Драган Симовић: Тајинствено путовање кроз властито срце


pegasus_o

Када се низведем

у тајинствена, несагледна

и бескрајна пространства

својега срца,

тада и видим

и осећам и схватам,

да су сви светови,

да су све планете,

да су сва сунца,

да су све звезде

у нама унутра,

у највећим дубинама

нашега бића и суштаства –

али и буквално! –

те да ничега нема,

ни у једном од светова

у свим пространствима,

што већ није –

гле! одувек и заувек –

и у нама унутра.

20150606_191320

Драган Симовић: ДАЖДБОГ


У висини свих висина;

у дубини свих дубина;

 у тишини свих тишина –

Бог се мој, гле,

са мном игра;

 Бог се мој, гле,

са мном дружи!

И нада мном

Бог мој бдије –

 без предаха и трептаја –

као да смо Биће једно;

као да смо Душа једна.

dazbog

Владан Пантелић: Плави Грал


3-990098__mystical-moon_p

(Мансанмано последње наређење пре битке у Агатону:
После Агатона ову песму са двадесет и два мушка и
дванаест женских расковника и Великом силницом
предати лично у руке чувару мојих одступница и чувару
Отвора оносвета – Тунела код Манитог вира у Тијанији
-Анак Шиви Анак Шиви.
Анак Шива Анак Шива нека уради оно што мора да уради.)

Маирија је дошла из дубине мога сећања

. . .

Маирија носи сјајни ђердан
од плочица плавог камена
Маирија, Маирија!
Више не можеш више не смеш
Више не смеш више не можеш
Шетати овосветом потпуно снена
Маирија, Маирија, Маирија Будна!

Играј Анак Шиво Анак Шиво!
Када шетач спаја – бескрајем шета
Кад шетач шета – обале спаја
Лако пролази кроз опсене света!
Како је сјајна Јасна светлост раја!

На петом жив-виру напајај Мач етерични
Игром, дахом, тихом и Мачем распрши тугу
Дахом и игром захвали Захвалности самој
Иг-рај Шиво, играј Шиво!

unnamed

Олга Павков: БЕЛЕ ГОДИНЕ


4-_-sky_trees_forest_hill_mountaun_silhouette_stars_manipulation-4-_cg_digital_art_bright_starlight_1920x1080

Исту причу, сваког дана
доживим. Као, била једна жена
и имала ћерку. И живеле су срећно
у избици топлој,
крај брезика белог
и лишћа свелог
на прегршт.
Срца од студи Севера
јеле им чувале,
пас и зец бели
хладили било од чемера.
Свијале гнездо
сновима њиним
беле голубице.

tumblr_lrg2e8rxnm1qjh5yso1_500

Олга Павков: СТАБЛА


magija-1417814760-596380

Зађем у наше сене
и мир се јави:
и у трави ко на небу!
Стабла ми се одвише склањају.
урањају у облаке нада мном.
Да ме пут до људи не води,
пружила бих вам руке,
о стабла, занавек.
До њих ми пут
узалудан.

img_20150625_095712

Владан Пантелић: Т р о – ј а с т в о


У Тијању сваки човек у очима има извор.

И свака зверчица и свака птичица.

У Тијању сваки извор има свога човека,

и своју зверчицу, и своју птичицу.

А ја, трооки јасновидац,

имам т р и извора,

т р и зверчице,

и т р и птичице.

large

Владан Пантелић: Т и ј а – н а д о


Јутрос ми је снажни Тијанадо
Одувао видикзаклонице
Спаковао речје и наречје
И узео одблеске сабласне

Јутрос ми је снажни Тијанадо
Раскрилио полуснену душу
И почупо све иглице жеља
Забодене у умче климаво

Јутрос ми је снажни Тијанадо
С поштовањем пред ноге клекнуо
И затражио духовну поуку
Вежбајући Једноту на мени

Усправи се снажни Тијанадо
Да спојимо два безжељна срца
И разнеси уздарје духовно
Разнеси га на све четири стране

С ким се гледиш – твоја душа
С ким се грлиш та-ј те воли
С ким шапућеш та-ј те љуби
С ким путујеш – с њим си Једно

Путуј путуј снажни Тијанадо
И повуци за косу спаваче
И блажену Божју замисао
Кад год можеш Пољем лутај

vetar