др Марко С. Марковић

Далеко од своје отаџбине, у Орлеану у Француској 27. априла преминуо је др. Марко С. Марковић, највеће перо српског политичке емиграције. Учесник рата, припадник Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића, доктор Сорбоне, теолог, философ, политиколог и историчар, остаће забележен и као аутор дела:  „Свети Сава – светитељ и просветитељ“, „Тајна Косова“, „Марксизам у теорији и пракси по руским мислиоцима“, „Истина о Француској револуцији“, „Наличје једне утопије“, Пола века српске голготе“, Српска апологија Русије“, у два тома, „Стопама Христовим“, „Православље и нови светски поредак“, На смрт осуђени : српски народ од краља Александра до Брозовог доласка на власт“…

Др Марко С. Марковић рођен је 30. новембра 1924. године у Београду, од оца др Србољуба правника и дипломца са Сорбонеи мајке Бранке, рођене Јовановић, кћерке др Ђорђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића и једног од оснивача Врњачке бање, о којој је написао најобимнију студију на француском језику, коју је др Марко С. Марковић 2007. године предао Врњачкој бањи. Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Наставите читање →

Пише: др Душан Тубић

Припреме за Други светски рат кренуле су одмах након
завршетка Првог светског рата, јер они који владају светом нису били
задовољни његовим резултатима. Незадовољство је, пре свега, због
распада Аустр-Угарске монархије , што не крију и за којом и данас лију
крокодилске сузе. Други, не мање битан разлог, је формирање
Југославије (Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца). Шта ће Енглезима
Бенито Мусолини, кога су заврбовали још 1919. године и који је имао
плату у висини 7-8.000 данашњих евра? Шта ће њима, такође, и Анте
Павелић? Имамо откриће професорке Смиље Аврамов да је Анте Павелић
енглески обавештајац од 1926. године, а можда још и од раније.

Југословенски одбор у Лондону; 1916.

Познато
је да је од 15 чланова Југословенског одбора из Лондона најмање њих 9
су масони (Трумбић, Супило, Мештровић…) и они су ометали и блокирали формирање Југославије. Мање је познато да су Енглези после свршеног (савршеног) чина Fait accompli, одиграли на ХСС (Хрварску сељачку странку), Стјепана Радића, Анте Павелића, Владимира Мачека и Јураја Крњевића који је ногом отварао врата Черчиловог кабинета за време Другог светског рата и сви су они били на истом задатку. Са најновијим сазнањима полако схватамо да у убиству краља Александра велику улогу су одиграли Енглези, а скоро никакву Немци, односно Хитлер, на кога је одмах бачена фатва, а зна се и од кога.

Краљ Александар I на одру. Београд, Саборна црква, 18. октобар 1934.

Према краљу Александру учинили смо толико велику неправду да нам и сам Бог то не може опростити. После шокантног открића академика Драгољуба Живојиновића о Првом светском рату и <<намерама савезника>> и то Енглеза пре свих (<<издали нас Енглези>>) не да смо имали великог краља, већ је он самом божјом промисли спасио
српски народ. Што год оцењивали и размишљали ми не увиђамо на прави
начин улогу страног чиниоца, ко заправо влада светом, какви су му
интереси и где је наша шанса те тако површност и заборавност одвуку
нас у нову трагедију. Ко стоји иза Сарајевског атентата 28. јуна 1914. године, Првог светског рата, игара после рата и стварање Југославије?
Сличне игре поновљене су и у Дргом светском рату. Велика трагедија нас
је снашла због погрешних оцена и прорачуна. Тешко нама с нама.
Чича Дража се борио и војевао против Енглеза на првом
месту, против Немаца, против усташа и против комуниста. Ни од једних
није имао праву помоћ и сарадњу. Да је Лондон био угрожен, они би
преко Стаљина натерали Тита да своје јединице прикључи Дражи, јер не
само да су Четници први кренули у борбу већ су били много
организованији и бројнији. Шта је главни повод и узрок слома и
пропасти? И ту су заказали историчари. Стара изрека каже да будаласти
историчари праве будаласте политичаре, што је за нас аксиома. Јако је
битно разумети игре око 25. и  27. марта 1941- године те коме су оне
требале и зашто су послужиле? Оба ова датума су уствари један. И ко
год мислио да смо се могли спасити да није било 27. марта, много је
наиван. Исто тако је тешка обмана да смо ми нашли душу 27. марта.
Припреме и сам пуч су спремани не дан, дан и по, већ више од две
године! Коме су требала оба ова датума? Енглезима и усташама! Зашто?
Хитлер је ценио Србе и на сахрану свом супарнику из Првог светског
рата послао је маршала Геринга а генерал Јодл је изјавио да је Хитлер
третирао Југославију као <<увређену примадону>>. Све су то знали
Енглези, који су с тим морали озбиљно да рачунају. С тим циљем је кнез
Павле одгуран да потпише пакт са Немцима, а све је већ спремљено за пуч. Мачек и Куловец, лидери хрватске и словеначке странке, вршили су притисак на кнеза Павла да потпише пакт иако су, по
његовом сведочењу, ортодоксно мрзели Немце. Мачек се вратио (враћен
је) у Скупштину 1939. године, две године пре пуча.
Српске странке и поједини угледни људи, пре свих Слободан Јовановић, су исто вршили притисак да се пакт потпише. С друге стране, Енглези, иако је био у сродству са краљем Џорџом и школски колега са Ентони Идном, нису вршили никакав већи притисак да се не потписује пакт. После пуча кнез Павле, уметничка душа, који је хтео да сачува државу коју је добио на управљање после смрти свог и нашег краља, прогнан, понижен и оптужен. Остали су постали невини.
Морам истаћи да су после 27. марта једино комунисти
<<спасли душу>> јер су позивали на побуну против <<српских шовиниста који су земљу увукли у рат за одбрану британског империјализма и интернационалног капитализма>>. Ентони Идн је 27. марта издао директиву и на крају додао да <<јавно мнење никад неће поверовати у било коју другу верзију осим у ову>>. Нажалост, сасвим је био у праву. Наши лидери и историчари хвале се српском етиком,  а ми били само статисти који су се померали у смеру у којем их је водила невидљива рука Империје. Како објаснити чињеницу да смо у оба светска рата били савезници, а толико страдали, осим голе истине да смо били прва мета и циљ Империје. Нисмо ништа научили из Првог и Другог светског рата, распада СФРЈ крајем 20. века, такође нисмо ништа научили ни из 19. века (Карађорђев устанак, Наполеон, Кримски рат, Берлински конгрес…) као и ко је држао Турску (<<болесника са Босфора>>) и ко је најодговорнији за њене геноциде. А ево данас је <<болесник са Босфора>> повампирени зомби лидер југоисточне Европе. Тако  је Павелић добио дозволу за извођење најзверскијег недела у светској историји. Млађани адвокат Срђа Поповић изјавио је пре више од 30 година на суђењу Андрији Артуковићу, где је био заступник оштећених породица да <<тзв. НДХ није починила највећи злочин по квантитету (и то је под знаком питања), али по квалитету постидео би их се и римски бог злочинаца Јанус>>.
Сада да видимо ко је с ким сарађивао у Другом светском
рату, као и све игре и намере Империје. Хитлер није знао ни ко је био Бенито Мусолини, а ни Анте Павелић. Усташе ухапсе па пусте Хебранга,
исценирају напад комуниста, побегну и оставе наоуружање. Ипак главни
догађај о ком не би требало да буде спора је састанак комуниста и
Немаца у Загребу 1943. године (Ђилас,Велебит, Коча Поповић…) и ко је
то могао уговорити. Без енглеских закулисних радњи нико други, јер је
Владимир Велебит био енглески обавештајац. Како то да су обавештајци
само Хрвати, а где су Срби <<савезници>>? Немци те игре нису прозрели ињихова одлука после тога састанка је била да су им главни противници
четници, a тек после њих партизани. Зашто? Пала је Сицилија, пала је и
Италија, па су Немци рачунали са врло могућим искрцавањем савезника на Балканском полуострву, и то на Јадранској обали. Али то је само био
енглески трик, замка и то врло успешна, чак можда и одлучујућа за
исход рата. Немци су морали довести појачање и кренули су да преотму
острва која су Италијани напустили. У тим борбама које су водили
савезници заједно са Титовим партизанима изгубили су стотињак пилота и 60-70 авиона. Тита је на Вису дочекало 3.000 командоса под командом
Тода Черчила. Чак је и свог сина Рандолфа, Винстон Черчил послао у
Титов штаб. Даље од острва Енглези нису ишли, али су све контролисали, јер нису хтели да дозволе изненађење као после Првог светског рата. Већ су имали договоре и решења о подели Југославије: Јалта и Московски споразум Черчила и Стаљина из октобра 1944. године по принципу 50% – 50%. Скоро до краја рата није био у плану опстанак

Сер Винстон Черчил са сином Рандолфом и унуком Винстоном.

Југославије.
Комунизам Србима и Југославији није донела Црвена Армија и Стаљин, већ су то Енглези тако хтели. Њихова процена је била да Тито воли само Тита и оставили Југославију док је Тито жив. Частили су га и Покретом несврстаних, чиме се Черчил јавно хвалио, јер ко је оформио тај покрет већ бивше енглеске колоније Индија и Египат. Покрет
несврстаних Енглезима је био потребан да би ослабили Стаљина и
комунистички блок.
Савезници нису дозволили да се комунизам извезе у Грчку,
јер би тиме били угрожени Турска и мореузи. Тако се Стаљин повукао, а
Тито наставио да помаже грчке партизане. Где им се замерио и мало
кварио рачуне? Замерио им се играма око Трста, обарао им авионе… хтео
балканску федерацију, што је највећи грех, јер је то било директно
против интереса Запада. Али чувена америчка шаргарепа никада није
престајала да стиже. Протагониста те помоћи била је позната глумица
Рита Хејворт. Није распад СФРЈ исправљање грешке Ајзенхауера, он је
тада био само војник. И  Тито је одрадио Западу тако што је сменио
Ранковића да не би, у случају да Тито умре, други најјачи човек у
земљи био Србин. Зато и Слободан Милошевић није имао никакву шансу што год да је урадио или им испунио. Тито је Западу оставио и Устав из
1974. године да после његове смрти имају лако решиву ситуацију за
распад СФРЈ. Зато не чуди што су на крају рата Енглези заробили Анту
Павелића и спровели га „пацовским каналима“ на сигурно место.
Организатор „пацовских канала“ је био Крунослав Драгановић, који се у СФРЈ вратио 1967. године и живео мирно у Сарајеву до смрти (јуна 1982.
године) и сахрањен уз највеће државне почасти. Зашто је живео у
Сарајеву и с ким се дружио? Што баш ово истичем и питам? И у Другом
светском рату и у распаду СФРЈ Муслимани су гурнути Хрватима. Ко је то могао да уради, да направи такву непринципијелну (неприродну)
коалицију? Произилази да је тако одлучила муслиманска интелигенција,
вођство. Наши Муслимани су окренути Турској, Истамбулу, а тамо је
веома велики утицај Енглеза и присуство дуже од 200 година. Ово само
следи велики интерес енглеске Империје. Како рече Карл Шмит, рат је
само наставак политике другим средствима.
Сада је ваљда јасно зашто Хрвати (Јосиповић), ЕУ (Јелко
Кацин) протестују против судске рехабилитације ђенерала Драже! То
није њихова идеја, иза тога стоји намера Империје „да друго мишљење
осим оног наметнутог никада нећемо имати (добити). Толико хајке није
било кад је Алојзије Степинац проглашен блаженим (светим) а прекрстио
је стотине хиљада Срба, док је у редовима усташа било око 200 фратара
кољача. Зашто Запад, који је под своју контролу ставио и Ватикан, то
није спречио? (Владимир Димитријевић у „Печату“, да је Ани Лекроа Риз
написала у својој докторској дисертацији да је Ватикан од 1943. године

Папа Пије XII

у служби империјалне и глобалистичке политике Запада.) Верујем да је
сада јасно ко заправо стоји иза „пацовских канала“ и да је Ватикан
служио само за транспорт. Масон 32. степена Виктор Новак написао је
дебелу књижурину „Magnum crimen“ где је оптужио католичку цркву за злочине у тзв. НДХ, а сакрио улогу Енглеза, масона. А да би био што уверљивији, прешао је у православну веру и узео српску нацију (народност). Немају ти ни веру, ни нацију, ни круну!
О свему овоме поједини наши велики људи су знали, али
нису хтели или нису смели да то објаве. Пре свих, ту мислим на
Слободана Јовановића. За овакав став и мишљење имам поуздане податке, а почеће то да излази на видело.
Шта нам је даље чинити?
Имали смо велике људе: Карађорђа, краља Александра, чича
Дражу… Молимо се за њих на литургијама, парастосе организујмо и
видовданске беседе, јер имамо пуно Видовдана на које смо наведени,
натерани. Окупимо здраво језгро, а овај шљам и отпад оставимо. Куваће
се они и пећи у сопственом сосу јер души не могу ништа. А да се Бог на
Србе не разљути и на њихова веља сагрешења.

Унакажено тело генерала Михаиловића, највероватније Београд, 17. јул 1946.

Велики грех је имати такве мученике, а не поштовати их.

                                                                   Искоракнимо.

Шајкаш, 3. априла 2012.

Наставите читање →