Драган Симовић: Мистерија каћунства
А онда се, изненада, једног дана рујанског, дивотног, догоди милина и лепота што је у песми
одавно опевана, песми једној у праскозорје.. Седели смо на пропланку, Владан и ја, и зурили у
плаветне врхове у даљини, и сневали о тиовању у Тијању, кад се изненада појавише три душе распеване –
Лара, Драгана и Љубиша. Дођоше нам у походе, радосни и заљубљени као да долазе из праискони.
.
Лара је душа сетна што снева, и ја у трену видех и познах седамдесет и седам њених инкарнација,
а мало потом и деведесет и девет живота минулих и долазећих са ову и ону страну Велике Тишине.
Ово ми је ћутке и Владан потврдио, а он је јасновидац од праискони. Ларина аура је титрала и треперила у дугиним бојама, а боја љубичаста лескаше се у средишту јајета светлозарног.
.
Драгана је личила на јасику етеричну, што трепери у светлосноме кругу боје зеленог драгуља.
Љубиша је одавао исконског ратника од светлости што се узвија и узноси у плаветне висине.
Њих троје се указаше као једна душа у три венца светлозарна, у три ниске лучезарне. Потом смо се
испели на пропланак ветрова у потрази за алхемијом песничке речи, док су се уоколо отварали
све нови и дивотни светови тајновити.
.
Има сусрета који се памте низ векове, сусрета што су у књигу небеса уписани. Некада сретање
двеју сродних душа наличи сретању двају звезданих јата. Има љубави које се догоде у трену, а живе
тисућама векова минулих и долазећих. И има љубави које су одувек биле и које ће на векове бити,
иако на земљи трају само трен, и то је највећа мистерија каћунства коју је божански песник опевао.
И гле! каћун је биљка слична расковнику, коју могу наћи и познати само они чије срце је чисто…
