На дрвеном мосту

већ дуго стојим

и гледам шуму

како се свлачи.

.

Светла река пода мном

листове собом

носи златножуте,

неисписане.

.

Тихо све дише,

сан од мене бежи

искиданих трака

заслепљује ме огледала зрака

.

Благи дах ветра

расплиће и сплиће

меке власи девојке

што к мени стиже.

Поезија Лужичких Срба;  Приредио Предраг Пипер

Вртаљ снега на косе ми стави

зорли човек што тежину нема.

Џаба беху беле као пуце груди.

Башка што ми из очију зора руди.

.

Кад се уста на мегден черече

закачаљке за свод су затурене.

Из белог грла реса ко да сабљом сече

цвокће зубље једну реч не порече.

.

Бечат човек на вр` носа гледа

нос му дође ко мушица на пушци.

Потегнуће ороз и на влас што вири

сијасетом му се натоварило легло.

.

Вртаљ снега на косе ми стави

док мажем каном беле ми увојке.

Воштим свећом гвоздензубе сојке

данух, ал` не нађох травке за гушевне бољке.

Због твоје љубави

Изгубио сам трезвеност

Пијан од љубави

Лудилом сам свезан

.

У овој маггли

себи сам стран

Тако сам пијан

Да сам пут изгубио

.

У врту

Видим само твој лик

Међу дрвећем и цвећем

Само твој мирис удишем

.

Пијан од екстазе

Више не разликујем

Пиће и пијанца

Ни Љубавника и Љубљеног

Огроздали плодови јесењи

што у вино из воде се творе.

Моћна помоћ зраци им сунчани

под којима бисер зрна бубре.

.

И Христос је воду овинио

духом светим када је окади.

Воду живу у лек ваплотио

њим да лечи а и да ослади.

.

Девојачка стопала су мала

да исцеде виноточни нектар

по зрнима жустро табанала

винског танца доносећи дар.

.

Коло што је по грожђу играло

беласало ноге над комином.

Бекријама искру је жарило

па их пекло ватрицом Љељовом.

.

Леп ритуал машина сменила.

Тиме вину отањила душу.

Момачком оку цуре уклонила.

Отежала да их бегенишу.

ГЛИНА (алб.Glinë) је река притока Gjadër у области Скадар. Река је задржала непромењено српско име које је вероватно добила по глини, врсти земљишта кроз које протиче.Није потребно објашњавати значење речи глина јер је и у савременом српском језику задржала исти облик и значење. Глина у Албанији има и своју имењаку у Хрватској, на Банији, где се налази и страдални, некад српски град Глина.

Дођи у траву високу да ти цветови пољубе колена.
Цветови лепо љубе као једина жена.
Ту лежим и ја и проводим своје лето како умем.
Трава коју преко дана улегнем
За малу ноћ се исправи
И влати опет као шума шуме.
И поново се, у јутро, при дну покрену мрави.
У свако јутро овде је добро као и у свако вече.
У подне: црним од сунца, зажедним, па пијем.
После, сенка почиње да расте и да ме тихо крије.
Кад је сутон:
Ја лежим наузнак и чекам да прва звезда потече.
Ја, наивни господар и црни слуга птица,
Волео бих и не бих волео да неко сврати.
Можда се испод других стопала неће исправити влати?

Кад се човек окрене лицем к Богу, сви путеви воде Богу.

Кад се човек окрене лицем од Бога, сви путеви воде у пропаст.

Ко се одсудно одрече Бога, и речју и срцем,, тај не може ништа

у животу учинити, што не би водило његовом потпуном разорењу,                                   

и телесном и душевном.

За то се не жури да тражиш џелата безбожнику. Он га је нашао

сам у себи, поузданијег него што му га сав свет може дати.

..

Н.В: “Мисли о добру и злу’

.

Лепотица моја, одлази!

Свет је зове тајносани!

Душа жива се радости,

А тело плаче у жалости!

Принцеза рода својега,

Опрашта се,  у љубави!

До виђења, створе Божији,

Срешћемо се у Вилин тајни

Тамо, где река бела плови

У сусрет Водеану благости!

Поново се будим

На Нојевој барци

И призивам певаче

Са трпезе Твоје.

.

Родило се сунце у освит беле зоре

И гле царства нова из пепела расту

Свето горје из мора се диже.

.

О Мудрости!

О Господе силни!

.

Нека се сунце на истоку роди,

Са севера нека ветровита песма крене.

Нека са југа вал топлине Душу пуни,

Са запада нека смирај стигне.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Нема дивније девојке од Тање

црвен руб на скуту, блузе таласање.

Јарком иза плота Тања некуд ходи.

Месец с облацима коло шумно води.

.

Истрчи момак, говори јој тугу:

“Радости збогом, ја узимам другу.“

Охладила се к’о у пољу роса,

а као змија расплела се коса.

.

“Момче плавокосо, без вређања дугог,

морам да ти кажем, ја узимам другог.“

Нису то звона јутарња, већ цика.

Сватови… Не видиш лица коњаника.

.

Тужи род Тањин, нису кукавице,

од топуза брзог рањено јој лице.

Црвен венац крви слепљен јој на челу.

Најдивнија беше Тањуша у селу.