Да су ме само пустили да одрастем
.
Да су ме само пустили да одрастем
Порасла бих до очевих рамена
И мајчиног темена
Онда бих могла да у образ

 пољубим мог старијег брата,

а да се не пењем на столицу
И деди капу на глави да накривим
Да су ме само пустили да одрастем
.
Развезала бих машне и косу бих

пустила низ леђа да се таласа.
Заврнула бих трепавице и позвала
најбољу другарицу на прозор да се налактимо,

док чекамо да момци улицом прођу..
.
Да су ме само пустили да одрастем,
ја бих свако јутро раширила руке да загрлим цео свет!
И гледала бих више у људе, мање у небо
Мање бих спавала и била више будна
Да ми ниједна комет. а не промакне
Ниједна дуга избледи, ниједна реч застане..
.
Певала бих, смејала се и све на овом свету бих волела
И лудо и будаласто и добро и паметно
Сваки сусрет бих славила
Да сам била велика
Оставила бих плишаног меду некој другој деци.
Момка бих за руку ухватила
Пустила бих да ми кошуљу свилену раскопча
Јабуком и пољупцем бих га даривала
Не бих се скривала иза плота

 или грана јоргована, стабала липа..
Шетали би улицом да нас дан види и радознале очи
.
Не бих плакала, не бих се ни на шта жалила
Јер живети је тако лепо
И шта год да те снађе је прихватљиво
Јер си жив, а жив човек може да се мења
.
Да су ме само пустили да живим!!
А не, овако малена да мрем..
Овако малена, док је моја ципела

 већа од мене и сандука..
Овако малена, недужна, затечена..
А имала сам само једну жељу!
Жељу да порастем, да будем велика..
.
Убили су ме, а нису ме питали да ли

овако малена се плашим смрти..
И да ли ће ме од умирања бити страх..
Нису ме питали имам ли неку жељу..
Кажу да и убица има право на последњу..
.
Мене нико ништа није питао..
Тек тако, изненада, бомба је пала…
И раздвојили смо се плишани меда, моја ципела и ја..
Хиљаде комадића и мене летеле су на све стране..
Само је бол била цела и болела ме је,
болела док сам умирала..
Нисам стигла да викнем ни :

Боже!, ни:“Мама!“, ни:“Тата!“

Фото: Фототека Србског Журнала

Лепота личности у доброти сија,
јер ту она свесна, права сила чучи!
Семе што је јако, земљом сво проклија,
крчећи пут браћи.. То од неба учи!
.
Пазећи на друге, себе заборавља,
а то јесу ходи ка правој слободи!
Лечећи болесне свој дух опоравља.
Зрно земље живе свештано у води
.
трепери у светлу, од милине кликће!
Осећа у крви праискони тајну.
Жар љубави, огањ, испуњава биће
дирајући добра искру несазнајну
.
што у творцу плови читајући слово,
бди у души људи смишљајући новост!

Фото: Фототека Србског Журнала

Пођем кроз траве до најближе падине.
Пронађем обли камен, седнем, па ћутим.
Тако је добро бити сам: у даљини неко чека.
Загледам се у сунце и полако жутим.
(У глави додам:
Испод ногу се играју рибе, тече река.)
Тако је добро бити сам:
У замршеном корову иза камена
Две птице се хладе од сунца.
Две мале птице!
Једна прхне у сунце и сенком ми ишара лице.
Другу зовем да ми слети на рамена.
Тако је добро бити сам: неко те воли.
Потрчиш пет корака и станеш као камен.
Прав, висок, испод сунца: ти личиш једино тополи!
Стојим.
Тако је добро бити сам: у даљини неко чека.
Испод ногу се играју рибе, тече река.

Фото: Фототека Србског Журнала

Фото: Фототека Србског Журнала

Више те нема, а и даље птице
певају и даље пси лају и даље
ветар носи и даље сâм сам
//проклето сам, мајко//.
.
Више те нема, а ја сам почео
за столом да седим на ћошку
и држим отворен кишобран у
затвореном простору, устајем
на леву ногу, пролази испод
мердевина, сломим огледало
//још нешто поред срца//.
.
Више те нема, а мене и даље
лажу да време лечи све, мајко
/за свој рај узели су анђела из
пакла у ком су ме оставили/.

°из циклуса / „И мушкарци плачу, мајко“

Мајко деца застинула
Угреј им снове
Осмехом да се пробуде.

Фото: ДаждБог; Википедија

Зли волшебници, мрачни владари овога света у каљузи, већ тисућама година чувају у строгој тајности Знања о ВедСрбима, о КолоВенима, о Стриборјанима илити Хиперборејцима, како би кроз многе векове држали Србе, и ине Србе који се зову Словенима, у покорности и у ропству.

Свеколики Запад, онај Запад отпао од Словесности и Слова, од Истине и Светлости, онај Запад рептила и грабљиваца, изокреће и преокреће Истину и Реч, нашу Свету Реч, Реч у којој је садржана Истина и Светлост ВедСрбства, ВедСловенства.

Једна од тих Речи Истине (а све Речи јесу тек Једна Реч!), јесте и Реч Арија, Реч која садржи духовни печат, светлосни запис, суштаствени ДНК ПраСрбства, ВедСрбства, ВедКолоВенства. Арија је ПраСрбска, ВедСрбска Реч за Словесног Човека, за Хомо Сапијенса, за Биће Сушто и Освешћено. На древном Светом Језику наших Великих Предака, Реч Арија значи дословце: Онај Који Зна Да Јесте; Онај Који Зна Да Једно Јесте Са Суштим. Арија је и ПраОтац ВедСрба, који се изворно зове Ор Арија ДаждБог! Аријеви потомци зову се Аријевцима! Аријевци су изравни потомци Праисконог Сапијенса, Праисконог Словесног Човека. Аријевци су ведски чувари Велике Мајке Земље, чувари Мокоше ПраМајке, Сербонини Свети Ратници.Ово је праизворно значење и тумачење Светог Слова Арија и Аријеваца.
Свако друго и другачије тумачење Светог Слова јесте од Господара Таме, које иде преко оних људи који служе Господару Таме, Чорту и Црнобогу, а заклетим вековним вразима и душманима ВедСрбства и КолоВенства.

Аримански Редитељ, Зли Волшебник, дуго је припремао, у најдоњим одајама Тартара, паклене ратове против ВедСрбства и КолоВенства, с намером да сатре и затре ВедСрбе и ине КолоВене. Сатирање и затирање ВедСрба и КолоВена ишло је управо преко ВедСрбских Знамења, Слова и Речи. Преко ВедСрбских ПраСлика! Зли Волшебници, слуге ЦрноБога, слуге Чорта и Аримана, у двадесетом веку, у Срцу Европе, преокренули су сва ВедСрбска Знамења и Слова, преокренули и окренули надоле, према Тами и Тартару, да би преко тих Знамења и Слова, да би кроз та Знамења и Слова, извршили најгрозније злочине и погроме над Србима, Русима, Пољацима, Словацима, Чесима, Украјинцима и БелоРусима. У двадестом веку побијено је стотину и осам милиона ВедСрба и иних КолоВена!

Свеколики је Отпали Запад радио на том Ариманском Пројекту сатирања и затирања ВедСрба КолоВена! А све је то чињено стога што Отпали Синови, Синови Таме, Синови Чорта, нису желели да наступи Ново Доба Божанске Духовности, оне Духовности која је усаображена, како са Мајком Земљом, тако и са Језгром Звезданих Јата. Чортови Црни Аријевци, Зли Волшебници, разорили су, праисконом мржњом и праисконим злом, Само Језгро ВедСрбства и ВедКолоВенства, како би и даље, у најдубљим одајама Тартара, остала скривена Истина о ВедСрбима, изравним потомцима Ора Арија ДаждБога, Праисконог Божанског Сапијенса!

Свет је у расулу и распаду, у бесмислу и безнађу; Човечанство је на Путу РасПутном, на Путу Самоуништења, управо стога, што се Истинита Света Знања ВедСрба, већ тисућама година, скривају у Тами Тартара. Једино и само Знања ВедСрба, потомака Ора Арија ДаждБога, могу Човечанство да изведу на Пут Светлости, на Пут Спасења, на Пут Живота Вечног, на Пут Лепоте, Доброте и Љубави!

Напомена Песникова.
Ово је праизворно и праисконо значење и тумачење Слова, Светог Слова Арија, и сви они који преузимају моје песме и лирске записе са наших портала и сајтова, и објављују их, потом, на својим ариманским и чортовским сајтовима, да би их, са својих злих наума и намера, изокретали и преокретали, тумачећи их у присуству Таме и ЦрноБога, чине велик злочин према Светлости Стриборије, злочин према ВедСрбима и ВедКолоВенима.
У глуво доба ноћи, призивам Велике Претке – Ора Арија ДаждБога, Световида, Перуна и Сварога, Мокошу и Србону, да распрше и разјуре све Зле Волшебнике од мојих певанија и писанија; а посебице кличем Перуну Огњевитом, да својим стрелама, лучезарним и огњевитим, сажегне све Синове Таме, све Зле Волшебнике, што на моје Слово и на мој Пев и Пој насрћу! Перуне, дај, и бдиј!

Петао – ноћни стражар пробудио јутро
Кукурикић његов одјекнуо осојем и небом
Звонкији звон од поспаног црквеног звона
Када га лењо повлачи црквењак Звонило
.
Птице – јутарњице клизе низ Жаркове зраке
Грличе меко јато грлица – призивају грлицане
Фићфирић препелице надлећу високи храст
Крикну фазанко – обзнањује близину лисице
.
Разгрћем у шпорету жар – излеће жар птица
У водопосуди угљевљујем жар и топим олово
Бајемо и скидамо нашем рођаку – нежениши
Црну басму завезаницу да га неће девојане
.
Комшија кува свелек чај од тринаест травки
Али не испушта из руку штап и лављу књигу…
Устаје рођак висок и стамен и румен у лицу
Осећамо мирис вруће тијањице чујемо трубе
.
У Тијанији Вечност је заувек скинула обруче
Са наших простора и наших одлука и живота
Ојутрена Тијанија ухрамљује нове сне и јаве
Тијанија умилна … хранилица снагодајница…

Фото: Фототека Србског Журнала

На данашњи дан 2018.-те године уснуо је на Мидгард земљи велики србски песник Драган Симовић, уснуо, али се, у истом трену, пробудио у Златном Ирију.

Нема смрти, има великих сеоба, има даљег путовања, стицања нових искустава, и даљег усавршавања на путу ка Једином Богу.

О Песнику су, тог и других дана, писали многи његови пријатељи. Остаје у нашем најдубљем сећању непревазиђени текст власника Србског Журнала – господина Миодрага Новаковића, који је са Драганом био повезан тананим нитима душе.

Нећу данас писати о укупном стваралачком раду Драгана Симовића. О томе има довољно података на Википедији. Нећу писати ни о кукавним и ускогрудим мишљењима неких србских критичара, који су га, из сопственог незнања о вишедимензионалности човека и света, називали мистичним песником, и то је било довољно да не буде уврштен у школски програм Србије.

И подсетићу читаоце да је Драган био главни уредник Србског Журнала где је објављивао сопствене луцидне текстове – песме, разјаснице, лирске приказе на многе теме, жестоке критике на прилике у Србији, о истинитом историјату Рода, девијацијама у нашем и светском друштву, и друго.

За дивљење је била његова брзина схватања, брзина писања са великом концентрацијом, способност раздвајања важног од неважног, кукоља од жита, јасноћа изражавања. У најкраћем – његово писање је откривање непознаница, а изражавао се са енергијама силница, јасница, и мудрица.

Фото 1: Песник Драган Симовић

Фото 2: Фб страница – Fractal Multiverse

Постоје две супротне и опречне расе, не само на Мидгарду,
но у свеколикој Васељени.
Висока Звездана Раса наспрам Ниске Гмазовске Расе.
Раса Светлости наспрам Расе Таме.
Хиперборејци наспрам Хазара.
Бели Срби наспрам Срба Сенке.
Те две расе нису посве раздељене и разлучене,
већ су оне помешане као храна, као вода, као ваздух.
Помешане су унутар породице, племена, народа, рода.
Једни имају Белбогов светлосни запис,
а други Чернобогов тамни запис.
Једни се држе Унутарњег Неба, а други Утробе Земље.
Једни се хране енергијом Богова, а други енергијом Бесова.
Будући да су те две расе помешане као храна, као вода,
као ваздух, никада се и неће посве разделити и разлучити,
и заувек ће – на Мидгарду, у Васељени – истовремено
опстајати обе те расе водећи непрестане ратове.
Има време кад Мидгардом и Васељеном владају Светли,
и време кад Мидгардом и Васељеном владају Тамни.
О томе говоре сви хиперборејски митови, а у митовима су
највеће истине, односно: изван митова, легенди, песама
и предања, уистини, и нема никаквих истина.
Лажна су сва земаљска, материјалистичка и позитивистичка учења.
Зато што су та учења одраз Закривљених Зрцала.
Закривљена Зрцала дају лажну слику.
Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно…
Закривљена Зрцала ликовно се у предањима и легендама
представљају Лавиринтом.
Лавиринт је Паукова Мрежа.
Али, Лавиринт није само спољашњи, него и унутарњи.
Лавиринт је и у нашим мислима, осећањима, осећајима,
емоцијама, речима, делима…
Лавиринта једино нема у Свесности и Свести.
Упамтите: једино Царство Слободе јесте у Свесности и Свести.
Свесност и Свест – то је Светлост у нама.
Отуда и јесте заједнички корен речи: Светлост, Свесност, Свест!
Ко су наши Бели Богови и наше Беле Богиње?
То су наши Светли Преци, мушки и женски,
који су у неком добу владали Мидгардом и Васељеном.
Они су били попут нас, они су део нас, од нас,
само што су били Чисти, Честити и Светли.
То је Златно доба Сварога, то је Дан Сварога.
И ово упамтите: Златно доба Сварога, Дан Сварога наступа
онда када Светли победе Тамне и држе у кавезима, у покорности.
Ноћ Сварога наступа онда када Тамни победе Светле и држе
их у кавезима, у тамницама.
Ово је време кад Светли свим својим снагама и моћима покушавају
да обладају Тамнима и да их стрпају у кавезе и тамнице.
Свети рат се води на свим пољима, и веома је жесток, ужасан и грозан.
Тамни су жилави веома, и не дају се лако зауздати и покорити.
Они су на све спремни.
Они су, у овоме часу, спремни све да униште на Мидгарду
и у Васељени. Они су веома прљави и зли, и неће лако да се предају.
Кад осете да губе власт и моћ, они тада посежу за најразорнијим
оружјем и оруђем.
Они овако размишљају: ако ми губимо, онда ће сви да губе.
Шта се дешава око нас, на Мидгарду?
На једној страни имамо Русију, а на другој страни Запад.
У Русији су Светли покорили Тамне, а на Западу су Тамни
покорили Светле. Тамни са Запада свим снагама и свим силама
кидишу на Русију, јер је Русија Светионик Мидгарда и Васељене.
Победа Русије јесте победа свих Светлих.
И ово добро упамтите: Победа Русије јесте победа свих нас.
Ко то не види, тај ни рођену децу не види!
Русији је у овоме трену потребна и наша помоћ, помоћ свих
Светлих диљем и широм Мидгарда.
И на Западу има Светлих, само што су они поробљени од Тамних.
Русија припомаже како нама тако и свима Светлима диљем и широм
Запада и Мидгарда, да бисмо се сви скупа ослободили Тамних.
Ако надјача Русија, тада ће наступити Дан Сварога.
Јер, Дан Сварога наступа само онда када Светли надјачају Тамне.

Фото: Бог Сварог; Википедија

(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)

Данас наш Род виси разапет наглавачке
Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца
Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца
Лепенаца Винчанаца Динараца и иних
Проширених кроз васцелу земљину куглу

.
Ја – некад обешењак добровољно заробљен
Од сила Мрака и ратника не-свести
И Специјалац од кога Светлост победу иште
Висим први у реду окачен за једну ногу

.
И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште
Од протеривања уцена мучења убијања
У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти
Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!

.
Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу
У снази онострањења због којег сам изабран
За задатак свих задатака нашег Светог Рода
И покрећем свих дванаест дванаестица

.
Осећам и знам – отварају се велика врата
Окренута централном унутарњем небу
Свих седам мојих тела затитраше силовито
Данас проричем победу РодаСветла над Тамом
Проглашавам славље и нек вечно траје!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature