Рујне горе и небо од пурпура,

у сутон румен и зимзелен;

 низ поље јесење

 певају девојке,

сетне песме

о љубави.

 

И њишу се на ветру

 румене иве;

и тужно трепере

јасике жуте;

и пун Месец

већ изгрева,

понад борова

витих и модрих.

 

Као некад,

веома давно,

Србија и данас бива тајна,

дивотна и сетна,

под звездама,

што сетно титрају

понад горја.

24 октобар- 13 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

ФБР ФЕЉТОН (6/6 делова– скраћена верзија)

Пише: Миодраг Новаковић

1. ЗЛОЧИН И КАЗНА!?

Аустралијски лекар, хрватског(словеначког?) порекла, Крег Јуришевић (лево)- у униформи са оружјем, и у борбеном саставу терористичке ОВК, у рејону планине Паштрик у пролеће 1999- према властитиом признању, убијао је Србе у “борби”, и као рањенике (ратне заробљенике) да би им “скратио муке”. Истовремено истиче да је имао “осећај гађења” према Србима…

Др Крег Јуришевић: „Окренуо сам женину главу на страну, пажљиво сам ставио ћебе преко ње, уперио сам цев пиштоља у њену главу и повукао обарач… Сачекао сам неколико секунди и потом проверио њен пулс. Није га било. Ставио сам свој пиштољ назад у футролу и напустио…“ [Аустралијски лекар-хирург, резервни официр Аустралијске војске, у време извршења овог злочина (април-мај 1999) добровољни борац терористичке „Ослободилачке Војске Косова“ (ОВК)- Др Јуришевић описује како је на територији суверене Републике Југославије, хицем из пиштоља усмртио држављанку Србије, жену албанске националности. Он је тај злочин описао као „убиство из милосрђа“…Поред овог убиства Српске држављанке, др Јуришевић је у својој књизи „Крв на мојим рукама“ описао и више властитих убистава Српских рањеника- ратних заробљеника терористичке ОВК, паравојне формације, у чијем саставу се борио и он сам…Др Јуришевић је такође описао у својој књизи зверско убијање Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК у његовом присуству, коме не само да се није супротствио као лекар (на шта га обавезује Женевска конвенција), већ их је одобравао, јер су по његовим речима „Срби били болест“!]

—————————————

Женевска конвенција- „Прва“: Члан 12 и 15; „Друга“: Члан 12 и 18; Протокол 2; Члан 7-СТРИКТНО ЗАБРАЊУЈЕ ЕУТАНАЗИЈУ“

Специјална провизија Конвенције (2.21) прописује војну медицинску етику на ратишту:

– Прво, лекари не смеју да учествују у борбеним активностима;

– Друго, лекари морају да третирају све ратне рањенике на бази медицинског приоритета без обзира да ли су у питању непријатељи, коалиција, или цивили; и

– Треће, лекари су обавезни да се супротставе (говоре против) извршењу ратног злочина без обзира ко је починилац.

————————————–

Аустралијски закон о Еутаназији из 1997 (23)- „…док дозвољава за безнадежне случајеве да се престане са одржавањем живота (код пацијената у коми), строго забрањује намерно убијање пацијента!“ (У складу са овим прописима, аустралијски медицински журнал- из 2011; 194-6; 307-309; – је издао следеће тумачење: „Лекари који служе при аустралијској војсци потпадају под оба- Аустралијске војне прописе, и Аустралијским Статусним Уговором- што их чини кривично одговорним за злочине почињене над страним држављанима у другим земљама. Аустралијска активна и резервна војна лица која учествују у ратним активностима у тим земљама могу и по законима тих земаља да буду подједнако кривично одговорни за своја дела!“)

—————————————-

Кривични закон СР Југославије (који је био на снази у време извршења кривичног дела убиства од стране др Јуришевића), Члан 136, Стр. И.К.З., за кривично дело „еутаназије“ (коју изједњачава са убиством) је предвидео казну од 5 до 15 година робије. (Кривични закон Републике Србије, који је тренутно у примени, за ово исто кривично дело предвиђа казну затвора од 6 месеци до пет година).

——————————————————–

2. ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА „ФАСАДЕ“ НЕВИНОГ ПЛЕЈБОЈА!?

Крег Јуришевић је рођен у Аделаиди, у Јужној Аустрајилији 1965, од оца аустралијанца (енглеза, о коме нерадо прича) и мајке „словеначко-хрватског“ порекла. О родитељима нема пуно података, али чињеница да о свом оцу уопште не говори, упућује на то да је одрастао у „дисфункционалној породици“ разведених родитеља (брат и сестра, о којима такође не говори су задржали очево презиме- “McLachlan”), одгајан од стране мајке, по професији психијатријске болничарке. Тренутно живи и ради у Аделаиди. Запошљен је као лекар, хирург у Аделаида Краљевској болници, хонорарно предаје на аделаидском универзитету, члан је Међународног комитета за хуманитарно право и аустралијског Црвеног крста. Тренутно води велику кампању за легализацију еутаназије (касније ћемо видети и зашто?). Ожењен је, има три сина. Супруга Дона је такође „медицински специјалиста“…

Ипак један детаљ из његове породичне биографије се изгледа уклапа у његов покушај стварања имиџа „хуманитарца и борца за правду“, и он га радо користи- а то је прича о његовом деди Францу Јуришевићу, наводном великом „антифашисти“ у време Другог светског рата. Тај детаљ, др Јуришевић радо истиче, и посебно га описује у својој књизи „Крв на мојим рукама“.

Наравно, овај човек (Крег Јуришевић), иако изузетног образовања и интелигенције, и привлачне спољашности, је у суштини један ратни злочинац, и убица- криминалац, и самим тим предодређен да буде и патолошки лажов. Ја управо верујем да др Јуришевић то и јесте…

Као што сам већ напоменуо, др Јуришевић је у својој књизи, као и током више интервјуа истакао како је био инспирисан херојским делом свога деде Франца, наглашавајућу његово „словеначко порекло“. По његовим речима тај утицај његовог деде (односно приче о „деди хероју“, која је у његовом уму попримила митолошке размере)- је по његовим речима утицала да се код њега развије „мржња за неправду“. Иначе он реч „мржња“ користи и у свом опису распада Југославије, за који очигледно не криви своје „словеначко-хрватске“ претке, већ „неке друге“!?

Његова прича има „видљиве“ празнине, односно он свесно прикрива неке чињенице. Попут ове горње- „Ко је крив за распад Југославије?“- који је по његовим речима у њему развио МРЖЊУ(према коме?).

Такође он упорно наглашава своје „словеначко порекло“- иако хрватски етимолози (из удружења „Име хрватско“) доказују, да је презиме Јуришевић хрватско и да води порекло из околине Умага у Истри. Они дозвољавају да су неки Јуришевићи у протеклих пар векова мигрирали у Копар (данашња Словенија), као и да су се неки под разним , углавном политичким утицајима изјашњавали као италијани, или словенци- али истовремено поткрепљују обимном документацијом да су Јуришевићи (који данас живе у четири хрватске жупаније, 17 општина и 29 насеља у Хрватској- регистровано је око 200 особа са тим презименом) чисти етнички Хрвати.

Овај горњи податак је битан, јер по мени др Јуришевић, иначе образован и веома информисан човек, свесно прикрива своје хрватско порекло. Тим пре што је у више јавних наступа и у својој књизи показао отворени анимозитет и мржњу (описијући тај свој став као „мржњу и осећај гађења“) према Србима- које је потом по властитом признању убијао, и то у двострукој улози: као борац терористичке ОВК, и као „лекар“ да би им наводно „скратио муке“! Наиме др Јуришевић зна веома добро да генерални однос Хрвата према Србима може комотно да се дефинише његовом „омиљеном“ речју МРЖЊА, коју он често користи да би дефинисао свој став према новијим историјским збивањима у бившој Југославији (или прецизније речено- према Србима). По мени, његово резоновање јесте- да прикривањем свог стварног етничког порекла, и стављајући у први план више „неутрално“ словеначко- прикрива стварне мотиве иза својих монструозних злочиначких аката на територији Србије и Албаније, у време косовског „конфликта“ из 1999…

Други детаљ који је др Јуришевић покушао да иницијално прикрије у својим интервјуима за аустралијске и новозеландске медије јесте чињеница да је његов деда по мајци Франц, кога је он глорификовао као великог антинацисту и који је због те „своје борбе“ послат у нацистички концентрациони логор- управо био осуђен на дугогодишњу робију од стране послератних Југословенских власти због „колаборације са нацистима“.

Када је тај податак угледао светлост дана у аустралијској штампи- др Јуришевић (који је ту чињеницу покушао претходно да прикрије) је то накнадно објашњавао тиме да је његов деда Франц био „велики борац“ против корупције, и да је због тога био осуђен од комунистичких власти.

Ипак овде је тешко објаснити чињеницу, како се то његов деда вратио жив из нацистичких логора смрти Дахау и Матхаузен? Једино логично објашњење јесте да је деда устину био наци- колаборатор“- како друкчије објаснити не само његов повратак из логора смрти, већ и чињеницу да је од стране нациста деда Франц био „прекомандован“ из једног логора смрти у други, и преживео оба?).

Наравно тај детаљ (који је он сам описао у свом интервјуу новинару Флори Бруки, у „Флорипресу“, у марту 2012) се није уклапао у Јуришићев покушај изградње перфектног породичног имиџа, па је покушао да заташка чињеницу да је његов „херојски деда“ суђен после рата као „наци-колаборатор“…

У прилог овој мојој теорији да је др Јуришевић, поред тога што је ратни злочинац и криминалац (убица), и патолошки лажов, иду и тврдње неких његових албанских сабораца. Наиме, у јулу 2012, амерички „Либертас“ је објавио чланак под називом „Хроника самопромоције интилигентног лажова Крега Јуришевића“, писан од стране Уке Лушија– у време „косовског конфликта“ 1999, потпарола Атлантског батаљона, у саставу терористичке ОВК.

Луши описује др Јуришевића као веома лош морални карактер, поткрепљујући то чињеницом да је Јуришевић 1999 потпуно безосећајно напустио супругу пред порођајем и оставио је саму са петогодишњим сином, и упутио се на „косовско ратиште“, да би тамо „стварао“ материјал за своју будућу књигу, покушавајући да изгради имиџ плејбоја-хероја, који одлази у рат да би „спашавао“ тамо неке жртве (наводно „ужасног српског терора“)…

Ука Луши не штеди речи да опише лош морални карактер др Јуришевића, кога назива између осталог и кукавицом, и за кога каже да је био веома лош за морал, већ морално срозаних ОВК бораца. Луши каже да се пред албанским саборцима др Јуришевић у време напада Југословенске војске у рејону планине Паштрик тресао од страха, и ширио панику међу припадницима Атлантског батаљона. Уосталом, такав опис карактера се перфектно уклапа у профил једног кукавичког убице, типа Јуришевића, који је изгледа једино имао храбрости да убија беспомоћне и рањене Српске заробљенике- као и да „навија“ када су албански терористи убијали пред њим Српске ратне заробљенике.

Интересантан је детаљ који смо сазнали из нашег извора из „Јуришићевог окружења“, а то је да су му албански саборци у време боравка на планини Паштрик дали надимак НАЦИ. Сам др Јуришевић нигде у својим интервјуима или књизи нигде не спомиње тај надимак.

Интересантно би било сазнати који су то били стварни мотиви да га чак и окорели терористи називају „Нацијем“!? Према истим изворима, др Јуришевић је изазвао гнушање и код својих албанских сабораца, када их је наговарао да у рејону планине Паштрик, „борце“ који су подлегли ранама у борбама са Војском Југославије, уместо да достојно сахрањују, једноставно баце у провалију!? Још ако имамо у виду да је таква иницијатива долазила од стране једног „лекара“, онда то све само допуњује горњу слику- веома лошег моралног карактера др Јуришевића.

Такође смо сазнали из наших извора, да је др Јуришевић био активни члан војних формација НАТО снага (самим својим статусом резервног официра аустралијске војске) и да је наводно боравио у оквиру НАТО снага на босанском ратишту, у рејону Сарајева- податак који он нигде званично не спомиње(у његовој биографији је такође забележно да је “службовао” у Афганистану, Источном Тимору, Гази…)!?

Уосталом, како ћемо то документовати овде у детаљима касније, према властитом признању др Јуришевића (у његовој књизи) он је у мају 1999 наводио ваздушне нападе на положаје Југословенске војске на Кошари, и у ширем рејону планине Паштрик- том приликом је убијен и рањен неутврђен број цивила и припадника ВЈ(према хвалисању самог Јуришевића за аустралијске новине, у том нападу је убијено око 600 људи, где он „комотно“ дозвољава могућност, да је међу њима било и цивила?).

Др Јуришевић је тада деловао као НАТО „локатор циљева“ за америчку авијацију. За такву комплексну улогу сателитског навођења авионских ваздушних удара, потребан је не само тренинг, већ и искуство (храброст- коју по горњим сведочанствима др Јуришевић очигледно није имао- за тако нешто није ни потребна, јер се то све „ради“ са безбедне даљине).

Очигледно је да др Јуришевић неке детаље своје биографије комотно прећуткује, док друге или глорификује, или искривљује. Али исто тако је очигледно да др Јуришевић није оно за шта се сам приказује. Не само да није „борац за правду“ по угледу на нацистичког слугу, свог деду Франца, већ није ни оно за шта се приказује у својој „професионалној“ средини…

Поред тога што су његову јавно публиковану праксу „убиства из милосрђа“ на ратишу, јавно осудили многи светски и аустралијски медицински и етички стручњаци- попут његове колегинице Сузан Њухаус, професора хирургије на аделаидском универзитету, која је његове поступке назвала „деловањем изван медицинских и етичких оквира“. Или изјава председника Аустралијског медицинског удружења Едрјуа Пескиа, који је (зло)чињење др Јуришевића назвао као нешто „супротстављено његовој професионалној улози“, истакавши да др Јуришевић није смео да буде истовремено “у улози лекара и војника“!?

Такође смо сазнали да је др Јуришевић у 2007 био предмет тужбе од стране двојице својих колега Јана Роса и Џона Најта, који су отворено пред аустралијском лекарском комором оспорили његову стручност и етичност, о чему је писао лист „Аустралијанац“ у јулу 2007 године…

Очигледно је да је имиџ- хуманитарца, борца за правду, филантропа и „неприкосновеног“ медицинског стручњака- који је др Јуришевић покушао да створи у јавности, на веома климавим ногама. У следећим наставцима бацићемо више светла на његову контраверзну и проблематичну криминалну личност…

————————————————————————————–

3. ЗА ДР ЈУРИШЕВИЋА (ВЛАСТИТО) УБИЈАЊЕ СРБА ЈЕ БИЛА „ПРЕВЕНТИВНА МЕДИЦИНА“…

У овом делу је кључно разумевање стварног карактера др Јуришевића. Пратећи његове „активности“ у последњих неколико година, приметио сам да је доживљавао одређене „менталне трансформације“, нарочито у својим покушајима јавног презентовања (углавном правдања) својих „атроцијских мотива“, и својих (злочиначких) аката у време илегалне НАТО-Албанске агресије на СР Југославију 1999.

О чему се овде ради? Др Јуришевић је своје мотиве за одлазак и активно учешће у овом илегалном конфликту, углавном наводио хуманитарне побуде, филантропију, лекарску бригу за унесрећене и слично….

Нарочито у својим бројним интервјуима Западним медијима, и свакако у својој књизи „Крв на мојим рукама“– иза које се наравно крије и материјални мотив (своју књигу, коју је издао 2010, продаје за неких 40 долара по примерку)…

…Али из свих његових јавних наступа (укључујући и безбројне „егзибиционистичке и често отворено агресивне“, и потенцијално „криминалне“- наступе на разним интернет форумима, Фејсбуку, Твитеру, и другим социјалним мрежама)- избија нарцизам, жеља за самопромоцијом (у форми „универзалног борца за правду“), и често нескривена мржња према Српском народу.

Наравно, све ово горе наведено може да се поткрепи доста уверљивим доказима, које нам својом „несмотреношћу“ врло често обезбеђује и сам др Јуришевић…

——————————————-

У тексту под насловом „Крег Јуришевић: Гажење норми“, новинарка Шерон Вергис („Аустралијанац”, мај 2008) управо описује стварне мотиве Јуришевићевог учешћа у илегалном рату против СР Југославије, на страни терористичке ОВК и НАТО окупатора.

Описујући га као „ратног хирурга“, страственог стрелца(ловца) и припадника Аустралијске резервне војске- Шерон наглашава да је одмах по доласку у Албанију др Јуришевић напустио свој неутрални лекарски статус (поднео оставку на функцију лекара-координатора са “International Medical Corps”), и изабрао једну зараћену „страну“.

Активно се укључио у конфликт, у почетку као војни инструктор, а потом по њеним речима: „…иде у патроле, и убија Србе у ватреном окршају… при крају изгубљен и полу-луд шпијунира Српске трупе, сарађује са Специјалним америчким снагама…“

…Она описује веома сликовито „осећања“ која је др Јуришевић имао према Србима(њене речи): „Његов неутрални медицински статус (подразумеван за једног лекара) је био поремећен одмах у почетку са његовим изузетним осећајем гађења и све већом жељом за освету над Србима…“

Она наглашава како је сам Јуришевић признао да „није пацифиста у срцу“(веома необичан „осећај“ за једног лекара и хуманитарца), и да свака неправда изазива велики бес у њему. По новинарки Вергис (њене речи): „Веома је забрињавајуће чути једног медицинског стручњака да говори на тај начин о убијању…, доктор који убија грубо крши сваку нашу цивилизацијску норму коју подржавамо, и с правом очекујемо од стране медицинског особља!“

Шерон Вергис потом описује како је др Јуришевић на ироничан начин решио своју моралну дилему између улоге (њене речи) „лекара и убице“. Шерон каже да је др Јуришевић своју улогу убице једноставно дефинисао новим еуфемизмом „Превентивна медицина“ (убијање Срба!?).

Прави криминални карактер др Јуришевића и његово учешће у ратним злочинима ОВК (посебно са аспекта Женевске конвенције, које сам детаљно образложио у првом делу овог фељтона) одсликава се и у Јуришевићевом одобравању зверског убијања Српских ратних заробљеника у његовом присуству, које је новинарка Вергис описала следећим речима: „Он говори како није желео да интервенише и спречи убијање заробљеног Српског војника“, др Јуришевић је своје мотиве да не интервенише у том случају(на шта га је обавезивала Женевска конвенција и Хипократова заклетва) описао овако: „Он (Србин) је био права болест, уистину…“ Шерон Вергис је питала др Јуришевића да опише како је први пут убио Српског војника- он је одговорио „да је то била само-одбрана“!?

И сада, након свих ових детаља (а у следећим прилозима ћу изнети нове и много више инкриминишуће детаље злочиначког деловања овог наводног „хуманитарца“)- Да неко не би случајно поверовао речима др Јуришевића да је његов акт „еутаназије“ пуцањем у главу заробљених Српских рањеника, био мотивисан чисто хуманитарним и медицинским разлозима (како он то сам описујеу својој књизи „Крв на мојим рукама“, странице 297- 300)!?

Да ови његови наводи нису само хвалисање једног „адолесцентног авантуристе“, већ пре свега добро документовани наводи једног психопате који очигледно ужива у улози „Доктора- Бога“ [који одлучује о животу и смрти оних који су у његовој (не)милости] потврђује и издавач његове књиге Кетрин Луиз, која каже „да гарантује за његово сведочанство као истинито, и које је интензивно истражено и потврђено из разних извора…“, у закључку чланка овде наглашава новинарка Шерон Вергис…

———————————————

На крају, индиректну потврду за све ове горње наводе, а посебно „само-инкриминишући“ аргумент који потврђује његов у најмању руку, неморални карактер, нам је пре два дана на нашу редакцијску пошту упутио сам др Крег Јуришевић, у форми „лажног имејла“:

Ова порука је послата као коментар на наш други део фељтона о др Јуришевићу, и преведена на Српски, документује изузетну мржњу према Српској нацији, и има индиректан претећи карактер:

„Ви људи сте смешни. Гомила уврнутих националистичких идиота! Нама на Западу сте смешни, ПАЗИТЕ ШТА РАДИТЕ, МОГЛИ БИ ПОНОВО ДА ВАС БОМБАРДУЈЕМО.“

Ја сам иницијално ову поруку схватио као део редовне „анти-редакцијске“ кампање са којом се повремено срећемо на Фејсбук Репортеру, али пошто сам се већ сретао са коментарима које др Јуришевић остављао на разним форумима, и социјалним мрежама, стил писања ми се на други поглед учинио „препознатљив“- те сам одлучио да установим („веб трасирањем“) ко је стварни пошиљалац.

Моја претрага је установила да се стварни пошиљалац (готово извесно др Јуришевић) послужио туђим „имејлом“, дакле, лажно се представио, у овом случају користио се идентитеом једног канадског студента из Отаве. Даља претрага стварне дестинације, провером ИП адресе пошиљаоца (која је иначе интернет „днк“ сваког имејла) је установила да је ова претећа порука у ствари послата из Аделаиде у Аустралији (за то сам добио прецизну локацију ИП репетитора „Coordinates: -34°55’60″S 138°35’60″E“ ). Додатним истраживањем сам такође установио да се тај ИП репетитор налази на 4км удаљености од радног места др Јуришевића у „Краљевској боници“ у Аделаиди, и на 8 км удаљености приватне резиденције Јуришевић (која је једина са тим презименом у телефонском именику Аделаиде).

Узимајућу у обзир да се обе ове адресе Јуришевића налазе у ужем радијусу (радијуси деловања тих репетитора досежу радиу и преко 20км) ИП репетитора са кога нам је стигла ова претећа електронска пошта, можемо са готово стопроцентном сигурношћу да установимо да је пошиљалац ове увредљиве и претеће поруке- др Крег Јуришевић лично!

Овде је интересантна коинциденција, да нам је јуче- 17 новембра 2012, са идентичне локације, овај пут под различитим лажним надимком- стигла реакција веома сличног (анти-српског) карактера, поводом вести да Аустралија испоручује Хрватској наводног ратног злочинца, аустралијског држављанина Српског порекла, Драгана Васиљковића. Дакле (готов сигурно) др Јуришевић је послао поруку следећег садржаја редакцији СРБског ФБРепортера: “Another war criminal bites the dust” (Још један ратни злочинац завршава у прашини). Мислим да је сваки коментар оваквом примитивизму и отвореном анти-српском анимозитету, изражен у две горе наведене анонимне поруке (које то више нису- захваљујући прецизној ИП локацији) сувишан. Нарочито ако долази из уста једног наводно хуманитарца, лекара, и чак резервног официра Аустралијске армије!?

————————————–

…У наредним наставцима ћемо овде презентовати и до сада јавности мало познате детаље везане за учешће др Јуришевића у илегалном конфликту из 1999- укључујући наводе о његовом учешћу у ликвидацији младих војника ВЈ у рејону Кошаре 19 маја 1999, као и његово присуство у више концентрационих логора ОВК (у Кукешу, Кахану, Паштрику, Хелшану…) , у време када су у њих већ допремани први киднаповани Срби, али и други заробљеници терористичке ОВК- у чијем саставу се, са оружјем у руци, борио др Јуришевић!

4. КУКЕШ- ДР ЈУРИШЕВИЋ СВЕДОЧИ О САХРАЊИВАЊУ „ДРУГИХ“ У МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, ЗАЈЕДНО СА КОСОВСКИМ ИЗБЕГЛИЦАМА- КО СУ БИЛИ ТИ „ДРУГИ“!?

Према информацијама из више извора, Крег Јуришевић је боравио на Албанско-Југословенском ратишту у периоду између 27. априла и 15. јуна 1999. Према неким албанским изворима (ОВК) он се у Албанији појавио 27. марта, а не 27. априла, како је навео у својој аутобиографској књизи „Крв на мојим рукама“?

У сваком случају, он борави у овој зони у време најжешћих окршаја на ратишту – где добровољно учествује у борби на страни терористичке ОВК (према властитом признању: у више улога: НАТО извиђача и „локатора циљева“ у оквиру Америчких специјалних снага, борца терористичке ОВК, и војног лекара за потребе ОВК) против Војске Југославије.

И као што ћемо касније документовати у овом фељтону- он такође борави и на више кључих локација везаних за истрагу о киднапованим Србима и „трговину органима“- у североисточној Албанији, и Кахану, и у пределу северозападног Косова и Метохије (односно на територији државе Србије).

Ове локације (Кукеш, Кахан, Хелшан и Паштрик- преко којег су ишле све пешачке руте за транспорт киднапованих Срба) се спомињу као кључне за истрагу о „трговини органима:

– И у извештају Д. Мартија Савету Европе 2010. године.

– Као и у заташканом Унмик извештају под ознаком „CKX103“ из 2003. године.

Према властитим наводима др Јуришевића (западним медијима, и у својој књизи), на обе те локације он је био очевидац извршења тешких злочина, криминалних радњи и разних других аномалија од стране припадника ОВК и Албанских органа…

——————————————————-

Према званичној биографији др Јуришевића- он је формални војни тренинг стекао тек неколико година након повратка са косовског ратишта, и то у оквиру Аустралијске резервне војске (да би потом служио као аустралијски војни хирург у Источном Тимору 2006. и у Афганистану 2008. године).

Међутим, неки извори које сам пронашао на разним интернет „војним форумима“ (на којима др Јуришевић „радо“ учествује- што покушавајући да уновчи своје „ратовање“ продајом књиге, што из „его-центричних“ побуда да себе прикаже као „хероја и борца за правду“ по узора на деду Франца?) тврде да је др Јуришевић војно трениран од стране Израелске армије, у оквиру које је добровољно служио као „војни парамедик“- током 1992. и 1993., у време „Интифаде“ у Палестини и Гази.

Суочен са могућношћу кривичног гоњења због свог „злочињења“ на „косовском ратишту“, др Јуришевић од недавно покушава да заташка и гурне у други план своју „ратничку“ прошлост (коју је доскора „глорификовао“), и у први план истакне своју „лекарску улогу“ у горњем (инкриминисаном) периоду.

Ипак, ако анализирамо сведочанства његових ОВК „сабораца“, као и оних „других сабораца“- војних плаћеника (познатијих као „пси рата“), које он сам прећуткује- приметићемо да код свих њих његова улога „медицинара“ пада у други план, и већина њих га првенствено описује као авантуристу и војног плаћеника [“doc turned mercenary”(лекар- плаћени убица)- по речима једног припадника француске Легије странаца- изречено на форуму Легије странаца, линк приложен у оквиру „референци“]…

—————————————————–

Др Јуришевић стиже 27. априла 1999. у Кукеш, у оквиру (и о трошку) једне хуманитарне лекарске организације из Калифорније (International Medical Corps). Тамо добија улогу лекара-координатора у локалној (избегличкој) болници, на чијем челу је био Албански доктор Бајрам Цена. Према властитом сведочењу, ту се одмах „повезује“ са једним командантом ОВК, такође лекарем по струци.

Он не наводи име тог ОВК команданта, али према извештају Дика Мартија у то време у Кукешу је често боравио др Шаип Муја (лекар), блиски Тачијев сарадник и водећи ОВК командант (ОВК координатор за Северну Албанију), који је између осталог био „задужен“ и за логоре у којима су били заточени отети Срби, којима су потом насилно вађени органи.

Унмиков извештај CKX103 документује да први отети Срби, али и „други“ који су пали у немилост ОВК, допремани у овај део Албаније још од почетка 1999. (према неким изворима и раније). Ако узмемо у обзир да једна тако сложена операција, као што је организована отмица, транспорт, заточеништво и и сабсеквентна медицинска „црна трансплантологија“ захтевала једну дужу временску припрему и компликовану логистику- онда постаје јасно да је др Јуришевић боравећи у више стратешких ОВК кампова (Кукеш, Хелшан, Кахан и Паштрик), који су истовремено били заточенички логори за киднаповане не-албанце. Др Јуришевић је онда у најмању руку био сведок (ако не и учесник) у једном од најмонструознијих злочина у модерној људској историји…

Сам др Јуришевић описије тешку корупцију у Кукешкој болници, где су, према његовим речима, он и канадаски лекар Гордон, били сведоци уцењивања косовских избеглица од стране Албанског медицинског особља, и тврде да су, сви они који нису имали новце (најмање 200 марака) да подмите Албанске докторе, умирали у великом броју услед лекарске небриге!?

————————————————–

Он даље наводи да су косовски избеглице (албанци) који су дакле масовно умирали услед намерног лекарског ускраћивања помоћи, бацани у масовне гробнице заједно са ДРУГИМА (ово су наводи у његовој књизи „Крв на мојим рукама“, четврта глава, страница 53).

Ова реч „другима“ је по мени кључна, пошто др Јуришевић не наводи прецизније о којим „другима“ се овде ради. Ако су косовски избеглице (албанци) који су подлегли ранама или од болести (или који су, као што видимо овде, практично ликвидирани намерном лекарском „небригом“, и то од стране своје „Албанске браће“) сахрањивани у „масовне гробнице“, онда је сувишно да се то додатно појашњава додатним прилогом „други“, осим ако у те „друге“ не убраја отете Србе, „друге“ не-албанце, или „друге обичне албанце“- који су пали у немилост терористичке ОВК.

Ја имам веома добрих разлога за овакву сумњу и то ћу образложити у наредним пасусима…

———————————————————————

Из строго цензурисаног Унмик извештаја CKX103 (скоро пола садржаја је цензурисано- прецртано црним маркером), и Специјалног извештаја СЕ, од стране Д. Мартија, можемо да сазнамо да су у периоду, и на локацијама, на којима је боравио др Јуришевић, већ стизале први „контигенти“ киднапованих не-албанаца (углавном Срба), као и да су се тамо одиграле и њихове прве ликвидације!

И то пре свега у главном ОВК логору у Кукешу (озлоглашеној „металној фабрици“) и у Кахану и Хелшану, који су били и једни од главних „иследничких“ центара терористичке ОВК. Сам др Јуришевић описује у својој књизи да је тамо лично присуствовао ликвидацијама заробљених Срба (које је по властитом признању он сам одобравао!).

Дик Марти је (то илуструје у детаљима, у свом извештају) конкретно „ухватио у лажи“ Албанску владу- која је својевремено званично негирала постојање било каквих заточеничких логора, транспорт, и заточеништво киднапованих особа, а нарочито њихову физичку ликвидацију (и сабсеквентну црну трансплантологију) на територији Албаније.

Дик Марти је то документовао на случају киднапованог косовског албанца (католика) Антона Бисакуа, који је још током маја 1999. допремљен у логор Кукеш, где је био зверски мучен, ликвидиран 4. јуна 1999., и потом бачен у заједничку гробницу на локалном гробљу у Кукешу.

Да ли је др Јуришевић под „другима“ мислио на киднаповане несрећнике попут А. Бисакуа? У сваком случају сматрам да би др Јуришевић и по овом питању требао да буде предмет једног озбиљне судске истраге, бар у својству материјалног сведока „трговине органима“.

Иначе у овом горе наведеном конректном случају- Унмикови иследници су извршили ексхумацију више лешева из заједничке гробнице на локалном гробљу у Кукешу, пронашли тело Антона Бисакуа, и ДНК анализом непобитно установили његов идентитет…

————————————————————-

Сматрам да би др Јуришевић, у таквој улози „материјалног сведока“, морао да образложи у детаљима карактер своје везе са мистериозним „ОВК командантом- доктором“-Јер по мени присуство било ког „водећег“ припадника ОВК, а нарочито лекара, на локацијама озлоглашених „конц-логора“ за Србе- којих је управо и било највише на потезу Кукеш- Бурел- Паштрик- би требало да буде од посебног значаја за истрагу о „трговини органима“.

Ми знамо из Унмиковог извештаја и Мартијевог реферата, да је на том потезу, и у време, када је тамо био присутан др Јуришевић документовано присуство више лекара, у тим ОВК „конц-логорима“ за Србе…

Извештај CKX103 идентификује поред др Шаипа Мује (који је у то време био водећи ОВК координатор у северној Албанији) и извесног, др Ћамила (албанца), др Адмира (албанца), лекара албанца из Суве Реке, најмање два лекара арапског порекла, и као једног од кључних ОВК оперативаца у организацији „трговине органа“ извесног турчина Махмута- који је био главна веза са Анкаром (и вероватно озлоглашеним др Сонмезом, имплицираним у недавној приштинској афери “трговине органима”)….

Из Унмиковог извештаја је очигледно да су сви ови лекари, мање више, потпуно идентификовани, али из неких разлога, њихов идентитет никада није обелодањен…

———————————————————————

Након свега пар дана боравка у Кукешу, где се по властитом исказу сукобио са директором болнице др Цаном, наводно због корупције (чији је сведок наводно био)- др Јуришевић, по „наговору“ мистериозног „ОВК команданта- лекара“, напушта рад и функцију координатора у хуманитарној организацији, и добровољно приступа терористичкој ОВК, и заједно са другим страним плаћеницима се придружује такозваном „Атлантском батаљону“ (који је био састављен углавном од албанских имиграната из Западних земаља).

Потом се упућује у рејон планине Паштрик…

5. ПАШТРИК-КОШАРА: ПОЉА СМРТИ ДР ЈУРИШЕВИЋА…

Шерон Вергис (новинар) о др Јуришевићу: „„Он иде у патроле и убија Србе у борби… При крају (мисије) „слуђен“, улази у састав Америчких специјалних снага и извиђа Српске положаје, потом извештава америчку команду. Његове информацију наводе НАТО бомбе на циљеве и убијају око 400 Срба… Присуствује бруталној ликвидацији заробљених Срба од стране ОВК, и одобрава их… Србе назива „болешћу“… Каже да је првог Србина убио у „самоодбрани…““

Др Јуришевић (који ових дана води интензивну кампању у Аустралији за легализацију еутаназије, која у Аустралији али и у већини цивилизованих земаља представља кривично дело) описује у својој књизи властито искуство у убијању рањених и беспомоћних (односно како он сам каже- „лакоћу убијања“), који су били поверени његовој „лекарској бризи“: „То и није било тако тешко, како би већина људи мислила. Да то нисам урадио ватреним оружјем, за оне које сам убио, то би била обична „еутаназија. Али зато што то нисам радио морфином, већ пиштољем, људи кажу да је то страшно…“

Овај горњи (скраћени) опис ратних и хуманитарних злодела, који је сам др Јуришевић обезбедио у бројним интервјуима Западним и Албанским медијима, интернет форумима, и обелоданио у својој књизи „Крв на мојим рукама“- је нешто што би др Јуришевић ових дана најрадије „гурнуо под тепих“.

Након публиковања своје књиге „Крв на мојим рукама“, и консеквентним претњама- што легалним акцијама и истрагама званичних органа, што директним претњама од стране Српских грађана који су изгубили своје најмилије у косовском рату 1999, током кога се др Јуришевић отворено борио као члан терористичке ОВК- Др Јуришевић би сада најрадије да прикрије од јавности тај прљави део своје личне биографије, и да у први план истакне своју „хуманитарну-лекарску“ мисију у конфликту.

Али као што ћемо видети у следећим поглављима, све је више доказа да др Јуришевић није био никакав хуманитарац, већ један обичан авантуриста, крвожедни убица, и албански плаћеник. Уосталом поред његове болесне жеље да се јавно окити „ратним трофејима“ и о томе често „баљезга“ на разним интернет форумима- о његовим злоделима сведоче и његови дојучерашњи терористички саборци…

——————————————

У Мају 1999 др Јуришевић напушта рад у међународној хуманитарној организацији у Кукешу и одлази на фронт да се бори против Српских снага у оквиру терористичке ОВК- наводно због претњи након откривања корупције у болници, али тај аргумент не држи воду, бар не према тврдњи потпарола „Атлантског батаљона“ ОВК, Уке Лушија, који је ту „дилему“ објаснио логичним питањем „Ако се није осећао безбедан у Кукешу, зашто није онда сео у авион и вратио се у Аустралију?“.

Др Јуришевић одлази на фронт у друштву и организацији мистериозног команданта ОВК, извесног доктора, кога је упознао у кукешкој болници. У претходним наставцима сам документовао присуство више албанских и страних доктора на североистоку Албаније, у периоду непосредно пре, и у току Косовског конфликта. Један од водећих ОВК команданата и координатор за Албанију је био др Шаип Муја, за кога сам и иницијално посумњао да је он био тај који је „врбовао“ и одвео на фронт „плаћеника“ др Јуришевића.

Ипак, анализирајући изјаве ОВК сабораца др Јуришевића и неких албанских медија, сазнајемо да је др Јуришевић стигао у ОВК логор Хелшан у пратњи ОВК команданта под именом Хосни Хоџа. Да ли је Хоџа тај исти мистериозни доктор кога је др Јуришевић срео у Кукешу, или је један од многобројних доктора (под претпоставком да је и он лекар?), који су боравили на потезу Паштрик, Кукеш, Бурел у припреми за „злочин столећа“- насилну крађу људских органа из тела живих или полуживих Српских заробљеника!?

Верујем да би др Јуришевић о томе могао штошта да каже. Уосталом и он је један од „тих лекара“, који су напустили незбринуте пацијенте у избегличкој болници у Кукешу, и посветили се „раду“ у оквиру терористичке ОВК!?

Као што сам већ напоменуо, др Јуришевић је сам себе најбоље инкриминисао у бројним интервјуима разним медијима. Свакако један од најдетаљнијих описа „ратничке прошлости“ др Јуришевића у време Косовског конфликта, он је дао албанском магазину „Експрес“, новинару Флори Бруки. Тај извештај сам пронашао публикован у марту ове године на www. ukalbanians.net (дакле интернет гласилу албанске емиграције у Великој Британији).

Он у изјави новинару Бруки наводи, да не само што се придружио са оружјем у руци терористичкој ОВК, него и да је, након што се уверио у расуло, кукавичлук и недостатак тренинга међу албанским борцима, преузео иницијативу и организовао њихов тренинг у најмање три ОВК логора у ратној зони. Брука цитира речи др Јуришевића: „Тренирао сам војнике у Хелшану, потом Кахану, а касније и на Паштрику.“

Током интервјуа др Јуришевић наставља опис својих „лекарских активности“ унутар територије Србије: „Био сам део патрола иза Српских линија. Учествовао сам у патролама у северо-источом делу Косова. Са једном патролом сам се пробио до места Кушнин, 4 км иза Српских линија“.

Он овде наводи да су том приликом три добровољца ОВК из Немачке погинули у борби, и да су касније двојица страдали од нагазних мина. Један од његових бивших “сабораца” се присећа да је др Јуришевић учествовао у најмање пет патрола иза Српских линија…

Др Јуришевић затим описује своје претходно војно искуство: „„Веома сам искусан “ловац” из Аустралије, али сам такође годину дана био у саставу израелске војске у оквиру „Медевак“ тима„“.

Његову војну „експертизу“ из Израела потврђују и најмање три учесника са „Форума Легије странаца“, где др Јуришевић воли да гостује- што из разлога хвалисања својим ратним искуством са Косова, што из разлога продаје своје књиге (у референцама се налази линк на садржај те оригиналне дискусије).

Као што видимо из ове оригиналне дискусије, најмање три учесника овог форума оптужују др Јуришевића не само као плаћеника који је ратовао у оквиру ОВК, већ га један и отворено назива терористом. Следи превод тог дела дискусије:

Scouser: „Интересантно је сазнати како је један аустралијски хирург, који је обучаван у ратничким вештинама од стране Израелске армије, завршио као војник албанске ОВК…“

DadoX: „Доктор-авантуриста који се борио заједно са терористима је боравио на Косову и Метохији 1999.“

RMD: „Било би добро сазнати како се тај израелско-војно тренирани лекар, касније борац ОВК, одлучио да се прикључи резервном саставу Аустралијске војске, и какве је то све ефекте имало на њега?“

Овде сам посебно издвојио дискусију са овог форума Легије странаца, јер поред тога што га као плаћеника и терористу оптужују други „колеге плаћеници“, др Јуришевић овом приликом није могао да суздржи своју људску сујету и адолесцентну жељу за „самодоказивањем у друштву опасних момака“, тако да је сам обезбедио необориво сведочанство о правим разлозима свог приступања терористичкој ОВК и активном учешћу у убијању југословенских војника , Српских војника и цивила. “Његовом следећом изјавом падају у воду сви његови покушаји да себе прикаже као лекара-хуманитарца, и тврдња да је оружје „носио само за самодбрану!“ Уосталом ево копије оригиналне изјаве др Јуришевића са форума Легије странаца:

Craig Jurisevic: „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам РАДИО заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у ОПЕРАЦИЈАМА против Српских снага…“

Ове речи које је изрекао сам др Јуришевић најбоље сведоче о његовој правој улози у Косовском конфликту. Он једноставно више и не спомиње своју наводну хуманитарну лекарску мисију, и у први план ставља улогу страног војног плаћеника.

Поред припадника форума Легије странаца, ове наводе потврђује и више бивших сабораца др Јуришевића из редова терористичке ОВК. Један од њих, извесни Л. Соули доводи др Јуришевића у везу са терористичким нападом на теренско возило Војске Југославије у рејону Кошаре, и консеквентно убиство више припадника ВЈ.

Originally Posted by L.souli 07-10-2010: These are foreigners in the battle of Koshare. Those are french and british guys. I dont know what is their background, but can be some form of foreign legion and parachute regiments since they were sent to help the UCK. The guy in swiss camo pants is Craig Jurisevic-a surgeon from Australia…(http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290)

Овде бивши ОВК терориста Л. Соули описује видео снимак заседе возила ВЈ у рејону Кошаре 19 маја 1999, којом приликом је убијено више припадника ВЈ као и један „руски добровољац“ (према тврдњи ОВК).

Соули тврди да су већина терориста који су учествовали у овом мучком нападу на теренско возило ВЈ били страни плаћеници. Он овде посебно издваја име др Крега Јуришевића, кога и описује искључиво као једног од страних плаћеника.

Интересантно је да су након моје најаве ових детаља присуства др Јуришевића на инкриминисаној локацији Кошара у мају 1999, овај део дискусије и оригинални албански видео клип са „Јутјуба“ напрасно уклоњени. Ипак ја сам сачувао копију оригиналне дискусије, а видео снимак сам учитао на посебан диск… Ево превода на Српски- описа тог видеа:

Л. Соули, 7-10-2010: „Ово су страни плаћеници у битци за Кошаре. То су француски и енглески момци. Нисам сигуран за шта су тачно специјалисти, али претпостављам да су нека врста Легије странаца и припадници падобранске регименте, с обзиром да су послати овде да помогну ОВК. Тип у камуфлажним швајцарским панталонама је Крег Јуришевић, хирург из Аустралије…“

У наставку дискусије Соули доводи Јуришевића у везу са другим британским плаћеником Ендијем Финијем, са којим се др Јуришевић сликао више пута у рејону планине Паштрик.

Из свега овог је очигледно да је др Јуришевић у току свог „боравка“ на косовском ратишту био углавном у друштву страних плаћеника, и према властитом признању- добровољно се придружио Америчким специјалним снагама. Да би потом у улози америчког обавештајца наводио НАТО бомбардере на Српске циљеве. У претходно цитираном интервјуу „Аустралијанцу“, др Јуришевић „комотно“ прихвата одговорност за све жртве тих напада, дозвољавајући могућност да је приликом тих напада било и масовних цивилних жртви.

У претходним наставцима сам документовао неке од тих ваздушних удара НАТО снага по Српским положајима, за које постоје посредни докази да је у њиховом извршењу учествовао др Јуришевић. Ти напади су довели до губитка људских живота и тешких рањавања, како међу нашим војницима, тако и међу цивилима– Ево пар непосредних описа НАТО напада који су се одиграли у време боравка др Јуришевића на Косовском ратишту, где је према властитом признању „радио“ у улози НАТО „локатора“ Српских циљева. Следе изводи из интернет медија “Православни Срби” и Википедије:

Два стратегијска бомбардера Б-52, који носе по 49 тона убојитих средстава, 30. маја туку наше положаје у источном делу села Планеја у два налета. Око поднева два Б-52 су у исти мах изручили смртоносни терет на простор 300х300 метара. Зачула се ужасна детонација, као да је експлодирала атомска бомба. Бу,бу,бу,бу… ођекивало је док се тло померало. Село је збрисано. Подигао се димни стуб пречника 1,5 до 2 км. Од кућа су остале гомиле камења и цигли. Земља је спржена као у неком катастрофалном пожару. Борци који су били на суседним положајима кренули су у помоћ. Док су извлачили повређене стално је по њима дејствовала авијација. Повређена су два борца који су извлачили рањене. Било је изузетно тешко извући рањене и осакаћене испод рушевина. Требало их је ручно откопати уз стално дејство авијације. Рањени су пребацивани на гранама, шаторским крилима и вратима. Из рушевина су их извлачиле и жене – добровољци Слађана Миленковић, која је неколико дана погинула, и Марина Јелић. За то време, у два налета, јаке снаге терориста, њих 400-500, кренуле су у напад. Приликом напада авиона Б-52 погинуо је један борац а двадесет их је рањено.

——————————————

Новинар новозеландског „Хералда“, Шејн Гилкрист, у свом чланку из јула 2010 под насловом „Моралне дилеме у магловитом рату“, управо и потврђује наводе да је др Јуришевић непосредно учествовао у овом злочиначком бомбардовњу приликом ког је страдало најмање неколико десетина грађана тадашње СР Југославије: „Он (др Јуришевић) је чак мапирао позиције Српских снага, његово координате су наводиле НАТО ваздушне ударе за које верујемо да су убили око 600 људи, за које он (др Јуришевић) признаје да неки вероватно нису ни били војници.“

Др Јуришевић такав лични став о „моралности“ убијања других, па чак и невиних сам појаснио у својој књизи „Крв на мојим рукама“, користећи се цитатом из Басанијеве књиге „Венецијански трговац“: „Да би остварили велику правду- дозвољено је да учинимо и малу неправду.“(Surgeon at arms). Оваква тврдња др Јуришевића потпуно уклања сваку сумњу да се овде ради о веома неморалној особи, која је спремна да погази не само све моралне принципе, већ и Хипократову заклетву, коју је „потписао“ оног момента када је постао лекар!?

——————————————-

На крају овог дела мог фељтона, послужићу се цитатом из чланка Курира из августа 2010 под насловом „Аустралијски хирург убијао косовске Србе да би им помогао“, који је базиран на сведочанствима страних медија и аутобиографским белешкама др Јуришевића:

„Крег Јуришевић, хирург из Аделаиде, са оружјем у руци, борио се на Косову 1999… Детаљно је описао како је рањенике на Косову током 1999, убијао да би им, како тврди „прекратио муке“, наводећи да није убијао само Србе, него и рањене Албанце, којима је, како је навео, требало прекратити муке…“

6. ВРЕМЕ ПОЛАГАЊА РАЧУНА: „ДР ЗВЕР“ ПРИКРИВА ТРАГОВЕ…

У првом наставку овог фељтона смо указали на повреде кривичног закона СР Југославије, Републике Србије и Аустралијске државе, као и на грубе повреде Женевске конвенције (под свим тачкама које се односе на медицинско особље у ратним условима) – које је др Крег Јуришевић свесно починио у време „Косовског конфликта“ 1999.

Сва та кривична дела и тешке повреде Женевске конвенције др Јуришевић је починио у статусу добровољног борца терористичке „Ослободилачке војске Косова“, носећи сво време оружје и униформу те илегалне паравојне формације (која је до почетка Косовског конфликта 1998-1999, била класификована као терористичка организација од стране америчке демонстрације- да би у време када је донешена одлука о војној агресији НАТО савеза против СР Југославије, напрасно постала амерички савезник!?).

Поред ратних злочина које је починио са оружјем у руци против припадника Војске Југославије и Територијалне одбране Србије, као и обичних грађана државе Србије- др Јуришевић је такође описао у својој књизи (и многобројним интервјуима медијима)- свој „рад“ за Америчке специјалне снаге, за чије је потребе наводио НАТО бомбардере на „Српске циљеве“ на Косову.

Приликом тих напада је убијен већи број припадника ВЈ и ТО, и сравњено је више села у рејону Паштрика и Кошаре, где је такође убијен и осакаћен известан број цивила (др Јуришевић је описивао тај свој „рад“ у књизи „Крв на мојим рукама“ и у више интервјуја Западним медијима- на пример у свом интервјуу Новозеландском Хералду, од 3 јула 2010, остале примере можете да нађете у референцама на крају овог прилога).

У својој књизи „Крв на мојим рукама“(297-300) др Јуришевић је такође описао лично убијање више Српских ратних заробљеника, који су претходно (наводно) били тешко рањени у борби са члановима терористичке ОВК (терористима којима је припадао и др Јуришевић) и постоји велика вероватноћа да су неки од њих били рањени од стране др Јуришевића.

Др Јуришевић их је потом физички ликвидирао хицима у главу. Он та убиства назива „еутаназијом на бојном пољу“. Да ли ико нормалан може потом да прихвати објашњење др Јуришевића да је те исте људе (које је пре свега неколико тренутака сматрао „смртним непријатељима“) убијао из милосрђа, да би им (по његовом тумачењу) скратио муке- у складу са неком „његовом уврнутом лекарском етиком“!? На западу се то зове „кофликт интереса“ и аутоматски искључује сваку „непристрасност и етичност“, на које се упорно позива др Јуришевић…

У овим конкретним случајевима ради се о особама (жртвама) које је сам др Јуришевић сматрао непријатељима и против којих се према властитиом признању, борио са оружјем у руци. Истовремено он је у више прилика јавно изражавао „осећај гађења“ према Србима, називао их „болешћу“, и чак је сликовито описао у свој интервјују „Аустралијанцу“, 8 маја 2010- како није желео да спречи линчовање и убијање Српских ратних заробљеника од стране припадника ОВК у његовом присуству, јер су по њему Срби били „болест“!?

—————————————————————–

Сва (не)дела која је др Јуришевић починио у „име еутаназије“ у ванредним околностима и на бојном пољу, су супротна законима у већини Западних земаља и постоји више примера где су лекари, медицинско особље или војници који су убијали рањене ратне заробљенике и друге немоћне пацијенте под „надзором“ војног медицинског особља, због таквих кривичних дела били судски процесуирани. Ево неколико примера:

– Мајкл Кук (Биоетика бојног поља– http://www.mercatornet.com) у свом тексту од 30 марта 2011, као пример „криминалне еутаназије“ наводи пример „убиства“ 9 пацијената од стране лекара и две медицинске сестре, који су током урагана „Катрина“ 2005 оставили тешко болесне пацијенте да умру у напуштеној болници. Лекар и обе сестре су изведени пред суд и оптужени за убиство…

Сузан Њухаус из Медицинског Журнала, у примерку из августа 2011– наводи два примера „криминалне еутаназије“ (убиства заробљеника) на бојном пољу:

– У првом случају ради се о канадском официру капетану Роберту Семроу, који је хицем из пиштоља усмртио рањеног припадника Талибана у Афганистану, наводно из „милосрђа“. Капетан Семроу је у 2010 за то кривично дело судски процесуиран и оглашен кривим…

– У другом случају, током 2004 године, наредник америчке војске, Џони Хорн је дотукао хицем у главу наводно тешко рањеног ирачког тинејџера (16 година старости) у Багдаду. Он је такође судски процесуиран у Америци и оглашен кривим за то кривично дело…

У ова последња два случаја је јасно да ни канадски, ни амерички суд, нису прихватили правдање војног особља, да су након ватреног окршаја са „герилцима“, своје заробљене рањене противнике убијали из „милосрђа“. У оба случаја ови западни официри су се позвали на инструкције војних „медика“ (медицинског особља), али њихови судови нису прихватили такво тумачење.

Није тешко закључити, да поред тога шта та дела- чак и да јесу били нека форма „еутаназије“- ипак била у супротности са кривичним законима те земље, у овом случају су била и веома очигледан пример „конфликта интереса“, где војно и медицинско особље „убија из милосрђа“ властите непријатеље!? Наравно да све ово горње може, и мора да се примени и у случају др Јуришевића–

Који је свесно и добровољно заменио свој стетоскоп за оружје– борио се на страни терористичке ОВк, убијао Србе са оружјем у руци у „борби“, и оно што је најмонструозније, убијао је заробљене, рањене и беспомоћне Српске ратне заробљенике!

…И потом отишао и корак даље– учестовао у војно-извиђачким активностима за потребе НАТО агресора током Косовског конфликта!

Др Јуришевић се сам потрудио да лично документује ову претходну тврдњу. Као што смо већ навели у претходним наставцима- на форуму Легије странаца, где је био оптужен да је „терориста“, др Јуришевић је сажето и јасно описао своју улогу у оквиру терористичке ОВК, његове речи: : „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам ‘РАДИО’ заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у ОПЕАРАЦИЈАМА против Српских снага…“

——————————————————

Др Јуришевић је последњих година, у више интервјуа Западним медијима нагласио да се више не осећа „безбедан“, истовремено су приметни његови покушаји да себе све више приказује као „жртву“.

Јавно истиче да као последица свега оног што је чинио као припадник ОВК, има психичке трауме- односно да пати од такозваног „ратничког синдрома“ (PTSD- post traumatic stress disorder).

Истовремено он одбија било какву терапију- такво понашање је генерално неприхватљиво у аустралијском друштву, посебно за лица која врше одговорне друштвене функције.

Овде конкретно говоримо о Крегу Јуришевићу, лекару-хирургу и резервном официру Аустралијске армије. Неко ко има озбиљне психичке поремећаје, како он сам тврди и истовремено обавља тако одговорне функције у аустралијском друштву, је не само „претња“ сам себи, већ пре свега својим пацијентима и колегама у униформи.

Веома је чудно да се неко од аустралијских власти није заинтересовао за др Јуришевића са овог аспекта. Ја лично сам склон да верујем да је прича др Јуришевића о властитим менталним проблемима више у функцији стварања потенцијалног алибија (на основу менталне неурачунљивости) у случају потенцијалне легалне акције против њега- него што то уистину представља стварни „здравствени проблем“. Свакако да тај његов наводни “PTSD” статус захтева неку врсту епилога- било одговорајаћу психијатријски третман и уклањање са одговорих функција у Аустралијском друштув- било легалну акцији и раскринкавање његове праве личности!?

Уосталом (у прилог мојој тези, да је прича о “PTSD” проблему само стварање алибија) по повратку са Косовског ратишта, др Јуришевић је без икаквих „менталних проблема“ наставио са „војним авантурама“- придружио се резервном саставу Аустралијске армије, службовао у оквиру исте у Источном Тимору, Афганистану, Борнеу… Мораћете да признате, врло необично понашање за некога ко наводно пати од „ПТСД“ синдрома?

Такође у прилог овој мојој теорији- да др Јуришевић (који је вероватно и сам свестан неминовности легалне истраге у вези његових криминалних активности) покушава да створи неку врсту алибија, уколико би био изведен пред суд- иде и чињеница да он сам у свом јавном деловању последњих година покушава да законски легализује „еутаназију“ у Аустралији, која се тамо води као кривично дело. Вероватно да то ради у нади, да ће „декриминализацијом“ еутаназије, успети да „декриминализује и сам себе“!?

Рецимо „Курир“ од 30 августа 2010 у чланку под насловом: „Аустралијски хирург убијао косовске Србе да им помогао?!“ цитира речи др Јуришевића: „Све је то по законима (мисли на убијање рањених Српских ратних заробљеника) Ја као члан комитета Међународног црвеног крста добро познајем закон“.

Што наравно није тачно, ми смо већ демонстрирали у претходним наставцима да све што је радио др Јуришевић представља грубе повреде домаћих и страних закона, као и тешке повреде Женевске конвенције.

Уосталом овде др Јуришевић поново сам себи „скаче у стомак“ са контрадикторном изјавом другом медију (The Age- 9 октобар 2010), из интервјуа са др Јуришевићем: Он не жали зато што је убијао на Косову, али признаје да је то било илегално– речи др Јуришевића: „Еутаназија није била легализована у тадашњој Југославији, дакле то је онда представљало кривично дело. То је аргумент који су користили многи Српски новинари. Називали су ме криминалцем зато што сам убио јадну албанску жену. Ја сам им одгворио- ‘Добро, ко је довео ту жену у такву позицију пре свега’?“

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…

Мислим да смо у претходним наставцима јасно указали на све аспекте кривичне и друге легалне одговорности др Крега Јуришевића за његова (зло)дела. Непосредно смо демонстрирали да је он подједнако кривично одговоран и по нашим кривичном законодавству, као и по аустралијском, и у оквиру Женевске конвенције.

Комплетирању ове својеврсне „медијске оптужнице“ је највише допринео сам др Јуришевић својим егоцентричним медијским наступима, и контрадикторним изјавама разним медијима…

Он је дословце признао да су његове главне активности у оквиру терористичке ОВК биле „рад са ОВК и Америчким специјалним снагама у борби против Српских снага“.

Он је такође у детаље описао убиство српске држављанке албанске националности, на територији тадашње суверене СР Југославије. Др Јуришевић је такође сам описао у својој књизи властита убиства Српских рањеника- ратних заробљеника.

Потом је описао бруталне ликвидације Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК, у његовом присуству, које је по речима др Јуришевића он одобравао- а није им се супротставио на шта га обавезивала Женевска конвенција.

Он је такође супротно Женевској конвенцији пришао једној зараћеној страни, и са оружјем у руци се борио против друге.

Др Јуришевић је такође, поред закона о еуатаназији, прекршио и друге аустралијске законе- као аустралијски држављанин пришао је страној војној формацији у чијем саставу се борио, чиме је повредио аустралијски закон о држављанству!?

Али оно што је најважније за нас овде- др Јуришевић је према властитом признању као припадник илегалних и агресорских страних војних формација, на територији Србије (Косова и Метохије) учествовао у више стотина убистава припадника Војске Југославије, Територијалне одбране и Српских цивила- навођењем ваздушних НАТО напада на Српске и положаје ВЈ, у директним оружаним обрачунима као припадник Атлантског батаљона ОВК, као и погубљењу Српских ратних заробљеника.

Те наводе је он сам директно или индиректно потврдио у својој књизи,у безбројним интервјуима и на интернет форумима. Такође, те наводе потврђују и неки припадници терористичке ОВК и страни плаћеници- директно га доводећи у везу са нападом (и убиствима) на патролу ВЈ у рејону Кошаре…

Такође др Јуришевић је боравио на локацијама концентрационих логора где су држани отети Срби, не-албанци и нелојални Албанци, где је је по властитом сведочењу био сведок неких аномалија (у Кукешкој болници).

Такође смо овде показали да су у време његовог боравка у Кукешу и логорима Кахан, Паштрик и Хелшан- већ пристизали први киднаповани заробљеници терористичке ОВК, у оквиру операције илегалне трговине људским органима!

Као и да је Унмикова истрага непобитно утврдила форензичким методама ликвидацију најмање једног киднапованог мушкарца, у ОВК логору Кукеш почетком маја- у време када је у тој области увелико боравио др Јуришевић.

Такође смо указали на чињеницу да је др Јуришевић уведен у борбени састав терористичке ОВК посредством вишег команданта ОВК, извесног „доктора“ , са којим је др Јуришевић био близак. То се све дешавало у време када је у Северној Албанији била увелико организована логистика за будуће крађу људских органа, углавном из тела Српских заточеника- и када је тамо било значајно присуство „лекара“, који се нису бавили пацијентима, већ заточеним Србима и другим киднапованим особама.

Данас сви знамо да је то било у оквиру једног од најмонструознијих злочина у модерној историји- касапљењу ратних заробљеника и консеквентној црној трансплантологији. Мислим да би ту др Јуришевић могао и морао да „одговори“ на многа питања….

Писац ових редова сматра- да би у том контексту Српско тужилаштво за ратне злочине морало да подигне оптужницу против др Јуришевића за ратне злочине и злочине противи хуманости, и да такође (независно од претходне оптужнице) изда налог за његово привођење као потенцијалног сведока „трговине органима“- и сабсеквентно по оба основа захтева његову екстрадицију од Аустралијских власти.

Аустралијси државни органи су јасно показали да су по таквим питањима отворени за међудржавну сарадњу- конкретно на случају њиховог држављанина српског порекла Драгана Васиљевића, познатијег као „Капетан Драган“ (иначе такође резервног официра Аустралијске армије)- за кога су донели решење о екстрадицији Хрватској (по убрзаној процедури) и то за много „блажа дела“ од оних које је починио аустралијски хирург хрватског порекла др Крег Јуришевић.

Ја овде нисам имао намеру да се бавим легалним доказивањем кривице бившег терористе ОВК и страног плаћеника др Јуришевића, али сам имао намеру да иницирам такав поступак од стране Српских и иностраних правосудних органа, јер сматрам да за тако нешто има више него довољног основа.

Тако нешто са правом очекује и наша Српска јавност, и родбина многобројних припадника ВЈ и српских цивила, за које се др Јуришевић данас неометано „хвали“ како је заслужан за њихова убиства, или сакаћења- и ако то није сувише, он чак и профитира на том злочину продајом своје књиге „Крв на мојим рукама“ (где иронично, чак и у наслову књиге „признаје“ своју кривицу)!?

Наши правосудни органи треба да знају да је и нечињење „чињење“- и њихов евентуални пропуст да пред легални суд изведу ратног злочинца Крега Јуришевића, резултираће неминовно у њихово извођење пред суд јавности. А ја им тада не би био у кожи, јер наш народ је безброј пута доказао да уме дуго да памти неправду, чак и онда кад она код свих других падне у заборав…

КРАЈ ФЕЉТОНА

Написао Миодраг Новаковић (Ревизија ове скраћене верзије фељтона „Ко је др Јуришевић- Лекар који је лечио рањене Србе, метком у главу!?“, урађена 18 новембра 2012)

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729

http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands

http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781

http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic

http://www.linkedin.com/profile/view?authType=name&goback=%2Enpv_157917851_*1_*1_name_iIQ3_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1_*1&locale=en_US&id=157917851&authToken=iIQ3

http://prishtinapress.info/kirurgu-australian-craig-jurisevic-duhet-te-reflektoje-ne-ndergjegjen-e-tij/

http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/

http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html

http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html

https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597

http://www.ukalbanians.net/an-interview-with-craig-jurisevic-the-author-of-blood-on-my-hands-a-book-about-1999-kosovo-war/

http://floripress.blogspot.ca/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html#!/2012/03/pro-et-contra-kronike-e-vetepromovimit.html

harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics

http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/

http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm

http://www.theage.com.au/national/plea-of-war-doctor-who-shot-dying-woman-20101008-16c1u.html?from=smh_ft

Surgeon at arms

http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/

http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104

http:// http://www.peshkupauje.com/2010/02/nje-film-ne-hollywood-kushtuar-uchttp://en.wikipedia.org/wiki/Combat_medickmondediplo.com/2011/04/12kosovo

Притисните за приступ Ethics-ch-23.pdf

https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime

http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87

http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html

https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10

http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html

http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/mart/prva-presuda-za-ubistvo-vojnika-na-karauli-kosare.php

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0

 

 

После многих година истраживања и проучавања, од званичне позитивистичке науке па све до есотерних духовних списа; од начелно прихваћене историје (а то је у суштини германско–нордијска историографска школа) до самоникле и самобитне србске и руске повесничке школе, дошао сам до познања, да су сви наши врази и душмани највише стрепели од србске слоге, од србскога свејединства!

Заиста, Срби не могу ни да појме, да су сви ратови, кроз векове, против Срба, уистини, вођени из притајеног и умишљеног страха од Срба!

Знам унапред, да многим Србима, превасходно онима  поробљеног ума, овај мој песнички закључак надобудно звучи. Али, свеједно! На мени је да изнесем своје виђење и своје познање, а на читаоцима је, опет, да суде и просуђују по својему мишљењу и промишљању!

Притајени и потуљени страх од Срба постоји у свих оних народа који су ратовали противу нас.

У неких је тај страх давно већ надишао невидљиви праг трпељивости и разборитости, прешавши у болесно стање душе и духа, односно, у стање када подмукли страх, који не може више разумно и самосвесно да се надзире, прелази у непојмљиву мржњу, а из мржње у освету и злочин.

Шта стоји иза овог притајеног, неразјашњеног, умоболног и умишљеног страха од Срба?

Стоји, што сам у тајним изворима и открио, како усменим тако и писаним, предање о србској надмоћи, пре свега, умној, духовној и стваралачкој, али и ратничкој надмоћи.

То исто се односи и на Русе, будући да су Србе и Русе свуда у свету, а посебице у Европи, гледали одувек и доживљавали као један те исти народ.

Тај страх је најбоље уочљив у предањима, као и у есотерној литератури, германских и норманских народа.

У древним предањима Германа, рецимо, говори се о томе, како ће се Словени, а превасходно Срби и Руси, толико намножити, да ће својом бројноћу и силином освојити целу Европу и више од пола света!

Откуда овај умишљени страх од Словена у германских народа?

Отуда што су управо Германи највише тога присвојили или украли од словенских народа, посебице од Белих Срба – oд језика и писма па

до митa и усменог песништва.

У самој основи и суштини трагалаштва, али тек пошто се зађе у онострано, у сам корен мета–језика, појми се и схвати, да све оно што ми у незнању сматрамо германским кажама и бајкама, германским митовима и легендама, у самом битију својему јесте лукаво и прикривено германизовано праизворно словенско предање.

Али, вратимо се србској слози!

Србска снага и лежи у србској слози, у србскоме свејединству.

У древним ведским списима стоји, а то се провлачи и кроз потоње векове, да Србима, док су у оно Златно Доба Стриборије бивали сложни, нико није смео стати на пут!

Сва царства су се, као куле од карата, рушила пред налетима србских неустрашивих ратника.

Пословица Не дај, Боже, да се Срби сложе! није створена од самих Срба, већ од оних народа који су бивали у србскоме окружењу, а Срби су је, тек много векова доцније, прихватили као своју!

Шта је песничка порука овога мојег песничког писанија, надам се, да сте већ схватили!

 

 

 

Срби, хајде сви да се у очи погледамо!

Да станемо пред Божје Огледало и да Истину казујемо!

За све што нам се дешава, и за све још горе што ће да нам се дешава, сами смо криви!

Сами смо криви, јер немамо љубави једни за друге, и нећемо брата за брата.

Нећемо брата за брата, већ хоћемо туђина за господара.

Сујетни смо, ташти смо, горди смо.

Себични смо, и саможиви, и пуни предрасуда о браћи својој србској.

Презиремо брата, а клањамо се свакој погани, сваком гаду, сваком испртку из туђега света.

Поготову ако је тај испрдак из Јевропе!

Е, онда му се до земљице црне клањамо, онда му као псина лижемо окрвављене руке.

Руке окрвављене од наше проливене крви!

Ругамо се самима себи, ругамо се браћи својој, ругамо се свему србском.

Туђу веру верујемо, туђим језиком говоримо, туђим писмом пишемо!

И ко ће, и зашто, да нас цени и поштује?!

Ко ће да нас поштује, када ми сами себе не поштујемо?!

Србска се културна елита руга свему србском!

А погледајте око себе, Срби!

Погледајте наше суседе све скупа, и погледајте свакога од њих понаособ.

Они чувају једни друге, они бране и највеће зликовце своје, они се боре до последњега.

Ниједна културна елита у нашему окружењу никада није споменула ни једну једину жртву србску.

Нити ће то икада учинити!

Само бесловесни Срби најбоље своје синове проглашавају за ратне злочинце, и сами их шаљу у хашку тамничину, да им суде судије кршћанске инквизиције, и још се поносимо својим јадом, заиста, јадом и бедом отпалих душа!

Сами смо криви, за све смо сами криви.

А бићемо криви и за оно зашта нисмо криви, јер немамо љубави за себе, јер немамо љубави за свој језик и за своје писмо, јер немамо љубави за Србство, јер немамо љубави за Србију.

Немамо љубави ни за претке нити за потомке.

Немамо љубави ни за кога и ни за шта!

Овакви какви у овоме часу јесмо, ми смо више мртви него живи.

Србијом не влада Србска Влада, Србијом владају невладине организације.

Кучке и керуше из невладиних организација.

Рогати и репати из Европске уније.

Ми ничим више не владамо.

Ми смо само збланути посматрачи властите сахране.

И још нешто, Срби!

А ово је веома важно да сви заједно освестимо.

Ми са своје сујете, таштине и гордости, нећемо на улицу да изиђемо.

Гори нам Србија, гори нам Београд, а на уличне протесте изиђе тек нека стотина патриота и националиста!

Уместо да изиђе два милиона Београђана, оно се појави тек стотинак душа истинских родољуба.

Само се брукамо пред Богом и пред светом.

Боље би било да нико изишао није.

Тада бисмо макар леп изговор имали.

Све ово очему говорим, и наши душмани виде, па ће још више да нас притискају.

Виде да смо кротки, трпељиви и снисходљиви.

Виде да у нама ни живота нема.

Виде да смо пјани и слуђени, те могу да нам чине све што им на ум падне!

А ми ћемо и даље смушено да трчкарамо уоколо, и да се свима клањамо и извињавамо.

Да се клањамо и извињавамо кољачима својим!

Заиста, Срби, за све смо сами криви!

 

 

 

 

 

 

 

 

Одувек сам тежио за земљом Тијанијом

Која нема ни време ни простор

А испуњена је смислом и суштаством

Њен мирис и укус и додир

Осећам у дубоком тиху

А и њен неискидани зов

 

Када се Тијаније наново сетим

Обузме ме чежња за слободом

И потпуно губим полет и вољу

Да бринем о времену – заробљивачу

 

Знам и јаснојасно видим

Да су време и простор везани близно

И да су издвојени из Вечности

И да имају облик дубоке и широке вреће

И да имају капије које чувају стражари

Троуглих глава и мрзних ока

 

Пут мудрости и сушт трагача за Извором

Је налаз капија и онесвест чувара

И поврат у Тијанију земљу наших предака

И загрљај вечни са Аријаном свезнајном.

 

Призивам Светлост силницама многомоћним