Молим Ти се,

Свароже Тросунчани,

 Господе Трију Светова Суштих!

 укрепи,

 оснажи,

ојачај,

просветли

 и у лучезарне висине вознеси

све Беле Србе и Беле Србкиње,

те Род и Пород њихов,

 и подари им Нову Земљу и Ново Небо

далеко од ових сеновитих,

тамних и грозних светова

 у којима владају змије и јакрепи

 у љуштури људској.

Нека Бело Србство васкрсне

и роди се изнова,

 али не на овој Земљи

и под овим Небом,

већ на Новој Земљи

и под Новим Небом,

 ваистину,

у Новоме Свету

 у којему нема змија,

 јакрепа и звериња,

у Новоме Свету Бити и Сушти

са Белим Божанствима

нашим.

(На левој облаи Истера, лета 7527, месеца рујна, дана петнаестог.)

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Између Ведских Срба и Древних Винчанаца стоји духовни знак једнакости.

То је један те исти Род, једна те иста Култура и Духовност.

Ватиканско бечко-берлинска истиографска школа одлази на историјско сметлиште.

Уосталом, то никада и није била темељна, озбиљна и одговорна школа, у изворном значењу те речи, већ хазаро-кршћанска секта.

После Милоша С. Милојевића, Симе Лукина Лазића, Олге Луковић Пјановић, Радивоја Пешића, Јована И. Деретића, Слободана Јарчевића, те најмлађег Витеза ВедСрбске аутохтонистичке школе Горана Шарића (нека ми опросте они ведсрбски аутохтонисти и прегаоци које овом приликом не споменух!), приче и бајке ватиканаца и бечко-берлинских секташа делују, уистини, несувисло и бесловесно.

Долази време, и већ је дошло, када ће се лажним повесничарима, бечко-ватиканским секташима, забранити сваки рад у Србији и иним србским земљама.

Тисућлећима скривана Истина о Ведским Србима, као изравним потомцима Древних Винчанаца, већ је изишла на Видело Дана распршујући све преваре, обмане и лажи хазаро-кршћанских калуђера ушкопљеника из бечко-берлинске секте коју су у Ноћи Сварога створили космички паразити и рептили.

Открићу вам нешто што огромна већина не зна и, тврдоглаво одбија да зна:

У рату између двају народа не побеђује онај народ који има моћнију војску и богатију економију, већ онај народ који има већи и дубљи Мит и Завет.

Они неосвешћени и бесловесни „Срби“ који се спрдају са Србским Митом и ВедСрбским Косовским Заветом, уистини се спрдају са својим прецима и потомцима, као и са самима собом.

Јер, кад се један бесловестан народ одрекне својега Мита и Завета, он тада постаје светина, хорда и руља што убрзано стреми ка својему коначном нестанку.

(Врлом ми пријатељу Соколу са Велебита, Белом Србину, Витезу Праисконог Реда, Ратнику и Пчелару посвећујем ове лирске записе.)

Ноћ Сварога је истекла, и сада смо у Јутру Светог Дана Сварога када морамо много што-шта да освестимо и разјаснимо, а превасходно неке речи и појмове у ВедСрбском Језику, будући да све забуне и заблуде у свету и полазе од незнања и неосећања Бића Језика.

Будући да смо ми нараштај који није темељно образован, већ збрда-здола „едукован“ у усташко-комунистичким и рептило-ватиканским „школама“, стога нам се често дешава да бркамо битне и суште појмове или их, пак, тумачимо на начин који није у Духу ВедСрбског Језика.

Одмах да кажем да је ВедСрбски Језик – Језик Мајка, Језик Белих Богова, те се тај Језик не може ни схватати ни појимати ни тумачити на начин како се схватају, појимају и тумаче неки ини вештачки и на силу створени језици, као што је енглески, на прилику.

ВедСрбски Језик је Језик Простора, Времена и Вечости, а то значи, да има Пет Пространстава, Пет Димензија, те да, истовремено, има и Хоризонталу и Вертикалу, што ниједан други језик на Планети нема.

За оне којима су ближе савремене дигиталне и космичке технологије, рећи ћу: ВедСрбски Језик јесте Језик Холограм, али Холограм Белих Божанстава; Језик Који Следи Пут Светлости, Језик Који Се Простире На Поткама Вечнога Стварања.

Савремени збрда-здола едуковани (али никада образовани!) „србски“ језикословци, „србски“ филолози и лингвисти – по угледу на неке назови „језике“, једнопросторне, једнодимензионалне, искључиво линеарне илити  хоризонталне „језике“, а по диктату сорошевских, родно-равноправих и рептило-феминистичких фондација – врше силовања, мучења и черечења Бића и Сушта ВедСрбског Језика.

 Биће и Сушт ВедСрбског Језика је, примера ради, за седам ступњева изнад енглеског језика, и, оно што се може применити на енгелски, или било који други нижи језик, на ВедСрбски Језик не може, и не сме!

Бићу и Духу ВедСрбског Језика су посве страна бесловесна „творења“ „идиотизама“– по угледу на рептило-енглески – као што су: судијица, научница, адвокатица, филологиница, капетаница, пуковница, генералица, маршалица…

Уз име сваке Беле Србкиње, ма којега занимања и позвања била, може да стоји – што и јесте у Духу Бића и Сушта ВедСрбског Језика: судија, научник, филолог, лингвиста, адвокат, капетан, пуковник, генерал или маршал, а да се, притом, ни најмање не понизи, повреди или умањи њено Женско Начело, њено Родно (Полно) Биће.

Само „школовани“ (по атлантистичко-рептилским камповима) идиоти и дебили могу да врше таква силовања, мучења и черечења Бића ВедСрбског Језика!

Немојмо дозволити да „едуковани“ рептилски „фах идиоти“, излетели из Сорошевог шињела, загађују, погане и трују наш Свети ВедСрбски Језик!

Кратко … Јасно … Тачно…..

Све је по принципу Холограма…

наше стање у дубини душе и срца

одражава наше стање у спољном видљивом свету….

смирај душе и доброта

даје неопходну снагу за све изазове

у тој маји и опсени…

прво треба себе спасити….

да би могао друге спашавати…

 

Ово је време кад свако од нас

најжешће битке бије

у кругу своје породице,

својега рода и племена.

Ко победи тамне силе у себи и око себе,

у својој породици,

у својему роду и племену,

тај ће победити и тамне силе у свету.

Јер, свет не може бити бољи

све док ми сами не постанемо бољи,

а уз нас и сви наши ближњи:

из породице, рода и племена.

(Надахнут откровењима и јасновиђењима прозорљиве Милице Беле Србкиње са Радан-планине, сачиних и предадох ове лирске записе у једном даху а у Рано Јутро Сварога.)

Свет није онакав какавим нам се чини и представља.

Свет је с ону страну видљивог света.

Свет је скривен од нас, јер смо изгубили видовита знања наших Белих Божанстава.

Без видовитих знања – а то су Знања Белих Богова и Богиња – ми не можемо видети, ни сагледати свет у свим светлосним ваграма и преливима, не можемо га видети и сагледати онаквим каквим уистину јесте и бива, већ га посматрамо у сивим тоновима, кроз црно-белу матрицу, попут умног и духовног далтонисте.

Незнање је пра-узрок свих наших страдања, патњи, мука и невоља у овоме свету.

Кад бисмо имали Знање Белих Божанстава, видовито знање Бића и Сушта, тада бисмо у овоме свету живели једнако као Бели Богови и Богиње.

Били бисмо срећни, радосни, блажени и од свега заштићени; живели бисмо за Љубав, Лепоту и Стварање; живели бисмо са Сврхом и Смислом.

Светом влада Тама Незнања.

Владари из сенке, паразити и рептили, јесу само последица Таме Незнања у којој боравимо и преживљавамо у овоме свету грозота и ужаса.

Све грозоте и сви ужаси овога света происходе из Таме Незнања.

Само Светлост Знања може овај свет да преиначи,  преокрене и преобрати у Сварогов Златни Ириј.

Ништа друго неће поправити и променити овај свет!

Тисућлећима и еонима покушавали смо да поправимо и променимо овај свет без Светлости Знања, и сви ти наши покушаји, ратови, преокрети и подвизи бејаху бесмислени и сулуди.

И, не само што ништа нисмо успевали набоље да променимо, већ нам бејаше све теже, горе и грозније; после сваког нашег рата и бунта, свет је бивао све ужаснији и мрачнији.

Данас је овај свет омаја и опсена грознији, језивији и пакленији него игда раније.

Само Светлост Знања може да излечи, исцели, васкрсне и изнова роди како нас тако и овај свет!