У Васељни, као и у Пра Васељени, у свим световима на свих Дванаест Ступњева Божјега Стварања, од најмањег до највећег, од најтананије честице до исполинске звезде која је стотинама пута већа од нашега Сунца; те све ино што постоји и обитава у појавним и непојавним звезданим јатима; усаображено је, и дејствује, по Једноме Највишему Закону, од почетка без почетка све до свршетка без свршетка.

Како бисмо, са становишта осећања и задивљења,  песнички описали, представили и осликали Највиши Закон?

То је Закон који се заснива на узајамности и саобразности, на свеприсутности и свепожртвованости, преко поистовећивања и истоветности те све до  Једности.

Сликовито речено, Свеколико Мноштво јесте само привид, а у Стварности, у Суштој Надбитијној Стварности, постоји само Једно у Једноме!

Чему нас учи овај Највиши Закон?

Закон нас учи несебичном делању, пожртвовању и жртвовању за ближње и суближње.

Ми Јесмо само онда Божанска Битија, када несебично, из Љубави, деламо и чинимо за свеколика бића у свим световима!

Само тада Ми Јесмо!

Јесмо бесмртни и вечни!

Када живимо по Највишему Закону, ми не подлежемо Смрти!

Само у томе случају, Смрт над нама нема никакву власт!

Себично живљење и себично делање изравно нас подводи под Власт и Закон Смрти!

Смртнима постајемо онога часа, када престанемо да чинимо за ближње, да деламо за ближње, да се жртвујемо за ближње.

Када престанемо да се жртвујемо за Свеколики Живот у Пра Васељени!

Али жртвовање за Живот и за Пра Васељену, подразумева, истовремено, и жртву за својега животног друга, за своју децу, за своју породицу, за свој род, за своје племе, за свој народ!

Ниједан се животни и духовни степеник илити круг не може занемарити и прескочити.

Све је усаображено са свиме, и све подлеже Највишем Закону, а тај Највиши Закон јесте Живи Бог, јесте Живи  Дух Стварања.

Сврха нашега доласка у Овај Свет јесте учење, образовање и стварање.

Ми смо, заиста, рођени Одозго, рођени од Великог Живога Духа Стварања, за сутворце Великог Вечног Творца!

Сваки онај који, свим бићем и суштаством својим, прихвати то да буде сутворцем Великом Вечном Творцу, тај ће, уистини, бити и усаображен са Вечним Животом у Себи.

Искусиће Вечан Живот сада и овде на Земљи!

 

 

Кад познаш Биће Времена,

онда схватиш,

да не постоји Време,

већ да постоји само Биће,

 које обитава

 у Вечноме Сада,

 у Овоме Тренутку.

 

И сви тренуци Вечности, гле,

бивају

Само Овај

Тренутак!

 

И тада си управо Ти,

 Сушти,

 Далеки Предак

својих Далеких Предака,

и један Будући Потомак

својих Будућих Потомака;

 управо оних Потомака

 који толико пута

 већ бејаху били

у Твојим Далеким Прецима,

 пре него што ишта

бејаше

игде било!

 

И Биће које није у Времену

 а јесте Време којега нема,

одводи Те на Место,

где Далека Прошлост

и Далека Будућност

творе Овај Тренутак,

који Ти се

као Дубока Тишина

у Светлости Дивотној

очитава.

 

А сви тренуци Вечности, гле,

 бивају

Само Овај

Тренутак!

Лирски записи

 

Дужност сваког србског родољуба јесте да се без престанка образује, да из дана у дан, из часа у час ради на себи, да се самопрегорно изграђује и развија у јаку, снажну, самосвојну, самосвесну и самобитну личност.

Да сваки србски родољуб, радећи свим бићем и духом својим на себи, узрасте у великог самосвесног и самобитног посвећеника.

Јер само онај ко је свестрано образован и посвећен, ко је повезан са духовним бићима из виших светова, може бити и користан племену и роду своме.

Дужност је србских родољуба и посвећеника да осмисле и створе тајно братство, тајно друштво, о којему нико у јавности, нико изван тог тајног братства илити тајног друштва, ништа неће знати.

Они морају дејствовати у дубокој тајности, и морају бити верни и одани једни другима; они морају да се заветују Богу и Србству, они морају бити свети заветници србски.

То њихово тајно братство, тајно друштво биће њихово духовно језгро, чији ће задатак, између осталог, бити и израда тајног националног програма за многе будуће нараштаје Срба.

О тајном србском братству (или о братствима) нико, изван тог круга, ништа не сме знати.

А када већ створе, то и такво, снажно духовно и родољубиво језгро, онда ће између себе да се договоре, да развију тајну стратегију светих ратника, те да се званично убаце у све постојеће странке, партије, обавештајне службе и покрете, како би из званичних политичких странака и партија дејствовали тајно за Србство и Србију.

Све време су, до сада, србски родољуби грешили у томе, што су хитали да одмах озваниче своју странку или свој покрет, да наступају из јавности, из спољнога света, тако да су, већ на самом почетку, бивали осујећивани, нападани, ометани и спречавани у сваком виду својега чињења и дејствовања за Србство и Србију.

Србски ће посвећени родољуби, званично, припадати овим или оним странкама и партијама, позиције или опозиције, а у тајности ће бити оно што уистини јесу – Тајно Свето Србско Братство.

Нека се окупи и сабере само стотину таквих србских освешћених и посвећених родољуба, и ако сви они буду снажне и самобитне личности изузетног карактера, моћи ће многа чуда, многа велика дела, да учине за Србство и Србију.

И, што је најважније, сви ће душмани Србства почети да стрепе од њих, како унутра тако и напољу, зато што нико у јавности ништа неће знати о њима, а сви ће, притом, и те како осећати њихово присуство: да су ту негде, у њиховом окружењу, и да се сваког часа могу, однекуд и изненада, невидљиви указати и дејствовати по Правди.

 

Вода памти мене,

памти моје претке,

памти пра–рођење моје –

 рођење свих рођења мојих!

 

Вода је била са мном

и пре но што сам ја

сам са собом

био!

 

Вода је исцелитељка моја,

 видарица моја,

путеводитељка моја,

паметарница моја!

 

Вода и ја се срећемо

на свим путима навише

и на свим путима наниже –

срећемо се и препознајемо,

и онда када се

не познајемо!

 

Слушајући воду,

учећи од воде,

ја сам дошао до познања,

 да Створитељ кроз мене

 ствара Самога Себе

у мени

без мене!

Лирски записи

 

Ми смо сви међусобно повезани, преко разних потки и мрежа у свим световима, у свим звезданим јатима, у свим пространствима.

Повезани смо преко мисли, осећања, осећаја, речи и снова.

Ми смо сви умрежени у галактичку, у космичку, у божанску Мрежу Љубави.

Ми сви осећамо, и препознајемо, једни друге на даљину.

Ми општимо са свим бићима у свим звезданим јатима, у свим световима.

Када изиђемо из мисли, из ума, тада на даљину општимо са свима.

Љубав нас све повезује и сједињује.

Јер, Љубав није нешто изван нас, нешто у даљини, нешто тамо непојмљиво и несхватљиво, нешто што се другима дешава, већ смо сви ми Љубав.

Љубав – то смо ми!

Љубав је Овде и Сада.

То су наше мисли, наша осећања, наши осећаји, наши снови и наша дејства.

Наш живот је Љубав.

Ми смо рођени из Љубави, од Љубави, у Љубави и за Љубав, да бисмо живели Љубав и, да бисмо били Љубав.

Љубав – то су вечне галактичке, космичке, дејствене, енергетске и божанске потке.

Ми смо под пурпурним, румено-љубичастим, црвено-љубичастим, прозирним и енергетским, космичким и божанским Звоном Љубави.

То космичко и божанско Звоно Љубави штити све нас, сва бића, све светове, сва пространства.

Зато Љубав и јесте Бог.

Јер најраније, надревније име за Бога и бејаше Љубав.

У свих племена, у свих родова, у свих народа и у свих раса, првобитно име за Бога јесте Љубав и Светлост.

Зашто Љубав и Светлост?

Зато што Љубав јесте извор и узрок Светлости.

Као што и Светлост бива извор и узрок Љубави.

Зато што Љубав светли и обасјава, како видљиве тако и невидљиве светове.

Љубав држи светове и звездана јата; Љубав држи сва бића и сву творевину.

 

Далеко одавде, иза белог обзорја тишине и шутње;

где се Небо Сваргино са Душом Земље стапа;

где је бескрајни пурпурни венац давно уснулих светова;

где звоне кедри звоном тек рођених звезданих јата;

где обитавају Они који су Духом сишли Одозго –

тамо је, гле! Света Земља Коловена,

Бела Стриборија на Белом Пупку Света!

 

И тамо су наши Преци Исполини –

рођени од Богова што бивају Сварге;

и тамо су све нас Преци изабрали,

да се сви у јату снова појавимо –

на овоме месту, у овоме часу –

са сврхом и смислом,

у сваком погледу!

Лирски записи

 

Сваки онај који посвећенички и освешћено ради на јачању Србства изнутра јесте мој пријатељ.

Свеједно што се никада у овоме свету нисмо срели –  нити ћемо се, можда, икада срести – он је мој пријатељ!

Сваки расни Србин, Србин Хиперборејац, мора да се уздигне изнад свих приземних србских размирица и међусобица.

Расни Србин увек види Свеколико Србство.

За расног Србина не постоје ни Херцеговци, ни Личани, ни Кордунаши, ни Крајишници, ни Србијанци, ни Војвођани, већ само Срби, расни ведски, хиперборејски и аријевски Срби.

И, то мора да буде закон, и свето слово, сваког расног, освешћеног, самосвојног и самобитног Србина.

Србин је свуда и свагда – Србин!

Кад кажем Србин, онда увек и вазда мислим на расног, самосвојног и самосвесног Србина.

Морамо да створимо, ојачамо и оснажимо Србско Духовно Језгро, како изнутра тако и извана.

Да будемо јаки, стамени, темељни, постојани, самосвесни и самобитни.

Да будемо Звездана Раса.

Ништа мање од овога.

 Све што је испод овога – није вредно, ни достојно, Србства!

Желим, хоћу и морам,

да верујем у вас који долазите

из једне звездане будућности,

из једне звездане будућности

која је само прерушена прошлост

која се, неким чудом,

још није догодила.

 

Желим, хоћу и морам да верујем,

 да ћете сви ви који долазите

наћи свој унутарњи пут,

пут душе и срца што води

 ка Првобитној Светлости,

ка Првобитној Љубави

у којој сви јесмо и бивамо

и онда када нисмо,

када нас нема и када

нигде не бивамо.

 

Желим, хоћу и морам да верујем,

да сви ви у мени обитавате

и да ја у свима вама обитавам,

да се ви и ја знамо однекуд,

 из неких оностраних звезданих јата,

 из неких снова које сви заједно

сневасмо будни у времену

када сви ми бејасмо

чисти снови и чиста светлост

 наших божанских душа.

 

Желим, хоћу и морам,

да верујем у вас,

јер верујући у вас,

ја верујем у себе и у претке у своје,

у претке своје и у претке ваше,

будући да и ваши и моји преци

имају заједничке претке,

а ти далеки заједнички преци

 јесу управо они

 који ће после нас доћи.

Само ће расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

остати до краја Срби.

 

Јер само расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

могу да се одбране од мржње

и зла дивљих племена у окружењу,

као и варварских

 јудео-кршћана са Запада.

 

Лако је свима другима

да буду то што јесу,

 јер се од њих ништа

нити тражи нити очекује,

само се од расних Срба,

Хиперборејаца и Аријеваца,

много тражи и још више очекује.

 

Сви други могу бити

што год пожеле,

само расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

морају бити оно што од њих

Велики Дух Стварања

тражи и очекује.

 

Само се од расних Срба,

 Хиперборејаца и Аријеваца,

тражи и очекује оно

што се ни од кога другог

нити тражи нити очекује:

да надрасту и превазиђу себе,

те да се од обичних смртника

 вознесу међу бесмртне богове!

 

Само је расним Србима,

Хиперборејцима и Аријевцима,

од Створитеља и Велике Мајке,

показан и отворен

тајни онострани пут

у више духовне

и божанске светове.

 

Оно што умеју

и могу расни Срби,

Хиперборејци и Аријевци,

то ниједан други народ

 нити уме нити може,

те стога,

сви други народи

и мрзе расне Србе,

Хиперборејце и Аријевце.

 

Сви други народи,

из зависти и пакости своје,

више мрзе расне Србе,

Хиперборјеце и Аријевце,

него што саме себе љубе.

 

У њих је, гле! већа мржња

према расним Србима,

Хиперборејцима и Аријевцима,

од љубави према

 себи самима!

 

Премила

 Мајко

у Светлости,

исцели ме

и благосиљај 

Љубављу

Пречистом

Својом!

 

И отвори

Срце моје,

 да види

и чује Тебе,

 и онда када си

далеко од мене,

у неком

од тајинствених

звезданих

 јата!

 

И поведи ме

Путем Својим

ка Светлости,

Мајко Премила,

Милости

 и Дивоте

препуна!