Кроз твоје срце путујући,
драгана моја,
стигао сам и до најудаљенијих звезданих јата,
где сам у тишини бескрајних векова
упознао једног давно изгубљеног себе.
.
У твојему срцу,
невесто моја,
био сам, и остао,
твој најдражи гост.
.
Кроз многе животе путовах многим путевима,
узалудно трагајући за нечим не знајући чим,
све док не крочих на пут твојега срца
и постах посвећени путник путујући
што вечно путује кроз твоје срце.
.
У твојему срцу,
љубави моја,
нађох све оно за чиме сам –
пролазећи кроз многа рођења и смрти,
и селећи се из света у свет –
све минуле векове узалуд тражио.
.
Кроз твоје срце путујући,
драгана моја,
стигао сам и до најудаљенијих звезданих јата,
где сам у тишини бескрајних векова
упознао једног давно изгубљеног себе.

У твојему срцу,
невесто,
љубави моја,
ја сам твој, заувек,
најдражи гост.

Фото: Девојка и срце; Википедија

Идем на планине врх, где кремење живо живи,
Ватру да упалим што дим не познаје,
Птице да позовем, крилима да замахну
Пламенове да ободре,
Све звезде да замолим, зраке своје да уграде,
Ватру земље исконе да разбуде
И да светлом њеним срца иза сна прену се!
.
Идем на планине врх, где траве расту,
Оне што лече све бриге и снове нејасне,
Оне чије капи сребро-златне
Радост и љубав душама доносе,
Оне што водом живом напајају се,
Оне што с кремењем љубе се
И мирисима својим, неистине у бездане односе!
.
Идем на планине врх, где спавају душе смирне,
Где Виле су коло заиграле, око Вилана свога свака,
Где Богови стопе оставише – путоказ

Фото: Планина Гоч; Википедија

Једнота је темељна истина нашег постојања
Открива се јасновидом на духовном путу
Тада схватамо да свест није само наша
Свеобухватна је и припада свима и свему
И наше физичко тело је такође повезано
Са свим телима безкрајног Универзума
И емоције као и свест и тело су заједничке

Ум се љуто противи и одбацује Једноту
А тумачи је врло вешто на хиљаде начина
То можемо видети увек када своја искуства
Тумачимо лично извлачећи их из целине
Искуство Једноте потопе најпре родитељи
Потом васпитачи учитељи политика и друго
Мудрац све види као целину која ј е с т е

Једнота је светлост која испуњава провалију
Између два бића које раздваја тама незнања
У онострану када отишли види тамни бездан
Страх га тргне и врати у ново утелотворење
Једноту живимо као испуњујуће Присуство
За призивање Присуства неопходна је одлука
А Учитељ даје духовни подстрек и упутства

Фото: Број један, беле раде; Википедија

Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао
Сво драго камење знано и незнано
Које сам уз пут расипала несвесно и свесно
Од њега си сачинио најлепшу круну

На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила

Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити

Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Како нас небо заводи; Википедија

Пењем се на стрму планину и највишу стену
У грудима крчи сужени дах и понестаје свежина
Упорно упорно настављам тисућвековни посао
Клесања и полирања свог вечног камена
.
О громадо-планино о висока стено!
Мој необрађени Камен дијамант скрива
Ни вукомишљак разљућених доњих органа
Неће ме спречити да исклешем д и в а!
.
Ево ме седим на врху главом у облаку
Жарни вулкани кроз кичму сипају лаву
Кидају тело љути планински и кармички демони
Потом киша из небеског кабла лије на главу
.
Ја – путник ка трону и Камена клесач
Стварам за све и са љубављу светове светлости
Опијен божанским играм као Шива – плесач
Пун делатног саосећања и пун милости

Фото: Сува планина; Википедија

Кад сељак умире све се сневесели
Пшеница у пољу шљива у воћњаку
Његова душа на међу се сели
Тамо где је клецо при сваком кораку

Кад сељак умире походе га звери
С највиших планина из присоја гује
Његову душу Бог сељачки мери
На њиви небу где ветрови хује

Кад сељак умире небо се замрачи
Пресахне поток тихне цвркут птица
Његова душа у цвет се повлачи
Да се снова роди кад никне пшеница

Фото:Сељак; Википедија

Док сваки створ живи сјену хлада тражи
А врелина јулског Сунца земљу топи
У дубини мене појави се мисо
Да напишем једну пјесму о Европи
.
У Француску земљу отишо сам давно
И живио у њој свог живота пола
Ал то више није оаза слободе
Постојбина Сартра и Шарла де Гола
.
У Европи сада друга су времена
Сад је тамо нека друга атмосфера
На првом су мјесту лакомост и профит
А на задњем морал и хришћанска вјера
.
Тамо влада нека одрођена клика
А људи су само гласачка машина
Тамо дјецу малу у повоју уче
Да се мрзи света Русија и Кина
.
Тамо не’смјеш дјете пустити из куће
Да оде до школе или до дућана
Тамо храна нема ни мирис ни укус
Тамо чак ни птице не поју са грана
.
Тамо је све сиво , безлично и тмурно
Код комшије тамо не пије се кафа
У пакленом строју европске машине
Човјек има само улогу шарафа
.
У земљама тијем тражећ боље сјутра
С простора је ових многи радећ скапа
Тамо нема фруле нити хармонике
Тамо нема пите , проје и ћевапа
.
Тама нема брате јагњади на ражњу
Због којих ти вода тече иза зуба
За Видов дан тамо не чују се звона
Нити рески одјек драгачевских труба
.
Тамо нема роде народнијех кола
Нит бучних весеља што трају три дана
Тамо нико не зна шта су српске гусле
Тамо нема Жиче , Острога , Дечана
.
Тамо нема оно када чујеш пјесму
Да ти суза среће потече низ лице
Тамо нема Бери , Мораче и Пиве
Тамо нема роде свете Куманице
.
Тамо у град више рјетко можеш срести
Чистог Талијана , Франзуза ил Швабу
Ту не можеш чути овце како блеје
Нит пијевца како пјева на тарабу
.
У мигрантском мору Европа се дави
Све притисли Турци , Арапи и “ Црње „
Ко памети има видио би да је
Задња ура дошла да пакује прње
.
А ми као муве што немају главе
Јуримо што брже у тај врели кота’
За шачицу сиће да продамо душу
Да живимо пасји живот без живота
.
Да нам дјецу уче истополном браку
Да не знају ко је мама а ко тата
Да будемо Јуде што ће издат Христа
Да нам купе образ за кесицу злата
.
Да у својој земљи праунуци наши
Неће моћи живјет ко на своме своји
Да морамо признат да смо геноцидни
А душмани наши сви да су хероји
.
Да морамо слати војнике на Москву
Да из гроба наши проклињу нас стари
Да морамо на све гадости и бруке
Смјерно климат главом рђи и фукари
.
Али ја сам Србин поносан и частан
Што у груди има још увијек “ херца „
И вазда ћу више вољет свету Москву
Но Лондон и Берлин и Фридриха Мерца
Кренули смо неким наопаким путем
Све би дали ради ћара и профита
Страх ме неки мори да ће српском роду
Европа бит гора од маршала Тита
.
Да ће брзо доћи миграната хорде
Да на нашем прагу бивствују и живе
Сјетите се само Тарабић што рече
“ Сви ће Срби стати , испод једне шљиве „
·

У будућем времену – времену сада
Ми мушкарци нећемо уходити жене
И нећемо читати њихове мале трагове
Неће ни оне издајно наводити мушке
Да се исповедају у опуштеној сласти
.
Већ ћемо – оне и ми – жарко смерати
Ка Једном у чврстој подршци и свести
Користећи моћ промишљене намере
И ширењем мирисне енергије врлине
А на језике ставити или мед или узде
.
У будућем времену – времену сада
Ми мушки градићемо мандалу Склада
Од цветних венчића из њихових руку
Мандалу ведских предака и потомака
У нововедској стварности која нараста

Поново ћемо у врло врло високој свести
Тражити другу полу јабуке – свога себе
Роњењем у дубоко језеро – огледало духа
Као некада на Лири или светој Даарији
Ох Лепоте! у преплету јаве и прасећања!

Фото: Овчар – Каблар; Википедија

Живот – та чудна чудница најчудноватија
Наличи на прекрасно расцветалу белу ружу
Са милион милиона лати – могућих путева
Од изтканих тананих нити ВечностБезкраја
.
Ходам складно без станке малим корацима
Многоного и многогоруко и многомислено
Танком плавом ивицом непрекидне промене
Дими моје јутро и нагло буди неиспав људе
.
Нада опасана пламеном пробудила чудише
Гледају тупо јер им спава прозор за живот
Пројављује се то јасно – у њиховом изгледу
Мотрим из рупе моје свирале размишљања
.
Чојка сваког лако најлакше можеш упознати
Гледећи право преко његовог мача у осмех
Али не буди лонац који се меша у туђе прсте
Упознај чојка благо – као пријатељ и као брат
.
Идем малим корацима и садим орахе орњаше
Видим погодно место за садњу садница жеља
Потом зурим у плаво напупљено високо небо
Ох! Ох! да ми је Тебе Творче сасма упознати!
Када ствараш – свијаш ћелије и светове целе!

Фото: Покрет; Википедија

(Не плаче се за Јунаком)

Јутрос тужна вијест Ратко
Из хашкијех дође тмуша
У небеско царство да је
Преселила твоја душа
.
Па нека је вјечна слава
И нека је вјечно хвала
Теби што си у бој пошо
Отаџбина кад је звала
.
На крвавим мегданима
Просијан си на сва сита
Од ледене воде Дрине
До гордога Велебита
.
Од Динаре и Козаре
До проклете Трескавице
Крваве си битке туко
Српског рода перјанице
.
Полумјесец кад је крено
На крст часни и звонике
На челу си српске војске
Стао храбро пред крвнике
.
Кад дођоше ненадано
Дани тешки и опасни
Ти пред српском војском викну
“ За мном браћо за крст часни“
.
Кад на џихад хоџе сташе
Позивати с минарета
Када опет дође доба
Страшних мржњи и освета
.
Лазарев си штит подиго
Пред Алију и пред Фрања
Због тога те Срби данас
Жале с пуно поштовања
.
Наследниче Бојовића
И чувеног чиче Степе
И од тебе мртвога ће
Зли душмани да стријепе
.
Стајао си ђе смрт сију
Бомбе , пушке и пиштољи
Ни Живојин Мишић вјеруј
Није од те био бољи
.
Због тога ћеш кроз вјекове
У српскоме живјет бићу
О теби ће да се пјева
Ко о Јанку Вукотићу
.
Лице ти је данас мушко
Смрти страшне скрила маска
Ал ће гусле да те славе
Ко Ђорђија и Танаска
.
Име ће ти вјековати
На гусларској светој жици
О твојој ће слави писат
Умни људи и пјесници
.
У српској ће историји
Твоје име да се злати
Дат нећемо да те блате
Нит Бошњаци нит Хрвати
.
Нит Бошњаци нит Хрвати
Нит крвави Арбанаси
Пламен твоје славе ништа
Неће моћи да угаси
.
Из прошлости слике бледе
Памћење је људско кратко
Али ти ћеш кано луча
Да свијетлиш вјечно Ратко
.
Џаба ланци и окови
И пресуде и порота
Ти си за нас Србе херој
Ти си прави патриота
.
Душмани ти залуд име
На ломачи срама пале
У срцима нашим ти ћеш
Вјечно живјет ђенерала
.
Јер си с ножа и вјешала
У час задњи Србе скино
Нека ти је вјечна слава
Мирно спавај јуначино
.
У бескрајној васиони
Ђе вјечито Сунце грије
У строју ће да те сретну
Витезови с Романије
.
И остали зор јунаци
Сви усправни ко свијеће
Маузер те горе чека
И Алексић из Билеће
.
Тамо ће те ђенерале
Много, драго срести лице
Тамо ће те дочекати
Славни Митар с Мајевице
.
Тамо ће те срест хероји
Људске злице и громаде
Пеша , Неђо и Карлица
И Радовић силни Раде
.
Људи што се не бојаху
Срцем стати испред тенка
Ту ћеш срести ђенерале
Срђу , Вељка и Споменка
.
Поштовање ту ће одат
Твојем дјелу и твом лику
И сви они што сад леже
На Маломе Зејтинлику

На Озрену и Мањачи
На Купресу и на Пале
И сви ће ти у глас рећи
“ ДОБРО ДОШО ЂЕНЕРАЛЕ „
.
А на крају пјесме ове
Србину ћу рећи сваком
Главе горе браћо драга
Не плаче се за јунаком.

Фото: Са Фејсбук странице