Баш је фин он – јер зна бонтон:
.
-Кад кашље или кија
он руку на уста стави
и свакоме од комшија
уредно се увек јави
.
такав је он – јер зна бонтон!
.
С дечацима се не туче
девојчице нити штипа
нити их за кике вуче
-мирољубив из принципа
.
такав је он – јер зна бонтон!
Ружне речи избегава
добро учи лепо пише
све се нешто извињава
тихо гази тихо дише
.
Баш је фин он зна бонтон
ли је – пардон – мало монотон…

Фото: Дечак бонтон; Википедија

Остајте овд‌је!…Сунце туђег неба,
Неће вас гријат кô што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гд‌је свога нема и гд‌је брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прађедова.
За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Кô пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат’те се њојзи у наручју света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гд‌је вас слава срета!
Овд‌је вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.
Овд‌је вам свако братску руку стеже –
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света,
Остајте овд‌је!… Сунце туђег неба
Неће вас гријат кô што ово грије –
Грки су тамо залогаји хљеба
Гд‌је свога нема и гд‌је брата није…

Фото: Народна ношња; Википедија

14. јануар / 1. јануар по старом календару/ је празнични дан – слави се Мали Божић –Васиљевдан- Србска Нова Година. Мали Божић прате посебни обичаји.

Већина обичаја и обреда, који су се радили за Божић, завршницу имају управо на Мали Божић.

У Војводини је, на пр. обичај, да се на овај дан, на раскршћима пале ватре, али и да се умеси ВАСИЛИЦА, у част Светог Василија, који се такође данас слави.

Када се умеси Василица,, украси се са три дренове гранчице, увезане црвеним концем.

Верује се и да Србску Нову годину треба дочекати будан. Девојке су ову ноћ користиле за гатање, да би виделе за кога ће се удати. Сваки крај има свој начин, а један занимљив потиче из Босне – пре сванућа би се девојке попеле на таван и потом бацале своју одећу напоље. Ако је ципела усмерена од куће, значи да ће се те године удати и то у правцу у коме је окренута ципела.

.

На Мали Божић, ујутро, обичај је био у неким селима, да домаћица узме снег и, утрчавши у собу, баци га на децу вичући: „Бежи врућа, гоните студена!“. Верује се, да се тиме штите деца од температуре или грознице. После овога деца би скидала са себе одела и пребацивала их преко грана шљива или јабука.

У неким крајевима данас се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар, падне снег, или буде облачно, биће родна година.

Скочи, Ана, изван граница!
И полети! Ти си птица! Ана!
Твоје име је као муња, Ана!
.
Ти си огањ. Оружје и оруђе.
Реч. Нема света после тебе.
.
Револуција с тобом почиње!
Чујеш? Неко нас опомиње –
.
Не чекај! Не чекај! Не чекај!
.
Ана, кад ти полетиш ја ћу бити
слободан, небо ће се срушити
и више се нећемо прибојавати
ни крила, ни неба, ни граница.

Фото: Фототека Србског Журнала

Посаплитао ми се свет
Док сам у погледу
Месец и звезде сакупљала
Да их њему дам

Отишао је мој сањар
Са погледом
Не зна шта хоће

Олуја чежње
Не пролази лако
Мрак је прогутао
Све моје жеље

Чекам да ми душа
Пролиста поново
Да протегнем небо
Облаком да се обучем

Хоћу да будем снажна
За нове осмехе
Нада да ме опија
Не пеку ме ране

Корачам храбра
Носећи завежљај
Година мојих
Смејем се животу.

Фото: Фототека Србског Журнала

Како препознати крипто елементе
давно ушуњалог несрба што пије
крв народа овог, која само лије,
и тек обнови се мало на моменте??
.
Може ли јунаке што бранише народ
да понизи неко ко је нашег соја?
Да улици баци их да просе тако,
након Солуна и славног Церског боја?
.
Још од турског доба поставише жбире,
отворише школе и кварне и лажне..
Али светлост чека скривене вампире,
што пред свима јавно одплатиће казне!
.
Стиже ново доба! Истина је жедна!
Сунчана слобода Србе чека чедна!!

Фото: Фототека Србског Журнала

Сви моји преци били су Срби
и ја им се клањам…
О земљама туђим не сањам,
јер ја сам србкиња
и тога се не стидим…
Поносна на своје претке,
поносна на себе
и оне данас ретке…
Поносна и часна,
ја сам србкиња расна.
Заборавила нисам
ко сам и одакале сам…
Заборавила нисам шта је вредно
и за шта се треба борити,
којим вредностима тежити,
којим путем ићи…
Огњиште својих предака
ја нисам заборавила…
У мени њихови гени…
Нисам се продала
за мало интереса, пара…
Нисам себе паразитима дала…
Ја сећам се да сам са звезда пала…
И сунце мог рода у мени живи,
и славим живот који сам добила,
на понос, на част, на радост…
Доброта и љубав мене воде,
јер само тако може, мој роде!
Мало нас је остало…
Много се продало,
много њих заборавило…
Многе само новац
и лични интерес води…
Али у ропство, не ка слободи!
А рођени смо сви да слободно живимо…
Да дишемо, да летимо, да се смејемо…
Многи су заборавили…
Добровољно у ропство су пали,
себе и своје претке издали…
Добровољно слуге кошчеја постали…
Живе у илузији и лажима,
величају погрешне вредности,
нико их не занима…
Нису им важни ни преци, ни потомци…
Ништа више свето није,
само шта ће да се једе и пије…
Заборавило се… У страху се живи…
Лакше је да се неко криви,
него да се сети и бори…
А ја памтим и сећам се…
И ја сам поносна србкиња, и часна…
И нећу свој род издати,
и нећу се предати,
докле год у мени снаге има,
докле год моје срце куца…
Сви моји преци били су СРБИ
и ја им се клањам!

З.М:инспирисана песмом Добрице Ерића

Фото: Србска ношња; Википедија

Фото: Фототека Србског Журнала

Држи се овог светлосног – сребрног и златног – ужета, чији је почетак у корену твојега носа – између очију и обрва – а завршетак у Бескрају и Вечности, и уз помоћ овога ужета пењи се усправно навише, и само усправно навише, ка Језгру Светлости, ка Језгру Живота, ка Језгру Звезданих Јата.

Тако ми бесеђаху преци, моји бели и плави вилењаци, док сам подно горских венаца, у прамалеће кад листа гора, сневао, утонувши у праискони жубор, на слаповима и буковима хитрих, брзих, студених и пенушавих потока.

Нико те, и ништа, у овоме свету – настављали би своју беседу бели и плави вилењаци – не може спасити ни избавити мука и зала овога света.

Јер ти ниси од овога света, и ниси за овај свет, већ смо те само на кратко послали у свет, да би стекао искуства људи и бића овога света, те би се, на концу свега, вратио нама, и боравио с нама, у Језгру Звезданих Јата, где ми одувек и обитавамо, и где ћемо вечно обитавати.

Киша сакрије твоје небо
.
Можда
Гутљај кафе оставиш
Као Знак
Да ћеш кап
На њеним уснама бити
.
Можда сретнеш њену мисао
На напуклом плочнику
Кишне улице
.
Светла су јака
У очима
Тренутак
Постајеш кап
Путујеш

Фото: Фототека Србског Журнала

Они који су рода мога нису дали
да ми срце у блату остане и тамо искрвари!
Иако нечиста делима
у срцу сам остала
као лабуд нежно бела.
Спољашњост моја њихов је одраз.
Свака бора мој лични пораз.
Ја сам само хтела да их волим и да ме воле,
да све маске спадну доле.
Нисам знала да то тако не иде.
Мали су кратковиди…ништа не виде…
Они се разврата и блуда не стиде…
Мали су, мали духом,
ни у љубави једноставно не могу да воле.
Само са злом у погледу гледају оне који су Горе.
Хоће злом лепоту да разоре
и ништавило од пуноће Духа створе!
Желе да их на своје ниске гране доведу.
Тада је код њих све у реду.
На танак лед поведу.
Онда их оголе и као нешто своје свуку.
По свакој сузи безгрешној
и уздаху они снажно туку.
На само дно повуку,
јер не могу да поднесу снагу моје благости
ни у болу радости.
Тако функционишу ствари
на нивоу оних који су духом мали.
Нисам била као они,
почело је да ме боли што сам одбачена
и штетним зрацима њихове злобе
била сам озрачена!
Умом помрачена!
Као недостојна означена.
Само сам хтела да им се приближим
и у срца камена убацим жар будућег пламена
који вечно гори,
али њихов крој није мој број.
Ти ниси као они, Њен глас ми говори.
Велика сила осећам да је у мени.
Она припада Пречистој Жени.
То се у њиховом свету слабости не цени…
Ипак, Она ме води, као река носи,
признаје ме и са мном се поноси.
Више ми није њихово мишљење важно…
У загрљај хитам који грли снажно!

Фото: Богородица; Википедија