кроз пусто поље горак укус се шири
ноћ мирише на страх у свету сени
покривен снежним велом испод капута
у хладној души греје пупољак свели

на уморним очима поцепан сан
љуља снагу леда што тишином влада
све даље од радости, љубави скривене
нестаје под сводом губи се без трага

ћутање боли у тмини нема спора
сакрива живот од њега лаг-лагано
сенке су џелати и не маре за страх
дуги су ови сати и кратки у исти мах.

Зар не знаш, брате, све што ти је свето

Зар су ти векови збрисали памет

И крвнику у руке пружаш длето

Да од светиња ти исклеше авет

.

Зар не знаш, брате, сунце где се рађа

Са својих хумки преци где ти гледе

Кад злу продајеш поколења млађа

Зар место Бога ђавола да следе

.

Зар не знаш, брате, ко ти је огњиште

Кô птичје гнездо рушио без стида

Како је с тобом јецало згариште

Кад су ти сву част украли из вида

.

Зар не знаш, брате, чија ће ти рука

Пружити кору хлеба, чија лажи

Кога не боли твоја велика мука

А ко у твом јаду свој ће да тражи

На кругове поделише

то паклено трајалиште

што истраја за векове

па човека мртвог духа

не радује чистилиште.

.

Тамо кужним ритмом смртним,

у првоме поклон прими

па се онда надаш рају,

ал0  се споро ближиш крају.

.

Девети нам сатре наду

јер нам увек покушаји

сва надања обмањују,

јер се брзо изјалови

па се смртно измигољи

и подвуче гробну сенку

без окриља у долину.

.

Тад растока смрдно гмиже

да подави освануле

нема куда осим назад

у исконско родоскрвње.

.

Заборави да невреме

ратоборно ослушкује,

врпољи се у нечасти

сачувао ветар дувни

који сможди времно царство.

у беспућу вековечном.
.
Д.П: Збирка- Дубоки корени

Девојчице имају птицу у грудима,

Девојчице имају птицу у грудима,

која их тајном песмом успављује.

Те птице нема у одраслим људима,

у детињству се само појављује.

.

Срца девојчица птичја су гнезда,

танким бршљеном сна обвијена.

У сваком срцу спава звезда,

далека, чудна, неоткривена.

.

У срцу Дарјином презиме ласте,

док ране никну љубичице.

Шта ли ће бити кад Дарја порасте,

у чије ће срце да склоне птице?

.

П.З: “Лет изнад детињства“

Четири расе

све космичког порекла

Земља им је дом.

*

Ратници дуге

с’љубављу к’о штитом

анђеле у нама буде.

*

Зачарани, ал’

од чини ослобођени,

птице прхнуше.

.

К.П: Књига – “Љубав у кодовима“

Ко мрзи цео свет, тај не може волети себе

Ко мрзи цео свет, тај презире самога себе и баца самоме себи дневна уживања као што се баца комад псу.

Ко мрзи цео свет, тај оглашава рат целом свету. На страни света стајаће и Бог.

Таквоме би боље било да каже планини: лези на мене!

.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Ако штуцаш, неко те спомиње. Престаћеш да штуцаш ако погодиш ко је, или те неко нечим препадне.

Ако ти “горе“ образи или уши, неко те оговара.

Ако ти звони десно уво – чућеш добре вести, а ако ти звони лево уво – чућеш лоше вести.

Ако те сврби десно око – радоваћеш се, а ако те сврби лево око – плакаћеш.

Ако те сврби нос – љутићеш се.

Ако нађеш детелину са четири листа – бићеш срећан.

Ако чујеш лоше вести – помакни се са места да те неко зло не снађе.

Ако пред кућом чујеш свраку –добићеш госте.

Ако у понедељак зајмиш паре – зајмићеш их целе недеље.

Ако у понедељак дајеш робу на вересију – даваћеш је тако целе недеље.

Ако ујутру устанеш на леву ногу ништа ти цео дан неће почи за руком.

Ако те сврби леви длан – добићеш новац, ако те сврби десни длан – даваћеш новац.

Ако се мачка “умива“ на прагу – у кућу ће доћи гости.

Ако ти испадне парче хлеба – неко ти је гладан.

Ако ти мачка пређе пут – прати ће те несрећа.

Ако ти неко у кући прича о несрећи, за њим треба избацити жишку и рећи: Од наше куће до несреће као од земље до неба.

Ако фебруар ојужи – онда март замрзне.

…

Сакупио Ника Никола Стојић:

“Драгачевске приче и предања“

Буди се!

.

Сад се протегни мало

дватрипут зевни, главу почеши

а онда стани пред огледало

па се свом лику ведро насмеши

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Сваки дан то је почетак нови

Корачај лако,држи се право

и добројутро сваком назови

.

Ја знам да сада не мислиш тако

ипак на лице осмех намести

Смеј се и када мије ти лако

можда баш данас срећу ћеш срести

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Сваки дан то је почетак нови

Корачај лако, држи се право

И добројутро сваком назови

.

Добро ти јутро, буди ми здраво!

Желим ти да

Срце постане разумно,

А разум срдачан,

Да живот буде вечан.

.

Да ти душа пева

У плавој боји,

Да се дух и свест

Ничега не боји.

.

Да ти живот

испуњава радост,

а тело здравље

и вечна младост.

.

Да сви твоји дамари

Плешу са васионом

И препустиш се току

Срећном и пријатном.

„Они који помишљају на бекство, на исељење или чак на самоубиство — морају знати да таквим одлукама чине управо оно што прижељкују налогодавци досманлија. Не смеју да им пружају то бесплатно задовољство. Морају остати и борити се не само за себе већ надасве за потомство, како би онима којих још нема оставили у наслеђе слободну земљу. Уосталом, нема више у овом свету никакве оазе благостања, мира и спокојства. Цео свет је обухваћен вртлогом кризе. Кад год се данас обрем у том „свету”, од Лондона, преко Париза, до Рима, падне ми на памет основна, вишегодишња исприка издаје овдашњих плаћеника непријатеља Европе — „хоћемо да живимо као сав нормалан свет!” — и дође ми да се грохотом смејем, али од муке, јер у овом свету нико и нигде више, већ одавно, не живи нормално.“

(Београд, 22. јули 2005)- слика – Драгош Калајић-