеш!
Слабићи смо, кукавице, страшљивци, никоговићи – зато и јесмо издајице.
Не умемо вредно, узвишено, дивотно и племенито дело да створимо, али да издамо, и да се продамо – то нам је животна поетика, то нам је животни поглед на свет, то нам је животни сан!
Најпре ћемо издати себе, па онда све одреда.
Нема тога брата и друга кога ми издати нећемо!
Још се питамо, још се чудом чудимо, зашто нас тако презире свет!
Та, ко ће да нас, овако јадне, кривоверне, кривоклетне и никакве, цени и поштује?!
И чиме смо то заслужили да нас ико поштује?!
Издајнички пород никоме не треба – служи само за једнократну употребу!
03
Још сам са двадесет година видео и освестио, да је сваки трећи Србин доушник.
Да у свакој србској породици има макар један који потајно сарађује са Удбом и Озном.
Дојављује своје ближње – муж жену, жена мужа, отац сина, син оца, брат брата, и сестра сестру.
Такви смо, и стидим се што смо такви.
Жив ме срам поједе због тога што смо тако јадни!
Од срама и стида некада не смем испред огледала да станем; јер ми се све чини, да ћу тамо негде у дубинама огледала, видети, у очима својим, сва издајства наша, минула и будућа!
04
Зашто смо такви, и зашто смо тако издајству склони?
Знам, али ми је тешко и мучно да одговорим.
Не вама, већ себи!
Знате и ви, но, и вама је, као и мени, тешко и мучно да на ово питање одговорите.
Стид вас је, као и мене што је стид.
Зато и шутимо – због стида!
05
Ја знам да међу вама има дивних и дичних Срба и Србкиња – зато се вама и обраћам; зато само и пишем за вас, на овоме сајту.
Престао сам, од пре неког времена, да пишем за сајтове
где сваку моју песму, где сваки мој чланак, где сваки мој лирски запис, душмани и врази наши, на нож дочекају!
Има их тушта и тма!
Има их ко кусих паса!
Има србомрзаца међу Србима – канда их је највише међу Србима!
06
Ја знам, заиста знам, да међу вама, читаоцима мојим, има дивних и дичних Срба и Србкиња – та, управо се стога и обраћам вама!
Обраћам се вама, зато што знам, да је и вама тешко, као и мени што је, због издајства нашега.
Ви ћете ме разумети, као што и ја вас разумем!
Стидим се и срамим због србскога јада, због беде наше србске, због свеопштег издајства нашега.
Знам да се и ви стидите и срамите.
То добро знам!
Али, ми смо мањина; ми смо она једва приметна мањина!
Издајство је свуда око нас.
Чим пређемо кутњи праг, већ смо се обрели у вртлогу свеоштег издајства.
Свеопштег издајства, и свеопште грабежи и отимачине.
Србин од Србина граби и отима; Србин Србина сатире и затире.
Такво је данашње стање у Србству и Србији.
То је наша слика и прилика.
Има ли лека томе?
Има, али не овде на Земљи, већ горе –
у Акаши, међу Глактичким Србима, у Галактичкој Србији!
07
Нека је моје име на води записано!
Не жалим због тога.
И нека су сва наша имена на води записана!
Када будемо били бољи, имена ће нам се писати мед звезданим јатима.
Једва чекам да све ово прође.
Да све ово на Земљи прође, и да некако доспем до Галактичких Срба.
Где нема издајства, где нема кривоверства, где нема србских изрода.
Што желим себи, то и вама желим!
Проћи ће све ово и, нека што пре прође – нека се једном сврши!
Можда ће у следећем животном току, у следећој инкарнацији – све бити боље, и лепше, и дивотније.
Можда ћемо се поново родити – као Богови!
Ако заслужимо, наравно!
08
У Србији сам живео као туђинац на земљи туђинској.
Од двадесете године носим жиг и печат народног издајника.
Био сам обележен већ са двадесет година, као народни непријатељ.
За ондашњу, као и овдашњу власт, бејах био неподобан и непожељан!
Ваљало је све то издурати, преживети и, живети.
Борио сам се како сам умео, знао и могао.
Знам да је и вама тако или слично бивало.
Али, преживели смо и, живи смо!
09
О издајству србском писах, као што сте већ приметили, у првом лицу множине.
Ви ћете разумети зашто писах у првом лицу множине.
Да бисмо се сви постидели и посрамили и, да бисмо се потрудили да будемо бољи него што јесмо.
Морамо бити бољи; морамо бити лепши, паметнији и мудрији!
Дужност нам је да будемо бољи него што јесмо – то нам је света дужност!
10
Има вас дивних и дичних.
Без вас, дивних и дичних – Срба и Србкиња – не би ни мене било!
Не бих имао разлога да обитавам у Србији, у свету овоме.
Ви ми дајете снагу, као и ја вама и, ви ме, на разне начине, спасавате!
11
Пре неког времена, срете ме, у граду Панчеву, један човек, и рече ми: Симовићу, да си са нама, био би господин песник!
Како то? – питам га.
Па, имао би све; али ти нећеш са нама; ти хоћеш да србујеш!
Не само што нећу, већ и не могу! – одговорих му.
Не могу, јер нисам рођен за то – додадох.
12
Нисам хтео и умео да се продајем – зато и живим као просјак у земљи Србији!
И нека сам просјак – шта марим!
Проћи ће све, јер све је и иначе пролазно, крхко и трошно.
Вечна су само дела наша која у Љубави творимо!
Јер, кад напустимо овај свет, тамо камо путујемо – само ће нас пратити дела наша која смо у Љубави творили.
И, ништа више од тога.
Ништа више од тога, јер све друго јесте – само привид, варка, омаја, опсена и сан!
Драган Симовић: О ПОЗВАЊУ СРБСТВА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Не може било ко бити Срб(ин)!
Свако може бити кнез, војвода, конте, гроф, барон или лорд, али Срб(ин) – може само ВедСрб, Аријевац бити!
Сва су звања, позвања и титуле од земаљског света опсене, само је Срб(ин) из горњих, виших божанских и духовних светова.
Срб(ин) – то је духовно племство, духовна аристократија!
Није Срб(ин) онај ко се тако зове, ко има србско име и изјашњава се као Србин – Срб је само онај ко живи Истину, Правду, Лепоту и Доброту.
Само онај ко живи Веру, Знање и Предање својих Божанских Предака.
Само онај ко је свестан, и самосвестан, да су његови Преци – Богови!
Ово мора једном за свагда да се разјасни; да се разјасни, и освести!
02
Не треба жалити за оним Србима који се одричу Србства, који напуштају Србство, и прелазе у неке ине вере и народе.
Они се одричу Србства зато што и нису Срби!
Они нису свесни тога, али њихово унутање биће осећа и зна, да они нису Срби, те зато и напуштају Србство.
Не могу они да издрже Позвање Србства, те стога и беже из Србства.
Нека беже, и нека им је срећан пут!
Нису они за Србство, нити је Србство за њих.
03
Није важно колико нас има, већ каквих нас има!
Више вреди милион самосвесних и самосвојних ВедСрба Сварожића, него стотину милиона успаваних и бесловесних (назови) Срба.
Више вреди милион ВедСрба који живе Веру, Знање и Предање својих Божанских Предака, него стотину милиона оних (назови) Срба, који не знају ни ко су ни чији су; који су данас једно, а сутра ко зна шта – друго, треће или десето!
Нагледао сам се тих и таквих (назови) Срба – и по стотину се пута постидео, у име Србства, због њих!
04
Сретао сам по свету дивне, племените и узвишене ВедСрбе и ВедСрбкиње, који су најлепши изданак Расе, и, при сваком сусрету с Њима, ја сам се осећао обогаћеним и оплемењеним.
За Њих нема места у Србији парија и палија, а свуда су у свету иноме – господство над господствима!
05
Највећи изроди Расе и Рода, осташе да владају Србијом, док се најлепши изданци Расе и Рода расејаше по земаљском шару, дејствујући, чинећи и радећи за ВедСрбство и у земљама највећих душмана Србства.
Докле ће Србијом да владају парије и палије? – питао сам се по тисућу пута.
Владан Пантелић: ТИЈА -НАДО
Јутрос ми је снажни Тијанадо
Одувао видикзаклонице
Спаковао речје и наречје
И узео одблеске сабласне
Јутрос ми је снажни Тијанадо
Раскрилио полуснену душу
И почупо све иглице жеља
Забодене у умче климаво
Јутрос ми је снажни Тијанадо
С поштовањем пред ноге клекнуо
И затражио духовну поуку
Вежбајући Једноту на мени
Усправи се снажни Тијанадо
Да спојимо два безжељна срца
И разнеси уздарје духовно
Разнеси га на све четири стране
С ким се гледиш – твоја душа
С ким се грлиш та-ј те воли
С ким шапућеш та-ј те љуби
С ким путујеш – с њим си Једно
Путуј путуј снажни Тијанадо
И повуци за косу спаваче
И блажену Божју замисао
Кад год можеш Пољем лутај
Драган Симовић: О СВАРОГОВОЈ СВЕТЛОСТИ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Срби нису обичан народ, те зато већ вековима сви обични народи овога света и покушавају да сатру и затру Србе.
Ову су ми Тајну открили Галактички ВедСрби.
Одговор ми је од Њих стигао преко Акаше.
Ви знате о чему приповедам, и зато се, превасходно, обраћам вама.
Од пре неког доба, престао сам да пишем за неке сајтове и блогове, чији читаоци нису посвећени у Тајне Галактичких ВедСрба.
Немам времена, а ни права(јер Време се све више згушњава и збија!) на обичне речи, како рече песник посвећени.
Срби нису народ, у оном изворном значењу речи –
Срби су Род, Племе, Братство и Сестринство!
Срби су над-обичан народ, односно: над-обичан Род, над-обично Племе, над-обично Братство и Сестринство.
Зато и пишем великим словом ове суште речи.
Срби су над-моћни – у Духу Стварања!
То је србска над-моћ од ПраИскони.
Србска над-моћ коју сви обични народи овога света наслућују, осећају или несвесно препознају.
02
И мени је, тек сада, после толико векова трагања, постало посве јасно, откуда долази толика повика на Србе.
То је због србске над-моћи.
Због србске посебности и изузетности.
Ми смо Сварогови потомци; ми смо Сварожићи.
Ко је Сварог?
Сварог је Бог Духовног ПраСунца, Бог Светлости, Бог Времена и Вечности.
Он је Светлосно Дејство Великог Духа Стварања.
Он је Духовно Суштаство Великог Триглава.
А ми Срби – јесмо Његов Род, Његови Потомци –
и, стога смо Сварожићи!
03
Ми Срби нисмо изаслани у овај свет због обичних ствари, због приземних послова; ми смо изаслани да бисмо преко својих духовних знања, моћи и уметности подарили човечанству, као и иним бићима на Земљи, Сварогову Светлост.
Многи се Срби плаше да то самима себи разјасне и освесте (и ви, који сада читате ове моје лирске записе, можда, све ово са зебњом и подозрењем примате!), јер смо се много удаљили од ПраИзвора Светлости – од Створитеља Сварога.
Сви наши врази, вековни душмани, добро знаду ко смо, ми Срби – зато нас и убијају – само ми сами не желимо да чујемо, сазнамо и освестимо – ко смо!
04
Тесла и Његош, два највећа ведсрбска духа, два знаменита Аватара, указују својим божанским делима на србску над-моћ, на србску посебност и изузетност, али се ми и даље понашамо као да се у овоме свету нису појивили Његош и Тесла, као да та два Жива Божанства нису ни боравила мед нама и са нама!
Зашто се тако понашамо?
Зато што су нас туђинске и душманске религије посве слудиле и духовно сатрле.
Нама су туђинске и душманске религије посве спрљиле орловска духовна крила, онако како је неверна љуба Видосава спрљила (зажегла) крила Јабучилу, крилатом ату (свог војна) војводе Момчила.
(Војно је древна србска реч, и означава: мужа, супруга, животног друга.)
У нашим народним песмама, причама и бајкама, скривена је Велика Тајна о нама – ВедСрбима, ПраАријевцима.
05
Ви сте свакако чули (морали сте чути!) за праискону причу о орлу који је боравио међу кокошима; о орлу који је, после дугог боравка у кокошарнику, заборавио да лети и, штавише, заборавио да је орао!
Е, видите! то смо ми Срби.
Низвели смо се са плаветних небесних висина, у ову балканску мочвару и каљугу и, уместо да орловским крилима летимо пут Сварога, ми бауљамо, пужемо и гамижемо у калу и смраду балканских мртваја.
Више не кличемо, дично и достојно: Ми смо ВедСрби, ми смо Аријевци! – већ стидљиво, снебивљиво и снисходљиво изјављујемо: Ми смо Балканци.
ВедСрби – Балканци?!
Која туга, Свароже мој!
Кад чујем ВедСрба да каже за себе да је Балканац, то је исто као да чујем орла који изјављује да је – кокош!
06
Тесла се у свет низвео да подари човечанству Сварогову Светлост уз помоћ Перунових Муња.
То смо ми Срби!
Сваки Србин је негде дубоко у својему Унутарњем Бићу – један уснули Тесла!
Свако од нас мора у свом Унутарњем Суштаству да препозна, и да пробуди, уснулог Теслу.
И, да се посвети Духу Стварања!
Ми нисмо сишли у свет да будемо слугиних слугу слуге; ми смо овде зарад Сварогове Светлости.
Зар ВедСрби, ПраАријевци, да буду слуге Западњака и иних белосветских паразита?!
Ако се Срби не пробуде и не освесте, онда ће заувек потонути и нестати овај свет.
У древним ведсрбским светим списима стоји и ово: Кад нестану Срби, онда је то Крај Света!
Драган Симовић: ВРЕМЕ ОТКРИВАЊА БОЖАНСКИХ ТАЈНИ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Ово је време откривања и објава.
Откривања и објава из виших духовних светова, из Мајке Акаше, из Језгра Звезданог Јата.
Време откривања и објава древних (и свевремених) тајних знања наших Предака – ВедСрба.
Сада ћу вам испричати истиниту причу коју данас чух од Валадана Пантелића, а потом ће уследити Владанов коментар са становишта исцелитељства свести илити медицине свести (неки то називају и информационом медицином).
Одлучи једна млада мајка да абортира (да усмрти плод свој у утроби својој), а дете је било од четири месеца и петнаест дана.
Али, гле чуда!
Дете је (тај избачени плод из мајчине утробе) наставило да живи!
Сестра са гинеколошке ординације, запазивши да се нешто живо миче у посуди, узме живи плод и, однесе га, што хитрије, на гинеколошку клинику.
Лекари и особље са клинике преузму дете, посвете му се и, дете настави да живи.
Преживело је!
Данас то дете има две године, и обитава код усвојитеља.
02
А сада следи Владанов коментар, са становишта духовне медицине и медицине свести, будући да је Владан Пантелић сарадник једне руске школе, која се посветила тајним исцелитељским знањима (а ту је и медицина из галактичког поља свести и свесности), преузетим од древних ВедРуса и ВедСрба, као и обредним, магијским и оностраним искуствима сибирских шамана.
Ово је време када се, у светлосним јатима, на Мајку Земљу низводе галактичке душе –
душе које су се дуго припремале и школовале
у Језгру Звезданог Јата.
Те душе силазе по Вишем Задатку (изаслане од Духа Стварања), да припомогну –
како људском роду, тако и свим иним бићима
на Земљи, те и самој Мајци Земљи –
у овоме времену свих земаљских
и космичких животних токова.
Те душе, што се низводе из самог Језгра Звезданог Јата, имају у себи веома изражен праискони нагон за Животом (а још су и припомогнуте вишим божанским и духовним дејствима из Галактичког Језгра), тако да је њих, напросто, немогуће усмртити, чак и на начин споменут у овој истинитој причи.
Штавише, додаје Владан, може се догодити да таква мајка пре усмрти саму себе него ли свој плод!
Просто речено, Мајка ПраВасељена, као и Велики Дух Стварања, неће више дозволити да се недорасле мајке, недорасли родитељи, поигравају својим плодом – божанским душама из Језгра Звезданог Јата!
Нека нам ово буде наук, и опомена!
Јер, рекосмо, свршено је већ са Старим Светом – на обзорју се указује Нови Свет, на челу са Великим Духом Стварања.
Све старо умире – и мора да умре!
03
Пре но што ће доћи до мене, Владан је припремио песму да је проследи мени, да је објавим на овом нашем сајту.
Док је песму припремао за прослеђивање – песма је већ утекла!
Изгубила се некамо – нестала!
Код мене, у мој врт за тиховање на Дунаву, Владан ступи некако сетан-невесео.
Исприча ми шта му се догодило.
Жао ми је песме, вели, била је тако питка, дивна
и мила! – пожали се.
Ништа не брини, Владане! – рекох му, – стићи ће та песма, неким тајинственим путима, до мене.
То се дешава.
Кад једна песма умакне једном песнику, други је песник некако и однекуд улови.
Све су песме наше;
сви смо ми
тајинствени песници.
04
Ако неко жели нешто да чује о себи, и ако има здравствених тегоба и невоља, нека се јави Владану.
Замолио сам га, да овде на овом сајту објавим број његовог мобилног телефона –
зарад вас,
мојих пријатеља
и читалаца.
(Ево Владановог броја: 063 254 948,
а ви се само позовите на мене.)
Ништа се не снебивајте и не устежите! – слободно се јавите Човеку, ако желите нешто да га питате – о себи и ближњима својим.
Ништа вас неће коштати! – Владан је посвећеник, исцелитељ и хомеопата, при једној руској исцелитељској школи и, све што чини – чини из Душе и Срца, а не новца ради!
05
Благодарим свима вама који ми припомажете у овим временима заједничких, општих искушења.
Данас ми, у прави час, пристиже помоћ од Зорке и Божидара.
Кад год останем без новца – однекуд ми, с благословом, нешто пристигне.
Гле, како и Небо и Земља
раде за нас –
за све нас!
Драган Симовић: ТИЈАНИЈА ВЛАДАНА ПАНТЕЛИЋА
Све више је, из дана у дан, пробуђених и освешћених Срба.
Оних који путују Унутарњим Путем Светлости.
Оних који трагају за Вишим Смислом живљења Живота.
Оних који су посвећени Лепоти, Доброти, Дивоти и Суштаству.
Владан Пантелић јесте један и непоновљив.
Он је ПраИскон и ПраИзвор.
ВедСрб, Аријевац.
ПраТијанац.
Он је Онај Који живи Живот!
Живот са Сврхом и Смислом.
Онај ко уме да слуша и чује, има шта да чује и научи од Владана Пантелића.
Онај ко уме да слуша и чује, кад се буде срео и упознао са Владаном Пантелићем – упознаће Себе!
А када човек упозна Себе, упознао је ПраЖивот, упознао је ПраВасељену.
Познање Себе –
јесте познање
Великог Духа
Стварања.
Зато вам и предлажем, да посетите блог Владана Пантелића – да бисте познали Себе!
БЛОГ ВЛАДАНА ПАНТЕЛИЋА:
Драган Симовић: БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ДУХУ БОЖАНСКОГ СТВАРАЊА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Још мало, још само мало, и све владе света биће у расулу.
Немири, страх, пометња и бежанија, захватиће све владе, све земље, све народе.
Биће то коначан обрачун народа, са својим издајничким владама.
После овога, ниједна влада света неће ни помислити да буде издајничка.
А неће ни бити влада, јер ће сам Народ бити –
Влада!
Још мало, још само мало, и све издајничке владе света наћи ће се на сметлишту повеснице.
О тим владама, већ колико сутра, нико ништа неће знати.
Остаће заувек безимене!
02
Све невладине организације света, иза којих стоје западне обавештајне службе, служе Империји Зла.
То је Рептилофилија, која верно и понизно плези Рептилији.
Србија је пуна тих људских изрода, те људске погани.
Не, нису они србски изроди (јер Срби и нису!), већ последњи људски изрод и отпад –
шудре, парије и палије!
Долази време, и већ је дошло, када ти изроди људски нигде у свету неће имати уточишта.
03
Да није рептилских религија, сви би словенски народи били – Један Народ, Један Род.
Туђинске (душманске) религије растурише Аријевско Биће Словена.
Од Великог Рода разроди се и одроди мноштво неких међусобно завађених племена, која су лак плен, и јевтино робље, за сваког тиранина.
04
Аријевски се Словени неће никада сабрати и ујединити, све док заувек не одбаце душманске религије.
Те религије су једино зато и смишљене – да се растури Духовно Језгро ВедСрба и иних Аријеваца – да се растури и пороби!
Али, то мора да крене изнутра, из Унутарњг Суштаства.
Свако сам са собом мора да дође до тог познања.
Зато што су душманске религије чинима и мађијама поробиле и Ум, и Срце, и Душу свих словенских, свих ведсрбских народа.
05
Старо доба јесте доба религија; Ново доба јесте доба Духа Стварања.
Религије нису спајале народе, већ су их раздвајале.
Вечити грозни ратови у име ове или оне религије.
Мржња је владала Старим добом.
Мржња и грозота пустоши.
Религија није Вера, није Знање, није Свест; религија је сушта опречност и супротност свему томе.
Шта значи бити религиозан?
Најбољи пример за то јесу комунисти и бољшевици, као и ини сатанисти.
Сатанисти су, можда, завршница религиозности Старог доба!
06
Бољшевици су били дубоко религиозни.
Између њих и сатаниста нема никакве разлике.
Праискона и бесловесна мржња према свему племенитом, узвишеном, дичном, часном и лепом!
Бољшевици, сатанисти и глобалисти – то је једна те иста рептилска религија.
07
Све старо мора да умре и нестане, да би могло нешто ново да се роди.
Религије су прошлост, а будућност припада Духу Божанског Стварања.
Зашто су религије прошлост?
Зато што су вековима, свуда по свету, сејале само мржњу и зло.
Иза религија, на Мајци Земљи, осташе стотине и стотине милиона гробаља.
Сви религиозни народи, дан и ноћ, размишљају само о једноме – како ће да сатру и затру неке друге народе који припадају неким другим религијама!
Драган Симовић: О СРБСКОЈ САМОБИТНОСТИ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Не знам како, али сам још у детињству осетио и видео, да је овај свет веома суров.
Да је све у овоме свету у вечитом рату са свиме.
Те да у овоме свету не влада Љубав, већ Мржња.
Доцније сам, одрастајући, само потврђивао оно што сам још као дете осећао, видео и схватао.
02
Мржња је сурова и страшна.
Све убија у себи и око себе.
Све поништава својим аветно леденим дахом.
Њен ледени пламен
оставља грозоту
и пустош иза себе.
03
Откуда мржња у човека?
Одакле је дошла, и кад се, и како, у човеково суштаство ушуњала?
Човек је једино биће које мрзи; једино биће које уме и може да развије поетику, философију и науку на мржњи, на осећању мржње, према некоме или према нечему.
04
Не само што постоје појединци који мрзе, већ постоје и читави народи који вековима опстају на мржњи.
Постоје читави народи који столећима опстају на мржњи према неком другом народу.
Срби су прве и највеће жртве те мржње читавих народа.
Нема у свету народа који се по томе може поредити са Србима: србомржња превазилази све ине мржње!
Све србске границе јесу границе мржње.
Иза свих србских граница станује и столује мржња.
Остаће велика тајна – откуда вековна мржња свих суседних народа према Србима,
који никада нису
умели икога да мрзе?!
Неко ми једном рече, да Србе мрзе само зато што сами Срби не умеју да мрзе, јер, када би Срби почели да мрзе, онда би престала мржња
иних народа
према Србима.
05
Постоје и религије мржње.
И, опет су Срби, прве и највеће жртве тих религија мржње.
Можда јудео-кршћанство и ислам не носе мржњу према неким иним народима, али према Србима – то је мржња над мржњама!
И само помињање србског имена, у следбеника и верника тих религија, буди праискону мржњу према свему србском.
Дошао је тренутак кад Срби ово морају да схвате и освесте, да освесте и да памте.
Опасно би, и погубно по само Србство било, ако би Срби и надаље о овоме шутили.
06
Срби не умеју да мрзе – и добро је што не умеју да мрзе!
Али није добро, што Срби не желе да схвате и освесте, да постоје читави народи, као и саме религије, у њиховом ужем и ширем окружењу, које живе од мржње и живе за мржњу!
Од мржње и за мржњу, управо – према Србима!
Срби не умеју да мрзе – и добро је што не умеју да мрзе!
Али није добро, што Срби нису развили одбрамбено, војничко и ратничко устројство, како би се заштитили и сачували од те вековне србомржње!
07
Срби су лаковерни и лакоумни – зато и опстаје србомржња, ево, већ вековима и тисућама година!
Само лаковерни и лакоумни Срби могу да поверују, да ће србомржња престати уласком Срба са суседним србомрзачким народима у Европску унију.
Не само што неће престати, већ ће се и појачати!
Тек ће у Европској унији она дуго (подмукло, лукаво и потуљено) прикривана србомржња, показати сва своја адска и тартарска лица!
08
У Србију улази ГМО.
Изговорите ову реч по србски, онако како изговарате сродне речи, као гмур, рецимо.
То није више ГМО, већ гмо!
Гмо је на ведсрбском – мочвара, мртваја, каљуга, гнојиво и смрад.
Исто је то и гмур!
Две речи из једног истинитог пра-корена.
Заиста, у речима је тајна,
у речима је скривена истина.
09
Не купујте животне намирнице у великим продајним кућама, поготову у оним великим продајним кућама чији су власници тајкуни из окружења.
Препознаћете их по писму:
сви су они од првог по последњег –
латиничари!
Они су уљези у Србији, који Србију својом латинштином поробљавају.
У широком луку заобилазите – латиничаре!
Латини(чари) су древне варалице!
Древне варалице и у двадесет и првом веку, једнако као и у свим минулим вековима.
Ништа се и нимало они променили нису.
Не само што се нису променили на боље, већ су се, штавише, променили на горе.
Животне намирнице купујте, превасходно, у радиног србског сељака.
У србског сељака којега и сами познајете.
И у оним радњама чији су власници честити и самопрегорни Срби.
Њих ћете по србици препознати.
Они своје радње србском азбуком исписују.
Ово вам из искуства сведочим.
КОМУНИСТИ – СПРЕМНИ НА СВАКАКВА ЗЛА
пише: Миша Матић
Пре 69 година, октобра 1944., на крушевачкој Багдали створена је масовна гробница, коју је напунило око 4000 тела, 1200 оних који су дан пре тога ослободили Крушевац од немчког окупатора, као и 2800 оних који су на било који начин подржавали Југословенску војску у отаџбини у расинском крају.[1] Јединице Друге пролетерске бригаде преузеле су град Крушевац и околину од Црвене армије, којој је пуковник Кесеровић предао ослобођени град.
Радомир Здравић и Живадин Андрејић, стрељани у Крушевцу 1944. ( архива М. Самарџића )
Први посао на који су прионили комунисти и њихови борбени пролетери био је обрачун са идеолошким непријатељем, који заправо прераста у масовни злочин према становништву. После масовног страдања од Немаца, током четири ратне године, Српски народ у Србији масовно страда и од комуниста у послератним временима. Масовне гробнице у Србији стварали су Немци и комунисти. Нацисти и интернационалисти чинили су геноцид над националистима. Како каже Антоније Ђурић у својој књизи „Устани Србине и усправи се“: Ни места ни варошице без масовне гробнице“. Тако је било на територији тзв. уже Србије.
Масовне гробнице искључиво су прављене за Србе, а Срби не направише ни једну: ни кад су се ослобађали од Турака, ни кад су исељавали Турке, ни кад су после пробоја Солунског фронта у фантастичном јуришу ослободили прорбљену отаџбину, ни кад су са Равне горе под командом генерала Михаиловића, први у Европи пружили отпор окупатору. Управо је војска генерала Михаиловића неопојана нашла своју кончину у тајним гробницама, које још увек стоје скривене и ни једна комунистичка власт од 1944. у континуитету, не жели да обеладни места на коме почивају војници првог герилца Европе и остали идеолошки противници, који су без суда и кривице уморени од стране коју је организовао највећи српски крвник Јосип Броз.
На територији некадашње Краљевине Југославије, који је српска војска ослободила 1918. огроман је број српских жртава које су завршиле у масовним гробницама. Неимари тих гробница биле су Усташе. Војска Независне државе Хрватске, која је самопроглашена 10. априла 1941. свој први масовни злочин учини 19 дана по том самопроглашењу, 29. априла 1941. у селу Гудовцу код Бјеловара, где је убијено 184. Срба.[2]
Гудовац 29. април 1941. (www.jadovno.com)
То је био први масовни злочин над Србима од стране Усташа. Појединачни су почели даном самопрокламовања ове такозване државе Хрвата. Тачан број масовних гробница и жртава није утврђен ни после више од 70 година од времена кад су злочини почињени. Потврду тезе о скривању геноцида и броја жртава најбоље даје Симон Визентал у следећој изјави: „Југославија је скривала злочине усташа, и зато ја никад нећу доћи у Југославију, ви Срби сте исувише наивни и никад се нећете дозвати памети.“[3] Један од модела скривања злочина је примењен од 1956. до 1962., тако што је по налогу и договору Броза са Кардељом, Гошњаком, Бакарићем и Крајачићем забетонирано 350 јама од 1.227 до тада регистрованих и обележених стратишта. Трошак овог монструозног подухвата сносила је ЈНА, док су за тај посао ангажовани углавном Срби, које је ЈНА позивала на војне вежбе, да под фирмом комунистичких војних обвезника до краја униште последњи траг постојања својих сународника. Прва од тих јама је одбетонирана 1990. Овог пута трошкове је сносила родбина убијених пола века пре. То је јама Тучић, из које је тада извађено 1150 жртава и два псећа костура. Све је пренето на Институт за судску медицину у Београду. [4] Да Хрвати нису пунили масовне гробнице само на територији авнојевске Хрватске говори и биографија пуковника Марка Месића, команданта 369. Усташке
Усташки и партизански пуковник Марко Месић ( у средини )
легионарске пуковније која се борила под Стаљинградом, када је одликован Војничким орденом железног тролиста и немачким Железним крстом првог реда. Можда ће даља Месићева каријера некоме бити невероватна, али овај усташки официр је од јуна 1944. на челу Прве југословенске бригаде у СССР-у, која је са јединицама Црвене армије, октобра 1944, дошла у Југослвију и ушла у састав 23. српске дивизије 14. корпуса НОВЈ! Једна од скривених гробница коју је створио југословенски и усташки официр Месић налази се на месту где данас чачански ФК Борац игра своје фудбалске утакмице. Та гробница, такође још није откопана, а жртве су још увек непописане и неопојане.
Речником хашког трибунала, у ових неколико примера, потврђен је такозвани „модел понашања“ злочинаца. Јасно је да Срба нема међу организованим масовним злочинцима, већ само међу масовним жртвама. Поред Турака и Немаца, злочине над српским народом чинили су усташе и комунисти, на св
им територијама на којима су живели Срби. Током последњих ратова крајем 20. века и након њиховог завршетка Српски народ је оптуживан за чињење масовних злочина. Фабриковањем лажног броја жртава које су за собом оставили војници из Србије почели су комунисти још на крају Другог светског рата, па овај след не представља ништа ново у антисрпкој делатности комуниста и осталих интернационалиста који су се бавили питањем контролисања Срба, српске државе и слободе. Један од највећих фалсифаката из тог доба је Извештај мајора Павла Ђуришића од фебруара 1943.[5] Комунистичка мантра била је и „злочин у Вранићу“ где се број жртава, по „историчарима НОР-а“ креће од 68 до преко 120. Аутор дела које говори о овом догађају с краја 1943. наводи на почетку свог издања „Ноћ каме“ да је „партизанско село Вранић“ настало још у „бронзано доба“. Исти аутор у својој биографији на крају истог дела каже: „За правилан однос према људима, за доследност и принцијепијелност у раду…добио је и одређена друштвена признања: Орден рада са сребрним венцем…“[6] Штета што није имао правилан однос према праисторији и бронзаном добу. Догађај у Вранићу је био чин одмазде који је због убиства 12 својих рањеника учинила једна мања јединица Авалсог корпуса ЈВуО, којом је командовао поручник Спасоје Дрењанин Зека. Према извештајима Авалског корпуса стрељано је 38 мушких војноспособних глава из кућа у којима су поклани рањени четници, ноћ раније. За то дело командант Авалског корпуса, мајор Светислав Трифковић, ставио је под преки војни суд поручника Дрењанина. Одлучено је да се због стања на терену поступак настави по свршетку рата или ако то прилике раније дозволе, а Дрењанину је одузет чин и остала официрска обележја, па је након тога имао статус обичног војника.[7]
Овај пример фалсификовања историје недвосмислено подсећа на пример фалсификовања догађаја у Вуковару и Сребреници током 90-их година ХХ века: Вишеструко увећавање броја жртава, уз забрану изношења контрааргумената и пресуђивање Српском народу без суда, одлике су овог „модела понашања“. За разлику од Вранића где је број жртава од једва двоцифреног натегнут на троцифрен, овог пута број је увећаван вишеструко до 8.000 жртава, како би се српски злочини бар на тај начин приближилои усташким злочинима, док су српске жртве и даље остале у сећању и помињању породица. Оне нису премет интересовања ни домаћих ни међународних институција.
Једини нови моменат који доносе ратови из 90-их су оптужени за злочине. Ко се појављује као потенцијални виновник ових злочина? Комунистички официри, овога пута као да су преживели катарзу, па од комуниста постају највећи Срби. Нешто попут човека чија улога у стварању масовне гробнице на Багдали није до краја разрешена, а који сам за себе каже да није прочитао ништа, да би постао најтиражнији писац, отац нације, а као преумљени комуниста, себе назива православним атеистом… Један од тих оптужених, за идоле држи Саву Ковачевића, чувеног комунистичког команданта и Николетину Бурсаћа, личност из шаљивих приповедака Бранка Ћопића. Тај исти официр је по сопственом признању бранио свог мртвог команданта Броза од свог потоњег шевенингенског сапатника, када је овај покушао д извриши егзорцистички обред пробадања брозног тела глоговим коцем.[8] Други оптужени за масовни злочин и геноцид је приликом командовања Книнским корпусом 1991. приметио групу војника који су поскидали комунистичку петокраку и на капе ставили четничку кокарду. Из џепа је извадио усташку ознаку „У“ и руковођен старим кому нистичким триком за изједначавање усташа и четника, поручио тим војницима: „Ово сам поскидао са мртвих усташа, а кога видим да носи кокарду, проћи ће као те усташе.“[9]
Почетком 21. века, Срби се сусрећу са новим оптужбама: Да су на сопственој територији стварали масовне гробнице народа који не живе на територији Србије!? Те оптужбе стижу са свих страна. Од невладиног и владиног сектора, парламентарних и непарламентарних странака, политичара из региона и ван региона, све до последња два председника Србије: Бориса Тадића и Томислава Николића. Први је тражио жртве албанске националности, док је други кренуо у потрагу за масовно убијеним Хрватима у Србији. За сада није ништа пронађено, али је као вођа злочина означен комунистичи вођа Слободан Милошевић.
[1] Миша Матић: „Страдање Веселинкино“, Видовдан 9.12.2012.
[2] Јеромонах Атанасије Јефтић „Од Косова до Јадовна“, Глас цркве, Београд 1983.
[3] Милорад Бајић: „Давид у јамама голијата“ Српско наслеђе бр. 13, Београд, јануар 1999.
[4] Исто
[5] Милослав Самарџић: Фалсификати комунистичке историје, Погледи, Крагујевац, 2010.
[6] Драгољуб Драга Пантић: „Ноћ каме“, Субнор, Београд, 1995.
[7] Милисав Марковић: „Са Дражом у победу или смрт – Путевима Авалског корпуса“Београд – Торонто, 2006.
[8] Миломир Марић, емисија „Голи живот“ Телевизија Хепи, емитовано 21. јул 2012.
[9] Дејан Анастасијевић: „Како се Младић одао геноциду“ Време, бр. 1065, Београд 2011.
Београд, 20. октобар 2013.
Драган Симовић: ВИШИ БОЖАНСКИ СМИСАО
Хајде да говоримо о свемоћи Духа.
Зато што се у последње време све више прича о свемоћи Вештаства, свемоћи Материје.
Рептилија је наумила да нас посве пороби – на свим пољима, на свим ступњевима.
Да нас пороби страхом, те да у нама, тако опхрваним и поробљеним страхом, изазове осећање потпуне немоћи.
Људи опхрвани осећањем потпуне немоћи, не само што одустају од борбе за слободу, већ одустају и од самога живота.
Рептилија је последњих десетлећа створила веома чудесну нано-технологију, с намером да посве завлада Земљом.
Да завлада – не само над људским родом, него над свеколиким животом на Земљи.
Заиста, Рептилија има такву технологију, која је, у односу на свеукупну свест човечанства, за три века испред нашег времена.
Са материјалистичког становишта, Рептилија је потпуни господар свеколиког живота на Земљи, па и саме Мајке Земље, и ми смо ту, што се устанка нашег тиче, сасма немоћни да било шта учинимо, да било шта променимо.
Да ли је, заиста, тако?
Да ли смо ми, уистини, толико немоћни у односу на нано-технологију Рептилије?
Нити смо ми немоћни, нити је нано-технологија толико моћна, већ је то пропаганда, медијски рат, те исте Рептилије.
Све што је Рептилија створила, за уништење Живота, прогутаће живи огањ у једном једином трену.
А то неће бити први пут у повесници Мајке Земље, да сва теничка и технолошка чуда и чудеса мајмунске подрасе, заврше у – огњу Перуновом!
Све се понавља у космичким циклусима, у Свароговим колима и круговима (зато што је Време – кружно и завојито), на сваких стотину и осам векова.
Зашто се то дешава?
Зато што је Дух Стварања – Свемоћан!
Кад год мајмунска подраса, предвођена Рептилијом, умисли да је свемоћна, онда на Светску Позорницу, изненада, иступи Божански Редитељ – Свемоћни Дух Стварања.
И тако се вазда враћамо на НадПочетак.
Не на Почетак, већ на НадПочетак, зато што је, како рекосмо, Време, истовремено, и кружно и завојито.
А ми смо, у односу на Поновљени Почетак, горе негде, високо, изнад Првобитног Почетка.
Почињемо изнова, али са већим и богатијим
животним, стваралачким, космичким
и космософским искуством.
И као што већ рекосмо толико пута – само сушта и суштаствена духовна знања, знања о Духу Стварања, могу нашем Животу да дадну виши божански Смисао.
