Лирски записи

 

Пробуђен и освешћен човек увек и свуда сазерцава Целину, Потпуност, Свеукупност.

Сви појединци, све јединке, све издвојености јесу Целина, Свеукупност и Потпуност.

Сва бића чине Једно Потпуно Биће.

Све личности творе Једну Сушту Личност.

Све душе сачињавају Једну Велику Душу.

Свако је биће битно, сваки је човек битан, свачији је живот битан.

Битно је све што је рођено и створено.

Нема ничег небитног.

Небитно је само оно што није, чега нема.

А све што постоји, што бива и јесте, то мора бити битно.

Све је сврха и смисао, све постоји са сврхом и смислом.

Ко љуби Себе, тај љуби Све!

Када љубиш Себе у Себи, онда љубиш и Себе у Ближњем.

Твој Ближњи – то си Ти Сам у Ближњем.

Твој Ближњи обитава у Теби.

Ја и Ти јесмо Једно.

Сви Ми јесмо Једно Ми.

Ово је Унутарњи Пут Светлости.

Лирски записи

 

Ми, Срби, Хиперборејци, имамо свој КолоДар (календар).

КолоДар је Сварогово Коло, Сварогов Дар.

По србском (хиперборејском) календару, за три дана (у ноћи краткодневице), почиње Нова 7523. година.

Нова година је рађање Младог Сварога, Младог Сунца.

Од тада Сунце почиње да расте.

Од тада дан почиње да расте.

Ми смо, дакле, у седамдесет и шестом веку.

Упамтите: за нас је ово седамдесет и шести век!

За западне јудео-кршћанске народе ово је тек двадесет и први век.

То је њихово рачунање времена.

Али, ми смо педесет и пет векова старији од њих!

Ми смо древан народ, ми смо – Древни!

Зашто бисмо се ми, Древни, држали западног јудео-кршћанског календара?

Нема ни један једини разлог за то – да се одричемо својега, а придржавамо туђега.

Ми смо – ми, а они су – они!

Поштујмо себе, па ће и свет да нас поштује.

Лирски записи

 

Један Хиперборејац је рекао:

Ако се потрудиш, да дванаест година казујеш Истину, да чиниш Истину и, да живиш Истину, после тога, нико се у твом присуству неће усудити да говори неистину.

Говорити Истину, чинити и творити Истину и, надасве, живети Истину, то је унутарњи пут сваког хиперборејског посвећеника.

Истина о којој се овде сведочи јесте много више од приземне истине у свагдањем значењу речи – Истина је Светлост, Истина је Лепота, Истина је Правда, Истина је Живот, Истина је Бог.

Истина је Сушто Биће.

Истина је Биће Које Јесте.

А Онај Који Јесте – Јесте одувек и заувек!

Он је Сам Собом – Закон.

И, у Њему је – Све!

Лирски записи

 

Духовност је искреност и једноставност.

Искрен и једноставан човек јесте духован човек.

Ту нема никакве мистификације.

Само Западњаци воле све да мистификују.

Они све наопако схватају и чине.

Од свега покушавају да створе систем, учење, школу, покрет и правац.

Умишљају да су важни, да су веома важни.

Грамзиви су и алави.

Духовност виде као профит.

У њих је и љубав профит.

Све је у њих профит.

Зато никада и не допиру до суштине.

Суштина им вазда измиче.

Тупоглави су и затуцани.

А духовност је као дисање.

Важно је да се опустиш и препустиш

Да се препустиш Природи, Роду, Светлости, Истини и Лепоти.

Да живиш и, да се радујеш Животу.

Молитва је проста; медитација је проста; унутарње тиховање је просто.

Ни ту нема никакве мистификације, ни ту вам не треба никакав систем, никакав гуру, никаква школа.

Све то већ имате, и знате.

Све је то одувек у вама.

Ви сте молитва, ви сте медитација, ви сте духовност.

Заиста, све је просто, када сте искрени и једноставани.

Ако сте искрени и једноставни, онда сте већ и духовни.

Духовни сте, а и не знате да сте духовни.

А управо то и јесте права духовност.

Лирски записи

 

У ове суморне, тоњаве и тешке дане позне јесени, кад студен и влага бије из камена и дрвета, морамо да призивамо, из највиших божанских висина, тајинствену Унутарњу Светлост, која ће, уместо Овостраног Сунца, да озари и згреје нашу душу.

Колико Светлости у нама, толико и Живота у нама.

Без молитве и медитације, без унутарњег тиховања, без призивања Унутарње Светлости – Светлости Оностраног Сунца – нема ни радости, ни љубави, ни лепоте – нити у срцу нити у бићу нашему.

Свако је од нас, уистини, тако танано, крхко и слабашно биће, да ми, гле! без помоћи из виших духовних светова, не бисмо могли да опстанемо у овоме свету ни један једини тренутак!

Куд год да пођеш,

и ма где год да стигнеш,

свуда ћеш се срести са собом;  

и свуда ћеш ти

бити – ти!

 

Твоје мисли и твоја дела,

као и твоја судбина,

пратиће те, у стопу,

 на свим путевима.

 

Од својих дела,

и од своје судбине,

 никуда не можеш побећи.

 

Оно што си понео

из места из којега полазиш,

 већ те чека

 у месту у које долазиш.

Лирски записи

 

Осећам, како се, из дана у дан, проширује поље нашег духовног дејства, како се око овог портала – који сам ја, за себе, назвао Србским Галактичким Порталом илити Србском Акашом – окупља и сабира све више посетилаца, све више марљивих, одговорних и верних читалаца, што мене све то већма подстиче на што савеснији и одговорнији стваралачки рад.

Осећам, такође, како сви ми скупа духовно и стваралачки узрастамо, како се успињемо овостраном и оностраном галактичком духовном лествицом (галактичком и космичком великом завојницом), како се полако ослобађамо страха (јер страх је наш највећи напријатељ на путу духовног развоја и самоосвешћивања), и како властиту судбину полако преузимамо у своје руке.

Има међу вама доста оних који ме бодре и соколе, који ми пишу искрена и пријатељска писма, који ми поручују да наставим овим путем стварања и, који ми, на разне начине, сведоче, да је, за њих, овај портал један од најлепших портала на друштвеним мрежама.

Овај портал је наше заједничко духовно и стваралачко (електронско) гласило, гласило из којега израста једна нова галактичка и космичка духовност.

Ја сам само један од вас, један од нас, који обавља свој песнички и стваралачки задатак за једно будуће самосвесно и самобитно галактичко Србство, за једно будуће духовно и космичко Србство које се рађа Одозго.

Једно будуће самосвесно и самобитно Србство мора бити ослобођено свих страхова и предрасуда, мора бити духовно и стваралачки снажно и моћно, тако да га никаква таласања у свету не смеју ни узнемирити ни пољуљати, нити, пак,  удаљити од Узвишене Божанске Замисли на било који начин и, у ма којем смислу.

Будућност припада онима који посвећенички раде на себи, онима који самопрегорно раде на свом духовном узрастању и усавршавању, онима који знају одакле су пошли и куда су, и зашто, кренули.

Незнање је смртан грех!

То су знали наши Древни, и зато су свуда, и у свакој прилици, нагласак стављали на духовно учење и усавршавање, на стицање све нових и нових духовних и стваралачких знања и сазнања.

Живети, значи – духовно узрастати!

Духовно узрастати – из дана у дан, из трена у трен.

Лирски записи

 

Нестаће свет грабежи и отимачине.

Нестаће свет у којему је профит изнад свих других вредности.

Свет профита јесте свет грабљиваца и готована.

Свет предатора и паразита.

Будућност припада духовности.

Али не религијској, већ космичкој, звезданој и сунчевој  духовности.

Новој духовности која ће се на Земљу спустити из виших божанских и духовних светова.

Свет грабежи и отимачине нема будућности.

Никада је и није имао.

На нама је, да, из свог унутарњег бића, изнедримо једну вишу расу људи.

Нови човек мора да се роди из бића старог човека.

Ми смо та тајинствена и онострана вододелница између старог и новог.

Ми смо истовремено и стари и нови човек.

У нама су оба та човека – човек прошлости и човек будућности.

Ми, Срби Хиперборејци, то одавно и знамо и осећамо.

Из нас, из нашега бића, мора да се роди нова звездана, галактичка будућност Земље.

Лирски записи

 

Сви упоредни, и сви овострани и онострани светови, повезани су међусобно, и умрежени, у јединствено космичко устројство (поље), преко велике дејствене и животодајне етарске завојнице васионе.

Ми смо, у сваком трену, повезани – како са светом предака, тако и са светом богова – и, готово, лагано прелазимо – било у сну или у унутарњем тиховању – из једног у други и трећи свет.

Крећемо се по тајинственим енергетским и етарским поткама велике космичке завојнице, одржавајући, истовремено, живу и стваралачку везу, или по усправној или по водоравној временској оси, као и по дејственим и духовним осама вечности.

Све је стварност у свим световима и у свим пространствима.

Песнички речено, и најбујнија, и најбогатија, и најчудеснија машта и уобразиља јесте сушта стварност, као и све оно што видимо, осећамо, опипавамо и доживљавамо у овоме свету.

Стварност су и наши снови, свеједно да ли су то снови при спавању или у будном стању.

И са далеким прецима ми одржавамо живо општење, живу и стваралачку везу, иако тога најчешће нисмо ни свесни, а требало би да будемо свесни!

Сви светови су међусобно повезани и умрежени.

Наши су молекули свесни, наш је светлосни запис свестан, језгро наше душе је свесно.

Између нас и најудаљенијих звезданих јата постоји енергетска, дејствена, мисаона, осећајна као и свака друга веза.

Ми предосећамо свако рађање нових сунаца, нових звезда, нових сазвежђа, нових звезданих јата и нових овостраних и оностраних светова.

Наши молекули повезани су са свим молекулима у васиони, као што је и наш светлосни запис повезан са свим светлосним записима у правасељени.

Ново доба јесте доба свеопштег буђења.

У Новоме добу сви ће бити пробуђени и освешћени.

И сви ће бити или ствараоци или суствараоци.

У Новоме добу сви ће писати поезију, како је сликовито рекао један србски песник.

А песник је хтео рећи, да ће сви бити или ствараоци или суствараоци.

У поезији су највеће и најскривеније истине.

Поезија је буђење и освешћивање човечанства.

Зато су вас све време и убеђивали да не читате поезију.

Велики брат вас је убеђивао да не читате поезију, јер он добро зна, да тада више нећете бити његово робље.

Ко чита поезију, тај почиње да се буди и освешћује и, одбија да буде слуга и роб великог брата.

Поезија је пут унутарње слободе.

Ово запамтите!

Лирски записи

 

Морамо да поштујемо и ценимо себе, да би нас и други поштовали и ценили.

Да будемо свесни како својих врлина, тако и својих мана.

Ни пред ким не смемо бити снисходљиви и покорни, нити, пак, да се осећамо мање вредним и битним.

Свако је од нас битан; сваки је човек битан; свако је биће битно.

Ми смо ми, а они су они.

Тако би рекао Древни Хиперборејац.

Ко поштује и цени себе, поштује и цени друге.

Кад год се сретнете са непознатим човеком, потрудите се да у њему видите и препознате себе.

Тада ће и он у вама видети и препознати себе.

То и јесте прави сусрет двају бића.

Сви смо ми жива божанска огледала једни другима.

Свако се од нас огледа у свакоме од нас.

Свако од нас види и препознаје Живога Бога у свакоме од нас.

И то је, гле! тајинствени унутарњи пут који ка Светлости води.