птица несталог јата
премерава небо
замахом невидљивог крила
и надањем
.
јесен је ветром враћа у пралетове
белутак под перјем велике мајке
.
напред је сиво велико празно
пред падањем
магнетна бура сна кљуном преједрена
.
повратак спознат тек мирисом
и одјеком давним
отиснутог времена
.
врелим дахом
на прве хриди оставља траг пролећни
док се савршени круг нестајања
ломи на четворне празнине