Бултони: Богињо Пролећа


 

 

 

У злату Руне писане Пролећна Богињо
Пред ноге Твоје, ливаде цветом што просу
Богињо и кћери Вишњег Оца нашег
Морану што погуби, родна годино
Што свакој лати цвета подари росу
Пчелице изроди цвете да опраше
.
Ничице пред тобом, што ме присуством удостоји
Руком својом темену мом благослов даде
Леге небеснице посла на путу да ме прате
Ако бих и посрнуо случајем којим
Починио грехе који се не раде
Помогну и на прави пут врате
.
А ја ћу трагом Весне, кићене лепотом Ладе
Пратећи мирисе цветне
Спашен од смрти санте ледене
Праћен песмом и игром Русалке младе
Сурицом враћати снаге животне
Прстеном окитити руке њене
.
я люблю тебя моя Богиня

.
10.04.’20 года в 04,00 утром Бултони

 

Димитрије Николајевић: Високи пламен тренутка


Као што нашим животом ствари живе свој и горе

Тренутак којим се бацимо у вртешку и звук,

Протежемо се кроз све што сањамо и бивамо коре

Оног времена што се одједном извија у лук.

.

И река пуна наших гласова од којих постају рибе,

Брзајући да достигне себе, досеже нас

Затечене у свом пољупцу изнад сунчане колибе

Неба чију птицу спуштамо у свој глас.

.

Сунце топљено у крв реч је која нас изговара

И чини вишим за један сан од свега што гар

Нагризом глувоће у ходнике тишине претвара.

.

Нашом смрћу не умре ништа везано сјајем у блеску,

Док неког блиставог корења испијамо жар

И остављамо за собом траг у времену као у песку.

 

Десанка Максимовић: Немам више времена


Немам више времена за дуге реченице,
Немам кад да преговарам,
Откуцавам поруке као телеграме.
Немам времена да распирујем пламен,
Сад запрећем шаке згорела жара.
Немам више времена за ходочашћа,
Нагло се смањује путања до ушћа,
Немам кад да се осврћем и враћам.
Немам више времена за ситнице
Сад треба мислити на вечно и необухватно.
Немам кад да размишљам на раскрсници,
Могу стићи једино кудгод у близину.
Немам времена да ишта изучавам,
Немам времена сад за анализе,
За мене је вода сада само вода
Као кад сам је пила са кладенца;
Немам кад да разлажем на састојке небо,
Видим га онакво какво га виде деца.
Немам више времена за богове туђе,
Ни свога нисам добро упознала.
Немам кад да усвајам заповести нове,
Много ми је и старих десет заповести.
Немам више кад да се придружујем
Ни онима који истину доказују.

Немам кад да се борим против хајкача.
Немам кад да сањам, да лагано корачам.

 

Милан Николић Изано: Преживећу


Припадам оној реткој групи

човеколиких сподоба

које неуморно шетају

по овој плавој сфери

не заљубљујући се тек тако

с времена на време,

али зато знам како да издржим

да волим, онако озбиљно,

мушки, вечно.

Проклето је то

у овом данашњем свету

у којем људи

траже у туђим очима

патњу, пожуду, тугу и сету,

а ретко кад

наду, страст, љубав и веру.

Није важно, наставићу да волим.

Преживећу.

 

Верица Стојиљковић: Раздан!


У време тамно, кад раздан стане,

Душа жива мотри непрестано;

Омче танких нити сече танано

И окове пред срцем раскива!

У трен кад тишина говори

Од сваке речи више,

Гледаш видом унутарњим,

Како земља, вода, почиње да дише!

У трен такав, рука да задрхти уме,

Јер сећа се и зна,  да тоболац стрела,

И мача одсјај и у овом времену,

Чека!

Нека, нека буде!

Нека буде сад, па за еона много,

Иста студен и иста врелина,

Јер њу прати живота радост,

Она, што тражи на земљи Човека!

Драгош Павић: Познај самога себе


Протествујем

Зашто правда ка бесмислу граби

Вичем да треба померити сказаљке љубави

Јер се на њима

Време зауставилоНе разумем

Како се може преспавати

Освит који предсказује

Рађање

Шта су мислили када су чули

Како говорим

Будите стрпљиви

Уверавам вас

Да је сусрет

Са временом

Које трепери

На људском лицу

Мирис румене пути

Смисао који буди наду

За нови и дуг пут

Који ће изначити

Предсказања

Ововечности

Да је то лажна нада

Обесмишљена

Огрубела

Подлокана

Подбулих очију

Исцерена

Саможива

ГНОТИ СЕАУТОН

.

Д.П: “Каскаде“

Владан Пантелић: Омча и неомча


Пробуди се и устани пресветли Роде

Никада никоме не окрећи други образ

Јер ћеш бити отсечен од моћних предака

И бићеш отсечен од својих потомака
.

Не буди лака жртва жудње удвојене

Крени у освајање сопствених дубина

Уништи непријатеље у глибу подсвести

Пиши Песму-то је твоје дете и награда
.

Пусти омају Јевропу принцезу-лопужу

Она одувек гаји двосмислу реч-нереч

Стално те понижава отима корене и име

И склони са чела лажа вође штеточинце

.

Не могу те водити амебе сатрапи вампири

Они што избеченим очима мотре на туђе

Ти си носилац сушта-матричног бивства!!!

Устани! Твори љубовност и праведност света!

Петар Шумски: Крај тебе


С тобом је увек тако:

коначан низ

бесконачно лепих

тренутака…

Између коначности

и бесконачности срце

је понекад тако пуно

да не знам шта бих

с том пуноћом

осим да је вратим Богу

кроз захвалност

што сам те срео

или туга што те нисам

срео пре…

Од то двоје –

не знам шта је веће.

.

Како је лепо с тобом

на трави седети:

Не говорити.

Не чинити.

Само Бити.

Наташа Ђуровић -циклус „Жеље од тканине“-3


Чекам да  спадну остаци мртве коже маски које су ми срасле са лицем. Огледало је лажљиво, оно усваја ликове, улепшава их, јер тачно зна шта мисли онај који стане пред њега а онда се смеје нашим заблудама.

Боле, да,  ране које ће зацелити само на месту где се и ветру тешко попети. Утихнем, разбуктим се, сакријем, умрем на ломачи, никнем из пепела.Тражим себе на старим сликама изгорелих у жељи да досегнем нешто што се звало небо, а он је, стежући ме прстима  на којима носи стотине живота, рекао да не може поднети поглед разјарене вучице која је на свет управо донела  младунце.

Маске су почеле да пуцају, а мене је савладао страх због болова. Рекох себи: „Усуди се да пожелиш и видећеш докле досеже то немогуће. Одложи оружје јер ратови не сеју живот…никако, а умеју да заварају мирисом ружа. Истина је, тек, почетак“.

.

Прича се може прочитати и другачије!

.

„Истина је, тек, почетак. Одложи оружје јер ратови не сеју живот…никако, а умеју да заварају мирисом ружа.Усуди се да пожелиш и видећеш докле досеже то немогуће“ рекох себи.

Маске су почеле да пуцају а мене је савладао страх због болова.

Тражим себе на старим сликама изгорелих у жељи да досегнем нешто што се звало небо, а он је, стежући ме прстимана на којима носи стотине живота, рекао да не може поднети поглед разјарене вучице која је на свет управо донела  младунце. Утихнем, разбуктим се, сакријем, умрем на ломачи, никнем из пепела. Боле, да,  ране које ће зацелити само на месту где се и ветру тешко попети.

Огледало је лажљиво, оно усваја ликове, улепшава их, јер тачно зна шта мисли онај који стане пред њега а онда се смеје нашим заблудама.

Чекам да спадну остаци мртве коже маски које су ми срасле са лицем.

 

Колодар Срб: Пантеон Богова Древних Словена – 4


Саставио у име Рода Војислав Паунић

Белобог, Числобог, Црнобог, Рујевит- Јаровит, Вишењ, Тара, Земун

Белобог

Белобог у словенској митологији, имао је многа имена, која су га симболизовала као светлог Бога врховног пантеона. Белобог има јасну супротност – Чернобог(Црнобог), али истовремено представља добро, част и правду. Увек су га представљали као седог, мудрог времешног човека у белом огртачу. Ово је можда једини Бог који нема никакве везе са војним пословима – није учествовао у борбама Богова. Слика Белобога одражава основне принципе универзума, структуру света и  сврху живота.

Числобог
Овом Богу се приписује систематизација и редослед реке времена; он припада вишим Боговима. Управо је Числобог дао древним Слoвенима не само календар, већ читав систем предвиђања догађаја заснованих на енергији земље и простора. Числобог је заштитник стабилности и промена, Бог који штити људски род, управља пресудом савести после смрти, идентификујући особу својим поступцима.

Црнобог

Стари Словени су Црнобога често звали Црном змијом, у којој су сакупљене све мрачне силе. Био је ретко поштован и кумири нису постављани. Ако говоримо о апсолутном злу, онда је он персонификовање, тако да је његова главна мисија уништење свих живих бића. У својим способностима и снази он није инфериорнији ниједном Богу, па су га богови Јави могли победити само уједињавањем. Али истовремено, наши преци су разумели да је део Чернобога у свакој особи – то је његова мрачна страна. Немогуће је недвосмислено рећи да су чинови Чернобога имали за циљ само уништење, јер без уништавања старог немогуће је изградити ново. Вреди запамтити да добро постоји само у присуству зла, због чега је немогуће победити Чернобога, јер у сваком човеку постоји део њега.

Рујевит- Јаровит

Рујевит се сматра заштитником ратника, који штите своје земље. Главна сврха Бога је, борба са мрачним силама, у којој му помажу не мање милитантни Богови. Главно оружје Рујевита су мач и ватра, које је спреман да користи у тренутку, када је потребно да заштити слабе и увређене. Рујевит је идеализовани ратник, који је од рођења био пример словенских мушкараца. Његов подигнут мач је значио да Словени крећу у безпоштедну борбу и јао оном ко би им се у том тренутку нашао на путу.

Вишењ

Вишењ је једна од инкарнација великог Рода, који је у сваком тренутку посебно поштован од стране Словена који су волели слободу духа, душе и мисли. Овај Бог је био повезан са универзумом и његовим пространим ширинама. Вишењ се с правом сматрао заштитником свих Словена и Аријаца на Земљи. Али истовремено, Бог је био посебно строг према онима који су покушали да злоупотребе пут духовног развоја у себичне сврхе. Посебно је погодан за оне који траже нова сазнања и покушавају да схвате све неразумљиво. Поштена и племенита особа увек је могла рачунати на подршку овог бога

Тара

Ова Богиња покровитељ је свих  живих бића, посебно шуме и планине. Љубазност и искреност незамењиве су особине карактера Таре. Око слике постоји доста полемике, али сви се слажу да је реч о младој девојци тамне косе, која већину свог времена проводи у потрази за лековитим биљем и коренима. Тара се може назвати правом исцелитељком која добро зна све тајне шуме. Има фундаментално знање о структури свемира, али никоме не открива ту тајну. Често је зову Дара, јер је Словенима даривала топлину, љубав и радост, без да је заузврат затражила ишта.

Земун
Ово је Богородица  многих  виших Богова. Земун је колективна слика љубави, која чека своју децу, спремна да пружи све што има за њихову срећу. С времена на време Богиња се претвара у небеску краву јер је у том облику много лакше контролисати небеска стада.  Земун,  по мишљењу Словена, изгледа као прелепа жена,  које је удахњује топлину и љубазност. Наглашена су њена мајчинска осећања према свим људима, не само према својој деци.. Постоји легенда о крави Земун, која иде космосом и посипа млеко, трасирајући људима пут Прави – размислите – Млечни пут се назива наша галаксија …. Земун некада град, данас део Београда….

Детаљније на страницама: : www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb