(Иви и Јелени, с љубављу очинском)

Један давнашњи сан,

дивотан и красан

што није од овога света,

 вазда ме изнова походи

у ноћи пунога Месеца.

Један давнашњи сан,

 и једна давнашња љубав

 која ме у стопу прати

на свим звезданим стазама мојим,

кроз овостране

 и оностране

светове тајносане.

 

(У светим вилин-гајевима, првог дана месеца житног, 7523. године)

Лепота у свету

није од света,

већ од душе

 што свет

сазерцава.

Плаветно горје у даљини,

спрам неба рујна

и пурпурна.

Бели облаци од пене беле,

 и бели ветар

низ поље широко,

 у сутон вечерњи

кад Месец изгрева.

У пољу, далеко,

певају девојке,

 тужну и сетну

песму вилинску.

(У светим вилин-гајевима, на Анђелкин рођенадан, 30. липња 7523. године.)

Прошао си безброј пута

кроз Звездану Капију;

открио си многе светове

с ову и с ону страну

Звездане Капије.

Све си већ видео,

 и све давно упознао,

у свим световима,

 у свим звезданим јатима!

У дубинама звезданих јата, гле!

видим прошлог, садањег и будућег себе;

видим сва лица своја

кроз све животне токове своје;

 видим све прошле и будуће светове;

 видим све што сам у прошлости сневао

и све што ћу у будућности

негда и негде сневати.

Лирски записи

Не може се србски свети рат извојевати са траљавим, млитавим, килавим, неопредељеним и феминизираним Србима.

Србски свети рат тражи неустрашиве, храбре, дичне, достојанствене, мужевне, самосвесне и самобитне Србе.

Тражи ратнике духа, ратнике вертикале!

На сваки напад – одговара се још жешћим нападом, одговара се најжешћим нападом који противника већ у првом налету баца на колена.

Ко жели да живи са сврхом и смислом у слободи – мора тако да наступа!

Ово је Сварогов савет својим светим ратницима – Белим Србима Хиперборејцима.

Лирски записи

Не придајите значаја ничему од онога што се у свету дешава.

Свака раса има своју карму, сваки народ има своју карму, сваки род има своју карму, свако племе има своју карму, свака породица има своју карму и, надасве, сваки појединац има своју карму.

Карма – то су свеколика дела сваког од нас.

Свеколика дела – то су свеколике мисли, свеколика осећања, свеколике речи, свеколики снови, свеколике визије кроз многе животе.

Карма – то је Закон сетве и жетве.

Карма – то је космички бол!

Све што чинимо другима – биће нам на исти начин чињено.

Мисли које смо упутили било када, било коме и било чему – биће нам враћене када се одбију од космичких наспрамних огледала.

Злочин који смо над неким извршили – биће на нама поновљен.

Колико смо људи или бића убили – толико ћемо пута и сами бити убијени кроз многе животне токове, кроз многе инкарнације.

Сваки данашњи крвник – биће сутра жртва од онога над којим данас врши злочин.

Крвник и жртва бивају кармички повезани све донде док их Господар Карме не развеже.

Бити слободан, значи: бити ослобођен од лоше карме, од лоших дела!

Зато вам и кажем: не придајите значаја ничему од онога што се у свету дешава.

И свет има своју карму!

Придржите ме ви, Богови;

придржите ме ви, Вилењаци;

придржите ме ви, Беле Виле,

у свету од туге,

патње и боли,

у свету овом

од опсене!

Придржите ме и оснажите,

оздравите и исцелите,

да будем крепак

у свету овом,

да будем бистар

и чисте свести,

да певам песме

и да се радујем,

да се радујем

 и веселим!

Лирски записи

Немамо више времена да се бавимо несувислим, бесловесним, припростим и приземним стварима.

Наступило је Ново Звездано Доба!

Морамо бити усредсређени на Оно што нам долази из Срца Неба, из Језгра Космоса.

Морамо бити будни и самосвесни!

Данас ништа није онако како је јуче било, нити ће, пак, сутра бити онако како је данас.

Све се убрзано мења – не само на Земљи, већ у Звезданом Јату, у Васељени.

Морамо и ми сами убрзано да се мењамо!

Да будемо усаглашени и усаображени са звезданим јатима, са Земљом и Сунцем.

Да ухватимо космички ритам, да плешемо заједно са сазвежђима, сунцима и звезданим јатима.

Да плешемо Сварогов плес, да плешемо звездани плес.

Државници и политичари нису уопште битни.

Они су људи из мрачне прошлости Земље.

Од њих не зависи судбина ниједног освешћеног човека, ниједног пробуђеног и словесног бића.

Њима нико паметан више ништа не верује.

Ако им нико ништа не верује – они су, онда, нико и ништа!

Заборавимо их; заборавимо их, заувек!

Пред нама је Звездана Садашњост, пред нама је Звездани Садашњи Тренутак.

 

(У светим вилин-гајевима, на дан Световида, 7523. године.)

Неко ће незнан,

кроз стотину лета,

сневати снове моје,

а неће знати

да снева снове

некога што живљаше

пре много лета.

Као што ни ја

сазнао нисам,

чије сам снове сневао,

верујући,

без престанка,

 да сневам своје снове!

(У светим вилин-гајевима, на Видов дан, 7523. године.)