Шта је то, туга, Боже?

Је ли то укус горчине на уснама,
је ли то тупост у очима,
је ли то самоћа у мислима?

Или је то само обична варка
овог света који није наш?

Па и треба бити што више

у тиховању и мировању

и кад год се може

избегавати ово лудило и бунило,

пуно разврата, беде, туге, јада и чемера,

које хара око нас.

Мировањем и тиховањем омогућавамо вишим силама

да нам припомогну у избављењу

и спасењу од свеколиког зла.

Испразне приче и разговоре никада нисам волео

и стално сам их вешто избегавао,

а у задње време,

сметају ми и ометају ме било какве приче.

Тишина ми највише годи и то у дубокој природи!

Господе припомогни нам!

 

Човек се некако невешто смањио

и почео очаран да

злоупотребљава

лице

и

нежност

Првобитно лице већ дочарано

у црној светлости

првобитну нежност

отету из прегаженог пакла

живота

Било

је

лепо

време

и  требало је неколико пута

да

се

смрзне

Да

би

се

јасно назрело

срце старога света

ако се није смањило

у срце човека

Кажем себи,
остави ноћас чаше и вино,
и не дирај поспале песме,
и не певај арије процвалих планина.
Кажем себи, 
проломиће се обрасло језеро,
не дозивај са запада источне светлости,
не дозивај ветар са мирисом борја.
Кажем себи,
не дозивај укроћене воде,
склони се од блистања што боле
и што, попут радости,
нађу пут кроз крв и таму
и призивају гласове са дна.
Кажем себи,
десиће се,
поломиће се седам брава,
одаћеш се ко последњи човек
што сиђе с ума
и обнажи се пред светом на друму.
Кажем себи,
не чини лудост,
не играј се опет светлошћу,
бездан је језеро под тобом
и мутне су понорнице што те маме.

1994.

Конац ми грло краси

Просуо бих те

као ниску ђердана, расуту по поду

да нисам конац

и да ме нису везали у Гордијев чвор.

Појешће ме време

вода и суша

Бисеру

склизнућеш.

Не везуј се – поштуј и воли!
Не везуј се ни за људе,
ни за животиње, нити за биљке!
Не везуј се за пејзаже, мора,
океане, високе планине!
Не везуј се ни за Гуруа!
(Ако је прави, учиће те невезивању!) 
Везивање није израз љубави.
Везивање није израз поштовања.
Не везуј се ни за бели, жути,
црвени … цвет. Буди цвет…

Буди биће љубави и слободе!

 

Осећам и видим и дивим се нашој природи-која је увек са собом-уткана у себе и држи се близу Творца -у Небеском Роду-Богова:Наши Богови се пројављују и изражавају кроз наш околни -спољни свет у својој природности и она свима служи у Благороду-Благодару,а тако је моћна-једино нас она освежава,подржава и тихо чува своју светлу  лековитости за обнову нашег Светлог Здравља-у духу и  телу,а још како нас светло Свести-моћно-она и држи цео Мидгард у Вертикали и потајно чува,ту су и остала светла Бића!

Кад кренем напоље-сад више уочавам свако дрво,биљку . цвет-јер ме сами привлаче-трепере-исијавају и зраче у Светости у Светом Духу -својом лепотом-као да смо на истој таласној дужинини-и светле тако моћно док људи-као нека магла згуснута-затупљена која пролази,и прља у свом незнању,ова жена је испричала велику Истину-о Природи-она се открива само онима који дођу до тишине у својој души!Гледали смо и ово за изградњу ових мини хидроелектрана и страшно-шта паразити преко неосвешћених и приземних раде,ааааа,дирају нам најближу повезануст са нашим Боговима -која лежи у природности у слободи-где Живи Бог са нама се  стално додирује и Вечно Ствара!Мене једино и освежи када изађем напоље-унутра у кућама  је све -некако тешко-зрачење са свих страна,само предмети-кад изађеш напоље Природа Жива те чека-да те обнови и нахрани својим дировима-који су стално у стварању-она стално-ствара-и тихује уз Бога -високо у његовој Свести-договарају се,шапућу,преносе,шаљу сигнале-до осталих Светлих Светова преко целе Васељене-наш посредник-овостраних и оностраних светова-милина је све то дисати!

Тако да видимо-да и Воду-желе да нам заробе-у оклопима  и склоне са наших очију ту дивоту Творчевог Живог извора која памти-и стално гледа-чува наше сећање-нашу прошлост и нашу Свест високо од заборава-јер ко у воду гледа -стално себе обнавља у чистоти-вечног протока ка Вечности,има велику моћ за наше Здравље-кроз њу се огледају многи светови и повезују!Ово је значи задње кад су на њу кренули-што пре-а неосвешћени-у свом незнању-тренутно парама задовољени-сами себи потписују тамну казну(не размишљајући за свој Род-своју децу-пре свега и за себе јер ће се кроз своју децу -поново родити-а шта су им оставили и одбранили-али не то се не учи нигде-овај систем то не даје-битно је да сада живиш и искористиш све док можеш-не размишљају за  извршена недела-која ће их на поновном рођењу  чекати-а неки се можда по својим ужасима и више неће родити) припомажу-оним невидљивим-који желе да овај свет остане у сталном мраку-хаос је споља и бука-и упорно сваку природност желе да нам присвоје и отму-да наш Дух падне и отупи праведност за Род и Родину!

Све док се огледамо у Природи Наш Дух-као Штит високо овај свет Чува у  Светлу да светли-све док један човек гледа(дише заједно)уз природу-чува све нас у свом Роду у  Творцу,зато нам се и нуди и даје сва ова технологија-да отупимо и да постанемо зомбирани нељуди-који ће бити лаки домаћини за исисавање,искоришћавање и замајавање,али не мислим да је наш Род најосетљивији по  питању природе-и он има да је брани -нарочито -старије генерације -које памте -шта значи бити у Природи-млади су замађиијани-трендовима,све новијим и новијим технологјама,они су слаба вајда,има изузетака!Тако да нам остаје да  оздрављујемо наше снове и осећања и нема предаје-јер ово што покушавају -неће им успети-сама Земља уз помоћ свих нас има да се  ослободи!

Још од раног детињства, још пре поласка у школу, веровах у Љубав и живех за Љубав и Љубав за мене бејаше Бог Над Бозима.

Веровах у Љубав и онда кад нигде у свету нисам наилазио на Љубав, и кад сам због Љубави туговао, патио и боловао, и кад сам због Љубави умирао.

Да нисам Веровао у Љубав, не бих ни живот живео, не бих ни постојао.

Све што сам у свету чинио и радио, чинио сам и радио због Љубави.

Све што видим, осећам и чујем, све што разумем, знам и умем, то је за мене Љубав.

Али, када би ме неко, изненада, у овоме трену, упитао: шта је Љубав? – не бих умео да му одговорим!