Ја видим Велики

Извор Живота,

као Белу Светлост

 у Најцрњем Језгру

ПраВасељене,

и осећам Топлину,

 и Милост

 и Блаженство,

свим Бићем својим;

и моје Сушто –

са Срцем мојим

и Душом мојом –

 однекуд слути и зна,

 да То јесте Онај и Она –

 гле! Двојна Једност

из које све,

 истовремено,

 извире и увире

 и снова навире,

да би  изнова

увирало,

 без почетка

и свршетка!

 

И да би Велики

Дух Стварања

творио све нове

и нове светове;

 све нова и нова

звездана јата;

и да Стварање

Унутар Самога Стварања

нема ни имена

 ни обличја;

и да је то

Празнина у Пунини

и Пунина у Празнини;

и да Све

прелази у Ништа

и да из Ништа

 настаје Све

што Јесте и Бива,

и само

Јесте и Бива!

 

                                                                                   

 

Сви говоре о Истини и Правди, али само ретки желе да се сретну са Истином и Правдом, док они, још ређи  (најређи!), тек, живе по Закону Истине и Правде.

Људима су пуна уста Истине и Правде, не зарад Истине и Правде, већ зарад Лажи и Кривде.

Кад светина говори о Истини, онда има на уму Лажи по којима се влада; и када спомиње Правду, онда мисли на Кривду коју над неким спроводи.

Постоје људи лажи, који се рађају и умиру у Лажи.

Уистини, огромна већина људи живи у Лажи, јер им је  лепше и једноставније да живе у Лажи него ли у Истини.

Живети у Лажи, значи не бити Одговоран (тако размишљају људи у опсени!) пред Створитељем, пред Духом Постања, пред ПраВасељеном.

Али, и то је, како рекох, највећа варка!

Људи лажи остају вековима, некад и тисућама година, утамничени у Лажи, у Вртлогу, у Витлу Самсаре.

Само Освешћен и Посвећен Човек може да искочи и излети из Витла Самсаре (из Закона узрока и последица), и да крене Путем Светлости.

Спасење је увек Вертикала – Сварожница, Усправница, Божанска Оса!

Истина и Правда ослобађају човека; ослобађају породице, племена, а некад и свеколике народе.

Кроз повесницу племена и народа, кроз паметарницу Белих Стриборјана, многи су појединци (а ти појединци су, скоро по правилу, свагда и увек знамените личности!) бивали жртве Лажи; а из Лажи вазда происходи и Кривда која се над неким врши и спроводи.

У овоме времену, које дуго траје, Срби су највеће жртве Лажи и Кривде!

По обиму, обиљу и количини лажи које су изречене, у разним видовима, на разним странама, са разних и различних места, а на рачун ВедСрбства и Срба, уистини, нема примера, нема поређења, нема словесног упоређивања, кроз многе векове у повести човечанства.

Због тих лажи које се, ево, већ дуже од столећа шире о ВедСрбству и Србима, Срби су у двадесетом веку биолошки преполовљени.

Не смемо заборавити, никада, да је највећи геноцид, највећи погром над једним народом, управо извршен над Србима и Србством!

Ниједан народ у двадесетом столећу није тако страдао, није тако крвнички уништаван и затиран (од колевке па до гроба!) као Срби!

Ако Срби желе да живе, ако желе да буду присутни на Мајци Земљи као Словестан Народ, онда они никада не смеју нити да забораве нити да опросте овај грозни злочин извршен над њима!

Можда је праштање, како кажу, хришћанско, али није ведсрбско!

Срби су Ведски Народ, и знају да је праштање –

 понављање злочина над самим собом!

 

 

 

Кустурицу мрзе зато што је Србин.

И то не обичан Србин, већ освешћен Србин, самосвојан Србин, самобитан Србин, и непоновљив Србин.

Јер, по рептилији и рептилофилији, Србин не сме да буде паметан и образован, не сме да буде самосвојан и непоновљив стваралац, не сме да буде леп, угледан, признат и даровит; Србин мора да буде ружан, прљав и зао!

Србин мора да буде непросвећен, необразован, недаровит и бесловестан!

Србин не сме да има свој став, своју поетику, свој поглед на свет, своје стваралачке визије.

Отуда је, по тај свет медиокритета и епигона,  Кустурица опасан!

Опасан, заиста, веома опасан, за поредак ствари у свету рептилије и корисних идиота!

Много је оних, рогатих и репатих, који мрзе Кустурицу  зато што је Србин.

Много је гада и погани и иначе у свету.

А највише га мрзе они срби који су случајно срби.

(Такви се срби пишу малим  словом!)

Тих случајних срба има свуда у нас, и око нас; али, има их и диљем белога света.

Од тих случајних срба постали су неки случајни ентитети, неке случајне сенке и утваре.

Они су случајни у свему; они су сами себи случај.

Они су случај, и њихов бог је случај.

Такви мрзе све оно што није њихов случај.

Они који мисле да ја браним Кустурицу –

варају се!

Не браним ја Кустурицу, већ браним себе у Кустурици, браним освешћеног човека у Кустурици.

Кустурица је самога себе већ унапред одбранио.

Одбранио је делима својим.

Нека покажу дела своја они који нападају Кустурицу.

Не могу их показати, јер их ни немају!

Они који немају никаквих дела, нападају онога који је сав и потпун у делима својим.

Ето, такав је овај свет рептилије и рептилофилије.

Верујем и знам, да је напад на Кустурицу, уистини, напад на сваког словесног, освешћеног и самобитног Србина.

Напад на сваког слободног човека, на сваку стваралачку личност!

                      

 

(ПОСВЕЋЕНО ОНИМА КОЈИ СНЕВАЈУ НЕКЕ ЛЕПШЕ СВЕТОВЕ)

 

 

Одбаци и заборави сва учења овога света;

сва учења и сва знања, јер све је то варка,

обмана и опсена!

Све мудрости, све религије, све философије,

све идеологије, све науке смртника –

одбаци и заборави!

Све је лаж у овоме свету привида; лаж којој се људи клањају; лаж коју лажљиви људи прогласише за истину, незнајући да је Истина Прворођена Светлост која је пра-узрок свих минулих, будућих и потоњих узрока у Самоме Присуству Суштаства.

Све то одбаци и заборави, и путуј Унутарњим Путем Светлости! – како би се на Путу Свих Путева

 сусрео и сјединио са Оцем Створитељем, са Духом Постања, са Душом Божанске Мајке.

 Самоћа је твоје праисконо стање.

Самоћа са Сврхом и Смислом;

самоћа у Зајединици са Богом.

Само у самоћи и тишини, гле, –

ти јеси и биваш оно што уистини

 јеси и биваш!

Твоји су Велики Преци били Посвећени Истини, али твоји Још Већи Преци бејаху Бели Богови –

Бића Светлости Сварога Дике.

Не дај се људима који су непостајани у Вери, Знању и Истини Суштој!

Не слушај празнословља људска; и не поводи се за варкама и опсенама људи од овога света!

Тешко Човеку Суштом који зависи од милости људи!

На највеће муке и патње људи ће ставити Човека Суштог; и више ће се радовати пропасти Његовој него ли спасењу својему.

Све што си у овоме свету примио од света – одбаци и заборави!

Љуби све људе, сва бића и сва суштаства, али се ни за кога и ни за шта не везуј –

 како у овоме свету,

 тако и у иним световима!

 

 

ВедСрбину Емиру Кустурици

 

 

Кројачима мрачног светског поретка највише смета Освешћен Човек.

Од ПраИскони све мрачне силе овога света прогоне и лове Освешћеног Човека.

У свим минулим вековима, у свим минулим временима, све што је малоумно и малодушно, све што је несувисло и бесловесно, све што је кусо и репато, прогони и лови Освешћеног Човека.

Заиста, нико није тако опасан по овај свет осредњака и бесловесњака, по овај свет медиокритета и дембела, по овај свет згубидана и лезилебовића као Освешћен Човек!

Рептилија и рептилофилија већ тисућама година осујећује духовни развој словесног човечанства, стварајући на Мајци Земљи светско друштво корисних идиота.

Никада није био пожељан Освешћен Човек –

 Човек Личност, Човек Стваралац!

Пожељан је само бесловестан човек; пожељан је само  осредњак – медиокритет; пожељан је само корисни идиот!

Највећи ствараоци у повести човечанства били су сви листом прогоњени.

Они који су помогли људима да узрасту од животиње до човека, били су одувек и заувек на удару свих сеновитих и мрачних сила овога света.

Присетимо се, на тренутак, свих знаменитих стваралаца, свих великих посвећеника, кроз векове минуле и светове, па ћемо одмах схватити ко и зашто влада овим светом!

Схватићемо зашто је човечанство данас у тако јадном стању, зашто је ту где јесте!

Рептилији и рептилофилији сметао је, кроз тисуће година, сваки Слободан и Словестан Човек.

Рептилији и рептилофилији смета Лепота, Доброда и Дивота, свуда и свагда.

Рептилији и рептилофилији смета сваки Радостан Човек, смета сваки Самосвојан и Самобитан Човек, смета сваки Човек на Путу Светлости.

 

 

 

Вечито се бранимо од варвара!

Сви србски ратови, кроз векове и светове, јесу једна непрестана одбрана од дивљих бесловесних хорди.

Није било дивљих народа од којих се Срби нису макар девет пута бранили.

После стотину и осам векова, Срби се поново бране од тих истих хорди дивљих народа.

Варвари остају варвари кроз векове, и никакав технолошки напредак не може их променити, не може прикрити и скрити њихово варварство!

На стотине тисућа србских књига, светих списа, ретких рукописа, и свих иних уметничких дела непроцењиве вредности, спаљивано је, уништавано и крадено у свим минулим војнама и биткама којима се ни броја не зна!

Зашто су уништаване и пљачкане, отимане и крадене србске свете књиге?

Зато што је у тим књигама записана истинита повесница света, повесница народа и раса, као и тајна знања о духовном путу човека и човечанства.

Срби су први народ књиге, и сви ини народи за књигу су од Срба сазнали.

Наши су Велики Преци свим народима подарили језик и слово, књигу и писмо, јер без сусрета са Прецима, сви ти народи ини и данас би били бесловесни.

Да су сачувана сва та Тајна Знања Древних Срба, данас би човечанство било на много вишем духовном ступњу, и корачало би Путем Светлости!

Али, на срећу, ништа није изгубљено.

И изгубљено, уистини, није изгубљено!

Све оно што су варвари вековима уништавали, снова ће бити откривено, јер је све то сачувано у Мајци Акаши.

Они који су посвећени у Тајне Древних, знају шта је Акаша.

 

 

Приповест Перуна Белобора,

подно Куле, на Брду Ветрова.

 

 

И ово је важно да чујеш, и да памтиш!

Сваки Посвећени Сварја, мора усамљен да се креће.

Он не припада никоме, и ничији не може бити.

Он је усамљен, али није осамљен!

Као усамљен, он бива веома моћан.

Докле у крду, и у чопору, губи сваку моћ.

Што је веће крдо, тиме све слабији бива.

Зато што му људи духа нискога, а то су сенке и утваре,  краду животно дејство!

 Њега поткрадају сви они који су испод њега, док се у друштву себи равних, заиста, блажено осећа.

Он не припада људима, већ је само послан, Одозго, мед људе!

Пут Сварје јесте Звездани Пут!

На Звезданом Путу, иза Обзорја Тишине, он се пројављује као чисто Биће Светлости.

Сварја је Посвећени попут исполинског орла!

У звезданим висинама, гле, Божанству је налик!

Али, кад се на земљу низведе, служи за подсмех људима у тами.

Његова му огромна звездана крила сметају да се земаљским шаром креће.

Људи таме живе само за то, да би се ругали свакој лепоти и дивоти Великог Духа Стварања.

Сварја Посвећени, зацело, нека се највише у Роду и Племену својему чува!

Они који говоре његовим језиком, и који му се за пријатеље издају, подмукло, и потајно, против њега раде, јер га не схватају и не разумеју.

А људи у тами, заиста, највише мрзе онога кога не схватају и не разумеју.

Ти си Посвећени Сварја од Звезданог Племена Белих, од Белих Срба Стриборјана!

Послан си Одозго, од Великог Сварје Сварога, у Род и Народ Србски.

Буди обазрив, и будан, вазда!

Ови Срби нису Они Срби!

Ови Срби нису ни налик Оним Србима!

У Овим Србима много је палих душа!

Ови Срби потајно и подмукло чине против Оних Срба!

У Овим Србима данас, много је оних који, уистини, и нису од Оних Срба!

Држи се Висина, и никада не силази у Долину!

Ако сиђеш у Долину, нећеш моћи да развијеш, и да размахнеш, своја исполинска звездана крила.

Држи се Висина и Сунчеве Осе!

 

 

Тајни свитак Белих Срба, у Књизи Кедровој,

србицом рисан пре четрдесет и осам векова,

у Светој Стриборији, подно Вечерњаче.

 

 

Није важно колико нас има;

важно је да знамо ко смо,

и чији смо;

одакле смо пошли;

те куда

и камо идемо!

 

 

Није важно шта имамо;

важно је шта јесмо –

пред Оним

Што Је Творац

свих нас

 који јесмо!

 

И није важно колико,

и у чему живимо –

већ како,

и зашто

живимо!

 

Човек је велик

само онолико,

колико је

 од својега живота

додавао

животима ближњих;

и, с колико је љубави

себе

поклањао онима –

 од којих

никада

 ништа

заискао није!