Category: АУТОРСКА КОЛУМНА

21 октобра, 2013

ДОКАЗИ: ПЛАЋЕНИ ЗАПАДНИ АГЕНТИ ИЗ БЕОГРАДА…

СТРАТФОР- МЕДИЈСКО КРИЛО ЦИА

ФБР М. НОВАКОВИЋ: У НАСТАВКУ ЈЕ „ФАЈЛ“ СА СПИСКОМ НЕКОЛИКО НОВИНАРА Б92 И ПОЛИТИКЕ КОЈИ СУ ТОКОМ 2009 ПОТПИСАЛИ „УГОВОР“ СА ОПЕРАТИВЦЕМ „СТРАТФОРА“- У ПРИЛОГУ СЕ ВОДИ ПОД ПСЕУДОНИМОМ „МАРКО“, СТРАТФОР ЈЕ ИНАЧЕ ПОЗНАТ У ДОБРО ОБАВЕШТЕНИМ КРУГОВИМА КАО „МЕДИЈСКО ГЛАСИЛО ЦИА“, О ЧЕМУ САМ ЈА СВОЈЕВРЕМЕНО ПИСАО У ТЕКСТУ ПОД НАЗИВОМ „АМЕРИЧКИ ЗАДАХ СМРТИ СЕ ШИРИ ЕВРОПОМ“. У НАСТАВКУ ЈЕ ИЗВОД ИЗ ТОГ ЧЛАНКА КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА СТРАТФОР, КАО И ЛИНК НА ЦЕО ЧЛАНАК… ИНАЧЕ ПРОВЕРИО САМ АУТЕНТИЧНОСТ „ФАЈЛА“, И ОН ЈЕ ЛОЦИРАН НА ОРИГИНАЛНОМ САЈТУ ВИКИЛИКСА- ТАКО ДА НЕМАМО РАЗЛОГА ДА СУМЊАМО У КРЕДИБИЛИТЕТ ОВИХ ПОДАТАКА, ВИШЕ НЕГО ШТО СМО ТО РАДИЛИ ЗА СВЕ ДРУГЕ ЈАВНО ПУБЛИКОВАНЕ ДОКУМЕНТЕ СА ВИКИЛИКСА… ИНАЧЕ УПРАВО РАДИМ И НА ДРУГИМ ЗАПАДНИМ ДОКУМЕНТИМА КОЈИ ДИРЕКТНО ПОДРЖАВАЈУ ОВЕ ПОДАТКЕ, И ОНИ ЋЕ УСКОРО ТАКОЂЕ БИТИ ОБЕЛОДАЊЕНИ НАШОЈ ЈАВНОСТИ… ДАКЛЕ НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ ДА СУ УПРАВО ДОЛЕ НАВЕДЕНИ „НОВИНАРИ“ ПОЗНАТИ У НАШОЈ ЈАВНОСТ ПО СВОЈИМ АНТИ-СПРСКИМ СТАВОВИМА… УРЕДНИК М. НОВАКОВИЋ

29 фебруар 2012, ФБР

Миодраг Новаковић

ОНО ШТО НЕ ЖЕЛЕ ДА ЗНАМО…

Оно што није познато широј јавности, је да се иза Стратфора(медијског крила ЦИА-према “Global Research”-u); Кога је на страницама овог магазина (Видовдана) споменуо уважени господин Калабић, у своме чланку „До последњег поданичког даха“; Литерално стоји организацијски и финансијски Америчка ЦИА. Стратфор је моћно америчко оруђе у пропагандно-психолошком рату против последњих независних земаља широм света, али истовремено служи и као медијски портал и интернет библиотека за ЦИА агенте и стране плаћенике широм света. Из тог разлога је потпун приступ овом сајту заштићен регистрацијом, „претплатом“ и лозинкама.

За Стратфор се путем стипендија и бесплатног тренинга врбују „расни“ интелектуалци, из горе споменутих независних нација, као и из „зависних“ попут Србије, али потенцијално нестабилних и у том смислу и даље предмету специјалних војно- обавештајно субверзивних операција Америчке државе. Најважнији услов за приступ овој фантомској организацији, поред употребљивог интелекта, је да тим појединцима патриотизам према властитим земљама „није јача страна“. Тако Стратфор унамљује њихов интелект за субверзивна дејства према углавном властитим земљама. Нормално ти појединци, пошто ЦИА улаже доста тренинга и пара у њихово оспособљавање, се сматрају употребљивим и за „више циљеве“, па се повремено користе и као „расадник кадрова“ и шаљу назад своје етничке државе; Где се употребљавају за успостављање и одржавање марионетских про-западних режима „којима се ништа не гади“, попут овог нашег Српског.

Када су у питању кадрови за „режиме којима се ништа не гади“, постоје и многе друге западне институције, кроз које је прошла већина данашњих, као и бившиих, Српских политичких „петооктобарских“ кадрова. Те западне институције су скоро све полицијске и војне државне школе, углавном у окриљу САД, Велике Британије, Француске и Немачке, али такође и неки веома угледни универзитети и колеџи, попут: Војне Школе Америка, Масачеутс Универзитета, Оксфорда, Сорбоне, Гете Института, итд. Један од највише „обрађиваних“ Српских кадрова у западним режимским „школама“, је „наш“ дични министар одбране Шутановац (опширније о Шутановцу на следећем линку: http://www.vidovdan.org/component/content/article/37-politika/10876-pria-o-srpskom-kaliguli-i-konju-koji-je-postao-senator). Разлог за то је прост- Србији у новом „европском поретку“ није дозвољено да има Одбрану, нарочито не у блиској будућности, када је предвиђена и физичка НАТО окупација наше отаџбине…

Спектар специјалних дејстава према независним земљама почиње (али и траје) са агенцијама попут Стратфора, али се ту не завршава; То посебно важи приликом припрема за оружану агресију, што смо видели за време илегалног и криминалног НАТО рата против наше отаџбине 1999-те године. Наша земља је у тим данима литерално била окружена медијским пропагандним електронским зидом; По Србији, а нарочито у Београду су се одједном појавили ( али и „препородили“ они постојећи) такозвани независни медији. Поред кадровског појачања, којима је Енглески језик по правилу био бољи него Српски, у те медије су стизали и џакови „прљавих“ Америчких долара. После „ваздушног“ НАТО рата, одмах су вршене субверзивне припреме за насилну промену режима јединог демократски изабраног председника у Пост-Титовој Србији- „Српског Аљендеа“ Слободана Милошевића. „Наши“ омладинци „отпораши“( или како се „њихова браћа по улици“ популарно називају ових дана у Србији- „фашисти и силе мрака“), су обрађивани и финанскијски подмазивани у Западним амбасадама; Разне НВО, такође пуне „прљавих“ америчких долара, и попуњене НеСрбима или „формалним Србима“- који се гаде свог „опаначког порекла“, почеле су да ничу као печурке после кише. Тако је у земљи Србији обезбеђен континуитет комунистичког једноумља, овај пут у форми „жуте демократије“…

Наравно, сви су „они“ и данас присутни на територији наше државе или боље речено остатка Српске државе, бестидно настављајући свој плаћенички посао „родоскрнављења“ и комадања „властите“ отаџбине…

Сва ова психолошко-пропагандна дејства, медијски ратови, „прање мозгова“, наметање хедонистичког потрошачког менталитета, срозавање моралних вредности, брисање националног, верског и културног идентитета; Су најважнији спектар специјалних ратова против независних нација као што је наша Српска (ово сам намерно рекао, јер иако наш режим није- ми као Српски народ јесмо и остаћемо Независни…); Могу у одређеној фази да прерасту и у прави атроцијски специјални рат према Српском народу, у коме бојим се, овај наш однарођени режим „коме се ништа не гади“ је више него спреман да учествује.

О томе више у следећим поглављима…

(ИЗВОД ИЗ ЧЛАНКА „АМЕРИЧКИ ЗАДАХ СЕ ШИРИ ПЛАНЕТОМ“ М. НОВАКОВИЋ- ЦЕО ЧЛАНАК НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ:

https://srpskizurnal.wordpress.com/2011/05/22/%d0%b0%d0%bc%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%b7%d0%b0%d0%b4%d0%b0%d1%85-%d1%81%d0%bc%d1%80%d1%82%d0%b8-%d1%81%d0%b5-%d1%88%d0%b8%d1%80%d0%b8-%d0%bf%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%bc/ )

——————————————————————————————-

ВИКИЛИКС СПИСАК НЕКИХ ЗАПАДНИХ ШПИЈУНА ИЗ БЕОГРАДА („МАРКО“ ЈЕ ПСЕУДОНИМ ЗА ОПЕРАТИВЦА СТРАТФОРА (ЦИА) КОЈИ ЈЕ ВРБОВАО ДОЛЕ НАВЕДЕНЕ САРАДНИКЕ ОВЕ ЗАПАДНЕ ШПИЈУНСКЕ СЛУЖБЕ….

http://wikileaks.org/gifiles/docs/1149294_confed-fuckhouse-.html

Email-ID	1149294
Date	2011-04-04 23:14:10
From	matthew.powers@stratfor.com
To	kevin.stech@stratfor.com

—
Matthew Powers
STRATFOR Senior Researcher
Matthew.Powers@stratfor.com

Attached Files

#	Filename	Size
102203	102203_stratfor – confederation program.xlsx	29.5KiB

Kevin’s Notes Date Region Country Country Status News Service News Service Status STRATFOR POC Contact Name Contact Email Contact Mobile Contact Title Notes Update

01/09/2009 Eurasia Serbia B92 Marko Veran Matic veran.bojana@b92.net Agreement signed

01/09/2009 Eurasia Serbia B92 Marko Tanja Veselinovic tanja.veselinovic@b92.net Agreement signed

01/09/2009 Eurasia Serbia B92 Marko Veljko Popovic veljko.popovic@b92.net Web Editor Agreement signed

01/09/2009 Eurasia Serbia B92 Marko Ivana Pesic ivana.pesic@b92.net Agreement signed

01/09/2009 Eurasia Serbia B92 Marko Sasa Mirkovic sasa.mirkovic@b92.net Agreement signed

01/09/2009 Eurasia Serbia B92 Marko Dragica Rankovic dragica.rankovic@b92.net English site editor Agreement signed

Need date Eurasia Serbia Politika Marko Bosko Jaksic bosko.jaksic@politika.rs Marko has made contact and sent them a sample contract to consider. They are interested

09/11/2010 Eurasia Serbia Politika Marko Bosko Jaksic bosko.jaksic@politika.rs Sent a contract for them to review and gave them a subscription

——————————————————————————————————

Stratfor ЗВАНИЧНИ ПОДАЦИ О „ФИРМИ“
Type	Private ПРИВАТНА
Industry	intelligence ОБАВЕШТАЈНА ДЕЛАТНОСТ
Founded	1996 ОСНОВАНА 1996
Headquarters	Austin, Texas, USA НАЛАЗИ СЕ У АМЕРИЦИ
Key people	George Friedman (founder, chairman and Chief Intelligence Officer) ВЛАСНИК И ГЛАВНИ ОБАВЕШТАЈНИ ОФИЦИР
Products	strategic intelligence, tactical intelligence, custom intelligence, written and multimedia analysis, corporate security analysis, geopoliticsОПИС ДЕЛАТНОСТИ: СТРАТЕШКИ ОБАШТАЈНИ РАД, ТАКТИЧИ ОБАВЕШТАЈНИ РАД (НА ТЕРЕНУ), „ШПИЈУНИРАЊЕ ПО ЗАХТЕВУ“,ПИСАНИ И МУЛТИМЕДИЈСКИ ОБАВЕШТАЈНИ ИЗВЕШТАЈИ, БЕЗБЕДНОСНА ЗАШТИТА КАПИТАЛИСТИЧКИХ КОРПОРАЦИЈА-АНАЛИЗЕ,ГЕПОЛИТИКА….
Employees	70 (2004) ЗАПОШЉЕНИХ ПРЕМА ПОДАЦИМА ИЗ 2004
Website	www.stratfor.com ЗВАНИЧАН САЈТ

——————————————————————

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: ЧАПТЕР 36(МИ6)- ТАЈНИ ДОКУМЕНТ КОЈИ ДОКАЗУЈЕ НАЧИН ВРБОВАЊА СРПСКИХ НОВИНАРА ОД СТРАНЕ ЗАПАДНИХ ШПИЈУНА, У ОВОМ СЛУЧАЈУ БРИТАНСКЕ СЛУЖБЕ….

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.alaskadispatch.com/article/stratfor-shadow-cia-firm-wikileaks-claims-so

http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/northamerica/usa/9111784/Stratfor-executive-boasted-of-trusted-former-CIA-cronies.html

http://online.barrons.com/article/SB1002927557434087960.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Stratfor

http://www.huffingtonpost.com/2012/02/27/stratfor-emails-wikileaks_n_1304501.html

http://english.al-akhbar.com/content/stratfor-inside-world-private-cia

19 октобра, 2013

ХИТЛЕР ИЗ „ЕУ СОКАКА“ …

Овакви уставотворни и политички потези владајуће мађарске деснице нама Србима недвосмислено указују на мађарске територијалне претензије према Војводини. Нарочито у светлу убрзаног издавања мађарских пасоша и држављанства војвођанским Мађарима, потпиривања мађарског национализма у Војводини, а посебно отворене подршке суботичком мађарском радикалном покрету „64 Жупанија“, који јавно заговара отцепљење делова Војводине од Србије.

—————————–

ХИТЛЕР ИЗ „ЕУ СОКАКА“ …

12 мај 2011 ФБР

Миодраг Новаковић

——————————

ДЕСНИЦА ХАРА ЕВРОПОМ

Има нешто труло у „држави евроунијској“. Та трулеж можда још и није видљива голим оком, али се незаустављиво шири том бриселском креатуром, и почиње да запљускује и наше границе. Та трулеж, наравно има своје име, и зове се „евро-фашизам“. У срцу Европе се рађа и спроводи програм једне од најмрачнијих идеологија, док та иста Европа, као свака „дама сумњиве прошлости“, о томе мудро ћути. Али зато не штеди речи да све своје грехе (из прошлости и будућности) припише нашој беспомоћној и ућутканој нацији.Но кренимо редом…
Недавно је Немачка канцеларка Меркел одвалила, и остала жива, да је „мултикулти“ у Немачкој мртав. Другим речима у Немачкој морају сви да буду „Немци“, па макар и били тамнопути, носили на себи црни покров са решеткастим прозорчетом, или се „снуждавали“ на чучавцу… Но будимо стрпљиви, биће тога још. Бар нас Србе, Немачка није никада историјски „разочарала“ својим „ибер-менш“ пројектима.

У Француској сви знају за екстремну агенду Националног Фронта који води ћерка ноторног Лепена- Жан Мари Лепен. Ако је можда за слободуљибиве људе широм света и био добар знак то што ова десничарска партија није освојила власт- онда би требало да их забрине нагли заокрет владајуће Саркозијеве партије. Саркози је наводно смислио „лукави план“, да потуче екстремисте, и то тако што ће сам постати већи екстремиста и од највећих екстремиста! Након таквог заокрета у политици „француског пинокиа“ уследиле су масовне депортације Рома, које су на малим екранима неодољиво подсећале на сцене Холокауста из задњег светског рата, забрана бурки, радикално увођење „полицијске државе“, ту и тамо „кресање“ минарета, итд.

Када смо већ код „кресања минарета“, том изазову нису могли да се одупру ни пословично неутрални Швајцарци, иако код њих не може да се говори о десници на власти, али сигурно може да се говори о све снажнијем десничарском јавном мнењу. Неке нације једноставно не могу да се помире са чињеницом да „биолошки изумиру“, и то све као резултат себичне презервације властитог стандарда и задовољавања свог потрошачког хедонизма. Док се с друге стране њихови новопечени суграђани „Младотурци“, који по наређењу радикалних имама обучених у камуфлажне униформе, „скачу“ на своје „хануме“ и кад треба, и кад не треба умножавају „брзином светолости“.

У Великој Британији, екстремна десница оличена у Енглеској Националној Партији (ЕНП) вођеној Николасом Грифином, још није освојила власт. Али зато има све већи, не само политички утицај, већ и утицај на јавно мнење. И као што то можемо да видимо на електронским медијима ових дана, и из В. Британије су почеле масовне депортације рома. Да не говоримо о расистичком концепту полицијске контроле, који најгрубље крши уставна и људска права имиграната, али и својих држављана страног порекла, примењујући према њима неограничену тајну полицијску контролу. Иначе Грифинов ЕНП је у оквиру Европског парламента ушао у коалицију са пољском ектстремном десничарском групом, коју предводи пољски парламентарац Микаил Камински. Такво десничарско организовање у оквиру Европског парламента, али и у оквиру других институција ЕУ, изгледа да има тренд да постане правило, а не само изузетак као што је то до сада био случај.

Уосталом, сам Николас Грифин је у свом обраћању маси неофашиста на митингу у организацији екстремне мађарске десничарске партије Џобик, успоредио ЕУ са бившом Совјетском Унијом која је у крви угушила мађарску револуцију 1956: „Где се сада налази глад за влашћу и корупција совјетске лоповске власти? … Налази се у Бриселу,“ нагласио је. „Европска Унија је претња свим слободним људима Европе.“ Наравно ова задња тврња десничара Грифина је нешто са чиме бисмо, бар већина нас, могли лако да се сложимо. ЕУ је у стварности само симбол новог неоколонијалног поретка у Европи, што су очигледно многи у срцу Европе схватили давно пре нас. Те није ни чудо, да као отпор том новом „евроатлатском“ хегемонизму, у Европи све више јачају десничарске и националистичке снаге.

У Италији је такав екстремизам можда попримио чак и своју „најескстремнију форму“- као коалиција мафијашког политичког блока первертног Силвија Берлусконија, и десничарске партије Лега Норде. Сам Берлускони је једном приликом признао да је ушао у политику и власт, да би се дочепао имунитета, да му се не би судило за безбројне криминалне малверзације. Многи га данас у Италији називају новим „Мусолинијем“.

У Холандској је Партија Слободе под вођством Гирта Вајлдерса на свом успону ка власти. Он обећава одмах по доласку на власт да забрани имиграцију муслиманима у земљу, а у самој Холандији уведе забрану Курана и присилну асимилацију имиграната. Чак се „дрзнуо“ да јавно критикује и исмејава говор америчког председника Обаме, који у свом обраћању јавности „догађање народа“ у Каиру (Египту) назвао као „дуг цивилизације према Исламу“.

Наравно ово су били само неки примери „десничарске трулежи“ која се шири Европом попут куге, и са незаустављивом економском кризом, поостаће још екстремнија. А то је већ нешто што би требало и нас да забрине, јер једна од мађарских десничарских партија, која има отворене територијалне претензије према Србији, управо је данас на власти у Мађарској…

ЦРНОКОШУЉАШИ И ХОРТИЈЕВЦИ ИЗ НАШЕГ „СУСЈЕДСТВА“

Нашим суседима мађарима је након иницијалног слављеничког делиријума, који је наступио када је Мађарска постала чланица „богате“ ЕУ, дошао моменат отрежњења, када је пре пар година ову пољопривредно развијену земљу, погодила јака економска криза, сиромаштво и беспосленост. Та криза је делимично била део глобалног тренда задњих пар година, који је резултирао из финансијског колапса „Вол Стрита“, али највећим делом је настала као резултат евроунијске неоколонијалне економске политике према својим источноевропским чланицама са инфериорним економијама. Тај евроунијски финансијски империјализам који је осакатио мађарску економију, млада мађарска демократија је тешко платила на изборима у априлу 2010. Од 386 седишта у мађарском парламенту, 263 је припало десничарској партији Фидеш, а екстремно десничарској партији Јобик 47- што значи да је „нормалним“ посланицима припало свега неколико десетина седишта.

Обе ове десничарске партије заговарају сличне програме, и практично се разликују једино у методама спровођења својијх националистичких програма.

Лидер Фидеша и нови председник владе, Виктор Орбан је своју победу на изборима описао као „револуцију“, најављујући радикалне промене. Те радикалне промене су већ ступиле на снагу. Из устава су избачене све мањине. Мађарска је дефинисана као хришћанска држава, са акцентом на породицу и заштиту порода. У ту сврху је у устав унета одредба да се људским животом сматра ембрио од момента зачећа, чиме је ефективно побачај стављен ван закона. Држава је преузела ригорозну контролу над судовима и водећим медијима. Због тога је недавно била предмет истраге ЕУ.

Јобик је у другу руку одмах изашао са својим радикалним захтевима у које се убрајају етничко чишћење преко 600 000 мађарских Рома, забрана странцима да купују пољопривредно земљиште у Мађарској, званично признавање једино католичке хришћанске религије, што опет све може да се сажме у једну реченицу коју је изговорио Јобиков лидер Вона: „Ми заступамо став мађарског народа да Мађарска треба да припада само Мађарима.“

Долазак екстремних политичких снага на власт у Мађарској је био предвидив задњих година, и био је „најављиван“ великим бројем националистичких инцидената према мањинама, који су ескалирали крајем 2008 и у 2009…

ЦИГАНЕ УБИЈАУ ЗАР НЕ?

Мађарски Роми са популацијом од око 600 000, чине 6% становништва ове земље. Незапослени, необразовани и на маргинама друштва, многи, нарочито млађи Роми, натурално прихватају криминал као начин живота, и као такви су већ дуже време трн у оку традиционалној мађарској популацији. Ипак, већина мађарских Рома се труде да живе поштено и цивилизовано, углавном у оквиру својих ромских енклава.

Крајем 2008, и током 2009 те енклаве су дошле под брутални напад мађарских неофашиста директно повезаних са „Мађарском гардом“, која отворено носи униформе са фашистичким симболима из Другог светског рата. Такође постоје индиције да иза ове паравојне фашистичке организације такође стоји десничарска партија Јобик. Током тих напада Роми су убијани и брутално пребијани, циганске енклаве су гореле, многе ромске куће су сравњене са земљом. Али оно што је од свега најмучније, више ромских породица су свирепо масакриране, у акцијама које могу да се пореде само са атроцијским акцијама историјског америчког Кју Клукс Клана, са почетка прошлог столећа…

У новембру 2008 свирепо је убијени ромски брачни пар, у селу Нађисеку, у источном делу земље. У фебруару 2009, у једном селу 63 км јужно од Будимпеште, неофашисти су покушали да спале живе, Рома Сабу Чорбу и његовог сина од 4 године, али када су отац и син истрачали напоље да не изгоре живи, немилосрдно су устрељени на прагу свог дома.

22-ог априла 2009, Деда и отац, 54 године стар Ром Јено Кока, је у вечерњим сатима напустио своју кућу у Тисзалоку, и упутио се у своју ноћну смену у оближњој фармацеутској фабрици. Убијен је из ватреног оружја свега неколико корака од свог кућног прага…

Према признању самог полицијског комесара Бенцеа, забележено је 18 сличних инцидената, али комесар није обезбедио ближе детаље. Ипак он је повезао ове криминалне радње са деловањем десничарских партија и неофашистичких паравојних милиција. Комесар Бенце је изнео сумње да су убице из редова бивших професионалних војника и полицајаца, да би на крају изнео уверење да су међу убицама мађарски плаћеници који су ратовима 90-их убијали Србе и припаднике ЈНА, за рачун сепаратистичке хрватске државе.

Упркос декларативном залагању овог полицијског комесара и многих других мађарских званичника, ниједан починилац ових тешких кривичних дела није до сада изведен пред лице правде.

ВРАЋАЊЕ СТАРИХ МАЂАРСКИХ СИМБОЛА- ТЕРИТОРИЈАЛНА АСПИРАЦИЈА ПРЕМА ВОЈВОДИНИ?

Одмах по доласку на власт, Фидеш партија је почела да ради на радикалним изменама мађарског устава, које су 18 априла ове године потпуно усвојене. Из тог устава су практично елиминисана претходно садржана права хомосексуалаца (ту им треба одати признање) и других мањина, Мађарска је успостављена као хришћанска држава, која је централизована, укинута је аболиција доживотне робије, уведена потпуна државна контрола над медијима и судовима, да би елиминисањем статуса републике из устава практично најавила мађарска ингеренције над свим територијама где живе мађарски држављани у већини, што се наравно не ограничава само на Мађарску у садашњим границама.Овај задњи концепт неформалне ингеренције над мађарским држављанима ван територије садашње Мађарске државе је веома интересентан са нашег (српског) становишта. Нарочито ако знамо да је мађарска држава почела недавно да издаје пасоше и држављанство Мађарима из Војводине. Ако се у тај контекст ставе друге значајне промене,нарочито елиминисање назива Република из државног имена Мађарске, што јој сада омогућује „ширу државну дефиницију“- а посебно ако се то надовеже повратак круне Светог Стефана у мађарски национални грб (практично враћање старих Хортијевих фашистичких симбола под којима су хиљаде војвођанских Срба и Јевреја сурово уморене у II светском рату), што нам све опет отворено указује на континуитет садашње мађарске државе са средњовековним мађарским краљевством, које је било територијално дупло веће од садашње Мађарске, и окупирало је територије данашње Војводине, Хрватске, делове Аустрије и Словеније, целу Словачку, украјинске Карпате и пола Румуније.

Наравно да је овакав радикални заокрет на мађарској политичкој сцени забринуо водеће ЕУ земље, а нарочито горе споменуте мађарске суседе. У свему овоме је индикативан податак да преко 3 милиона мађара живи у овим суседним земљама, укључујући Србију. Све то има још већу тежину, ако се узме у обзир да је Мађарска председавајућа земља у ЕУ, и пуноправна чланица НАТО-а. Другим речима Мађарска се налази на челу Савеза, који она отворено политички у конститутивно саботира и „омаловажава“ својим чињењем, које је у супротности са статутом и принципима те организације.

Овакви уставотворни и политички потези владајуће мађарске деснице нама Србима недвосмислено указују на мађарске територијалне претензије према Војводини. Нарочито у светлу убрзаног издавања мађарских пасоша и држављанства војвођанским Мађарима, потпиривања мађарског национализма у Војводини, а посебно отворене подршке суботичком мађарском радикалном покрету „64 Жупанија“, који јавно заговара отцепљење делова Војводине од Србије. У задње време наша штампа бележи, малтене дневно, националистичке испаде од стране мађарских десничара у Војводини. Ова ескалација се некако чудно поклапа са доласком Фитеша и Џобика (десничарских партија) на чело Мађарске.

СЕПАРАТИСТИ СВИХ РЕГИОНА СЕ „УЈЕДИЊУЈУ“

Али оно што је по мени још забрињавајуће, није само синхронизација мађарских сепаратистичких активности- већ веома подударујућа „коинциденција“ тих активности са активностим других сепаратисткичких покрета у Србији.

Истовремено имамо изражен албански сепаратизам у Прешевској котлини, бошњачки у Рашкој области и однедавно бугарски у области Димитровграда и Пирота, чак су и Румуни почели да отварају „нека територијална питања“ око Вршца. Овде је вероватно сувишно напоменути сталне територијалне аспирације према нашој отаџбини од стране „геноцидне државне творевине“ Хрватске и муслиманске полу-државе БиХ.

Очигледно је да као нација још увек успевамо да опстанемо у оваквом изразито „предаторском“ окружењу. Ако су у нашој историји икада и постојала тешка времена, када нам је на челу државе била потребна патриотска, храбра и способна влада онда је то ово садашње време. Нажалост „ово“ што ми имамо данас на челу српске државе, не испуњава ни један од ова три елементарна државничка атрибута.

———————-РЕФЕРЕНЦЕ:

http://english.pravda.ru/world/europe/11-05-2011/117867-hungary-0/

http://www.journalism.co.uk/news/hungary-faces-criticism-over-media-law-from-

un-human-rights-council/s2/a544108/

http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1984570,00.html

http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,1913651-3,00.html

http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1895255,00.html

18 октобра, 2013

ВИДОВДАН: КАКО ММФ СУВЕРЕНЕ ДРЖАВЕ ПРЕТВАРА У РОБОВЕ БАНКАРА …

Миодраг Новаковић: Како ММФ суверене државе претвара у робове банкара

04 октобар 2013 ВИДОВДАН.ОРГ

Пише: Миодраг Новаковић

Мислим да је овде потребно разјаснити за оне мање обавештене „ко је и шта је ММФ“…
Ево кратког резимеа ММФ, светског „финансијског предатора“ који у власништву и под контролом ноторне породице Ротшилд (Н.М. Ротшилд) и елитистичке групе од око 40 најбогатијих људи у свету.

Бивши директор Светске Банке (СБ) Џо Штиглиц, пре него што је „изгубио“ посао у тој банкарској мафијашкој организацији, успео да прошверцује аутентична документа , која доказују- да свака земља у свету, којом се „позабаве“ Светска Банка и ММФ, заврши са уништеном економијом, смењеном владом и врло често у жестоким социјалним нередима.

———————

Документи СБ и ММФ објашњавају у детаље како СБ и ММФ наступају предаторски према „инфериорним економијама (земљама-метама)“:

1. Прво их присиле да потпишу уговор под 111 тачака.

2. У тим уговорима сиромашне земље морају да пристану да распродају своје „јавне ресурсе“- воду, електропривреду, гас, рудна богатства, итд…

3. Буду присиљени да предузму „економске мере („остерити“)“ које ће их евентуално уништити.

4.Присиљени су да уплате западним политичарима и моћницима „светске елите“ милијарде долара (вредности „фиксних“ добара) на њихове рачуне у швајцарским банкама.

Уколико то не учине, онда им се прети обуставама (зеленашких) кредита и покретањем стечајних поступака. Рецимо,најбољи пример за такву предаторску праксу СБ и ММФ јесте Грчка. У Грчкој је недавно чак и покренут судски поступак против више (нижих) директора СБ и ММФ. Током суђења адвокати ових глобалистичких финансијских мафијаша су се послужили „нирнбершком одбраном“, саветујући своје штићенике да на оптужбе одговоре да су „они само извршавали наређења одозго“ (на тај начин су се бранили и нацистички генерали у Нирнбергу тврдећи да су „само пратили наређења“).

———————-

Документи које сам пронашао на „нету“ садрже много детаља и описују комплетну методологију предаторске праксе СБ и ММФ-а на чијем је челу донедавно био и најновији члан Владе Србије, Доминик Строс Кан.

Овде се поставља логично питање- да ли га такво (ММФ-предаторско) искуство чини „финансијским експертом“ који ће помоћи да се наша руинирана економија (од стране глобалне елите , чије је извршно оруђе управо ММФ) опорави- или га чини будућим „финансијсим гробаром“ наше већ умируће економије!?

Мени ово последње звучи убедљивије. Уосталом ако нам је већ на челу државе један „гробар“, није далеко од памети да су нам глобалисти на чело владе, под маском финансијског „гуруа“ довели још једног „гробара“.

————————————–

На крају погледајте веома убедљиви и веома добро документовани видео прилог Руске телевизије (са српским титлом) који у потпуности демаскира „лик и (не)дело“ Строс Кана и ММФ-а…

СТРОС КАНОВА „КАМА СУТРА“ ЗА БАНКАРЕ (документарни филм):

———————

Извор: Србин.инфо, ФејсбукРепортер.орг
3. октобар 2013.

*****

НАПОМЕНА АУТОРА М. НОВАКОВИЋА- ОВАЈ ТЕКСТ ЈЕ САМО ИЗВОД ИЗ МОГ ОПШИРНОГ ЧЛАНКА, ГДЕ САМ ОПИСАО НЕ САМО ОВАЈ ГОРЊИ „ГЛОБАЛИСТИЧКО-ГАНГСТЕРСКИ ММФ“ КАРАКТЕР НАЈНОВИЈЕГ ЧЛАНА СРПСКЕ ВЛАДЕ Г. СТРОС КАНА- ВЕЋ И ЊЕГОВ ДЕТАЉНИ ПОЛИЦИЈСКО КРИМИНАЛИСТИЧКИ ДОСИЈЕ КОЈИ ИЛУСТРУЈЕ ЊЕГОВ КРИМИНАЛНИ КАРАКТЕР И ИСТОРИЈУ СЕКСУАЛНОГ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА, КАО И ДРУГЕ АФЕРЕ. ЦЕО ПРИЛОГ ЈЕ ДОСТУПАН НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ:

Ексклузивно на ФБР- Дугачка листа Строс Канових злочина- Видео о предаторском концепту ММФ и Кановој улози …

17 октобра, 2013

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ ЗАТАШКАО ТРГОВИНУ ОРГАНИМА (УНМИК ИЗВЕШТАЈ „CКX103“- СРБЕ СУ КОМАДАЛИ ЖИВЕ…)

УНМИК ИЗВЕШТАЈ „CКX103“- СРБЕ СУ КОМАДАЛИ ЖИВЕ…

Превод: Миодраг Новаковић

29 јануар 2011

——————————————–

Допуњено оригиналним документима 21 септембра 2012

– СРБски ФБРепортер је посредством Уједињеног Равногорског Покрета дошао до фотографија оригиналног Унмиковог извештаја- које прилажемо у наставку превода…

Напомена аутора (преводиоца):

Аутор је у посед овог извештаја УН-а (Хашког трибунала), који документује судбину преко 300 отетих Срба на Косову, дошао у децембру 2010 године, када је извештај посредством сајта www.press.com први пут обелодањен нашој јавности, али само у енглеској верзији, тако да је аутор урадио први превод овог документа са енглеског на српски језик, који је потом преузет од више домаћих „патриотских“ сајтова (аутор је објавио овај извештај у целини, у својој недавно публикованој књизи „УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ“). Упркос значају и актуелности овог документа, исти је упорно заташкаван од стране режима и режимски контролисаних главних медија, све док се није појавио у преведеној верзији на више алтернативних српских медија. Ипак и после тога овај извештај није привукао довољно, не само медијске (водећих медија), већ и званичне „пажње“, ради покретања поступка за процесуирање шиптарских ратних злочинаца и злочинаца против хуманости.

Увидом у извештај се јасно види да исти садржи све елементе за подношење кривичних пријава против извршилаца ових недела, њихових налогодаваца и помагача, али пре свега одговорних челника терористичке ОВК, чија је одговорност по принципу „командне одговорности“ непобитно утврђена у извештају. Подсећам, да се по истом принципу недавно судило целом бившем српском државном руководству, и избегавање процесуирања шиптарских злочинаца по истом принципу, би било најгрубље игнорисање универзалног принципа једнакости пред законом. Са тог аспекта закона и принципијелности српска држава је потпуно подбацила- бар када су у питању српске жртве.

Извештај је урађен веома професионално и непобитно документује отмице, злостављања, силовања и убиства отетих Срба, али и припадника других (углавном словенских) националности, од стране шиптарских терориста и њихових ОВК лидера. У извештају се прецизно идентификује један број жртава, места и начина извршења злочина, као и пар десетина непосредних извршилаца злочина. Такође се идентификују њихови налогодавци. Посебну тежину овом извештају, поред идентификовања једног броја умешаних руководилаца ОВК, дају и индикације о директној умешаности западних и НАТО званичника у ова тешка кривична дела, или бар њихову прећутну сагласност. Ове индиције је потврдио и документовао швајцарски тужилац Дик Марти у свом прошлогодишњем извештају Европском Савету. Са становишта доказивања свих горе наведених тешких кривичних дела- са изузећем продаје људских органа, које вероватно захтева још додатне истражне радње и форензичке доказе- овај извештај садржи практично све елементе за подношење кривичних пријава. Разлози зашто то није урађено од 2003, када је извештај комплетиран па до данашњих времена, су чисто политичке природе.

Оно што практично чини Хашки трибунал (тужилаштво) саучесником у овом монструозном злочину над отетим Србима јесте чињеница да су у време писања овог извештаја, према поузданим изворима у Албанији још увек постојали живи Српски заточеници.

Хашки трибунал и НАТО окупатори не само да нису ништа учинили да их ослободе, већ су суспендовали ову истрагу, да би потом накнадно у трибуналу уништили и све форензичке доказе прикупљене са локације Бурел…

———————————————————————

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК

(У НАСТАВКУ СУ ИЗВОДИ ИЗ „ХРОНОЛОГИЈЕ ЗЛОЧИНА НАД КОСМЕТСКИМ СРБИМА“ АУТОРА М. НОВАКОВИЋА, КОЈИ БАЦАЈУ ДОДАТНО СВЕТЛО НА ОВАЈ СЛУЧАЈ)

НОВИНАР МОНТГОМЕРИ САЧУВАО КОПИЈЕ ДОКАЗА КОЈЕ ЈЕ ХАГ НАМЕРНО УНИШТИО НА ЛОКАЦИЈИ „ЖУТЕ КУЋЕ“ У БУРЕЛУ…

У априлу 2009, ББС је емитовао документарни филм „Нестали на Косову“ (линк: http://news.bbc.co.uk/2/hi/7990451.stm), у режији угледног новинара Мајкла Монтгомерија.

Господин Монтгомери се, од мартовског погрома 2004 на Косову, интензивно бави сакупљањем доказа о албанским злочинима над Србима, и његова новинарска истрага је управо та које је покренула „траљаву“ УН истрагу на локацији ноторне „Жуте куће“ (да би и он сам евентуално постао „активни члан те истраге“). Његов документарац зато има посебну тежину, јер садржи изворне видео доказе који су званично заведени као доказни материјал Хашког тужилаштва (да би ти видео, као и други форензички докази касније били намерно уништени од стране антисрпске Хашке институције). Наравно господин Монтогмери је сачувао своје копије видео исказа више заштићених хашких сведока, као и видео копије форензичких доказа са локације „Жуте куће“,и потом, због личног убеђења да су ти докази намерно уништени да би се заташкали злочини над Србима и сакрила за Запад „неугодна истина“, одлучио да их овим кратким али веома снажним документарним филмом учини доступним светској јавности. Колико је та документарац постао „неугодна истина“ за многе западне политичаре, најбољи доказ је чињеница, да је упркос изузетној гледаности емитован само два пута у Априлу 2009, и после тога више никад (овде говоримо о БиБиСију).

У видео прилогу су приказани искази двојице заштићених хашких сведока и једне заштићене жртве албанске националности, али је такође наведено да постоје бројни други заштићени сведоци и неколико преживелих жртава- нажалост међу њима ниједна српска жртва!

Тај видео запис недвосмислено доказује да су српски цивили и ратни заробљеници, били киднаповани од стране Тачијеве ОВК, и у једној компликованој и „скупој“ операцији пребацивани у Албанију. Пошто се радило углавном о сиромашним српским цивилима за које никада није тражен озбиљан откуп (осим пар појединачних директних уцена српским породицама од стране нижих ОВК „кадрова“, где је одређена сума новца изнуђена, али до откупа и примопредаје талаца никада није дошло, јер то никада није ни било на „распореду“ тих „другоразредних“ разбојника), и пошто се радило о ратним заробљеницима, углавном младим српским војницима, безначајне или никакве обавештајне вредности, поставља се једно врло логично питање: зашто су ти јадни људи шверцовани у Албанију таквом компликованом и ризичном операцијом? Јер ако су шиптарски терористи желели да их муче и физички ликвидирају, то су могли да учине без много ризика на безбројним локацијама унутар Косова.

Једини логичан одговор на такво питање који се сам намеће, јесте: мрачне намере тих шиптарских крволока и њихових западних савезника да учине „нешто нечасно“ са њиховим телима. Ако ту нису били у питању сатанистички обреди жртвовања тих мученика Блеру, Клинтону, Солани, Кушнеру и осталим западним девијантима, онда опет једини логичан закључак, и сурова истина чији нам се хорор сценарио управо презентује од стране највишег легалног органа Европе, и који ова Мартијева истрага документује безбројним материјалним доказим, индицијама и сведочанствима очевидаца, јесте: „крађа“ људских органа, за „девијантно“ западно и блискоисточно тржиште. Управо док је овај текст у припреми, неки медији тврде да су у овој мучној крађи људских органа учествовали и војни лекари из састава окупационих НАТО трупа на Косову.

АУСТРАЛИЈСКИ ХИРУРГ ЈУРИШЕВИЋ- ЏЕЛАТ ОВК, „ПРИСУТАН“ НА ЛОКАЦИЈИ КУКЕШ У ВРЕМЕ УБИЈАЊА ЗАТОЧЕНИКА И КРАЂЕ ОРГАНА

У сваком случају, добро је документован случај аустралијског хирурга хрватског порекла Др Крега Јуришевића, који је јавно признао да је пришао ОВК, и потом свој „стетоскоп“ заменио за оружје, где је по властитом признању поред оружане борбе у оквиру ОВК, лично убијао српске рањенике да би им (његовим речима) „скраћивао муке“. Поред убијања заробљених Срба, Др Јуришевић је активно сарађивао са западним обавештајним службама у току НАТО рата, и под маском доктора хуманитарца шпијунирао српске трупе. По његовом хвалисању био је одговоран за навођење НАТО авиона на српске циљеве, којом приликом је убијено преко 400 Срба.

Али оно што је индикативно за ову истрагу (напомена ово је део ауторове „истраге“) је то да је дотични Јуришевић боравио у Априлу 1999-те на локацији Кукеш (локацији тајног затвора у коме су држани и убијани Срби којима су „одстрањивани“ органи) у Албанији, и да је тамо према његовим речима био сведок неких „аномалија“ у локалној болници која је била под контролом извесног доктора- команданта ОВК (претпостављам да се овде ради о Др Шаипу Муји). Др Крег Јуришевић данас живи и ради у аустралијском граду Аделаиди, где је запошљен као кардио-торациони хирург у Краљевској Аделаида Болници.

Ми се овде надамо да су ови подаци доступни како нашим српским истражним органима, тако и Мартијевој истрази- јер овде је веома важна улога Др Јуришевића не само као ратног злочинца, већ пре свега као, потенцијално једног од кључних сведока у овој монструозној афери.

——————————————-

СВИ НАШИ ЧЛАНЦИ НА ТЕМУ „ТРГОВИНЕ ОРГАНИМА“ (кликните на овај текст)…

——————————————–

ПРЕВОД ИЗВЕШТАЈА:

Шаље: Емон Смит

Шеф мисије Скопље и Приштина

Број факса: 8942

Референца: РП-79-03

Прима: Патрик Лопез Терес

Шеф одељења за истраге

Факс: 8586

Напомена: На захтев Патрика Л. Тереса

Датум: 30 октобар 2003

ПРЕДМЕТ: САДРЖАЈ ПОСЕТЕ ШЕФА ОДЕЉЕЊА ЗА ИСТРАГЕ И ЊЕГОВОГ САСТАНКА СА ДИРЕКТОРОМ ОДЕЉЕЊА ЗА ПРАВДУ УНМИК-а

Патрик,

Након посете 23 октобра 2003, срео сам се јуче у вечерњим сатима (29 октобар) са Полом Кофијем, Директором Одељења Правде (ДОП) УНМИК-а. Уз извештај прилажем следеће:

а) Предмет Албаније Обележен као Анекс „А“

У прилогу је материјал примљен од ДОП у вези истог. Фотографије ће бити приложене накнадно.

б) Ратни Злочини, досијеи-Истражне радње-УНМИК Обележен као Анекс „Б“

У прилогу је ажурирани списак

ц) Информација о УНМИК хапшењима (РЗ) Обележен као Анекс „Ц“

У прилогу је Захтев за спровођење истраге

У потпису је: Лопез Терес

Истражно одељење Хашког Трибунала

03 новембар 2003

ПОВЕРЉИВ МАТЕРИЈАЛ

ОВА ИНФОРМАЦИЈА НИЈЕ ЗА ЈАВНОСТ

ИНФОРМАЦИЈА ЈЕ ПРЕДМЕТ НОВИНАРСКЕ ДИСКРЕЦИЈЕ

УКРАТКО:

Почевши средином 1999 (могуће и нешто раније), између 100 и 300 људи су киднаповани и пребачени камионима и комбијима у илегалне затворе у области северноалбанских градова Кукеш и Тропоје. Већина тих људи су били српски мушкарци са Косова, заробљени између Јуна и Октобра 1999. Почевши у Августу 1999, неки од тих заробљеника (24-100) су пребачени из северне Албаније у „помоћне“ илегалне затворе (приватне куће и напуштене индустријске комплексе) у средњој Албанији, углавном у близини вароши Бурел, неких 110 км југозападно од Кукеша. Заробљеници су такође пребачени у илегалне затворе у близини Пешкопија, око 50 км источно од Бурела.

Заробљеници су одведени у централну Албанију, где су потом поново пребацивани у малим групама, у приватну кућу јужно од Бурела, која је била преуређена као импровизована клиника. Тамо је коришћена медицинска опрема и медицинско особље за вађење органа из тела заробљеника, који би потом „умирали“. Њихова тела су сахрањена у непосредној близини. Извађени органи су транспортовани на Ринас аеродром у близини Тиране (неких 75 км југозападно од Бурела) одакле су авионима испоручивани у иностранство. Остали заробљеници (поред Срба) који су довођени у ту „клинику“ (и ликвидирани ради органа) су биле у мањем броју, жене са Косова, из Албаније и Источне Европе. Задња испорука заробљеника на локацији те куће-клинике је забележена у пролеће, или рано лето 2000.

Поред заробљеника који су довођени у Албанију живи, један неутврђен број лешева српских цивила убијених на Косову је транспортован у Албанију и закопаван на тајним локацијама.

Овај уводник је базиран на интервјуу са осам сведока, сви редом су Албанци са Косова и из Црне Горе, који су служили у ОВК. Четири сведока су директно учествовали у транспорту најмање 90 етничких Срба и других у илегалне затворе у северној и централној Албанији. Тројица од њих, су испоручивали заробљенике у кућу-клинику јужно од Бурела, два сведока тврде да су учествовали у транспорту делова тела и органа на аеродром Ринас у близини Тиране. Ниједан од њих није присуствовао „медицинским“ операцијама.

Према свим нашим сазнањима, сви транспорти и „хируршке“ процедуре су извршаване са знањем и директним учешћем средњих и виших официра ОВК, као и лекара са Косова и из иностранства. Ту операцију су активно подржавали људи из састава Албанске тајне полиције, под контролом у то време, бившег премијера Салиша Берише.

ЛОКАЦИЈА „КЛИНИКЕ“

Кућа, где су органи били одстрањивани из тела жртава се налази тачно 14.58 км јужно од Бурела, са следећим координатама: 41.32.49 Н и 20.00.19 Е. Кућа се налази у засеоку Куртеши, који се налази 6 км западно од главног друма који спаја Бурел и Клош. Раскрсница са које се одваја земљани пут за Куртеш је 8.57 км јужно од првог моста јужно од Бурела.

СВЕДОЦИ

Наши извори су захтевали да не буду идентификовани, те их овде идентификујемо као „бројеве“:

Етнички албанац из југозападног Косова који је служио као возач и ниже рангирани борац ОВК у време рата. Он тврди да је директно учествовао у транспорту заробљеника са Косова и других лица, у илегалне затворе у северној и централној Албанији.
Етнички албанац са северозападног Косова који се прикључио ОВК 1998 и служио је као ниже рангирани борац и возач. Такође је директно учествовао у транспорту заробљеника са Косова и других лица, у илегалне затворе у северној и централној Албанији, и у закопавању људских лешева у близини куће-клинике јужно од Бурела.
Етнички албанац са северозапада Косова који је био возач и стражар при главном штабу ОВК за време рата. Директно је учествовао у транспорту заробљеника са Косова и других илегалних затвора у северној и централној Албанији, као и у сакривању и закопавању лешева у близини куће-клинике јужно од Бурела.
Етнички албанац из Црне Горе. Служио је у ОВК као командир вода. Директно је учествовао у закопавању српских цивила на Косову и у транспорту заробљеника са Косова у северну Албанију.
Етнички албанац са Косова који је био логистички оперативац на средњем нивоу при ОВК. Поседује директно знање о транспорту заробљеника са Косова у северну и централну Албанију. Његова директна улога у свему томе још није потпуно разјашњена.
Етнички албанац из Призрена који је био ухапшен од стране ОВК и оптужен за сарадњу са српским властима. Био је заточен заједно са својим братом у ОВК бази у Кукешу. Евентуално је био ослобођен и вратио се у Призрен по окончању ратам (његов брат је умро у заточеништву ОВК у логору Кукеш). #6 је видео српске заробљенике у логору Кукеш, где је сазнао да ОВК неке србе пребацује у Бурел.
Етнички албанац из Црне Горе који је служио као обичан војник у ОВК. Видео је косовске србе заточене у разним илегалним затворима у северној Албанији.
Етнички албанац католик који је служио под доскорашњим командантом Дринијем. Сазнао је из других извора о транспорту заробљеника са Косова у северну Албанију.

ЖРТВЕ:

Приложена листа садржи имена неких заробљеника који су транспортовани живи у Албанију:

Властимир Стевановић. Виђен на Косову од стране сведока #2 и #1, у групи срба транспортованих из једног села код Суве Реке у Албанију, крајем Јула или почетком Августа 1999.
Драган Јаћимовић. Виђен на Косову од стране сведока #2, у истој групи срба транспортованих из села код Суве Реке у Албанију, крајем Јула или почетком Августа 1999.
Златко Антић. Виђен на Косову од стране сведока #2, у групи срба транспортованих са локације код Призрена у Албанију, у Јулу или Августу 1999. Сведок #1 тврди да је његов пријатељ видео Антића у тој групи заробљених срба, али да верује да је Антић убијен пре него што је стигао у Албанију.
Синиша Витошевић. Виђен је од стране сведока #7 у илегалном затвору код Тропоја, крајем Јула или почетком Августа 1999.
Градимир Мајмаревић. Виђен је од стране сведока #7 у илегалном затвору код Тропоја крајем Јула или почетком Августа 1999.
Драгољуб Славковић, Виђен је од стране сведока #7 у илегалном затвору близу Тропоја, крајем Јула или почетком Августа 1999.
Младен Васић, Виђен је од стране сведока #7 у илегалном затвору близу Тропоја, крајем Јула или почетком Августа 1999.
Милета Ђукић. Виђен је од стране сведока #7, у илегалном затвору код Тропоја, крајем Јула или Августа 1999.
Пера Ристић. Виђен је од стране #7, у илегалном затвору код Тропоја, крајем Јула или Августа 1999.
Слађана Фан. Виђена је од стране пријатеља сведока #1, у илегалном затвору у Пешкопију, у Септембру или Октобру 1999. Сведок #1 тврди да је жена која се уклапа у њен опис била заточена у Албанији и да верује да је одведена у кућу-клинику јужно од Бурела.

НАПОМЕНА:

Већина сведока су давали само кратке одговоре и покушавали су да умање своју улогу у специфичним операцијама. То се дешавало између осталог и из страха да би детаљније информације могле да открију њихов идентитет. У сваком случају четири сведока који су директно учествовали у транспорту заробљеника су нам дали аутентична сведочанства.

СВЕДОК #2

Овај сведок се сећа свог учешћа у три транспорта заробљеника и људских лешева са Косова у северну Албанију, и два транспорта заробљеника у кућу-клинику у централној Албанији.

„Мој први транспорт са Косова је био око 20 Јула, други је био око 23 Јула, и задњи је био почетком Августа. Ујутро, 20-ог Јула (један дан пре или после) био сам у једној вароши близу мога села, источно од Пећи. Дошао сам да се јавим свом претпостављеном ПА. Он ми казао да му је РЗ наредио да пронађе возача за један посао. Познавао сам ту групу (ганг) као опасну, и били су познати по убијању Срба у Пашином селу. У то време у нашој вароши није било живих Срба. Речено ми је да ћу возити камион из Пећи у Призрен. ПА ми је наредио да извршим тај задатак, држим језик за зубима и заборавим све што видим, и да ћу једино тако моћи да доживим дубоку старост. Био сам задужен са прашњавим и прљавим камионом САБ, који је позади имао контајнер са замрзивачем који није радио. Возио сам од Пећи до Призрена, око 80км. Вожња је трајала око сат и по. Једини који је био са мном у камиону је био ПА. По доласку у Призрен наредио ми је да наставим према Сувој Реци. Возио сам неких 15 минута. Прошли смо Љутоглав да бисмо се зауставили после једног километра. Љутоглав је између Суве Реке и Призрена. Ту сам онда скренуо десно, ту је била једна велика кућа са три спрата, одмах са десне стране. Скренуо сам десно и наставио неких 100 до 200 метара. Тамо је било око 30 заробљеника, укључујући једну жену, чекали су нас заједно са 10 војника ОВК. Заробљеници су очигледно морали да дуго марширају. Били су прашњави и прљави, неки од њих крвави. Атмосфера је била нормална, и иницијално сам мислио да ћемо их разменити за наше борце. Један војник ОВК је „саслушавао“ неколико заробљених Срба. Један од њих је био Драган Јаћимовић из Шилова, стар око 40 година. Шилово се налази код Гњилана. Остали Срби су били из Ратимља, Оћеруше и Гњилана. Натерали смо их да се укрцају у камион. Возио сам одатле до Призрена. ПА је сишао у Призрену и друга двојица припадника ОВК су ми се придружили у кабини где су остали цео пут. Били су у цивилу. Имали смо такође „дискретну“ пратњу од стране 4 припадника ОВК у аутомобилу марке „голф2“. Један од ОВК бораца који је био са мном у кабини је био веома непријатан. Када сам га упитао где идемо, казао ми је да зачепим и возим.

Када смо напустили Призрен, морао сам да станем зато што је једно од возила имало проблем са гумом.

У близини главног пута сам приметио другу групу од 15 заробљених Срба. Испред њих је ишао полако „џип“ са војницима ОВК у њему. Четири или пет ОВК војника је ходало са Србима. Ту су застали да запале цигарете. Тада сам препознао заробљеног Властимира Стевановића из Призрена. Он је радио као келнер у Дому Армије у Призрену. Био је мршав, стар око 30 година. Неколико Срба су носили униформе. Речено ми је да су они били заробљени припадници МУП-а и Војске. Упитао сам једног ОВК војника шта ће бити са њима. Казао ми је да ће сећи дрва у Албанији. Та група је сишла са главног пута и пешке прешла у Албанију преко планине Паштрик.

Наставили смо нашу вожњу у Кукеш. Прешли смо границу на Морини. Саобраћај је био веома густ и нико нас није заустављао на граници. Избеглице су се враћале назад, и било је много камиона који су ишли у оба правца. Стигли см у Кукеш око 4 поподне. Вожња је трајала око сат и по. Када смо стигли у Кукеш наставили смо другим путем ка северу и тамо смо испоручили Србе. Потом смо се вратили у Призрен.“

23 ЈУЛ

„Поново иста два ОВК војника, који су били са мном у кабини на претходном задатку. Иста рута, исти камион. Овај пут смо се одвезли даље од претходне локације на путу за Суву Руку. Стигли смо на неких 15 км пре улаза у Суву Реку, где смо скренули лево на сеоски пут. Тамо нас је сачекала ОВК банда под вођством Исмета Таре. Овај пут сам видео лешеве умотане у сиву војничку ћебад. Могао сам да осетим мирис свеже људске крви, тако да сам знао да су недавно убијени. Међу њима је било и жена, али већина су били мушкарци. Ту су утоварили лешеве у камион. Непријатан ОВК сувозач ми је казао, пошто су лешеви убачени у камион: „Погледај их добро. Мој брат је завршио у Трепчи..“ (верује се да су тела неких албанаца убијених од стране српских снага уништавана у Трепчином индустријском комплексу). Ту су сипали прашак „капори“ који се користе за дезинфекцију и елиминацију непријатних мириса. Потом поново истим путем за Кукеш.

Стигли смо око 12:30. Овај пут сам скренуо ка југу. Верујем да су лешеви у камиону припадали људима из околине Суве Реке, Гљилана и Ораховца. Када сам стигао на дестинацију видео сам Енвера Цоколија из ШИК-а(обавештајне службе ОВК). Он је до 1991 радио у српском МУП-у у Приштини. Војници ОВК који су нас пратили у „голфу2“ су истоварили камион. Поново су користили маске и рукавице. Тамо је било већ ископано око 15 јама. Убацивали су по два леша у једну јаму. Требало нам је око сат и по да то обавимо. Локација је била веома удаљена. Изгледало је као негде у Афганистану, једино је овде било више дрвећа. Потом смо се вратили у Призрен, из Прирена смо продужили у Пећ где сам вратио камион истим „људима“ који су ме са њим задужили.

По повратку из Албаније, непријатан сувозач ми је казао да ће остати са мном у вези.“

АВГУСТ 2 или 3

„Било је око 10 или 11 ујутро. Нисам сигуран тачно, али је било пре поднева. Непрајатан „сувозач“ ме је поново звао. Нисам сигуран одакле, али знам да он није из Пећи. Казао ми да морам да транспортујем „товар“. Отишао сам у Капишницу у Пећи. Тамо је био један стари „мерцедес“ камион са карго фрижидером. Био је већ утоварен и имао је катанац и ланце на задњим вратима. Иста пратња је и овај пут била у „голфу2“, и иста два ОВК припадника су били са мном у кабини. Овај пут сам возио до Морине и потом до Тропоје. Требало нам је сат и 45 минута од Пећи до Тропоје. У Морини је падала кишица. Иста процедура као и пре. Све добро организовано. Гробови су већ били ископани. Требало нам је сат и по да све завршимо. Овај пут је мени било теже зато што је локација била високо на планини са великим успонима и стрминама, и било ми је доста тешко да извезем камион на врх те локације. Тамо су нас сачекала три човека. У овом случају нисам знао колико је лешева убачено у ископане јаме. Сво време сам седио у камиону.“

Сведок „2“ је изјавио да је две задње испоруке имао на локацији куће-клинике јужно од Бурела. Прва испорука је била у Октобру 1999. Одвезао је 4 или 5 Срба из Кукеша у „кућу“ јужно од Бурела и испоручио их је човеку по имену Бесим Вокши (оперативцу ОВК под надимком „Кинез“). Сведок је описао кућу као традиционалну и прилично велику, подељену у две секције. Описао је да се налази на крају сеоског тешко приступачног пута, неких 20 минута вожње од главног пута за Бурел. Казао је да је кућа била офарбана у светло жуту боју, и да њен власник није припадао истом клану, као остали житељи села. Заробљеници су држани у шупи иза куће. Друга испорука је била у Мају иили почетком Јуна 2000. Сведок је тада превезао око 20 жена („славенског“ говорног подручја из Источне Европе и бивших земаља СССР-а) са локације у северној Албанији у једну кућу северно од Бурела. Сведок се присећа да камион није имао прозоре и готово непостојећу вентилацију, тако да када су отворили задња врата, неколико девојака су биле без свести, скоро угушене, тако да су морали да их изнесу из камиона. Ту су искрцали камион. Пет жена су биле издвојене из групе и одвежене у ноторну (жуту) „кућу“ јужно од Бурела. Сведок је потом изјавио да је касније добио задатак да прати возило, у коме су транспортовани делови људских тела и унутрашњи органи, до аеродрома Ринас код Тиране. По повратку у „кућу“ му је наређено да помогне у закопавању, или премештању људских остатака који су били у црним мртвачким врећама. Дао нам је додатан опис „куће“ и преко мобилног телефона нас је наводио да стигнемо на ту локацију. Када смо му касније показали фотографије десет различитих кућа, сведок је позитивно идентификовао инкриминисану „кућу“. Изјавио је да су људски остаци били закопани на више локација око „куће“, као и на оближњем гробљу. Сведок #2 је нестао у области Клине у Марту 2003. Члан његове породице нам је казао да верује да је убијен због неплаћених дугова!? Његова породица није пронашла његово тело, нити је пријавила његов нестанак косовским властима из страха од освете. Из тог разлога нисмо успели да од њега добијемо пун опис испорука заробљеника на локацији „куће-клинике“.

СВЕДОК #1

Овај човек се сећа учешћа у испоруци заробљеника са Косова у северну Албанију, и најмање пет испорука заробљеника на локације приватних кућа у централној Албанији.

„Учествовао сам у транспорту заробљеника средином Августа 1999. Неки људи из ОВК су ме тада позвали. Дуговао сам им нешто, и морао сам да радим све што ми кажу. Добро познајем све руте у Албанији, јер сам претходно тамо превозио „проститутке“ са Косова и из Македоније. Мој командант ми је рекао да пошто познајем те путеве, онда ја треба да возим.

Средином Августа су ме послали у Криву Реку. Када сам стигао, речено ми је да морам да пребацим неке људе у Албанију. Тамо сам их преузео- четири мушкарца Србина. Било је већ касно поподне, и кренули смо за Призрен. Возили смо се у „фолскваген“ комбију. Са мном у кабини је био један тип, друга двојица су били позади са Србима чије су руке биле везане на леђима и за зид комбија. Иза нас су били тројица припадника ОВК возећи се у ескорт возилу. Познавао сам их од раније за време заједничког службовања у ОВК. Нисам знао ко су заробљени Срби. Били су старости између 25 до 35 година. Судећии по изгледу и одећи били су сељаци. Било нам је забрањено да са њима разговарамо, али су нас у току пута заробљени Срби стално питали где их водимо. Стражари који су били позади са њима, стално су их „ућуткивали“. Казали су им да ућуте или ће их пребити- „Водимо вас да сечете дрва и радите на сеоском газдинству.“ (био је одговор).

У Призрену нам је наређено да не смемо да бијемо заробљенике, већ да их третирамо добро. То је за мене било први пут да чујем тако нешто, и изненадило ме је, пошто нам је увек пре тога било дозвољено да их пребијамо (Србе) и да им ломимо руке и ноге како нам се прохте. У делу Призрена, где смо преспавали је било пуно жена „проститутки“. Заробљенике смо држали у посебној соби. Следећи дан смо отишли у Албанију. Били смо у униформама. Прешли смо границу на Морини, тамо је била гомила људи, избеглице који су се враћали, тако да смо прошли без икаквих проблема. Стигли смо у Кукеш, где нисмо остали дуго, и кренули смо потом за место Бићај. Тамо смо се зауставили и били смо сачекани од стране двојице типова тамне боје коже, вероватно Арапа. Нисам сигуран које су националности били. Они су се укрцали у комби, и наставили смо да возимо ка југу. Тако смо стигли у Бурел. У Бурелу смо преноћили. Тамо је било још више људи попут наших заробљеника, жена и мушкараца Срба. Сви на том једном месту. Ти мушкарци и жене Срби су били затворени у некој врсти шупе- магацина. Ми смо отишли у другу кућу да преспавамо. Нисам сигуран колико је било заробљеника у том „магацину“, али по гласовима које сам чуо, рекао бих да их је било између 6 и 10. Јасно сам чуо како причају на српском језику.

Следећег дана смо их одвезли (заробљене Србе) у кућу југозападно од Бурела, у Фуше Крује. Пре тога смо предали једном доктору торбу са црном фасциклом, мислим да су ту били неки документи. Након тога приликом свих испорука смо предавали „докторима“ акт-ташне или фасцикле са пратећим документима, који су долазили заједно са заробљеницима које смо испоручивали. Када смо стигли била је ноћ, и већ је неколико типова чекало на нас. Тамо је био један Албански доктор: Ђамил, он је „прегледао“ заробљене Србе, посебно је загледао област абдомена, и пропитивао нас да ли смо их тукли. Ту смо се „мало шалили“ на рачун Срба. Потом су одвели негде те Србе, а ја сам отишао у посебну кућу где сам преспавао, да бих се следећи дан вратио на Косово.

Друга испорука је била у Новембру или Децембру 1999. Налазио сам се у Бурелу, након испоруке „неких жена“. Овај пут сам возио „мерцедесов“ комби. У њега су укрцали четворицу заробљених Срба. Сви су били млади мушкарци у доброј форми. У пратњи овог траснпорта су били још двојица припадника ОВК. Одвезли смо се до „куће“ јужно од Бурела. Након 20 минута вожње од Бурела се прелазио мост након кога је био сеоски земљани пут. Пут је водио низ реку. Возили смо све до краја тог пута где се налазила стара светло жута кућа. У кући су се налазили неки мушкарци и два доктора (тако су их називали ови мушкарци). Један доктор је био Арап, а други Албанац кога су звали Др Адмир. Заробљени Срби су били веома „нервозни“. Извели смо их из комбија и одвели у помоћну зграду (магацин) иза главне куће.

Трећа испорука је била пролеће 2000. Поново сам се нашао у Бурелу, где сам преузео двоје Срба, мушкарца и жену. Она је била млада и говорила је српски. Срби су били очајни и уплашени. У једном моменту мушкарац нас је молио да их убијемо одмах по кратком поступку, „Ми не желимо да будемо сечени на комаде,“ говорио нам је. Одвезли смо их у исту „кућу“ јужно од Бурела, отприлике у предвечерје тог дана.

Када сам извршио своју прву испоруку у Бурел, прво о чему сам размишљао је било, зашто их тамо прегледају и ваде им узорке крви. Већ сам раније био чуо да од заробљеника узимају узорке крви. Све ме је то збуњивало. Зашто?

Већ после треће испоруке било ми је јасно да се тамо нешто друго дешавало. Када сам ушао случајно у главну собу „куће“ јужно од Бурела, да бих добио чашу воде, био сам изненађен како је тамо било чисто и осећао се веома јак медицински мирис. Одмах ме је то подсетило „отужни мирис“ болнице и изазвало ми мучнину. Желео сам што пре да изађем одатле. Тада ми је пало на памет како је ово била једина „кућа“ где сам само испоручивао заробљенике, а никада их преузимао!? У то време сам такође све чешће чуо друге припаднике ОВК како причају о људским органима, бубрезима, и испорукама пошиљки из ове „куће“ на аеродром.

Четврта испорука је била негде крајем Маја или почетком Јуна 2000. У Бурелу ми је СС наредио да одем са још једним пратиоцем у Мирдите (регион у Албанији на око 30 км северно од Бурела) да покупим две жене и да их спроведем у „кућу“ северно од Бурела где смо држали „проститутке“ и заробљене Србе. То је било на периферији и место је било „затворено попут логора“ (вероватно у стилу хацијенде- примедба преводиоца), са две куће, једна у стилу велике штале, друга старија кућа. Тамо сам једном видео једног доктора, мислим да је био Арапин, и он се „бринуо“ о заробљеним мушкарцима. Покупили смо девојке и испоручили их у „кућу“ истог дана. Тада сам први пут сазнао да су у „кући“ северно од Бурела имали ултра-звучни скенер. Преспавао сам на другом месту и следећи дан сам се вратио у „кућу“ северно од Бурела, и тада ми је наређено да возим заробљенике- два српска мушкараца и три жене. Мушкарци су били доведени са друге локације код Пешкопија. Жене су биле из Источне Европе. Испоручили смо их у јужну „кућу-клинику“ После тога сам сазнао од пријатеља, који је такође био „возач“ да су и две друге девојке из Мирдите одведене у ту „кућу-клинику“, да би- како је он то описао биле коришћене за „резервне делове!“

Сећам се да сам био веома тужан, зато што су девојке биле Албанке. И биле су веома младе. Први пут нисам знао шта се дешавало, други пут сам помислио да је то све повезано са „проституцијом“ (читалаштво овде мора да зна да је овај термин који се користи у извештају „проституција“ веома дискутабилан, јер се ради о тзв. „присилној проституцији“ која је спроведена над киднапованим и уцењеним младим женама, углавном из „православних“ европских земаља- примедба аутора). Тек трећи пут када сам схватио „шта“ се у ствари тамо дешава, био сам ужаснут, хтео сам да побегнем негде. Моји саборци који су учествовали у томе су били добри војници, али су ме овде разочарали. Мислио сам да су се борили у рату, али ово што су чинили није имало никакве везе са ратом.

После те задње испоруке, казао сам им да сам се разболео. У ствари устину сам се осећао „болестан“, али сам мом команданту казао да сам добио упалу плућа и да ћу морати да идем на лечење.“

Тај сведок је извршио још неколико других испорука српских заробљеника од Пешкопија у област Бурела. Казао нам је да је након неких „разговора“ сазнао да су његове сумње биле оправдане. Он је разговарао са другим саборцима из ОВК који су учествовали у сличним „испорукама“, и који су вршили друге „испоруке“ од локације „куће-клинике“ до аеродрома Ринас, и то касно ноћу, или у цик зоре. Сведок нам је описао да су њихова возила користила задњи помоћни улаз на аеродром (Овде имамо разлога да верујемо да сведок прикрива властиту улогу у тим испорукама на аеородром). Ми смо сведоку показали фотографије осам различитих и неповезаних кућа из Албаније. Он је без грешке идентификовао инкриминисану кућу јужно од Бурела, и потврдио је да је то била локација где је извршио највише „испорука“ киднапованих особа, и где је видео „импровизовану клинику“. Зачудио се када је видео да је кућа („жута кућа“) била префарбана у бело (једна старија фотографија исте куће до које смо ми сами „дошли“ приказује исту кућу у светло-жутој боји). Он нам је потврдио да верује да су људски остаци закопавани иза куће и на оближњем гробљу.

СВЕДОК #4

Овај мушкарац је учествовао у закопавању српских цивила убијених у области Ђаковице. Такође је учествовао у најмање три транспорта заробљеника са Косова у северну Албанију.

„По завршетку рата свуда је била освета. Након тога „они“ су почели да пребацују заробљене људе далеко у Бићај и друга места у Албанији.Такође у то време су камиони пуни медицинске опреме и материјала из Приштине, Ђаковице и Призрена пребацивани у Албанију. Одвели су читаву једну групу заробљених (живих) људи из Призрена, преко границе на Врмици, и то главним путем. Друга група је пребачена преко планине Паштрик у Тропоју. Тамо није било нормалног пута, практично стаза једва ширине једног возила.

Мени су наредили људи из јединице Џавида Елшанија (Сведок нам је навео да је Елшани командовао 128 специјалном једидицом ОВК, чији „борци“ су носили црне униформе) да учествујем у тим транспортима. Послали су нас у Кукеш, па потом у Бићај. Тада смо наређење примили нас четворица, али тамо су били и други. У првој групи заробљеника је било између 15 до 20 људи, све мушкарци. Били су здрави и снажни, старости од двадесетих до четрдесетих година. Били су то обични српски цивили. Сељаци. Прва група је била из Зоћишта, Ораховца, Мусутишта (село код Суве Реке), Љубижде и Ратимља. Камион који смо користили је био „обичан камион“ са фрижидерским каргоом позади. Није имао никакав „ер кондишенинг“ нити вентилацију. Помислио сам да ће бити убијени, али су нам дали строга наређења да не смемо да их повредимо, и да им дамо храну и воду. Све је то било након осветничких убистава крајем Јула и почетком Августа.

Испред нас су ишла два возила да би спречила да нас било ко заустави. Али то нико није ни покушао. Седео сам до возача. До границе смо стигли брзо, за 40 минута. Али пут на Албанској страни је био лош и требало нам је два сата да стигнемо у Бићај. Одвезли смо се до куће на периферији села. Тамо је била друга група Албанских мушкараца (по начину описивања овде се ради о Албанским држављанима- примедба преводиоца) који су киднаповане Србе одвели у кућу. Тамо је био један човек кога су сви ословљавали са „доктор“. Он је био албанац са Косова. „Људи“ у кући су нам поново запретили да заробљеници не смеју да се малтретирају.

Други транспорт се одиграо 4 или 5 дана касније. Тада смо имали 20 до 25 заробљених мушкараца, углавном из Ораховца или Ђаковице.

Њих смо „преузели“ усред бела дана у близини ауто-школе у Призрену. Како возите левом страном, према Албанији, ауто-школа се налази на левој страни и те заробљене мушкарце смо покупили на тој локацији. Камион је већ чекао, када сам тамо стигао. Мушкарци су били истог доба, здрави. Нисам препознао никога од њих. У камиону је било мрачно. Упутили смо се према граници, овај пут смо користили споредан друм кроз Насек преко планине Паштрик. Близу границе предали смо заробљене мушкарце другој групи која их је одвезла у Албанију, у Тропоје.

Након тога, нису ме више користили за транспорте, али ја сам сазнао од других да су ти „транспорти“ настављени, бар до краја 1999. Трудили су се да не користе сувише дуго исту групу људи из ОВК за транспорте са Косова.

Сведок нам је казао да је касније посетио илегални затвор близу Кукеша где су били заточени други Срби. Тада му је речено од стране претпостављених да се неки од заробљеника пребацују у централну Албанију. Тада је сазнао да се од заробљеника узимају лабораторијски узорци мокраће и крви. Тада му је више „нижих оперативаца“ казало да користе Србе за органе и да су екстракције (читај касапљење) обављане негде у централној Албанији.

СВЕДОК #3

Овај човек није желео да буде специфичан у опису своје удела у транспорту Срба у Албанију, али је навео да је као возач и стражар био послат најмање три пута у област Бурела у 1999 и 2000, где су држани заточени Срби у Албанији. Сведок је описао један „излет“ где је возио претпостављеног оперативца ОВК до куће јужно од Бурела. Његов претпостављени је там надзирао закопавање и премештање људских остатака који су били у црним мртвачким врећама. Сведок је из возила посматрао како је око 20 људских лешева закопано на малом гробљу на око један километар од те куће. Сведок је идентификовао тог оперативца ОВК као Бесима Вокшија. Показали смо сведоку 10 различитих кућа из различитих делова Албаније, и он је без потешкоћа идентификовао инкриминисану кућу као и други сведоци пре њега. Чак је навео да је инкриминисана кућа, која је на фотографији офарбана у бело, пре тога била жуте боје.

У НАСТАВКУ СЛЕДИ ПРЕВОД РУКОПИСА- ПОРУКЕ КОЈА ЈЕ ПРЕТХОДИЛА ТОПОГРАФСКОЈ МАПИ, НА КОЈОЈ СУ УБЕЛЕЖЕНЕ ИНКРИМИНИСАНЕ ЛОКАЦИЈЕ СА ПРЕЦИЗНИМ КООРДИНАТАМА.

ПРВО ИДЕ ПРЕВОД, И У НАСТАВКУ „ИМИЏ“ МАПЕ:

„Писмо албанском официру за везу

Прослеђена информација (некоме- нечитко)

У Тирани“

„….највероватније (нечитак део), ДОЈ (иницијали)

Ће се придружити у истрази, што је добро“

„Биће обезбеђена подршка“

У нечитком делу се наводи да су нека лица која су осуђена, предата Албанији.

„Есктрадиција: Бегунци- још није постигнут договор о екстрадицији.“

„Та ствар је лично презентована Л.П.В.

П.Ф.Ц. треба да дискутује те ствари у Тирани“

Клинт:

„Као што видите, неке од ових описа је тешко пратити. Биће кључно за нашег иследника да тај материјал проучава тесно са мапом.

Морам да нађем начин да ти доставим детаље са локације #3. Наш иследник сада вероватно има и друге локације.

Сведок „Н“ поседује лично знање о неколико испорука у Албанију. Он је био возач.

Локација #1: Тропоје. Масовне гробнице (више њих). Траспорт се одиграо око 2-ог Августа, 1999. Тела су довежена из области Пећи.

Како возиш из Тропоја, отприлике један километар, или 2-3 минута вожње, скренеш десно према Хошају. Прођеш мост и наставиш ка северу. Прођеш Гостуран, настављајући према северу, и мало касније, када прођеш два извора са десне стране и пут постане стрм са кривинама продужиш према Маји и Шкелзениту. Тамо где се завршава вијугав пут, при крају, имаш тропска стабла, па наставиш вијугав пут где има нешто зимзелених стабала, али веома ретких. Сада када прођеш следећу кривину скренеш десно на шумски пут. Испред се пружа дијагонално део планине који се простире од Тропоја директно у правцу северо-запада. Важно је да возиш около високе стене, све кроз зимзелену шуму, када се ту зауставиш видећеш „понорницу“- поток који нестаје у земљи. Ту је пут веома стрм. Постоји више бочних путева са десне стране, када прођеш кривину. Мислим да скрећеш на трећи, или четврти. Али немој да будеш збуњен. Мораш да заобиђеш стену и да угледаш „понорницу“. Ако се промашио тај пут, врати се на претходни, јер само један од њих заобилази високу стену. Дакле када угледаш речицу, настави да возиш пратећи њен ток. Вози све до краја, где речица понире. Зараван се налази у средини између завршетка „понорнице“ и обронка планине на тој страни. Са заравни ћеш угледати велике стене и путић који води између њих и обронка планине, право све до, и преко врха. Гледајући одозго са платоа угледаћеш речицу. Од те речице до масовне гробнице је ваздушна даљина око 50 метара, али када будеш возио прећи ћеш око 100 метара. Вози све до краја платоа, где почињу стене. То је локација. Настави колико год можеш са возилом до краја путића и онда си на правом месту. Ту почни ископавања. Када смо ми били тамо видели смо мало жбуње на платоу. Та локација је отприлике на 1600 то 1700 м надморске висине (тако је бар према нашој мапи).“

Локација #2, Кукеш:

„Ту су довожена тела из области Суве Реке. „Н“ је видео тела умотана у сиву војничку ћебад. Углавном су били мушкарци, неколико жена. Тела су била утоварена и посута „капорит“ прашком да сузбију смрад. Ти вози до Кукеша, онда скрени јужно до села Нанга, пре Бићаја. После скрени лево до Маје и Гјалице. Немој да идеш у Бићај. Пут је прилично раван, али убрзо постаје веома стрм. Ми смо се возили кроз шуму- шумским путем, који на местима није био лош. Ту има веома високих стабала. Сведок је уз пут описивао заробљенички логор који је претходно био лоциран на другој страни планине у близини извора речице која отиче у Косово. Тај логор је био око 50 метара ниже од тог извора. Већина заробљеника у том логору су били према овом сведоку припадници МУП Србије и Војске Југославије, који су претходно држани у селу Жижа на Косову, а у Албанију су пребачени почетком Јула. Они су морали да секу дрва. У том логору се налазило око десет барака. Заробљеницима су дата албанска имена. После гласина да је локација логора компромитована, заробљеници су пребачени на другу страну планине, где је направљен већи логор, у који су довођени и други Срби у већем броју. Милири ми је казао да су неки присиљавани да раде до смрти, били су закопавани у близини места, где је он „избацивао свој карго“. Он је такође навео да је логор постао нека врста припремне „ваздушне бање“ за оне Србе који су изабрани да буду „орган-донори“. Наставили смо да возимо кроз шуму све док нисмо угледали извор. Скренули смо са камионима десно и низбрдо неких 50 метара, где се налазило огромно сломљено „тропско“ дрво, које је обележавало улаз у шуму. Сведок каже да су овде стали на 10 метара од тог сломљеног стабла, зато што је било сувише стрмо, и да су потом носили српске лешеве низ падину у шуму. Тамо их је чекао Енвер Цоколи из обавештајне службе (ШИК). Било је ископано 15 великих јама. Убацивали су по два леша у једну јаму. Требало им је сат и по да заврше посао. Место је било удаљено и и подсећало на Авганистан, једино је овде било дрвећа. Јаме-гробнице су биле сакривене иза обода шуме, улазећи у шуму од 2 до 15 метара дубоко, у правој линији. Јаме су биле доста плитке, тако да се поред земље на њих набацивали лишће и сломљене гране. Приметио сам у околини тог логора жбунове дивљих јагода.“

Локација #3, Фуше-Круја:

„Не поседујем никакве забелешке о овој локацији, и доставићу вам их касније“ (приложена је мапа)“

Напомена преводиоца:

Следи преписка(УНМИК) између „Хозеа“, и претпостављам горе споменутог „Клинта“, са којим почиње ова секција извештаја. Преписка је означена као „веома поверљива“-

„Хозе:

Напуштам Сан Франциско, по распореду, у понедељак,16 Јуна. Тако да ћу стићи у Подгорицу у среду ујутро. Имам намеру да одем са мојим иследником на локацију код Бурела, да би обележио ГПС координате, и надам се, да ћу идентификовати и другу локације у близини инкриминисане куће. Такође се надам да ћу самаризовати ствари са „З“, па ћу потом да наставим на Косово, вероватно до недеље. Из Београда ћу наставити до Париза, и потом до Америке, у петак, 27 Јуна.

Ово пишем, да би ти укратко изложио доказе које смо скупили у задњих годину дана, а који се тичу судбине несталих Срба и других који су киднаповани или „нестали“ на Косову и у Албанији.

Наравно, комплетна слика о томе шта се прецизно десило тим људима, када и зашто, још није потпуно уобличена. Али имамо више (углавном заштићеног идентитета) сведока који су изјавили следеће:

Између 50 и 300 људи су држани заточени од стране отмичара са строгим везама са ОВК, на локацијама у близини Тропоја и Кукеша(Бићаја). Ти људи су углавном били Срби са Косова. Према истим изворима, неки од заточеника су били још увек живи и заточени у Албанији све до краја лета 2000. Ова информација је базирана на основу изјава ових сведока:

Три човека (ниже рангирани припадници ОВК) су потврдили учешће у транспорту Срба са Косова у Албанију, у најмање шест различитих прилика, почевши у Јуну 1999. Два сведока су такође пребацивали мање групе заробљеника са локација у северној Албанији у дезигниране куће у близини Бурела, у централној Албанији.

Други сведок, такође обичан војник ОВК је пријавио да је видео заточене Србе на локацији у близин Тропоја, у лето 1999. Он нам је дао имена четири Срба, која сам ја већ навео у извештају.

Други обичан оперативац ОВК описао је Србе заточене у селу на косовској страни границе на путу за Тропоје. Он је изјавио, да му је по повратку у то село и септембру 1999, да су већина тих Срба пребачени у Албанију.

Један косовски албанац који је био заточен у бази ОВК у Кукешу, је изјавио да је видео тамо три српска цивила који су потом пребачени у Бурел. (Напомена преводиоца: у месту Бурел је постојао албански затвор опремљен са медицинском клиником- тај затвор је коришћен као команда ОВК и индикативно је да је Тачијев блиски сарадник лекар Др Шаип Муља ту имао своју „канцеларију“- на тој локацији у време када су Србима насилно одстрањивани унутрашњи органи боравио је и аустралијски хирург Крег Јуришевић који се са оружјем борио на страни ОВК, и који се сам хвалио у аустралијским медијима како је рањеним Србима прекративао муке метком из ватреног оружја- веома чудне и подударајуће околности)

Један бивши виши официр ОВК такође нам је потврдио постојање илегалних затвора у северној и централној Албанији.

Три сведока који су учествовали у транспорту заробљених Срба са Косова у Албанију су изјавили како су примили чудно наређење, да не смеју да повреде заробљенике, што се пре никада није дешавало. Нарочито им је скренута пажња да не смеју да ударају заробљенике у абдомен и торсо оружјем или било каквим чврстим предметима. Двојица сведока су изјавила да су по испоруци Срба у зарбољеничке логоре, они (Срби) били прегледани за модрице, да би се установило да нису физички малтретирани.

Срби који су одвођени живи у Албанију су већином били мушкарци цивили старости између 25 и 50 година. Један од сведока је једном приликом видео у транспорту једну српску жену, која је са другима одведена у Бурел у централној Албанији. Други сведок и овај претходни су описали заточене, заједно са Србима, „проститутке“ из Албаније и других земаља, у логорима у централној Албанији.

Три сведока су описали два албанска доктора (ја сам вам доставио њихова имена) који су били присутни у илегалним затворима у северној и централној Албанији. Њихова прецизна улога није разјашњена, али су два сведока навели да су они и најмање још један доктор Арапин прегледали заробљенике и осталима издавали наређења. Сведоци такође изјављују да су доктори вршили медицинска тестирања на заробљеницима, али кажу да нису лично присуствовали тим радњама. Два сведока су нам такође потврдила да су над заробљеницима рађена ултразвучна медицинска испитивања.

Два сведока, двојица од три пратиоца на транспорту заробљених Срба, су описали вожњу заробљеника из илегалног затвора код Кукеша (Бићај) до друге локације у Бурелу. Они су детаљно описали кућу где су заточеници одвођени. Трећи сведок, виши официр ОВК нам је дао скоро идентичан опис те куће. Један од пратилаца, кога ћу овде назвати „М“ нас је навео прецизно да нађемо ту кућу, која се потпуно уклапала у овај опис. Тада смо фотографисали инкриминисану кућу и показали другом сведоку „А“ заједно са 10 других сличних кућа. „А“ је идентификовао инкриминисану кућу, као локацију где је вршио испоруке заробљених Срба крајем лета 1999, па све до краја лета 2000.

„М“ и „А“, које смо срели кроз различите изворе, и не познају један другог, су обојица изјавили да је инкриминисана кућа код Бурела била опремљена медицинском опремом, која је коришћена за екстракцију органа из тела заточених Срба. „М“ је такође изјавио да му је то потврђено и од других који су били на тој локацији, док нам је „А“ описао главну просторију у кући и снажан „болнички“ мирис, за који верује да је био анестетик.

Трећи сведок, бивши виши официр ОВК нам је описао како је та импровизована клиника, коришћењем медицинске опреме украдене из болница и клиника са Косова, успостављена у централној Албанији, да би се потом користила за екстракцију људских органа из тела заточених Срба. Ипак, тај сведок нам није потврдио тачну локацију „куће-клинике“, упркос томе што је дао добар физички опис области где се кућа налазила.

Три сведока су навела да су људски органи вожени на аеородром Ринас код Тиране, неких два сата вожње од инкриминисане куће, и потом авионом у Истанбул. Сведок „А“ је превозио људске органе на аеродром најмање једанпут, али је одбио да нам открије специфичне детаље о томе.

Ти сведоци су такође потврдили да су људски остаци закопавани иза куће и још пар локација у близини.

Сви наши сведоци су изјавили да је ова „операција“ била организована од стране средње рангираних и виших функционера ОВК. Ипак, свеге пар сведока су се усудили да именују те функционере који су били присутни када су заробљеници прикупљани на Косову. Једно од имена које се појавило је био Исмет Тара из Ораховца. Један од пратиоца је потврдио да је Тара био присутан бар у једној прилици када су Срби заробљавани и пребацивани у Албанију. На крају крајева, било је доста других сведока који су именовали скоро све оне који су учествовали у овој „операцији“.

Три сведока су потврдили да су видели медицинска документа са здравственим детаљима неколико заробљеника. Један сведок, виши официр ОВК је потврдио да су ти документи били кључни у „трговини органима“ и да су коришћени да би се парирали „донори“ са клијентима-пацијентима ван земље.

Три сведока су такође описали како су лешеви Срба пребацивани са Косова у Албанију, да би се сакрили докази о убијању цивила. Један од тих сведока је лично учествовао у тим радњама.“

„КРАЈ ШИФРОВАНЕ ПОРУКЕ“

Сведок „Н“

„Ја сам обавио три испоруке. Прву 20 Јула, онда 23 Јула и задња је била 2 или 3 Август.

Преподне 20 Јула сам се нашао у близини Клине, која је удаљена 30км од Пећи. Тамо сам се јавио мом претпостављеном Петриту Агушолију. ПА ми је казао да се он распитивао преко Решада Зајмија за возача за „неки“ посао. Та група ми је била позната од раније као веома опасна, и били су познати по убиству Срба у Пашином селу. У то време у Клини више нису постојали Срби. Речено ми је да ћу возити камион од Пећи до Призрена. Он ми је казао да само урадим све што ми се каже, да држим моја уста затворена и да по завршетку заборавим све шта сам радио, и да ћу једино тако моћи да доживим „дубоку старост“. Задужили су ме са старим и прашњавим СААБ-ом. Замрзивач-карго позади није радио. Возио сам од Пећи до Призрена око 80км. Вожња је трајала око сат и по. ПА је био једини сам мном у камиону. По доласку у Призрен казао ми је се упутим ка Сувој Реци. Возио сам 15 минута. Прошли смо Љутоглав, и 1км после Љутоглава смо сишли с пута. Љутоглав је између Суве Реке и Призрена. Километар после Љутоглава сам скренуо десно. Са десне стране се налазила кућа са три спрата, ту сам скренуо десно и наставио неких 100 до 200 метара. Ту сам угледао 30 заробљених Срба, међу њима једна жена. Чекали су под стражом 10 војника ОВК. Заробљеници су очигледно били изложени дугом маршу. Били су прашњави и прљави, неки су били крвави. Атмосфера је била нормална, тако да ми је у почетку изгледало да ћемо их само заменити за наше људе. Један од припадника ОВК је саслушавао Србе. Један Србин је изјавио да се зове Драган Јоћимовић из Шилова. Био је око 40. Шилово се налази код Гњилана. Други Срби су били из Ратимља, Оћеруше и Гњилана. Ту је било неколико људи са истим презименом Костић из Ратимља. Натерали су их да се укрцају у камион. Возио сам назад до Призрена. Петрит се изашао у Призрену. Двојица припадника ОВК су били са мном у кабини сво време. Били су у цивилу. Имали смо „дискретну“ пратњу у „голфу2“ у коме су била четворица припадника ОВК. Петрит је био обучен као цивил. Један од пратилаца ОВК у кабини је био веома непријатан. Питао сам за одредиште. Наредио ми је да ућутим и да возим. Одвезли смо се до Кукеша. Требало ми је сат и по да стигнем у Кукеш. Прешли смо границу на Морини. Саобраћај је био густ и нико нас није зауставио на граници. Избеглице су се враћали назад, и пуно камиона је ишло у оба правца. Али како сам напуштао Призрен морао сам да се зауставим, имали смо проблем са једном гумом.

Тада је поред нас прошло 15 заробљених Срба. Они су крчили пут испред себе кроз жбуње. Иза њих је полако ишао Пицгауер џип са припадницима ОВК унутра. Четири или пет војника ОВК је корачало полако заједно са њима. Ту су се зауставили да запале. Међу заробљеним Србима сам препознао Властимира Стевановића из Призрена. Био је мршав, око тридесет. Неки Срби су носили униформе. Речено ми је да су то заробљени припадници МУП-а и Војске. Питао сам једног борца ОВК шта ће урадити са њима. Казао ми је да ће сећи дрва у Албанији. Та група је скренула десно од главног пута и прешла у Албанију преко планине Паштрик. Ми смо стигли у Кукеш око 4 поподне. Када смо стигли у Кукеш, наставили смо другим путем и скренули према северу, и тамо сам испоручио Србе. Потом смо се одвезли назад у Призрен.

23 Јул, 9-10 сати преподне

Поново са двојицом истих припадника ОВК у камиону. Иста рута, исти камион. Овај пут смо се одвезли даље од прошле локације на путу за Суву Реку. Дошли смо на неких километар и по од улаза у Суву Реку. Ту сам скренуо лево на неки сеоски пут. Тамо нас је чекао озлоглашени „генг“ Исмета Таре, из Суве Реке. Овај пут сам видео лешеве умотане у сиву војничку ћебад. Могао сам да осетим мирис свеже крви, тако да сам знао да су недавно убијени. Било је ту оба пола, али углавном мушкарци. Убацили су лешеве у камион. Посули су их прашком „Капорит“ који је коришћен за дезинфекцију и пригушивање „мириса“. Затим истом рутом до Кукеша. Око 12:30. Овај пут сам скренуо ка југу. Лешеви Срба су били углавном из Суве Реке, Гњилана и Ораховца. Када сам стигао на дестинацију угледао сам Енвера Цоколија из „ШИК-а“. Он је све до1991 био при српском МУП-у у Приштини. Цоколи је био десна рука Башкиму Газидеди. Башким је био шеф ШИК(шиптарска обавештајна служба) у време Берише. Пратиоци из „голфа2“ су истоварили камион. Користили су поново маске и рукавице. Тамо је било већ 15 ископаних већих јама. Убацивали су по два леша у једну јаму. Требало нам је сат и по да све завршимо. Место је било веома удаљено и подсећало је на Авганистан, осим што је овде било дрвећа. Потом смо се вратили у Призрен, а из Призрена см продужили у Пећ, где сам вратио камион људима који су ме задужили са њим.

Непријатни сувозач из ОВК, у време када смо убацивали српске лешеве у камион код Суве Реке, ми је казао: „Добро погледај ове. Мој брат је завршио у Трепчи.“ Након повратка из Албаније, непријатни сувозач ми је рекао да ћемо остати у контакту.

2 или 3 Август

„Било је око 10 или 11 сати преподне. Нисам сигуран. У сваком случају знам да је било пре поднева. Назвао је „непријатни сувозач“. Не знам одакле је он, али сам сигуран да није из Пећи. Казао ми је да имамо „товар“ за транспорт. Стигао сам у Капишницу у Пећи. Тамо је био стари камион мерцедес са фрижидер-каргом. Био је већ „натоварен“ са ланцима и катанцима на задњим вратима. Исти тим нас је пратио у „голфу2“, и иста два типа у кабини. Овај пут сам возио до Морине, па потом до Тропоје. Требало нам је сат и 45 минута од Пећи до Тропоје. У Морини је падала слаба киша. Иста процедура као и пре. Све је било добро организовано. Гробови већ ископани. Требало нам је сат и по да све завршимо. Овај пут за мене је било теже, зато што је локација била вишље у планини, са наглим успоном и имао сам проблема да извезем камион. Тамо су нас чекала три типа. Овај пут нисам знао колико је тела закопано. Сво време сам седео у кабини. Особа из ШИК-а (задужен за сакривање српских лешева) овај пут, локални мафијаш из Дибре или Пешкопија(исто место), није био на локацији, али знам да је то био Самури Амре. То знам сигурно, јер смо обавили седам „испорука“ заједно у Албанију.

„Н“ нам је казао да је четири друге „испоруке“ обавио његов брат. Питао сам га како је знао имена људи из ШИК-а. Каже да је чуо двојицу од њих у кабини како дискутују кадровима из ШИК-а, и да је чуо да тренутни шеф ШИК-а Фатош Клоши није имао појма о овим операцијама.

„П“ и „Ц“

„Према „П“, а ја верујем да му се може веровати, ништа не може да се деси у јужном Косову без одобрења Пећког и Призренског клана, ништа што је у вези са организованим криминалом (наркотици, цигарете, оружје, „прање новца“ итд).

Према „П“, Даут Харадинај и Наим Маљоку су били лично задужени за Пећ, Ђаковицу и све надоле до Јуника, а линија поделе се простирала од Метохијске котлине до Малишева. Он је казао да је Маљоку веома моћан и скоро раван Рамушу Харадинају. Он је финансирао и прошверцовао много оружја пре и за време рата. Углавном се бавио наркотицима. У другом сектору који чине Призрен, Сува Река, Ораховац, Урошевац и део Малешевске општине, постоји друга група, независна, али и даље под контролом Рамуша и Даута Харадинаја. Локални вође су били Ислам Кастрати, Шићури Ђељај и Џавид Елшани. Елшани је из села Пиране, код Призрена, док су Кастрати и Ђељај из самог Призрена. У Урошевцу је био официр ОВК по имену Насер, који је ову другу групу „снабдевао“ са заробљеним Србима из своје области. „П“ није могао да се сети његовог презимена. Он нам је казао да је ОВК из његове зоне „куповала“ Србе из северних општина такође.

Даут Харадинај имао команду над ОВК базама код Тропоје још од 1998. „П“ је боравио тамо често и лично комуницирао са Даутом и Рамушем, али углавном са Даутом. Чак и у време бомбардовања неки заробљени Срби су довођени тамо, али су главне „испоруке“ почеле одмах по завршетку рата. Као што су нам и други сведоци изјавили, „П“ нам је такође казао да су Рамуш и Даут наредили локалним командантима ОВК да се суздрже од освете над Србима почетком Јула 1999- У другу руку одмах су почели да организују киднаповања Срба и њихове депортације у северну Албанију. Наставили су и даље са егзекуцијама и осветама над Србима, али је то сада било под бољом „контролом“. Рамуш је лично наредио свим локалнм командантима да га известе ако заробе Србе. У Ђаковици је највећи део овог посла обављан уз помоћ Џафера и Ђена Пожеге и извесног Насера, који је пре рата био вулканизер.

У области Призрена, Џавид Елшани из села Пиране је био веома активан у „хватању“ живих Срба. Изузетно је уживао да их мучи. Био је шеф војне полиције ОВК. Они су носили црне униформе са ОВК ознакама. „Ц“ нам је потврдио ово исто- казао је да је Елшани рођен у веома сиромашној породици, и је да први пут убио у својој раној младости. Убио је и доста српских полицајаца, пре ескалације рата, и много више српских цивила, такође и албанце који су били осумњичени за сарадњу са српским властима. Био је бескрупулозан и побио је чак неке своје блиске сараднике, због тога што су га прешли за мање количине наркотика, вредних свега пар хиљада долара. „П“ нам је казао да су Џавид и Даут Харадинај били веома блиски. Елшани је водио заробљенички логор у селу Насек код Призрена, и такође је организовао два логора за заробљене Србе у северној Албанији. Један се налазио у Бићају, јужно од Кукеша, а други је био на планини источно од Бићаја- то је наша друга локација, где нам је „Н“ казао да је био заробљенички логор у близини масовне гробнице. „Ц“ нам је потврдио да је Елшани организовао „смештај“ за Србе и набављао храну из Албаније. Елшани је тесно сарађивао са клановима Кастрати и Ђељај из Призрена.

Ислам Кастрати је власник ресторана „Скендербег“ у Душанову. Ислам је бивши полицајац при српскм МУП-у. Он је вођа клана. „Ц“ нам је изјавио да нико није могао да отвори било који бизнис у региону Призрена без његовог благослва. Други чланови тог клана су Даут, познат као Даћи, који је према „П“ и „Ц“ сексуални манијак, потом Фадиљ који је тежак пијанац и често борави у Елбасану у Албанији, Ређеп и пар осталих, чијих имена „П“ није могао да се сети. Они су у одличним односима са Рамушем и Даутом Харадинајем.

Други Ђељај клан је близак са Исламом. Шићури Ђељај је тренер фудбалског тима „Лирија“ и власник ресторана „Млини“ на путу за Брезовицу, у близини Призрена. Његов брат се зове Феим. Према „Ц“ и „П“, Шићури је веома интелегентан и понаша се као Исламов ађутант. У стварности он је Исламов мозак.

Интересантно је да су све ти кланови Елшани, Ђељај и Кастрати пореклом из истог племена из северне Албаније. Име тог племена је Љума. Кастратијеви и Ђељаји су у крвном сродству, док Елшани са њима није у директном сродству, али је пореклом из истог племена, и он са ова друга два клана одржава одличне односе већ деценијама. Сва три клана су тешко упетљана у илегален послове наркотика, проституције, „рекетирања“, уцена идр.

„П“ ми је такође навео нека друга имена везана за сличе „бизнис активности“. Споменуо је извесног ОВК Даута Лауша из Суве Реке који је учествовао у киднаповању Срба.

Овде такође мора да се наведе, да ми је „П“ казао да је половина клана Харадинаја и Маљоку живе на другој страни границе у области Тропоје. Даут у Рамуш, али посебно Даут, имају веома добре везе са Блиским Истоком и Турском. Многи исламски фундаменталисти су се управо придружили ОВК у базама Тропоје и Кукеш, пре и и току рата.

„П“ ми је казао да су многи заробљени Срби били присиљени да раде на једној фарми, у време када је он боравио тамо. Он ми је такође казао су имали наређење да уклањану српске лешеве са специфичних локација, и да их пребаце у Албанију да би се прикрили докази. У јесен 1999 ОВК је почела да користи много више планинске стазе и путеве, као и корита река да би пребацивали српске лешеве или заробљенике у Албанију, зато што је постало теже и ризичније прелазити границу нормалним путем.

„Ц“ је коначно директно именовао једну особу укључену у трговину људским органима: Алију Љујаја из Елбасана, који је био истом „бизнису“ и имао добре везе у Турској и још неким блискоисточним земљама. Он је „њима“ доносио новац који је добијао за продате органе. Ко су то „они“, упитао сам га? Па, Џавид… и неколико других. Тај Џавид нема душу, и није ме брига да вам одам његово име у вези овог „бизниса“.

Потом смо упитали „П“ нешто више о Алији Љујају. Он је одмах одговорио да га је лично познавао, и да је он рођак Ислама Кастратија и Шићури Ђељаја, као и одличан друг Даута Харадинаја.

„П“ ми је казао да су користили пуно „регрута“ после рата да обављају прљаве послове за ОВК, попут ископавања и преноса лешева у Албанију, а неке су присиљавали да убијају Србе и албанске дезертере, и плус многи су претходно дуговали новац „за заштиту“, те су на овај начин били присиљени да исплате дуг за „албанску ствар“. „На тај начин су сви били на неки начин умешани у прљаве послове, и након тога за њих није више било излаза.“

„Ц“ ми је казао да су многи Срби били довођени високо у планине „да би им се поправила крвна слика“. Давана им је добра храна, имали су интензиван активности радећи на фармама и секући дрва. После неког времена, када би стигле поруџбине за људске органе, одводили су их у Бурел где су „чекали“ на „операцију“! Дан пре „операције“ су одвођени у Фуше-Крује, или боље речено на оближњи „ранч“, источно од вароши. Након што би из њих „повадили све што је вредело“, били су „бачени“ тамо. Дакле, све те масовне гробнице тамо су на приватном земљишту. Он нам је такође споменуо да је у близини вароши било неко гробље, али без више детаља. Коначно нам је потврдио да је Елшани био дубоко умешан у тај „бизнис“. Када сам га упитао за Ђељаје и Кастратије, он је одговорио „До ђавола , срање…. Логистика,… Назваћу вас поново касније.“

„Ц“ је казао да су од првих двоје Срба „узели“ само два бубрега, и потом их убили(касапили их живе- примедба преводиоца)! Тада је било важно направити продор на „тржишту“. Касније су постали много „успешнији“ и зарађивали су до 45,000 америчких долара по жртви. Највећа испорука у иностранство је била, када су одједном искасапили пет Срба, и потом њихове делове тела директно пребацили на аеродром. Он нам је казао да су тада „зарадили“ читаво богатство. Друге „испоруке“ су углавном биле након „комадања“ два или три Срба одједном. Он нам је казао да је Даут Харадинај долазио више пута у Тирану да би се уверио како иде „бизнис“, и да се једном приликом посвађао са једном „породицом“ из Фуше-Крује, али се све напрасно „утишало“. Он нам је казао да је Рамуш такође долазио у Тирану више пута. Адис није могао ништа да нам потврди о директном умешаности у овај „бизнис“, али је нагласио да је он то морао да зна, пошто је све препустио свом брату Дауту. Такође нам је рекао да је у саму трговину органима била укључена мања група људи. Локални команданти ОВК су имали обавезу да своје заробљенике изруче Елшанију и Дауту Харадинају, док возачи и пратиоци транспорта нису добијали скоро ништа у новцу.

Он ми је казао такође да испоручивали људске органе редовно између понедељка и среде- на комерцијалним летовима за Истанбул. Он је такође рекао да је капацитет тих путничких авиона био 70-80 путника. „Б“ нам је потврдио редовну испоруку на јутарњем лету, понедељком за Истанбул. Није много причао о другим детаљима, осим што је додао да су „операције“(комадање Срба) биле такође рађене у Бурелу, који је на око два сата вожње од аеродрома, и да је постојао заробљенички логор за Србе у Круји у централној Албанији, где су они „чекали“ на „операцију“ у Фуше-Крује „клиници“.

„Ц“ ми је казао да на аеродрому Ринас нису имали никаквих проблема. Запошљенима на аеродрому су даване паре да „зажмуре“, иста прича на аеродрому Истанбул.

Овде је важно напоменути да су Фуше-Крују комплетно колонизовали људи из Бајрам Цура и Тропоја у време комунизма, и да је то веома опасно место. Како знамо да су Харадинаји породично повезани са Бајрам Цуром и Тропојом, онда можемо слободно да сугеришемо да такође имају добре односе са њиховим рођацима у Фуше-Крује, као и са власницима земље и фарми које су користили за овај прљави „бизнис“.

„Б“ се придружио ОВК у Септембру 1998. Живи у предграђу Призрена.

Прва „испорука“

Каже да је 2-ог јула примио наређење од свог команданта да оде из Суве Реке у Урошевац са још једним војником (возачем) и преда неке документе једном високом официру ОВК, и да након тога изврши свако наређење које евентуално добије. Било је десет сати преподне. Када су стигли нашли су човека за везу који им је казао да сачекају. Чекали су у некој кући до два поподне, ту су им дали и ручак, потом им је речено да се одвезу до Талиноваца и тамо покупе још једног војника ОВК(ми ћемо га овде називати „трећи тип“) на излазу из Урошевца. Возили су се у белом волскваген комбију. Дакле ту су покупили тог типа, „Б“ га је пре тога сретао пар пута у Приштини.

Одвезли су се до Талиноваца, где су продужили још 100м према северу, ту су ушли у кућу у чијем подруму је ОВК држала 5 заробљених Срба. Тамо је видео два старија човека, преко 60 година старости, и два млађа између 20 и 30 година старости. Били су прљави и раскрвављених глава. Један од њих је на себи имао војничку кошуљу. Тамо је била и једна жена, старија од 50 година. „Трећи тип“ их је псовао, и претио тим Србима, да ће сада морати да „плате“ за све што су урадили албанцима. Зграбио је једног старијег човека и питао га где му је син. Старији човек је ћутао, и он га је снажно ударио песницом, тако да је пао. Затим се загледао у млађе Србе и потом их извео напоље. Ставио им је лисице на руке и укрцао их у комби. Потом су се њих тројица одвезли назад у Суву Реку и тамо су преноћили. Веома рано, следећег јутра, друга ОВК патрола је привела још једног Србина. „Трећи тип“ је разговарао са њима, дао им неко паковање, и затим преузео заробљеног Србина. Било је око шест ујутро.

„Б“ им је донео доручак. Каже да је био изненађен да је храна за заробљеника била тако обилна. Око 6:30, заједно са „трећим типом“ је дошао још један албанац обучен у цивил (доктор). Он је наредио Србима да скину кошуље и онда их упитао да ли су ударани са моткама или пендрецима, или слично. Срби који су покупљени у Талиновцима кажу да су примили више удараца у главу, и да је то било све. Наређено им је да се обуку и око седам су послати у Призрен. „Б“ је био веома изненађен начином на који су заробљеници били третирани. Помислио је да ће бити размењени за заробљене албанце. По доласку у Призрен направили су пола сата паузе, и потом су седморо њих продужили према граници. Тада су им ставили „траке“ на уста, већ су били везани лисицама, и наређено им је да ћуте, или ће бити устрељени на лицу места. Прошли су границу без проблема, трубнули су немачким војницима, и то је било све. Пут је био закрчен избеглицама који су се враћали. Одвезли су се до Кукеша прво и тамо су покупили још једног албанца, који је сишао у Бићају, јужно од Кукеша. Такође су, „четврти тип“ обучен у цивилно одело и „трећи тип“ из Урошевца, напустили возило у Бићају. Тамо су укрцали два друга албанца- касније је испало да је један од њих арап из Египта. Одвезли су скроз доле до Бурела у централној Албанији, где су „испоручили“ Србе.

Требало име је цео дан да тамо стигну, јер је пут био веома лош. Типови које су покупили нису били причљиви. Један од њих је задњих пет година живео у Турској, и он је проговори пар речи када им је казао где да возе. Касније када сам разговарао са „Б“ он ми је казао да се осећао веома непријатно у друштву та два типа. Они нису дозволили њему и другом возачу да уопште разговарају, и наредили им у току вожње да се зауставе два пута, да би могли да размотају тепихе и моле се алаху. Он нам је казао, да је касније чуо од „трећег типа“ да је други „верски фанатик“ био египћанин.

Друга „испорука“

Следећи дан су се вратили на Косово и одмарали до 14 Јула. Онда су се „Б“ и његов „колега“ одвезли до Грековаца, то је између Призрена и Суве Реке. Одатле је он отишао у друго село по имену Дубрава, онда назад у Грековце, и онда источно од Грековца у близини два манастира где су покупили три Срба, на обали реке Душнице. Касније, када су били на путу за Призрен покупили су још два српска заробљеника од једне јединице ОВК. У ствари један од њих је био муслиман српског порекла. Није ми казао како је то знао. Та двојица су били ужасно претучени, и казао ми је да је касније приметио да је под у комбију био прекривен њиховом крвљу. Тада су имали још два војника ОВК у пратњи у комбију, и у то време са њима у конвоју је ишао мали камион. Када су стигли у Тусус одвели су Србе у кућу једног локалног албанца, а из малог камиона који је возио иза њих су извели још 6 Срба. Сви су били затворени у исту кућу. Са њима је била једна циганска девојчица и једна старија жена. Циганску девојчицу су извели негде ту ноћ. Чуо је да су је војници ОВК силовали. После тога никада је више није видео. Следеће јутро су покупили три Срба из групе која је доведена претходни дан.

Тог јутра је у Тусус дошао „трећи тип“ који је учестовао у претходном транспорту и из групе издвојио млађе Србе који су добро изгледали. Потом су се сви, три албанца и три српска заробљеника, одвезли до Кукеша, где су се срели поново са турчином-албанцем, овај пут је био сам. „Б“ нам каже да га је „трећи тип“ ословио са „здраво Махмут, а овај му је одговорио „салам алејкум“ или нешто слично на арапском. Махмут нам је пребацио што каснимо, и да би било боље да се држимо договора, јер авион не може да чека на нас. Овај пут смо се одвезли скроз до Фуше-Крује. Стигли смо касно ноћу. Пут је био ужасан. Објасним нам је да је возио до ранча у близини вароши. После нам је у разговору казао да су тамо нашли 4 арапина и два албанца „унутра“, који су дошли такође са севера, из Бајрам Цурија. Два арапина су били у униформама ОВК. Казао нам је да је у кући био ужасан смрад, и да су свуда по зидовима биле исписане молитве из Курана. Затворили су Србе у једну собу. Следеће јутро „Б“, његов колега возач, и „трећи тип“ су се вратили назад на Косово. Приликом повратка „трећи тип“ их је упозорио да о свему држе затворена уста, и да ће бити добро награђени. Он им је објаснио да су рат и хаотични вакум који је настао по завршетку рата били изванредна ситуација за „бизнис“, и да већ имају исувише пуно „поруџбина“, и да им је Махмут био од велике помоћи у убеђивању „клијената“ да они нису преваранти. „Трећи тип“ је углавном сво време разговарао са сувозачем од „Б“. Он је додао да „их“ ни он сам не воли, али да плаћају добро. Питао сам га кога „њих“, и „Б“ ми је одговорио: „Клијенте“.

Трећа „испорука“

После овог имали су паузу од три дана. У међувремену друга група ОВК је узела његов комби и обавили су једну вожњу до Кукеша, да би се вратили истог дана. Онда 18-ог Јула „Б“ је обавио још једну „испоруку“- Покупили су три српска заробљеника у Сувој Реци, рано ујутро. „Трећи тип“ им се придружио пре неко време пре границе у другом комбију, а потом је прешао у „Б“-ијев комби. Удругом комбију су такође била два српска заробљеника. Све заједно су их одвезли у Бићај где су их испоручили локалном „човеку“ који је радио за „један чувени клан“. Вратили су се у Призрен истог дана.

Након тога „Б“ је био „на допусту“ до 19-0г Августа, док је његов колега возач урадио неколико „испорука“ са друге две групе ОВК. Онда 19-ог Августа, његов колега возач и „трећи тип“ су га звали да им се поново придружи. Прво су се одвезли до Ландовице, а потом до Пиране где су се зауставили у близини Дрини и реке Барде. Ту су преузели 10 до 12 заробљених Срба и украцали их у камион, овај пут је то био црвено-прашњав „волво“ камион. Потом су између Пиране и Ландовиција покупили још 6 или 7 заробљених Срба. „Трећи тип“ им је објаснио да је овако лакше да их све покупе на гомили и пребаце одједном у Албанију, јер њихов „посао“ постаје све осетљивији, и да је боље да се не „коцкају“ са КФОР-ом и осталим фракцијама ОВК. Стигли су у Кукеш исти дан и преспавали су на оближњем сеоском газдинству, где су већ држали пет српских заробљеника. Следеће јутро, „трећи тип“ и колега возач су продужили до Бурела са 4 српска заробљеника у комбију, док су остали остали у области Кукеша. Овог пута су отишли у други крај Бурела, у једну кућу која је изнутра изгледала као мала медицинска клиника. Кућа је имала само огромно приземље, и изгледала је као да је пре служила као ресторан. „Трећи тип“ је казао да се већина људских органа испоручују на Блиски Исток, посебно у Дамаскус, „то је Сирија“- објаснио је он. Потом су поново испоручили заробљене Србе локалним наоружаним људима, тамо је „Б“ уочио једног мушкарца тамне коже и са брадом, који је вероватно био арапин. „Б“ и друга двојица су провели ноћ у другом крају Бурела и следећи дан су отишли у Тирану, где је „трећи тип“ посетио Махмута и арапина кога је „Б“ видео током прве посете. Он није присуствовао састанку. Остали су следећи дан у Тирани, а потом назад на Косово, и то је било све.

„Б“-еов колега возач му је казао да је он у оквиру других група ОВК пребацио око 60 српских заробљеника у Албанију, али да је само половина њих „коришћена“ за трговину органима. Додао је да су неки од њих били подвргнути медицинским прегледима и тестирањима у Кукешу и Бићају, али није обезбедио детаље. Питао сам га да ли су од Срба узимани узорци крви или неки други узорци, али он ми није дао одговор на то питање. Његов колега возач очигледно није био задовољан са новцем којим су их плаћали. Он је изјавио да су Махмут и његови пријатељи, „трећи тип“, високи званичници ОВК и албански гангстери, зарадили читаво богатство, док су њима давали „мрвице хлеба“. Колега возач је исмејавао Махмутијеву причу да су имали високе трошкове због тога што су морали да „унајмљују авион“ итд. Махмут им је такође казао да људски органи не могу да „трају заувек“ у фрижидеру, итд.

На крају је додао су Башким Ибрахими и Азем Хоџа били задужени на албанској страни за овај „бизнис“, и да су радили за исте „људе“ који су организовали шверц оружја за ОВК у току рата. Није хтео да именује „крупне рибе“. Такође је није рекао скоро ништа о учешћу ОВК у све ово. Само је напоменуо да су веома „важни људи“ били укључени у овај посао, и да не сме више ништа да нам каже јер се плаши за безбедност своје породице. Казао нам је да су чак и неке албанске девојчице католикиње са севера Албаније биле киднаповане, и да су уместо да буду послате у Италију да се баве проституцијом попут многих других (што је до тада била пракса), биле такође искасапљене за своје органе. После те задње „испоруке“ он није обавио више ниједан транспорст, али верује да се „бизнис“ тамо и даље наставља, али без трансфера преко границе. Око једне ствари је био апсолутно сигуран, а то је да „Атлантска ОВК бригада“ није имала ништа са овим „бизнисом“.

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ

Интерна администрација

Уједињених Нација

Косово

УНМИК

Референца: DOJ/DIR/2774/pec/03 12 Децембар 2003

Драги господине Сач,

У наставку су изложени детаљи везани за наводне албанске ратне злочине, везано за наше недавну дискусију.

Почевши средином 1999, могуће и пре тога, између 70 и 200 српских заробљеника су насилно отети живи, и камионима и комбијима пребачени у илегалне затворе у близини северних албанских градова Кукеш-Бићај и Тропоје. Абсолутна већина тих људи су етнички Срби са Косова, киднаповани између Јуна и Октобра 1999. Ти Срби који су одведени у Албанију су били углавном мушкарци старости између 27 и 50 година. Почевши у Јулу 1999, према више извора, још неутврђене поузданости, неки од тих заробљеника (24 до 100) су пребачени из северне Албаније у приватну кућу (или више кућа) у близини вароши Бурел(Burelli), неких 110км југозападно од Кукеша. Медицинска опрема допремљена у ту кућу је коришћена од стране доктора да „поваде“ органе из заточеника, који су потом „умирали“. Њихова тела су закопавана у близини. Људски органи су транспортовани на Ринас аеродром у близини Тиране (неких 75км југозападно од Бурела) и слати авионом у иностранство. Поред етничких Срба, и други заробљеници су довођени у инкриминисану кућу, који су нам описани као жене „проститутке“. Најмање две од њих су биле из Мирдите у Албанији. Задња „испорука“ заточеника из северне Албаније у „кућу“ у близини Бурела је пријављена у пролеће или почетак лета 2000.

Поред живих талаца који су одведени у Албанију, један неутврђен број лешева српских цивила су пребачени из Косова у Албанију, где су закопани на удаљеним и пустим локацијама.

Ова горња информација је базирана на интервјуу са најмање осам извора, чији кредибилитет треба да буде још тестиран, сви су етнички албанци са Косова или Црне Горе, који су служили у Ослободилачкој Војсци Косова. Према тим изворима,транспорти и „хируршке операције“ су извршавани са активним учешћем или одобрењем средњих и виших званичника ОВК, као и од више доктора са Косова и из иностранства.

Кућа где су се вршиле „екстракције органа“ је лоцирана 14.58км јужно од Бурела, на следећим координатама: 41.32.49 Север, и 20.00.19 Исток. Кућа је смештена у засеоку Куртеши, који је лоциран шест километара западно од главног друма који спаја Бурел и Клош(Klosi). Раскрсница од које се одваја земљани пут за Куртеши је отприлике 8.57км јужно од првог моста јужно од Бурела.

Ови извори су захтевали да њихов идентите буде сакривен. Идентификовани су само бројевима:

1. Етнички албанац из југозападног Косова који је служио као обичан војник у ОВК за време рата. Сведок #1 тврди да је директно учествовао у транспорту заробљеника са Косова у северну и централну Албанију.

2. Етнички албанац из северозападног Косова, који се придружио ОВК 1998 и служио је као обичан војник и возач. Сведок #2 тврди да је директно учествовао у транспорту заробљеника са Косова у северну и централну Албанију.

3. Етнички албанац из северозападног Косова који је био возач и стражар при регионалној ОВК команди у западном Косову. Сведок #3 тврди да је директно учествовао у транспорту заробљеника са Косова у северну и централну Албанију.

4. Етнички албанац из Црне Горе. Служио је у ОВК као обичан војник и возач. Сведок #4 тврди да је директно учествовао у закопавању лешева српских цивила на Косову, и да је транспортовао заробљенике са Косова у северну Албанију.

5. Етнички албанац са Косова, које је био средње рангирани официр за логистичку подршку у ОВК, и био је близак Рамушу Харадинају. Сведок #5 тврди да има директно знање о транспорту заробљеника са Косова у северну и централну Албанију. Његова директна улога у свему овоме још није разјашњена.

6. Етнички албанац из Призрена, који је од стране ОВК био оптужен за сарадњу са Србима. Био је киднапован заједно са својим братом, и био у заточеништву у логору ОВК, лоцираном у једној напуштеној фабрици у Кукешу. После рата је ослобођен и вратио се у Призрен. Он тврди да је видео заробљене српске цивиле у рукама ОВК у Кукешу.

7. Етнички албанац са Косова, који је служио као обичан војник у ОВК. Сведок #7 тврди да има директно знање илегалних затвора у северној Албанији.

8. Етничики албанац који је служио у ОВК под доскорашњим командантом Дринијем. Сведок #8 тврди да има директно знање о транспорту заробљеника са Косова у северну Албанију.

Господин Џонатан Сач

Хашки Трибунал

Шеф мисије

за Косово и Македонију

Превод: Миодраг Новаковић

Извор:http://www.pressonline.rs/upload/boxFileData/2011/0/29/129508/IZVESTAJ%20UNMIKA%20O%20TRGOVINI%20ORGANIMA%20NA%20KOSOVU.pdf

(Напомена аутора-преводиоца: овај линк, као и на већини других „већих медија“ је необјашњиво „уклоњен“)

—————————————————–

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТ- ‘CKX103″:

IZVESTAJ UNMIKA O TRGOVINI ORGANIMA NA KOSOVU(1)

———————————————

Интервју фбр уредника М. Новаковића о „трговини органима“ за Глас Русије

14 октобра, 2013

ПАТРИЈАРХ: БРАЋО СРБИ ЛЕГАЛИЗУЈТЕ „ТАЧИЈЕВУ РЕПУБЛИКУ“ ДА БИ МЕНЕ КАНОНИЗОВАО ВАТИКАН …

Превод Орвелијанског текста режимског РТС „Позив Србима да изађу на изборе“ на Српски, урадио Миодраг Новаковић

**********

понедељак, 14. окт 2013, 12:25 -> 15:00 Извор РТС- Обрада СРБски ФБРепортер

РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ „ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ“ НА КиМ

И ПАТРИЈАРХ „СРПСКИ“ ЈЕ ОКРЕНУО ЛЕЂА СРПСКОМ НАРОДУ И ПРИКЛОНИО СЕ ИЗДАЈНИЦИМА…

——————————–

Било би трагично да Срби у местима где су већина, својим неизласком на илегалне шиптарске изборе 3. новембра не „легализују илегално“- и тако створе неопходне услове да и тим срединама постану мањина, поручио патријарх Иринеј. Ако Срби буду у прилици да издају, нека издају и себе и отаџбину, а ја им за узврат обећавама да ћу у Србију довести Папу, рекао патријарх Иринеј.

Патријарх српски Иринеј изјавио је у Пећкој патријаршији да би Срби на Косову и Метохији требало да изађу на предстојеће илегалне локалне „косовске изборе“ шиптарске сепаратистичко-терористичке „државе“, и да изаберу најгоре људе без угледа и без икаквог ауторитета, попут оног (про)шиптарског „малолетног кандидата“ за „председника општине“ Звечан.

————

Српски патријарх је рекао да би било трагично да Срби у местима где су већина, због неизласка на гласање, ометају заокруживање илеалне шиптарске државности.

„У насељима где су Срби бројнији и где ће доћи до покушаја да се бира сепаратистичко-окупациона власт, да не би дошли и у српске крајеве представници Албанаца, мислим да би (Срби) требало да изврше „само-албанизацију“ и политичко „самоубиство“, да бар тако очувају издајнички београдски режим који већ губи бриселско упориште под својим ногама (а ја свој „папин прстен“ и ватиканско устоличење одмах до усташког кардинала Степинца) и заокруже „шиптарску државност“ у својим местима и у својим гетоима ограђеним бодљикавом жицом“, рекао је патријарх Иринеј.

Ако Срби буду у прилици да издају, поручио је патријарх Иринеј, нека бирају најгоре међу собом (као што су и мене изабрали чланови Светог Синода), људе од без икаквог угледа и без ауторитета чија реч неће ништа значити.

Патријарх Иринеј је рекао да у Српској православној цркви нису посебно расправљали о изласку Срба на изборе 3. новембра јер се бојао да ће му се један део национално одговорних и Христовом путу верних епископа супротставити, додавши да – када патријарх говори – онда он то чини као сваки други диктатор и узурпатор вере и институције, јер се плаши мишљења својих колега, и свог свештенства…

Подсетио је да је његово основно мишљење било „на издајничке изборе изаћи сви (јер ако изађе нико онда он неће моћи да се придружи вољеном Степинцу у вољеном Ватикану“) и да би једино то било спасоносно и корисно, не само за издајнички режим, већ и за спас екуменизма у Србији, пошто „нашем народу ионако већ годинама хронично недостаје национално одговорно црквено и државно вођство, па зашто би га онда обезбеђивали и у садашњим приликама, када у мутном лове не само режимски превратници, него и црквени“- закључио је Патријарх (анти)Српски, Иринеј „екуменистички“.

(Анти)Српски патријарх служио је у Пећкој патријаршији архијерејску литургију поводом манастирске славе – Покров Пресвете Богородице, којој је присуствовао и министар без образа и вере Александар Вулин а.к.а. „Друг у црном“…

Шта друго рећи- осим да су овим последњим „удруженим чином водећих екуменистичких клирика и режимских издајника“- спале све маске (и мантије?)…

За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић

13 октобра, 2013

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.

Уводна реч аутора…

Ову анализу сам написао пре више од годину дана. Ради се о тајним депешама америчке амбасаде из Београда, из којих се јасно види да су американци 2006. године као највећу претњу, (унапред смишљеном) отимању КиМ од Србије и стварању „независног Косова“- видели часног Владику Артемија и Српску Радикалну Странку.

——————————–

Ових дана смо сведоци бескрупологног напада Српског режима на свој народ на КиМ, путем уцена, претњи, економским санкција, и ноторним обмањивањем (лажима, за које користе строго контролисане режимске медије), да би тај исти народ данас покушали да присиле да постане саучесник у њиховој велеиздаји, коју су они парафирали својим „Бранковићким потписима“ у Бриселу.

Велеиздајницима из Београда и налогодавцима из Вашингтона и Брисела (који су „легалисти“ по природи) је добро познато да сви „парафирани“, али и они усмени, противуставни акти Српских петоколонашких режима (који парадирају нашом политичком сценом више од једне деценије)– не би ни у једном нормалном суду (наравно не у садашњем „Слијепом уставном суду“ под контролом оног убогог Слијепчевића) издржали „легалистички тест“ , и да би на иницијативу, неке будуће, и национално одговорне владе, били једноставно проглашени ништавнима.

Управо зато, Западне слуге из Београда инсистирају да у ову своју прљаву велеиздајничку работу, и тешка кривична дела против властите државе и легалног система Србије (државе на чијем су нажалост челу), увуку и косметске Србе, да би за то своје злочињење обезбедили „какву такву“ форму легалности.

За случај (у шта ја лично не верујем ни један проценат) да на те илегалне изборе лажне шиптарске „државе“ изађе већина садашњих српских држављана (наравно, овде говоримо о само Србима- шиптари су изабрали своју судбину „отпадника“) са Космета (који би се таквим чином аутоматски одрекли властитог српског држављанства)– Сепаратистичко-Окупаторски-Петоколонашки Трио (Приштина-Брисел-Београд) би имали снажан формални изговор да косметске Србе лише својих, уставом гарантованих права и свих легалних српских институција (које су иначе већ скоро све противправно укинули), и гурну их у канџе Тачијевих сепаратиста, дојучерашњих терориста и ратних злочинаца, који су „границе“ своје лажне шиптарске“државе“ обележили невином Српском крвљу, и бездушном отимачином не само српске имовине, већ и људских органа- стотина, ако не и хиљада, наше браће и сестара (који се углавном још увек воде као „нестали“)…

————————–

Наравно, сада када је завршни чин издаје у пуном замаху, и када Вулинови „црнокошуљаши“ шпартају севером Косова као разуларене „црне тројке“, и безочно и бестидно, пред лицем локалних и светских медија- уцењују, прете, поткупљују, „моле“- малобројне неинформисане, или малодушне косметске Србе, да „продају веру за вечеру“, и тако омогуће режимским издајницима да зараде још једну шаку „јудиних дуката“, а себи запечате судбину и укину себе као државотворни народ…

…Дакле у том контексту, данас је потпуно јасно, зашто су евроатлантски фашисти пре седам година донели одлуку да један од најчаснијих и најхрабријих Српских Епископа- Владика Артемије мора да буде уклоњен (и замењен са „овим“ што се зове Теодосије)– И зашто је највећа и најјача Српска национална и родољубива странка „Српска Радикална Странка“ морала да буде разбијена, а њен највећи „разбијач и издајник“, Томислав Николић данас буде „постављен“ за председника Србије- са једним јединим задатком, да исту укине…

Верујем да сви они имају кратко историјско памћење- и заборављају како су у нашој историји завршавали слични диктаторски, издајнички и петоколонашки режими…

С вером у Бога, за слободно Косово, и спас Отаџбине!!!

Миодраг Новаковић

*********

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: КО ЈЕ БИО НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.

9 август 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

ДЕПЕША: 06BELGRADE231, 2006-02-16 13:22:00, SENSITIVE

У својој преписци са Вашингтоном амерички амбасадор Мур је био посебно забринут заједничким саопштењем (ставом) председника владе Војислава Коштунице и потпредседника Српске радикалне странке Томислава Николића. Николић и Коштуница су се сложили да у случају проглашења независности Косова треба званично прогласити „окупацију Косова“ и користити сва расположива уставна средства у одбрани истог…

Наравно у то време Николић је деловао као „продужена рука“ председника СРС и његовог кума др Војислава Шешеља (заточеног у Хагу), па се може рећи да та реторика вероватно и није била одраз његових личних ставова.

У сваком случају (Про)Западне снаге у Србији након тога су одлучиле да СРС треба разбити свим средствима, а ДСС политички маргинализовати и Коштуницу уклонити са места премијера. Као резултат такве „западно-петоколонашке“ стратегије, данас у Србији СРС више не постоји у парламенту, а Коштуница је и даље политички изолован и маргинализован…

Поводом најаве („иминентне“) независности Косова, у петак, 2. Октобра 2006. Николић и Коштуница су издали заједничко саопштење де ће се проглашење независности Косова сматрати „окупацијом и агресијом на Србију“- захтевајући од Српског парламента да предузме све мере, у уставној и законској надлежности за заштиту суверенитета Српске државе. Према америчким дипломатским изворима тада је договорено да се по повратку српске делегације са „Бечких разговора“ (20 фебруар 2006) хитно сазове ванредна седница Народне скупштине…

Након „радикалног“ наступа Радикала у Скупштини и Српским медијима, Коштуничина влада је (према овим изворима) покушавала да ублажи ово саопштење, те је дошло до препуцавања између Радикала и ДСС. Ту је по њима предњачио Милош Алигрудић оптужујући Радикале за „политички маркетинг“ и „бомбасте изјаве“!?

Друге водеће, углавном отворено „прозападне“ партије су се такође обрушиле на СРС и ДСС. Најгласнији у нападу на Радикалско-ДСС позицију су били наравно: Г17, ДС, СПО и други. Амерички амбасадор је цитирао као највеће „про-западне“ поборнике (односно њихове „гласноговорнике“- ми знамо да су иза њих тада стајали лидери њихових партија: Борис Тадић, Вук Драшковић и Млађан Динкић) као оне који су спремни да се одрекну Косова без поговора: Чедомира Антића(Г17), Душана Петровића(ДС) и Влајка Сенића(СПО)…

———————–

АМЕРИЧКИ ИМПЕРАТИВ 2006- УКЛОНИТИ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА, КАО НАЈВЕЋУ ПРЕПРЕКУ РЕАЛИЗАЦИЈИ „НЕЗАВИСНОГ КОСОВА“…

Ипак, као највећу подршку Николићевим (СРС) ставовима, и претњу (Про)Западним интересима на КиМ, ови амерички извори наводе Владику Артемија, Епискога Рашко-Призренског. За њих је нарочито била проблематична Владикина изјава за ББЦ у време његове посете Америци, где је Владика Артемије јавно „цитирао“ право сваке државе на свету да одбрани свим средствима део своје окупиране територије. Није чудо да је након таквих потеза Владике Артемије, а нарочито након његове практичне акције на КиМ где је Владика јавно устао у одбрану интереса Српског народа и СПЦ, које је кулминирало забраном посете Српским светињама једном од највећих пропагатора дивљачког НАТО бомбардовања Србије 1999- америчком потпредседнику Џозефу Бајдену- из америчке амбасаде наложено прозападном издајничком режиму и корумпираном Синоду да уклоне часног Владику са КиМ!

Према америчким изворима, након оваквих „про-западних“ притисака, Коштуница се „дистанцирао“ од Радикала, и обећао да ће у случају да дође до покушаја од стране радикала да сва та питања ставе на дневни ред Скупштине, учинити све да се седница не одржи. Нажалост Радикалима је требала трећина гласова да би могли да сазову ванредну седницу, а са 84 члана парламента, били су кратки за 4. Овде је сувишно рећи, да су им тада сви окренули леђа, укључујући и Коштуничин ДСС…

———————————————–

ДЕЛОВИ ФЕЉТОНА АУТОРА М. НОВАКОВИЋА: “ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ПОЛТРОНА”:

1. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 1. ДЕО: КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…

2. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.

3. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 3. ДЕО: ЂИЛАС ИМАО ОСЕЋАЈ ГАЂЕЊА ПРЕМА КОНУЗИНУ И ЗАХТЕВАО „ПРЕВЕНТИВНА ХАПШЕЊА ЧЛАНОВА ОБРАЗА…

4. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 4. ДЕО: ТАДИЋЕВ РЕЖИМ СЕЧЕ ВЕЗЕ СА МОСКВОМ…

———————————

Референца:

http://leaks.hohesc.us/?view=06BELGRADE231

http://leaks.hohesc.us/?origin=Embassy%20Belgrade

9 октобра, 2013

РТ-СС: Српски ЗВАНИЧНИЦИ иду НЕЗВАНИЧНО на Косово, ако треба и алтернативним стазама и богазама …

…ИЛИ, ВЕЖИ КОЊА ГДЕ ТИ ГАЗДА КАЖЕ…

*****

„Ако прихватиш да ти држава Србија кобајаги да стан (Вулин овде отворено уцењује и поткуПЉУЈЕ), ако прихваташ да те запошљава (кобајаги- преко Тачијеве агенције за вађене органа) и ако не може да те запошљава али то ради само да би те поткупила, и ако прихватиш да ти (држава?) дозволи да живиш овде (јер не би могао да живиш ако ти то „држава то сам ја“ не дозволи, без обзира на тамо неке глупе УН конвенције за људска права које дају право на живот сваком, па чак и Србима), па послушај је кад ти нешто каже, па послушај је кад ти каже изађи на илегалне шиптарске изборе, треба нам твоје саучесништво у издаји“, поручује у веома претећем тону „друг у црном“ Вулин.

среда, 09. окт 2013, 19:30 -> 19:36 РТС извор- ФБР обрада

Превод Орвелијанског текста режимског РТС-а „Српски званичници иду на Косово“, на Српски урадио Миодраг Новаковић

———————–

Београд свакако пристаје на ограничења за посете српских (не)званичника Косову. Током илегалне изборне кампање за лажну шиптарску државу званичници Србије посетиће КиМ као државни саботери како би позвали грађане да подрже велеиздају земље, и гласају за листу „Анти-Српска- Про-Шиптарска“. Веома су тачне изјаве из Приштине да ће српским (не)званичницима дозволити посете јужно од Ибра, али само манастирима, и то под условом да су „забрађени“ и стражарно спроведени, поручују из Владе.

Званични саботери Србије посетиће Косово и Метохију током шиптарске илегалне изборне кампање као државни функционери државе за чије се комадање залажу, како би позвали малобројне и наивне (али и оне поткупљене) грађане да изађу на илегалне шиптарске изборе и гласају за листу „Анти-Српска- Про-Шиптарска“. У Влади кажу да су веома тачне изјаве које стижу из Приштине – да ће српским званичницима дозволити посете јужно од Ибра, али само манастирима (и то искључиво као туристи, и то под условом да плате све царинске дажбине, попуне формуларе илегалне шиптарске државе, орган-донор листе, и обавезно дају узорак ДНК…) и то без политичких говора, под условом да по доласку у манастире буду бичевани од стране монаха, у циљу истеривања ђавола и грехова из њихових пуначких „издајничких организама“.

У посету Косову и Метохији и у кампању, наша брука од премијера Дачић и још већа брука од министра унутрашњих послова, креће с једним циљем – да подржи шиптарске сепаратисте, и подвуче да излазак на изборе јесте помагање Тачију (али шта ће кад се мора- „потписало се“), и шанса за трајно укидање легитимних Српских државних органа на северу КиМ (по још увек важећем уставу и фактичком стању на терену) да би се спречили да наставе да заступају српске интересе у том легитимном делу наше државе.

На медијске константације да ће морати да се изјасне да ли на Космет иду као страначки или државни функционери, наша брука од премијера каже: Не интересује ме како ће они то да образлажу. Ја хоћу да идем на „шиптарско Косово“ да помогнем мом другу, ратном злочиницу и крволоку Тачију да заокружи своју илегалну државу, и хоћу да ми се то обезбеди и крај- а за узврат мој пајтос из Брисела (са патоса) Тачи ми је обећао да ће једна улица у мом родном Призрену, да носи моје издајничко име.

„Наравно да (анти)државни функционери сигурно неће учествовати у неким класичним партијским скуповима јер тамо и нема про-шиптарских партија осим шачице потккупљених агитатора, и имајући у виду да ту долазимо као туристи са Тачијевим визама, са друге стране форма је сада ту небитна, јер да је битна онда би ви одмах знали да вас лажемо, важно је да ми остваримо оно што нам је наређено из Брисела, а то је да будемо тамо последњи пут са „нашим народом“ пре него што га „еутаназирамо“, али уз тешко обезбеђење да нас се тај „наш народ“ не би дочепао, и да их позовемо на издају, да изађу на илегалне шиптарске изборе“ и тако сами себе укину и као нацију и као легалан део Српске државе, истиче Дачић.

Србија (односно њен бескичмени државни врх) не сме никога да провоцира чак и ако је изазвана, нити да штити властити Уставни поредак, као ни своја легална права, каже први потпредседник Издајничке Владе Вучић. Додаје и да је реално да Приштина може да примени неку силу, али то ће бити само у договору са Издајничким Београдом.

„Па зар ви мислите стварно да ми хоћемо да уђемо негде где ће они да нас зауставе, наравно да је све то кобајаги и унапред договорено са нашим сепаратистичким партнерима из Приштине. Ту се више не поставља питање да ли они поштују одређене ствари или не поштују, већ само да ли ће и они све то успешно одглумити попут нас, јер очигледно су лошији глумци (наш опстанак на власти и у институцијама система у последњих деценију и по, то и доказује). Ми ћемо ићи на КиМ, поступати по наређењима из Брисела, а онај ко их не буде поштовао, чик ако сме нека покаже да их не поштује“, каже Вучић.

Александар Вулин, који је први званични мешетар и про-шиптарски агитатор Србије који је дошао у покрајину после укидања забране посета, објаснио је процедуру строго контролисаних долазака српских функционера на Космет. Негирао је спекулације да они на југу могу да посећују само манастире, нагласивши да то нису спекулације, већ сурова реалност.

„Ми свакако признајемо Косово и то смо потврдили својим парафом у Бриселу, укидањем Српских институција и општина на северу, и овим својим бестијалним агитовањем за илегалне шиптарске изборе- не обраћамо се директно представницима привремених институција у Приштини да наша издаја не би била очигледна, већ то радимо посредством окупаторског Еулекса. Еулекс нам каже шта има да каже о томе и ми смо ту веома послушни. Ми ћемо се појављивати где год нам нареде (осим тамо где се скупи народ „с говњиве мотке“ да нас бије- и само тамо где нас „наш народ“, у форми „каскадера и плаћених статиста“ из редова владајућих партија), ми ћемо бити ту, али само под заштитом окупатора јер једино њима верујемо (ови жандарми нас у последње време нешто много попреко гледају)“ , каже Вулин.

Посету Звечану, где се средствима Владе Србије праве 72 стана за српске породице који ће ионако након имплементације НеСпоразума припасти шиптарима, искористио је да још једном позове Србе да изађу на илегалне шиптарске изборе, и тако „укину сами себе“.

„Ако прихватиш да ти држава Србија кобајаги да стан (Вулин овде отворено уцењује и поткуПЉУЈЕ), ако прихваташ да те запошљава (кобајаги- преко Тачијеве агенције за вађене органа) и ако не може да те запошљава али то ради само да би те поткупила, и ако прихватиш да ти (држава?) дозволи да живиш овде (јер не би могао да живиш ако ти то „држава то сам ја“ не дозволи, без обзира на тамо неке глупе УН конвенције за људска права које дају право на живот сваком, па чак и Србима), па послушај је кад ти нешто каже, па послушај је кад ти каже изађи на илегалне шиптарске изборе, треба нам твоје саучесништво у издаји“, поручује у веома претећем тону „друг у црном“ Вулин.

——————-

На легалном делу Српске државе, Косову и Метохији, у току је илегална предизборна кампања за локалне изборе лажне „шиптарске државе“ који ће бити одржани 3. новембра- И веровали или не, највећи агитатори тих противуставних илегалних „избора“ нису шиптарски сепаратисти, већ горе побројани бриселски поданици из Београда- који се заклеше Богом, именом и чашћу да ће бекомпромисно штитити уставни поредак земље на чијем су челу данас…

За Вас и све Нас, написао Миодраг Новаковић

9 октобра, 2013

СТРОГО КОНТРОЛИСАНИ БЕОГРАДСКИ ПОДАНИЦИ…

УЧК и ЕУ „Гестапо“ издају аусвајсе Српским званичницима за посету КиМ- Јужно од Ибра могу „забрађени“ и то само у манастире…

„Орвелијански превод“ М. Новаковића

8 октобар 2013, ФБР

—————————

Из приложеног чланка Данаса, неке веома срамотне и понижавајуће чињенице, о покушају Београда да легализује сепаратизам на властитој територији, и тиме оствари јевтине поене код својих „бриселских дресера“, излазе на видело…

Одмах на почетку, да кренемо од репа- наиме у последњем пасусу текста Данаса наводи се интересантан детаљ; Да, током недавног сусрета Дачића са Ештоновом, „ружна бароница“ није желела да отвара питање убијеног припадника Еулекса- што је само по себи веома јака индикација да ЕУ располаже чврстим доказима да је исти убијен од стране шиптарских терориста !? Јер, ако смо нешто научили из досадашњих „преговора“ са неоколонијалном ЕУ, јесте то да су они током тог процеса користили и најмању „негативну ситницу“ за уцењивање Српског режима, а кад је требало и фабриковали „доказе“. Чињеница да сада они сами игноришу овај злочин, за који је чак сам (анти)српски режим (не)промишљено оптужио своје сународнике са КиМ, говори о томе да Брисел итекако добро зна да су убице шиптари- али ће им то свакако опростити зарад својих геополитичких интереса на Балкану.

„Аусвајсе“ за улазак бриселских режимских полтрона из Београда додељиваће сепаратистичко-терористичке власти из Приштине под надзором Еулекса (Гестапа). Ту ће бити вршена иницијална селекција, где ће се неподобни уклањати (за сада) само са листе. Кажу да је један од зверова за одстрел и Александар Вулин, који се недавно много осилио на КиМ, да је почео да иде на живце чак и окупаторима…

Као на свакој међудржавној царини, пре уласка у „отету српску територију“ наши (не)званичници ће морати да објасне циљ посете- бизнис, политичко агитовање за илегалну шиптарску државу, исл…

Онима који прођу „Аусвајс“ контролу и буду желели да иду јужно од Ибра (у зону где је отворен лов на Србе 24 сата дневно), то ће моћи да раде једино „забрађени буркама“, односно покривених лица (јер ту бруку чак ни шиптари и окупатори не желе да гледају) и биће им дозвољено само одлазак у наше манастире, и то под оружаном пратњом (и под условом да тамо од стране наших монаха буду бичевани за све своје досадашње грехове?).

Иначе, у функцији легализације илегалне шиптарске творевине- Косово планирају да посете и Александар Вучић 23 октобра, и то Лепосавић где на власти још увек опстају „Тачијеви лојалисти“, а председник Тома Николић би у Грачаницу 10 октобра, где би му довели лојалан народ у аутобусима (углавном комшије и кумове из Бајчетине?). Њих двојица би то урадили само под условом да им НАТО гарантује тешко обезбеђење, јер се страшно плаше „оригиналног косметског“ народа, али би се жртвовали- наравно уз одређену „противправну корист“!?

Николићев саветник Марко Ђурић је одбио да прецизира датуме прошиптарске агитације Николића и Вучића, пошто желе да сакрију од јавности да они тамо иду у својству „ГУБИТНИКА НА БРИСЕЛСКИМ ПРЕГОВОРИМА“, тако да ће своју посету морати да обаве под окриљем правог, али и медијског мрака…

Ђурићево млако негирање „бриселских трачева“ да ЕУ захтева уклањање Вулина са КиМ (јер „заваћа и џара“ где стигне), али је индиректно потврдио да се чак и ноторни Ивица Дачић (наводни српски премијер) жалио да му Вулин ради иза леђа и то политички (али је наговестио да је веома забринут да му овај не ради и „око доњих леђа“, пошто му се СПС чланство у последње време нешто много „педерише“), те се сложио да Вулина макну (милом или силом). Из свега овога произилази да су „Другу у црном“ одбројани дани, и да ће свој будући посао морати да потражи, вероватно код „жабарских црнокошуљаша“….

Веома је индикативан „дипломатски извор из Брисела“ који наводи да је Београду дозвољено да само „кобајаги прави своју листу“, али да ће избори бити свакако лажирани у шиптарску корист, а они малобројни и заведени (или дебело поткупљени) Срби са КиМ бити преведени жедни преко воде, и остати и без гаћа и без образа (онима срећнима ће бити наводно исплаћени насилно повађени ограни)…

Иначе из чланка Данаса такође произилази да УЧК- Гестапо(еулекс) машинерија даноноћно додаје фиктивне Србе на спискове, који ће наравно фиктивно гласати за шиптарске кандидате (можда ће понеки од њих чак и имати и презиме на „ић“, али шиптар је шиптар по делима а не по презимену- управо зато ратни злочинац и крволок Тачи и планира да Ивици „ноторном“ Дачићу додели једну улицу у родном Призрену, пошто је на делу доказао да је „већи шиптар и од највећег шиптара“)…

Иначе за (болесне) амбиције београдског режима да у шиптарској централној изборној комисији имају „изрода из властитих редова“- сепаратистичко-окупаторски представници су рекли „пуј пике, не важи- дозволићемо вам да имате само једног „пасивног посматрача“ и то под условом да му ставимо „дакт тејп“ на уста и црну врећу на главу, а ноге вежемо за столицу (и то у ћошку, и да буде миран, или ће му повадимо органе на лицу места)“

Наравно савитљиви и превртљиви Београд ће на све то оберучке пристати, јер који избор и имају- Букагије у Хагу, „Ђинђићев метак“, или да нестану са лица земље као „Џими Хофа“…

Бујрум , браћо Веле-Издајници- Или што би рекао наш неустрашиви Војвода Шешељ „Сад кусајте све оно што сте…“

Коментар (читање између редова- Миодрага Новаковића

————————————————————-

У наставку линк на оригинални текст Данаса…

******

Južno samo u manastire, na sever bez ograničenja

********

ДОДАТАК- ПРИГОДНА ПЕСМА М. Т. СТУБЛИНСКОГ…

——

ГОСПОДАРИ И СЛУГЕ

Голубица не сме у гнездо своје,
Свуда су страшила са шлемовима,
Речи су им пуцњи – очи без боје,
Срушили гнезда а иде зима.

Не сме у Гнездо врлетни Соко,
Некрсти сажегли Гнездо и Птиће,
Шиптари рафалом Свевидеће око,
Над Косовом крвава зора свиће.

Наши изроди у јагњећој кожи,
На две столице удобно седе,
Плашљивим овцама Вуци строжи,
Кад очњак виде од страха бледе.

Нишчи духом – разбољеног ума,
Прадедово продадоше гробље,
За сребреник издадоше кума,
А свој народ у европско робље.

С Проклетија муње не престају,
Успавана савест још не слути,
Да косовски јунаци устају,
Соко кликће неће да ућути,

Не помажу панцирна одела,
Ни челичне аждаје ни жице,
Са неба се јави светлост бела,
У том сјају Лазарево лице.

Запад Србе спремио за жетву,
Бранковићи под земљу се рове,
Ал не чују Лазареву клетву,
Верно служе господаре нове.

По Србији пала густа магла,
Сви путеви зарасли до неба,
Србија се пред некрстом сагла,
Са екрана лаж уместо хлеба.

На срамоту много издајника
Српској земљи срце комадају,
И скрнаве светињама лика,
Као пашчад на свој народ лају.

Миодраг Томић Стублински

6 октобра, 2013

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ… Василије од Семберије

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

******
ДРАГИ МОЈИ СРПСКИ ОСНОВЦИ,
ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ СУ ПРЕБИЛОВЦИ,
И ЈЕЗИВЕ ЈАМЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ
У КОЈЕ СУ СРБЕ БАЦАЛИ НА ГЛАВАЧКЕ.
ОДВАЈАЛИ БЕБЕ ОД СИСЕ
И СА МАЈКАМА БАЦАЛИ У АМБИСЕ.

ДРАГИ МОЈИ СРПСКИ ОСНОВЦИ,
СРЕДЊОШКОЛЦИ И ПОСТДИПЛОМЦИ,
ЗНАТЕ ЛИ СРБИЈА НЕСРЕТНИЦА,
КОЛИКО ЈЕ ИМАЛА СРЕБРЕНИЦА,
ЗНАТЕ ЛИ НАЦИЈУ ВИШЕ КЛАНУ,
НА ОВОМ КРВАВОМ БАЛКАНУ.

УПАМТИТЕ ГРАДИШКЕ,ЈАСЕНОВЦЕ
ЈАЈИНЦЕ И САЈМИШТА,
УПАМТИТЕ СРПСКА ГУБИЛИШТА,
АКО ЗАБОРАВИТЕ,
КАО ДА НИЈЕ БИЛО НИШТА.
И РАШИРЕНИХ РУКУ НА СВОЈИМ ВРАТИМА,
ПОЛЕТИЋЕТЕ У ЗАГРЉАЈ СВОЈИМ ЏЕЛАТИМА.
А ОНИ ЋЕ КАМЕ ИЗВУЋИ ИЗ ПОТАЈЕ,
И НАШ ЋЕ ПОКОЉ ДА ТРАЈЕ И ТРАЈЕ.
И СВАКА НОВА ПОКОЛЕЊА,
КЛАЋЕ НАС ДО ИСТРЕБЉЕЊА.
********
ПЕСНИК,,ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ“

ТУЖНА КОЛОНА…

5 октобра, 2013

ЛОНДОН: ВУЧИЋ РАДИ ЗА НАС, И БИЋЕ НАШ НОВИ И „САВИТЉИВИЈИ ПРЕМИЈЕР“ У БЕОГРАДУ

ЛОНДОН: ВУЧИЋ РАДИ ЗА НАС, И БИЋЕ НАШ НОВИ И „САВИТЉИВИЈИ ПРЕМИЈЕР“ У БЕОГРАДУ- А ДАЧИЋА ЋЕМО „НА ОТПАД“…

ПРЕВОД СА ОРВЕЛИЈАНСКОГ ЧЛАНКА (ПОЛУ)РЕЖИМСКОГ ТАНЈУГА- „ЛОНДОН: ВУЧИЋ РАДИ ЗА БОЉУ СРБИЈУ И БИЋЕ ПРЕМИЈЕР“– НА СРПСКИ УРАДИО МИОДРАГ НОВАКОВИЋ

**************

5 октобар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

———————-

02.10.2013, Агенција Танјуг, Курир, ФБР

Лондонски недељник пише да Вучић дугује популарност режимској манипулацији главних српских медија, као и чињеници да га „другосрбијански“ бирачи (то су они који су се или одрекли свог српског националног идентитета, или га никад нису ни имали) да га виде као неког ко делује у ширем Западном интересу, и да два последња (режимски манипулисана и „наручена“) истраживања показују да 66% фиктивних испитаника кобајаги жели да га види на месту премијера.

То је вероватно и разлог зашто он у последње време предосећа свој крај „а ла Ђинђић“, и свуда се креће у блиндираним возилима, а купа у блиндираној кади (док му два „преторијанца“ сапуњају леђа).

———————

ЛОНДОН- Први потпредседник српске владе Александар Вучић наредне године ће консолидовати своју издајничку позицију, и након најављених западно оркестрираних , и унапред изманипулисаних парламентарних избора, преузети вођење поданичке и бескичмене владе, док ће луцидни и непредвидиви (садашњи) премијер Дачић (који се смеје на ону ствар ко луд на брашно), бити уклоњен, ако треба и физички (или бар „смештен „у Топоницу код Ниша ради „детоксификације“)– пише Лондонски Економист (поред „детоксификациије“ Дачића, у мрачним бриселским кулоараима се спомиње и „штројење“ Строс Кана ради избегавања „лајабилитија“- али о том потом).

Угледни недељеник у тексту под насловом „Александар Вучић на нашем задатку“ , пише да је он данас најсавитљивији (према западним центрима моћи) политичар у Србији, и да своју популарност у западно-обавештајним круговима дугује чињеници, да је успео да насамари бираче, слагавши их у лице у предизборној кампањи, погазивши све своје наводне принципе и обећања, да би евентуално потпуно издао националне интересе земљ е на чијем је челу- али и даље ипак остао на челу оних бирача „другачије националне и сексуалне оријентације“, којих и није тако мало у Београдском пашалуку, ових дана…

———————

„ЊЕГОВ ЦИЉ ЈЕ НАШ ЦИЉ, а то је да дође до потпуне евроунијатске колонизације и територијалне и сваке друге деградације Србије, у борби против свих облика Српског патриотизма- што импонује горе наведеним бирачима „другачије националне и сексуалне оријентације“ , јер ће тако, у случају његовог опстанка на власти, моћи неометано да парадирају и оргијају улицама српских вароши (у првој фази, а после би пробали да прошире „педеризам“ и на традиционално Српско село, где би онда могли да уведу и неке нове европске вредности, у оквиру већ пресамићене и уцењене државе Србије,које би дигли чак и на ниво слободне и консезуалне зоофилије- а све по угледу најразвијених западно-европских земаља где је легализовано силовање рогате марве, али и ситне живине- све док се оне не буне и не подносе писмене поднеске надлежним ЕУ комесарима- нпр. Кацину и Вестервилу- који то такође воле „отпозади) “

Овај угледни недељник , под контролом још угледнијег МИ6, подсећа да у време одржавања последњих парламентарних избора, Вучић није фигурирао као кључни играч него је одржавао ниски профил (јер су му тако наредили „хендлери“ из МИ6), док је напред био потурен Тома Николић а.к.а. „Казанџија из Бајчетине“ који је захваљујучи стиропору и енглеским фунтама победио америчког пулена Бориса Тадића (коме је ионако већ истекао рок трајања у Ленглију, у „Ју Ес енд Еј“)- да би потом Тому гурнули у ћошак, дозволивши му да са својом „првом дамом“ мења тепихе и шиканира батлере по Белом Двору, док су почасни круг истрчали Аца „напућени“ Вучић и Ивица „забезекнути“ Дачић (за кога зли језици кажу да има неограничени рок употребе, све док редовно „пере“ туђе паре, а своје не трпа у велико коферче).

„Многи су мислили да ће Вучић бити „трећа виолина“ у тиму са искуснијим“про-јуро“ бескичмењацима као што су Дачић и „дугопрсти“ Динкић, али је он постао главни „дувачки инструмент“, нарочито у западним амбасадама на Дедињу , и шире, под надимком „Атила Бич Божији“ Српске владе“– оцењује Економист.

Лондонски недељник такође истиче да је четрдесетдвогодишњи потпредседник владе прошао дуг издајнички и превратнички пут од родољубиве Српске Радикалне Странке, и министра (дез)информисања у влади са (највећом националном политичком бруком Србије)- СПСом, и преко два покушаја да уклони Београдског „жутог диктатора“ Ђиду Малог (да би му се евенутално подао у сваком погледу, и ушао заједно са њим у политичко-шибицарски бизнис), до оснивања (читај крађе) „стиропор странке“ заједно са Томом Николићем- бившим четничким војводом, а садашњом евроунијатском „војвоткињом без портфеља“ и образа.

Изгледа да и Вучићев режим маршира у „педерском ешалону“ под истом паролом (као и претходни): СМРТ ДРЖАВИ…

————————

„Многи који су били скептични према ЕУ- али и свакој другој (укључујући и сексуалну) –оријентацији Николића, Вучића и СНС у целини (јер се и дезоријетисаном чланству СНС ових дана дупе нашло у процепу, пошто је у току „сеча национално свесних кнежева“), требало да би да буду веома задовољни нарочито у погледу њихове сексулане „толеранције“- пошто се нови председник Србије несебично понудио да он води будућу „педерску параду“, док је Вучић одвео код својих родитеља белосветског педера Вестервила (зли језици кажу да је њега и Вестервела татко јурио са говњиву мотку?), док је „сексуално збуњени“ Ивица Дачић (који према властитом признању још има ноћне море како га напада она разгаћена водитељка) и који је признао да их у Бриселу интензивно запрашују неким „педер прашком“- тако да се запрашени Ружић и остали министри сада утркују ко ће да буде на челу „педербала“- док се сам српски премијер ограничио да током те накарадне процесије делује као „позадински радник, јер тако више одговара његовом потуљеном карактеру“.

——————————-

Угледни британски шпијунски лист такође истиче да је вредна пажње Вучићева забринутост „да неће још дуго“, и који по њиховим речима проводи и по 12 сати дневно сакривајући се у кабинету, где се интензивно консултује са „Видовитим Рашом“ и другим „маговима“, да би му предвидели што безболнији крај. Кажу да га је дотукла и чињеница да му је и један веома близак члан породице постао члан Српских Заветника, и да га сада хвата параноидни страх да му управо тај и највише ради о глави.“

„Што се тиче корупције, Вучић за борбу против исте више, и нема времена, осим што је елиминисао сву конкуренцију својих личних тајкуна-спонзора, који га дебело исплаћују „у цегерима“, док Дачић највише воли коферче ( о Динкићу нећемо сада, јер би то захтевало бар десет томова сабраних недела)- и највећи део времена проводи пишући свој тестамент и ридајући на сав глас „Зашто сам издао Воју и земљу своју- сад овај луди народ оће главу моју“- наводи у тексту овај угледни британски шпијунски недељник.

Економист помиње и разговоре са сепаратистима и терористима из Приштине који су довели до „историјског договора између територије Србије и територије Србије“, као и напредак у повијању према ЕУ, који би могао да доведе до отпочињања преговора о тоталној капитулацији Србије у „бриселском сточном вагону“ у јануару 2014. године.

„Уз све то Вучић и влада су били успешни у привлачењу и увлачењу у владу страних ратних злочинаца из 1999 и сексуланих предатора, укључујући и арабске спонзоре муџахединских кољача из Абу Дабија и Катара, који су за сваку одрубљену српску главу на Косову и у Босни плаћали у сувом злату, а сада добијају нашег националног авиопревозника „за џабе“.

Економист даље оцењује да је изнад свега, Вучић показао да може да буде изузетно политички савитљив, да је из истог разлога у Западним центрима моћи добио дезигнацију „најбољег српског дувачког инструмента“

„То је значило прихватање свих издајничких концесија и свесно рушење уставног поретка Србије око Косова, да би нам ЕУ отворила реновирана „купатила“ у Матхаузену и Аушвицу, јер нас не желе овако штрокаве у Нови Европски Рајх- истакао је сам Вучић, и та његова искреност му је обезедила подршку свих „штрокавих (и шокавских) другосрбијанских“ бирача. А то је велика разлика између Вучићеве распамећене владе (која је по речима (про)европског лидера „крезубе Србије“ Чеде Прашка, украла „њихову издају“) и претходне владе коју је водио (такође) издајнички ДС, али му није падало на памет да повуче овај последњи државничко-самоубилачки потез, одрицања од „веома реалног“ Косова и Метохије (све заједно са народом) зарад „имагинарне кандидатуре“ за умирућу Евроунију.“ – наглашава Економист и не може да се начуди да у свету постоји једна таква национална неодговорна и самоубилачка влада, оличена у ликовима српских Кумова „Станлија и Олија“ (читај Аце и Ивице) са којима, према овом британком недељнику, цео западни свет тера спрдњу иза њихових леђа (чим их убаце у карго авион на линији Брисел-Београд).

———————————-

Овај угледни британски шпијунски недељник истиче да се Вучићев неурачунљиви приступ у вођењу националне политике, јасно видео и кад је он предложио да у владу Србије уђу странци са криминалном прошлошћу, премијери земаља које су нас бомбардовале и подстицале сецесију делова наших територија, а да не спомињемо „сатанистички жигосане“ америчке студенте, који се доводе на позицију министра владе, са једино званично признатом дипломом средње школе. Наводи Економист, и врти главом питајући се гласно „Ко је овде луд а ко је збуњен“ (мада нама боље упућенима је јасно да је Српски режим потпуно „одлепио“ , док је овај наш народ не само „збуњен“, него је и дубоко „фарматизован и медијски транквилизован“).

„Под претпоставком да влада настави издајничке преговоре са ЕУ у јануару, Вучић ће вероватно тражити расписивање превремених, и унапред лажираних, избора у првој половини 2014. године, на основу којих ће формализовати своју позицију највећег западног шпијуна у земљи“- оцењује утицајни и добро обавештени британски шпијунски лист Економист…

За Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић

	Natalija Novakovic на Душица Милосављевић: Вилин…
	Cнежана Миладиновић… на Снежана Миладиновић Лекан: Бла…
	Marko V на Десанка Максимовић: Песник и…
	Стари Словен на Драган Симовић: Човек сам, гле…
	snezana Lekan на СРЕЋНА НОВА 2025 ГОДИНА!!…
	Влада-р на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	Editor на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	Стари Словен на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	snezana Lekan на Снежана Миладиновић Лекан:…
	Влада-р на Снежана Миладиновић Лекан:…
	Велика Томић на Велика Томић: Птица
	Fenomenalno на Миомирка Мира Саичић: Свака на…
	М.М. на Драган Симовић: Замисли с…
	Ana на Миомирка Мира Саичић: Сун…
	Katarina на Миомирка Мира Саичић: Сун…