Долином градишком креће се колона

тек проходале деце, колона српских малишана…

 ******

…Крећу се ћутке, са јецајем, и тихо, држећи грчевито

своје влажне дечје ручице, и учитељичине скуте.

******

Око њих сивило козарачког сумрака и бат цокола

људских изрода, у црно одевених усташа…

******

…Звери католичке за крвави пир над колоном

ових малих анђела ћутке се спремају, док оштре каме своје љуте!

*******

Долином где и сумрак усред дана пада, и цвркут птица замире,

док босоноги малишани газе увенуло цвеће, тужна колона се креће…

 ******

…Креће се колона невине сирочади ка крају пута, тамо где се умире,

крају пута где чека их кама, судбина страшна, и  јама,

у црнило тужно, без обележја, без гроба, и без свеће…

Лирски записи

Моје песничко обраћање младим песницима, сликарима, музичарима, редитељима, глумцима и свим иним (младим) уметницима и ствараоцима, који, пре свега, јесу расни, самосвесни и самобитни Срби, срби по Свести и Самосвести.

Београдизација Србије, као и свих иних србских земаља, осмишљена је давно, пре скоро стотину лета, у англофилским, франкофилским, германофилским и кроатофилским београдским интелектуалним и снобовским ватиканско-комунистичким кружоцима и салонима, да би се урушила и уништила изворна, расна и самосвојна србска култура и уметност.

Оно што се назива београдском културном и интелектуалном елитом то је последњи културни, уметнички и интелектуални олош и шљам, то су културни и стваралачки медиокритети без етике и вертикале, то су све сами квази-и-псеудо интелектуалци, то је све сам надри-песник и надри-уметник, то је све сам србомрзац и мрзитељ свега србског.

Ово вам казујем стога, да ви – ви, млади песници, сликари, уметници и ини ствараоци! – не бисте сутра тражили и очекивали некакву помоћ од београдске културне и уметничке елите за објављивање и издавање својим песничких и иних уметничких и стваралачких дела.

Поготову не очекујте никакву подршку и помоћ у случајевима када су та ваша уметничка и стваралачка дела надахнута србским бићем, србском драмом, србском трагедијом, србским путем, србском истином и србском судбином.

Схватите и упамтите: оно што се назива србском (београдском) културном, уметничком и интелектуалном елитом, то је добило задатак (из Ватикана, Брисела, Лондона и Вашингтона) да посве уруши, разори и уништи србску, превасходно високу, културу и уметност.

Док у свих иних народа, како у окружењу тако и шире у свету, национаална културна и интелектуална елита ради за своју нацију, дотле србска културна и интелектуална елита ради против своје нације.

Ово је веома важно да схватите и освестите!

Највећи мрзитељ самосвојне (аутентичне), изворне (оригиналне), самобитне и самоникле србске културе и уметности јесте такозвана и самозвана србска (београдска) културна и интелектуална елита.

Сваки ће расни србски уметник и стваралац бити боље и лепше прихваћен било где у далеком свету (у Русији, Кини, Јапану, Индији, Ирану и Монголији), него ли у самој Србији, од стране србске (београдске) културне и интелектуалне елите.

Има још нешто.

Србску је културну и интелектуалну елиту, скоро читаво столеће, стварао ватиканско-комунистичко-усташки лоби, за урушавање србске културе и уметности, као и за уништење србског расног и националног самосвесног бића.

Лирски записи

Има још нешто, такође, веома битно, а у вези са Земљом и Државом Србијом.

Извор србомржње, сабирни центар свих србомрзитеља и србомрзаца, јесте Сама-По-Себи Држава Србија.

Само устројство Државе Србије јесте србомрзачко и антисрбско.

Ово је веома битно да освестимо, јер тада ћемо много лакше да се боримо за Нову Државу Србију.

Од 1918. године само устројство Државе Југославије (Србије) бејаше србомрзачко и антисрбско.

Расадник србомрзитеља и србомрзаца бејаше Сама Држава која у последњих стотину лета нема ничег Србског у свом устројству и суштаству, а коју ми, са своје необавештености и неосвешћености, називамо Својом – Србском!

Сама Држава Србија, у сарадњи са атлантистичком фукаром, ради на затирању Србства и уништењу Србије.

Ниједна власт у Србији, у последњих стотину лета, није Србска, нити је икада ишта учинила да заштити иједног суштог Србина, да штити и брани права Срба.

Држава Србија штити само оне који убијају Србство и разарају Србију, а прогони, жестоко прогони и убија, истинске Србске родољубе и патриоте.

Теко је већ стотину лета у Држави која није Србска, а зове се србском!

Зове се србском како би још више слудила, хипнотисала и замађијала необавештене и неосвешћене Србе.

Сваки расни Србин мора да буде свестан, да Држава Србија не стоји иза њега, те ће га сама Држава Србија кињити и проговоти само зато што је расни Србин.

Држава Србија штити и негује фукару, а вређа, понижава, прогони и убија све што је расно Србско, све што је самосвесно и самобитно Србско.

Почетак србског буђења и освешћивања јесте сазнање да Држава Србија није Србска, те да уништава, прогони и убија све што је расно Србско!

Лирски записи

Ми, Срби, морамо, у овом часу, да разјаснимо и освестимо нешто што је за нас веома битно.

Србија јесте наша Земља, наша Родина, али Србија није наша Држава!

Имамо Земљу, али немамо Државу.

Земља је наша, а Држава душманска.

Државу смо изгубили још 1918. године, и од тада нашом Земљом, нашом Родином, нашом Србијом влада атлантистичка, сатанистичка, бољшевичка, мундијалистичка, ватиканска и јудео-кршћанска фукара.

На нама је, Србима, да се изборимо за своју Државу; да створимо и уредимо Државу по Бићу, Духу и Свести Србског Човека.

Државу Србију не смемо да доживљамо као Своју, јер она то одавно није; само Земљу Србију можемо да осећамо, појимамо, схватамо и доживљавамо као Своју, као Србску.

Наша борба за Државу Србију мора бити самосвесна, самосвојна и самобитна.

Та борба за Државу Србију мора да се води са највишег становишта Свести, мора да се води са изворно Србског освешћеног становишта.

Државу Србију је створила фукара, а та фукара и данас, после стотину лета, још увек влада Државом Србијом.

Државом Србијом данас влада бриселска, ватиканска и вашингтонска фукара у спрези са домаћом фукаром.

Та домаћа фукара можда има србска имена и презима, али то нису Срби.

Фукара нема Нацију, нема Народ, нема Род, нема Племе.

Фукара је фукара, без имена, презимена, лика и обличја.

То је нешто безлично и безоблично, нешто аморфно, нешто као тумор на Телу Народа, нешто као рак у Бићу Народа.

Борба против фукаре биће дуга, напорна, тешка и мучна, зато што је фукара нешто што не поштује никаква правила игре; нешто што не зна за етику, естетику и морал; нешто што је последњи талог, олош и шљам, једног друштва, једног народа.

Али, у овоме часу, битно је да будемо свесни тога!

Та Свесност и Самосвесност сасвим је довољна, у садашњем тренутку, за један Нов Почетак, за једну Нову Србску Државу.

Стреми ка Највишем,

стреми свом снагом Ума,

 свом силином Срца;

 стреми Душом, Духом и Свешћу,

али на том Путу својему

ништа не занемаруј!

Све је на твом Путу ка Највишем

 подједнако важно, значајно и битно.

Јер Пут ка Највишем

полази од Најнижег,

и ка Највећем –

од Најмањег.

Немој занемарити

Оно што је Најмање,

да би могао да стигнеш

до Оног што је Највеће!

Лирски записи

Нама предстоји свеопшти рат, на свим пољима, против наших душмана који делују како извана тако и изнутра.

Не смемо бити слабићи и кукавице, не смемо бити млаки и малодушми, не смемо бити безобзирни и равнодушни.

Наши нас душмани нападају одасвуда, и жестоко, на свим видљивим и невидљивим пољима присуства, бивања и постојања.

Нападају нас умно, интелектуално, душевно и духовно, психолошки и парапсихолошки, путем медија, путем атлантистичке и рептилске пропаганде, путем своје псеудо-и-поткултуре, путем своје декедентне и дегенерисане надри-уметности.

Наш одговор мора бити још жешћи!

Свуда и на сваком месту, и у свако доба, развејавећемо и распршивати њихову демонску пропаганду, њихову сатанистичку магију, њихове рептилске медије.

Борићемо се мишљу, говором, писаном речју; борићемо се својим порукама на фејсбук страницама, на порталима, на блоговима и сајтовима; борићемо се плакатима, ле(т)цима, графитима; борићемо се тако што ћемо одлазити на њихове атлантистичке скупове где промовишу натовске, сатанске и рептилске вредности, и у изравним сусретима с њима, лицем у лице, развејавати и распршивати све њихове несувисле и бесловесне приче о натовским и атлантистичким интеграцијама и вредностима.

Све то морамо чинити господски, достојанствено, србски, ведски, хиперборејски, неустрашиво, јасно и гласно.

Јасно и гласно да нас сви чују, и да задрхте од нашег продорног и кристалног гласа, од наше снажне и моћне србске речи.

Борићемо се тако што ћемо куповати робу од србских произвођача; борићемо се тако што ћемо куповати храну, животне намирнице, од србског сељака.

Упознаваћемо се на пајици са србским сељацима и, од њих куповати све намирнице, од сира и лука до меса и брашна.

Ништа нећемо куповати од евроунијатских душмана, јер они продају све и свашта, они продају загађену и затровану храну; не куповати ништа ни од србомрзачких тајкуна из окружења, не улазити уопште у њихове радње и дућане, не примећивати их нипошто.

Све то можемо, само ако хоћемо!

Све то можемо, само ако смо свесни и самобитни!

Све то можемо, само ако држимо до србске части и србског достојанства.

Ако, пак, не држимо до србске части и србског достојанства, онда смо последње европске парије које може да шутира и гази ко год пожели.

Србин који не држи до србске части и србског достојанства, није достојан ни да живи са Смислом!

Лирски записи

Храброст се не испољава само на бојноме пољу када се сукобе две војске, већ се храброст много чешће показује и у свагдањем животу, у сусретима са људима који другачије мисле од нас.

Храбар је онај човек који може и сме слободно да изнесе свој став, своје становиште, своје виђење, своју поетику, свој философски и духовни поглед на свет, у окружењу где већина, где сви други имају другачије виђење и становиште.

Штавише, за тако нешто често нам треба више храбрости, неустрашивости и самопоуздања него на бојноме пољу, где се бој бије прса у прса.

Нама Србима управо недостаје та врста храбрости.

Ми смо храбри у рату, на разбојишту, на бојноме пољу, а велике кукавице у свагдањем животу, где се очекује од нас да изнесемо свој став, своје мишљење, своје виђење, своју животну поетику.

Због тог и таквог кукавичлука ми смо поробљени последњих година од оних који нису смели да изиђу на бојно поље с нама, већ су нас, лукаво и потуљено, поробили путем атлантистичких и гуштерских медија, путем лихварских агитпроповских комесара из Брисела и Вашингтона.

Како понаособ, тако и као народ, морамо да превазиђемо и надрастемо кукавичлук, који нас – најчешће – понижава, спутава и осујећује да живимо достојно самосвесног и самобитног човека и народа.

Тај кукавичлук није својствен србском хиперборејском бићу, већ нас је последњих година захватио под снажним дејством атлантистичке, гуштерске и лихварске медијске пропаганде и магије.

Зато је на нама да се што пре ослободимо и очистимо од дејства те атлантистичке рептилске пропаганде и црне магије.

Ево вам, да видите и почујете, како је једна млада, али самосвесна и самобитна Србкиња, из Црне Горе, успела, у свом бићу и суштаству, да распрши и поништи атлантистичку рептилску пропаганду и црну магију.

Њено име запамтите, и зарад себе!

Зове се Ђурђина Турковић.

Повезница (линк) према телевизијској емисији у којој гостује Ђурђина Турковић, самосвесна и самобитна млада Србкиња Црногорка.

Лирски записи

01

Кроз наше мисли, кроз наше речи, кроз наша осећања, као и кроз наша дела, мора да се преноси и предаје Светлост.

Светлост која без престанка струји из Срца Неба.

Светлост је Милост и Самилост.

Светлост је Лепота, Доброта и Љубав.

02

Још су Древни знали: онај ко не љуби Род свој, не љуби никога и ништа на свету.

Онај ко изда Род свој, издао је Човечанство, издао је Човека, издао је Живот.

Не може се љубити Човечанство, а мрзити Род свој, мрзити Племе своје!

03

Издајник Србства јесте у бити човекомрзац.

Његова душа смрди смрадом издајства.

Сваки братоубица јесте у суштини човекоубица.

Издајство се не може ничим оправдати.

Што издајник свог Рода више покушава да оправда  издајство своје, тиме он све дубље тоне у смрад, у зло, у таму.

За издајство Рода и Племена нема никаквог оправдања.

04

Човек је сушто и словесно Биће Вертикале.

Без космичке и божанске Вертикале нема Суштог Човека.

Човек без Вертикале није Човек, већ ентитет мрака и зла.

Вертикала је повезаност са Извором Живота, Извором Светлости, Извором Свести.

Све што нема Вертикалу, то се брзо квари, трули и распада, попут стрвине на летњеме Сунцу.

05

Ако не сневамо о Слободи, никада нећемо бити слободни.

Русија је, у овоме тренутку космичке вечности, једина земља на свету целоме где се још сачувао Сан о Слободи.

Ако нестане Русија, нестаће и Сан о Слободи.

Немојте гледати Русију само као једну земљу; гледајте Русију као праискони и вековни Човеков Сан о Слободи.

Гледајте Русију као своју последњу могућност да повратите о обновите властити Сан о Слободи.

Русија је последње уточиште, у целоме поробљеном свету, сваког оног освешћеног Човека који има свој Сан о Слободи.

Немојте уништити тај Сан о Слободи.

Ако уништите Сан о Слободи, и себе ћете уништити –  али, уништити заувек!