Category: СВЕ ОБЈАВЕ

Драган Симовић: СРЕЋА И РАДОСТ


Лирски записи

 D-05-2.A

(Татјана Кришков)

Само неосвешћен човек

умишља да је боље и лепше свуда,

него тамо где он већ обитава!

Само неостварен и неиспуњен човек

лута од града до града, од земље до земље,

у потрази за варљивом срећом.

Али срећу, гле, никамо не налази!

Јер среће нигде и нема за празна човека.

Срећа је, гле, само опсена за човека у опсени!

Човек посвећен себи и својему Путу,

и срећу и радост налази у својему Бићу!

Срећа происходи из лепоте и пуноће живљења.

А пуноћа живљења јесте благодат живота

у Духу Стварања!

Драган Симовић: О ДУХУ ПРВОБИТНЕ ХИПЕРБОРЕЈЕ


Лирски записи

 12072014687

Што је човек више везан за вештаствени, материјални свет, све је већи слабић, све је већа кукавица.

Онај који се клања златноме телету, не може бити ратником, нити на бојном пољу, нити у пространствима духа и светлости.

Да би неко постао ратником у боју, он мора најпре бити ратником духа и светлости, ратником у свом најдубљем унутарњем бићу.

Јер човека не покреће ништа из материјалног света, већ је дух покретач свега.

Какве су ти визије и идеје такав ти је дух, а какав ти је дух такво ти је и видљиво тело.

У видљивом телу без духа и свести ничега нема.

Тело без духа и свести јесте само врећа меса и костију.

Похлепа је највећи непријатељ човеков.

Похлепа човека чини јадним и бедним.

Чини га рђавим, злим и поганим.

Запад против Истока губи све ратове.

Зато што Запад покреће похлепа, а Исток покрећу визије и идеје.

Кад кажем Запад, мислим на Атлантиду; а кад кажем Исток, онда мислим на Хипербореју.

У савременом свету, Русија представља Хипербореју.

Хипербореја је Северо-Исток: Крајњи Север на Истоку.

По визијама и идејама, које су покретач руске душе, Русија је оваплоћење Првобитне Хипербореје, која је претеча Првобитне Европе.

У Русији, у руској души и у руском бићу, има нечег тајинственог, непојмљивог и оностраног.

Нечег што се умом не може схватитити и разумети; нечег што надилази и превазилази аристотеловску логику и еуклидовску геометрију; нечег што је чиста божанска поезија и мистика срца.

Запад је истрошен, уморан и дегенерисан.

Духовно прозорљив посвећеник јасно ће видети како из западног човека (подједнако мушког и женског) напросто чили, хлапи, испарава и нестаје душевна и духовна лепота.

Остаје само физичко тело које се временом преобраћа у љуштуру.

Нити у мушкараца има етике, вертикале и ратничког духа, нити у жена, пак, етера, магнетизма и флуида девичанске душе.

Свака физичка лепота без душе и духа брзо свене као нежне латице воденог цвета на жаркоме сунцу.

Западни је човек одавно изгубио чула за лепо, племенито и узвишено.

Зато се на Западу и проглашава за уметност оно што је уистини спрдња и ругање уметности.

Када на Западу посетимо музеје или галерије савремене уметности, ми имамо осећај да смо се обрели у свету болесних мајмуна.

То што нам се нуди и представља као уметност, то је смеће од уметности.

Уметност је најбољи показатељ душе и духа једне цивилизације, једне културе, једне расе и нације.

Каква уметност, такав и народ.

Умирање једног народа најпре се запажа у његовим душевним и духовним остварењима.

Разгледајући савремену западну уметност, ми јасно сагледавамо свеколику изопаченост и болест западног духа, западног човека.

А све је то последица похлепе, грамзивости, себичности, саможивости и култа златнога телета.

ПЕСНИКОВО РАЗЈАШЊЕЊЕ

Вама је, свакако, појмљиво и јасно, да Песник казује из свог унутарњег бића и суштаства, из својих песничких визија и Акаше.

Нема у спољноме свету видљивих граница између Атлантиде и Хипербореје; те се границе могу сагледати само онда када их сазерцавамо из свог духовног срца.

Посматрајући из видиљивог света, из света омаја и опсена, видећемо да је Дух Запада завладао и над великим делом географског Истока, односно,  да је и сам Исток постао у неку руку Запад, па и већи Запад од самог Запада.

Песник казује о унутарњем (есотерном) Истоку и Западу; о Истоку и Западу из оностраног и тајинственог; о Истоку и Западу који се не види, али се у дубинама свог унутарњег бића наслућује и осећа.

Са тог становишта, Русија није ни Исток ни Запад; Русија је Првобитна Хипербореја!

Драган Симовић: СВАРОГОВ ЗАВЕТ СА СВОЈИМ РОДОМ


12072014687

Лирски записи

 

Срби су изабран и посвећен Сварогов Род.

Сварог је србско име за Бога Створитеља.

Срби се Створитељу обраћају по имену.

Они су Род са Сварогом Створитељем, па му се зато и обраћају по имену, будући да родбинску, крвну и духовну везу, осећају у свом најдубљем унутарњем бићу.

За Србе све има име, па и Створитељ.

Сварог се још зове и Свебох или Вишњи.

Срби су са Сварогом Створитељем, Свебохом или Вишњим – Род!

Они су Сварожићи.

Потомци Сварогови; синови и кћери Бога Сварога.

Сварог води Србе; Сварог бдије над Србима.

Сварог љуби Србе као Свој Род.

Не само што Срби верују у Сварога, већ они и знају Сварога.

Срби верују зато што знају, а знају зато што су видели и чули Сварога.

Срби су храбри, неустрашиви и непобедиви кад их предводи Сварог.

Сварог је Свом Прворођеном Сину Перуну, подарио вођење и уређење Доњег Неба, истовремено Му задавши задатак, да у свим војнама и биткама будно мотри и бдије над Србским Ратницима.

Србски Ратници зову се Свароговим Ратницима.

Перун је, поред тога што је Громовник и Господар Доњег Неба, у исти мах и Божански Војсковођа Срба – уистини љубљеног Свароговог Рода.

Бити Србин, значи – бити Сварогов, бити Сварожић!

Само Србин може бити Сварожић, јер је љубљен, изабран и посвећен Род.

У Свароговом Ирију има места за сваког расног и освешћеног Србина, за сваку расну и освешћену Србкињу.

То је Завет Сварогов са Србима, са Древнима, створен још на Пупку Света – на СрбИрију.

Тај Завет Сварогов је за сва времена, минула и будућа.

Тај Завет Сварогов је за Вечност.

Тај Завет Сварогов јесте Закон Сварогов.

Сварог је у Завету и Закону божански одговоран према Србима, према Роду.

Срби који су погазили тај Завет и Закон, Срби који су се одрекли свог Створитеља Сварога – окренувши се ка туђинским боговима – бивају лак плен својих непријатеља и душмана, бивају вечно прогоњени од свих и одасвуда у овоме свету.

У Свароговом Ирију има места за сваког самосвесног и самобитног Србина, за сваку самосвесну и самобитну Србкињу, одувек и заувек.

Сваки самосвестан и самобитан Србин, свака самосвесна и самобитна Србкиња, када ваљано обави свој земаљски задатак, изравно прелази у Сварогов Ириј.

Јер и то је Завет Сварогов са Древнима, са Србима Сварожићима.

НАПОМЕНА

ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА јесте химна, узвишена и божанска песма, Белих Срба, Сварогових Ратника; песма за певање која чека да се однекуд појави неки расни Србин, музички образован, који ће написати ноте на ове стихове и, предати песму онима који долазе, онима који морају доћи.

ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА

Посвећено Свим Белим Србима,

Свароговим Ратницима Светлости.

 

 

На беломе ветру, Бели Србин броди;

Потомак Сварогов, рођен у слободи.

Не боји се смрти; Њега Перун штити.

Он зна да је вечан, да ће вечно бити!

 

Они што му прете, синови су страве.

Срб је Син Велесов, Срб је Отац Славе!

 

За Род и Родину, Срб кроз огањ лети!

После свих победа, славиће Га Свети.

 

На бојноме пољу, кад се Срб задеси,

Кликне пут Небеса: ој, Свароже, где си!?

 

Не боји се смрти; Њега Перун штити.

Он зна да је вечан, да ће вечно бити!

Драган Симовић: ЦРНО ЈЕЗГРО СВЕТЛОСТИ


 

 Татјани Кришков, самосвесној уметници и великој посвећеници духовне лепоте.

Из Црног Језгра звезданих јата

извире Светлост Живота,

 која се распростире

Завојницом Вечности!

 

Ако си васаображен

 са Црним Језгром,

 онда ћеш познати Биће Времена,

а потом ћеш преко

Бића Времена

доћи до познања

Бића Простора!

 

И појмићеш, изненада,

као у сну,

да се Биће Времена, гле, 

прожима са  Бићем Простора,

у једном сасма Трећем Бићу,

 што се зове

 Бићем Тишине!

 

И тада ћеш схватити

 Реч Живота,

која се у Бићу Тишине рађа,

и којом постају

надсушти светови –

 у Прошлости што се

 догодила није,

а већ догођена

 у Будућности!

 

Ко зна када,

и ко зна где!

2Adam

(Татјана Кришков)

Драган Симовић: У НОЋИ СВАРОГА


12072014687

 

 

У Ноћи Сварога, све што је од Светлости и Духа, повлачи се у дубину својега Суштаства, и у стању правасељенског тиховања, чека Праскозорје, чека Зору, чека Јутро Сварога.

У Ноћи Сварога, Раси, потомци Ора Свебоха, обитавају у Присуству Суштаства, око Унутарњег Огња Даждбога, чекајући Праскозорје, чекајући Зору, чекајући Јутро Сварога.

У Ноћи Сварога, Гмази, потомци Злог Црнобога, урлају и дивљају Светом, рушећи пред собом све што су Раси, у Дану Сварога, градили и стварали за многе пасове и нараштаје будуће.

У Ноћи Сварога, ружни и зли од Ружног и Злог Црнобога, господаре Светом Вештаства, владају Светом Вештаства, док Свебохови Раси, у стању посвећеног тиховања, чекају Праскозорје, чекају Зору, чекају Јутро Сварога.

А када праснуло буде Праскозорје Сварога, тада ће Раси, потомци Ора Свебоха, протерати, и у црне мочварне јаме сатерати, ружне и зле Гмазе од Ружног и Злог Црнобога.

У Ноћи Сварога, све што је од Светлости и Духа, повлачи се у дубину својега Суштаства, и у стању правасељенског тиховања, чека Праскозорје, чека Зору, чека Јутро Сварога.

Драган Симовић: И ПОВЕДИ МЕ ПУТЕМ СВОЈИМ КА СВЕТЛОСТИ


 dragan simovic

 

Премила

 Мајко

у Светлости,

исцели ме

и благосиљај 

Љубављу

Пречистом

Својом!

 

И отвори

Срце моје,

 да види

и чује Тебе,

 и онда када си

далеко од мене,

у неком

од тајинствених

звезданих

 јата!

 

И поведи ме

Путем Својим

ка Светлости,

Мајко Премила,

Милости

 и Дивоте

препуна!

Драган Симовић: КЊИГА КЕДРОВА


 12072014687

Право Славље је, како у Кедровој Књизи бива записано, Унутарњи Пут Светлости!

Будући да неки Срби не појимају праизворне србске речи, употребићу овом приликом једну туђицу, да бих таквима разјаснио песничку слику илити појам Унутарњи Пут Светлости!

Право Славље, илити Унутарњи Пут Светлости,

јесте Пра Србска, ВедСрбска Есотерија!

Право Славље је двадесет и седам векова

старије од Хришћанства.

Наши су Велики Преци Право Славље примили у виду Књиге Живота, у којој су љубичастом вагром рисана свеколика Божанска Знања, Родослови, Именослови Великих Предака, Правила, Закони, као и Тајни

Пут Посвећења.

Право Славље, зацело, обједуњује имена наших Божанских Предака –

 Бога Права и Богиње Славе!

ПравоСлавац јесте онај који слави своје Божанске Претке – Права и Славу!

Много векова доцније, Хришћанство је само придодато Право Слављу.

Право Славље је најстарија Вера и настарије Знање суштих потомака Звездане Расе.

Све што је овде речено и писато, преузето је из Поља Беле Сварге, и то је ИстиниТо!

Драган Симовић: Сви смо ми одговорни


12072014687

Свако се од нас

рађа у свету

који је сам створио.

Сви смо ми одговорни

за своју судбину,

јер смо сами стварали

властиту судбину.

Наши снови

удружени са нашим мислима

стварају нашу судбину,

стварају свет у који ћемо се

снова родити.

 

По једном древном стриборијском предању, што је записано у Књизи Кедровој, пре тринаест столећа, Србе, сустопице, прати Гњев и Проклетство Белих Ведских Богова, будући да су, по силаску са Пупка Стриборије, прекршили Свети Завет који су имали са Боговима и Великим Прецима, примивши туђинску веру, страну својему Бићу и Битију, те тако променивши свој предачки светлосни запис.

Бели Риши сведоче о Звезданој Раси, која давно некада обитаваше на Беломе Пупку Света, подно Звезде Вечерњаче, чији Свети Језик бејаше усаображен са Светом Вером својих Божанских Предака.

Драган Симовић: СВАРОГОВ РОД


12072014687

Наше мисли имају чудесно дејство.

Дејство наших мисли јесте, истовремено, и најтананије и најсилније дејство у ПраВасељени.

Наше мисли утичу на судбину, како Мајке Земље, тако и најудаљенијих звезданих јата; као и тајинствених светова у Вечности.

Ми смо створени (и рођени) да будемо Богови, како каже једно Древно Предање.

Buduca Praskozorja vec svicu

Ако си заиста од Рода

и Племена Белих Срба,

онда ти припадаш

 Звезданој Раси.

Ти си Потомак Оних

који су, на Беломе Ветру,

сишли Одозго –

scan0018

По једном древном предању, које није записано у светим књигама, већ живи у ретким посвећеницима из Племена и Рода, и преноси се усмено с колена на колено, ВедСрби су народ Петог пространства, народ који се низвео Одозго, на Беломе Ветру, у Праскозорје Стриборије.

Предање даље вели, да су ВедСрби синови и кћери Звездане Расе илити Расе Белих и Русих Вилењака, што су се пре седамдесет и седам векова спустили на Бели Пупак Света у Кругу Вечерњаче.

У тајним братствима и посвећеничким круговима ВедСрба и ВедРуса, у књигама које су само за посвећене, имамо готово песнички сликовите описе Вилин–Расе.

То су етерична, светлосна бића, продуховљених црта лица, високог чела, орловског носа, крупних бадемастих очију, витка стаса и танког струка, и висине нешто мање од два метра.

12373_807559919259897_461507086_n 6g (1)

Драган Симовић: ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА

Опремио: Стари Словен

Драган Симовић: СРБИ И ЗАПАД


Лирски записи

 12072014687

Ма шта год ми чинили, ма како год се ми понашали, ма какву год ми унутрашњу и спољну политику водили, Запад ће заувек остати наш непријатељ, јер је одувек и био наш заклети непријатељ и душманин.

Запад је још пре десет векова наумио да затре све што је србско и руско, и Запад никада неће одустати од тога.

То је србомрзачка, русомрзачка и словеномрзачка политика Ватикана коју вековима спроводе све западне земље, све западне владе и сви западни народи.

Запад је затрован србомржњом и русомржњом и, ми то, једном за свагда, морамо да освестимо и познамо.

Ако ово не освестимо и не познамо, онда је свршено с нама!

Ми, такође, морамо да схватимо и освестимо, да су сви западни народи, у својој бити, паразитски и предаторски.

Они столећима живе и опстају од рата и пљачке.

Њихова животна поетика, њихов поглед на свет, јесте непрестано ратовање, пљачкање и отимање туђега.

Зато што нису кадри, нису способни – ни физички, ни умно, као ни духовно – да сами стварају, да сами граде и производе.

Само они Срби, који потуљено презиру и мрзе Србство, могу да празнослове о добронамерности и пријатељству Запада према нама.

Не само што Запад не може бити наш пријатељ, већ се Запад, још у једанаестом веку, на ватиканском распећу заклео, да ће остати најкрволочнији србски непријатељ, до коначног истребљења и последњег Србина.