Драган Симовић: НИЈЕ НАС ПОБЕДИО СПОЉНИ НЕПРИЈАТЕЉ
Није нас победио спољни непријатељ, већ онај притајени и прикривени унутарњи враг, којега смо ми дуго пазили и мазили, којему смо све своје душевне, умне и духовне снаге подредили.
Онај подмукли, потуљени и лукави непријатељ који дубоко у срцима нашим обитава, и који никада не мирује нити икада спава.
Нас је победио ко зна када, где и како на нас накалемљени азијатски, јелински и медитерански хедонизам; оно декадентно и саморазарајуће туђинско а наше сладострашће; оно бесловесно туђинско а наше подавање чулним насладама; оно анимално туђинско а наше оргијање у пијанству и лудилу; она безбожна и безверна туђинска а наша себичност и саможивост; она будибокснама туђинска а наша у–се–на–се–и–пода–се животна поетика.
Пођимо с краја на крај Србије и свих србских земаља; пођимо од села до села, од града до града; од сокака до сокака, од дома до дома, па да видимо колико Срба има љубави према Србству и Србији; колико Срба љуби свој Род и своју Родину; колико Срба љуби браћу своју и сестре своје; колико је оних словесних Срба што љубе сами себе; колико је оних освешћених Срба који имају самопоштовања и самопоуздања; и, на концу, да видимо колико има оних Срба који су уистини Срби у Духу и у Битију своме.
Заиста, није нас победио спољни непријатељ –
нити је иједан Словестан Народ икада могао да победи иједан спољни непријатељ –
већ је нас победило наше одрицање од нас самих; одрицање од Предака и од Потомака наших; одрицање од Отаца и Матера наших; одрицање од Писма и Језика нашег; одрицање од Предања и Вере наше.
Ето, то је, и само то, победило нас и, не само победило, већ укопало и сатрло, те уколико се не освестимо, то ће нас, за мало, и затрти посве, као да нас нигда ни било није.
