Знање које долази из самог суштаства Творца живота и Васељене се увек и изнова оваплоћује тако да га свака душа уме препознати. Нека би свако ко чита ове светле и Свете речи Песника Звезда осетио Светлопис у својој суштини како се изнова рађа. Свака реч је овде одмерена истином и живим Светлом, тако и наглашавања и одређене речи са намером су тако постављене.
Пробуди се Србски роде ал` у светлу не у мраку!
Сад ти почуј зов слободе што Љубављу сија јако!
Род Светости
Cветови се роје у јединству сада.
То песма се чује сред пута живота,
прекривеним звездан-прахом, вилин-златом,
где радосно ходи светли род лепота.
То Род величанства!
То Род Славе и Суштасва!
Где му стопа света сад тло додирне,
ту тад онда сва планета брзо живне…
Роде светли, Божји роде!
Славом вечном сада ходе,
душе твоје сред истине!
Сред истине Боже мили, Род се роди!
Звезде да оживи!
Светлост Творца душом носи,
прахом звезданим сваку стазу обасипа,
да не крочи тама више на стопу Божјега Рода,
што љубав Свету доноси.
Нема трага глувој тами…
Нестала је!
Кроз пепео Плавог пламена, Љубав Божја озари свет,
И РОД мили пробуди светлост Плавог камена.
Светлост севну пут пољане Јав-а
све претке нам васкрсну у трену
и вину их у дом Светог Прав-а
да васкрсли сад у битку крену!
А битка је већ у пуном јеку,
тамни беже и од наше сене.
У светлости светлошћу се пеку
Родноверна битка када крене!
Чује се лавеж ал` то су псине обичне, лажне!
Устани РОДЕ!
ВУКОВИ ми смо!
Неће се курве правити важне!
Наше сабље од СВАРОГА свете
пут неба дижемо да нас се Богови сјете
а сад нек сјече оштрица златна!
Превару, лаж, безчашће нек кида зубима лава!
Нек затре се сјеме таме заувијек
нисмо ми било ко,
већ ПЕРУНА муњевитог синови и кћери!
Срца нам пјевају о светој вјери…
Наш је задатак да вратимо радост на Гају
да ИСТИНА, ЉУБАВ, СВИЈЕТЛОСТ И ПРАВДА
живе на Мидгарду у пуном сјају.
Ој роде мој!
Срби, не бојте се сенки и утвара!
Мртвих душа што ходају у врећи меса и костију!
Не бојте се никога до Бога!
А ни Бога се не бојте, већ Га свим бићем својим љубите!
Љубите Бога, и ничег се не бојте!
Јер је време од вајкада стало,
да с` поклони до земљице свете,
Роду славном, РОД-у Божанственом
што проноси Вид и свете Веде.
Истурени Штит и Мач Рода чине
Посвећени Витезови Праисконог Реда
Знање, Мудрост, Јасновид, Храброст
црпе из прастарих изворних Веда.
Народу Индије, Кине, Египта и Маја
пренели су Светлост темељних Знања
и обучили њихове прваке маестре
да изграде вредна светска здања.
И кужној Јевропи дароваше Слова
И донеше пречисте Божанске Речи
да племенски тута – мута дивљак
не лута, не убија, не мумла и кречи
Народу Туђинаца дошлим из Мрака
коме је раздорна лажа превара реч свака
понудише Витези Мач Љубави као браћа
који им топи ледна срца или их кући враћа.
Ој Роде, Роде…
Нека се по-Роде сва деца твоја…
Нека све од-Роде протерају
у неугасле ватре Сунаца многих.
Да се поново врати на-Род на Род-ну груду
где почивају наши пра-Род-итељи.
И да се Род-е изнова у светлости
сва бића великог точка ЖИВОТА.
Само нам љубав преостаје, мој Роде.
Зато љубимо све што је при Роду,
Родину милу
и васцелу нам ПриРоду!
Нека наша снага буде она сила што покреће људе,
Нека Перун удари громом,
Нека се да на знање
Да је Србин Србину мио ма које вере наш Род био.
Венац искри светла златног сада
пламти понад Белих србских глава!
Србин до Србкиње, поносно корача!
Грми небом плавим Род наш цели
Тама бежи испред огњеног им мача!
А љубав нежна, из срца захорила,
стазама звезданим до самог Творца стигла!
Роде мили, Воли без почетка и краја
То је пут до Златнога Ирија!
И све засија у Златном дану
круна Творца осветли сву таму!
Светлосни етар подиже знање у свом постању
и све је сада у овом дану-Творчев завет!
Род свети срцем пољубио
и сам себе поново у љубави ородио.
Живи Живот у пуном сјају,
све цвета за Божју милину и славу…
За оне који јесу, одувек и заувек
једна једнота исконског Живота.
