–

Све је више оних
који мене виде као паганина,
а моје песме, моје лирске записе, сматрају паганштином!

Лирски записи

01

Говорићу вам о нечему тајинственом, о чему, колико је мени знано, још нико до сада није говорио а ни писао.

Пишем вам о двема врстама религија: о религијама шума (влесовим религијама) и о религијама пустиње (пустињским религијама).

Разлике између тих двеју врста религија јесу толике –  када се уђе у само биће и суштаство религија – да се стиче утисак, као да су те две врсте религија, не само са различитих планета, већ из различитих сазвежђа и звезданих јата.

Влесове су религије повезане и васаображене са начелом Мајке Природе, као и са начелима лепоте, љубави, доброте и божанске дивоте.

Надаље, у влесовим религијама преовладава свест и самосвест, свесност и самосвесност о космичком и правасељенском свејединству свих бића, творевина и светова, те унутарња и божанска усаглашеност са галактичком духовном вертикалом.

За разлику од лепоте и раскоши влесових религија, пустињске религије немају ту песничку занесеност, понесеност и маштовитост, немају јасне предаставе о начелу Мајке Природе нити, пак, теже галактичком и божанском духовном свејединству.

То су религије нетрпељивости и неразумевања за све што је другачије; нетрпељивости, неразумевања и искључивости према иноверним и иноплеменим.

Просто речено, то су религије вечите нетрпељивости и мржње, вечитих и грозних ратова против других и другачијих.

Надаље, док се у влесовим религијама мушко и женско начело узајамно допуњују, прожимају и оплемењују, творећи космичку и божанску хармонију лепоте и дивоте, дотле су у пустињским религијама та два начела раздвојена и међусобно сучељена до болести и самопоништења, где мушко начело не жели уопште да уважи и прихвати, као себи равноправно, женско начело.

Просто речено, у пустињским религијама жена уопште није прихваћена као божанско биће, као божанско начело, већ се омаловажава и ниподаштава до скота, те, у неким случајевима, и ниже од скота.

Отуда је у пустињских религија честа појава хомосексуалности као и иних сексуалних настраности, што је, у суштини, прикривена и онострана побуна и освета обесправљеног женског начела.

Док је у пустињских религија, како видимо, честа појава хомосексуалности и хомосексуализма, дотле је у влесовим религијама та и таква настраност и изопаченост сасма непозната.

02

Срби су – говорим о ВедСрбима и Белим Србима – тисућама година живели у хармонији и свејединству са Мајком Природом, као и са иним бићима и световима у ПраВасељени; обитавали су и стварали у Ирију Свароговом где је, скоро до савршенства, усклађен и негован однос међу половима, између мушког и женског божанског начела, и где су долазила до изражаја овострана и онострана остварења лепоте, дивоте, доброте и љубави, да би, пре десет векова – што милом а што силом! – примили једну, својему бићу посве туђу, пустињску религију, која је сасма разорила и уништила ведсрбску самосвојност и самобитност.

Јер, узроком ведсрбске пропасти јесте јудео-кршћанство, једна од пустињских религија, у коју никако није могло да се смести галактичко, космичко и божанско ведсрбско биће и суштаство.

Отуда данашњи ВедСрби, јудео-кршћани, као и ини верујући, ни по чему нису ни налик на негдашње ВедСрбе – Влесовце, Аријевце и Хиперборејце.

Слободно можемо рећи, да је у данашњих Срба (не ни ВедСрба!), у самом њиховом бићу и суштаству, посве згаснуо, избледео и ишчилео негдашњи божански и  светлосни запис Древних ВедСрба.

Преузето са

http://www.zvezdarod.com

Никада неће се сазнати шта се у потпуности дешавало у историји, неће све док се не развије нова свест о томе како сакупљати знања, вести, податке и записе из једне друге димензије постојања. Или ће се направити справа која омогућава гледање кроз све епохе прошлости или ће то човек моћи кроз свој ум и дух.

Најближе савршенству је ово друго, кроз дух и ум. Великан који нам је оставио записе о томе иако само делимично, је Никола Тесла. Он је у својим записима говорио како од детињства улази у друге стварности и проналази у њима светове и читаве цивилизације, такорећи паралелне универзуме, васељене на другим разинама и чак његов лични саобразни живот тамо и овде. Касније као зрели научник, оставио нам је и кратке забелешке о Етру. Етар као елемент је избачен из Мендељејевог периодног система али када је тај систем створен, Етар је био тамо. Зна се зашто је то учињено. То је свесна саботажа, напад, смислена борба против истине о вишим стварностима кроз које сви живимо а мало нас свесно их.

Е том елементу постојања званом Етар се налазе многе незамисливе ствари нама данас. То је разина постојања која носи записе о свему у свеукупном постојању. Такође, носилац је огромних количина енергије још увек непознате људском роду. Постоји и назив Етарска Физика. Углавном већина чак и научника не зна ништа о овоме и ако се може (а изгледа да је то сада једино) рећи, углавном су уметници ти који су успевали кроз прошлост и данас да уђу у ту димензију, ту другачију разину постојања и из ње донесу знања, истине, моћи, лепоте.

Међу њима песници су отишли најдаље. У свим народима на планети, увек је постојао бар један песник или песникиња који су својим стиховима и песмама носили потку целог народа те их народ гледао као божанства дата њима за помоћ и развој. Срби су род песме. Нас је она одржала њојзи хвала – речи осташе занавек. Песме су сабијена и згуснута информација о узвишеном. Згуснута јер се у малом говори јако пуно и најтежа је врста позива јер се даје све и губи све а добија Свемир.

Песник чита записе из Етра и доноси их колико толико разумљиве свима. Епске песме и уопштено прастаре песме, ведања и слично су записиване у стиху да би се урезале у умове слушалаца те преносиле кроз епохе јер камен се може уништити, папир распасти, дрво такође, метал излизати и зарђати, једино ум чист – не. Ако је још породично и са колена на колено преношено кроз песму – вечно је.

Док једног дана не узрастемо да можемо свесно и стално илазити у Етар да читамо повест ( да идемо по вести ), ми сада можемо кроз свете песме разумевати шта је све било икада на овој планети. Први човек који буде успео да течно и јасно прочита све, ће знати тачно и истинито шта се све хронолошки збивало на овој планети. Онда неће бити потребе да се верује којекавим изворима о томе шта је било. Зна се да тренутну историју пише власт сваке земље а оне немају баш на уму да прикажу истину јер им то не користи у владању. Највећи проблем човечанства је незнање и стога тумарање у мраку.

Први корак ка овоме је песма. И ако и не разумете песме и поезију, уложите напор и читајте. Уђите свесно у ритам тих речи и открићете светлост и светост Србског певања кроз стихове. То је ведање. Живоречје. Светородно говорење истине коју душа препозна.

Један од највећих у Срба је Његош. Луча Микрокозма – изузетно тешко штиво за разумевање данашњем човеку, али!!! Не одустати и читати поново и поново док саме речи не заиграју у срцима и разум се не отвори.

Руми је један од великих песника других народа. Саме Индијске веде су песме. Аријске веде су такође стих и прича. Еда Скандинавска такође. Песма је језик Творца.

Србин када пева и рецитује – он или она ведају.

Десанка Максимовић – душа наша Србска и жива песникиња која је била Ведуна.

Примера је јако пуно. Почните…и гледајте како вам се живот мења из корена.

На крају, стављам моје стихове изведане пре пуно година: