Лирски записи

 

Данас је многим нашим савременицима тешко да појме – будући да су ниже људске расе преко европских јудео-кршћанских центара моћи, као што су Ватикан и Лондон, вековима водиле пропагандни рат против Истине – да је у племенским  и родовским заједницама наших Древних ВедСрба било више личне слободе, за оба пола, него ли у најразвијенијим земљама савременог света.

Да је жена у Древних ВедСрба Влесоваца по свему била равноправна са мушакрцем; да је жена била поштована, не само као личност, већ у неким случајевима и више од тога – као божанство.

Да су у Древних ВедСрба били уједначени и уравнотежени, наизменично се смењујући, патријархат и матријархат.

Да су жене у Древних ВедСрба биле постављане на кључна места у свим областима и на свим пољима бивствовања и присуства; да су жене биле образоване и посвећене у многе тајне и мистерије; да су жене биле првосвештенице и духовни учитељи у свим влесовским храмовима с краја накрај ведсрбских земаља и царстава.

То је Златно доба Древних ВедСрба када је човек човеку бивао живо огледало, када је човек човеку бивао човек, па и више од тога – када је човек човеку бивао бог, у оном најлепшем и најдуховнијем значењу те речи.

Почетак уништења ове Древне ведсрбске цивилизације јесте појава пустињских религија и идеологија, усмераваних и вођених лукавством и ратовима од стране многољудних нижих човекомрзачких раса.

Пре двадесет и седам векова, записано је у летописима Акаше, да су Древни ВедСрби живели као богови.

То је Истина Акаше, а све друго су лажи нижих раса, лажи које се шире преко Ватикана и Лондона, са сврхом и смислом, да се посве униште и затру Срби и Руси као божански изданци древне влесовске, аријевске и хиперборејска расе.

Лирски записи

 

01

Говорићу вам о нечему тајинственом, о чему, колико је мени знано, још нико до сада није говорио а ни писао.

Пишем вам о двема врстама религија: о религијама шума (влесовим религијама) и о религијама пустиње (пустињским религијама).

Разлике између тих двеју врста религија јесу толике –  када се уђе у само биће и суштаство религија – да се стиче утисак, као да су те две врсте религија, не само са различитих планета, већ из различитих сазвежђа и звезданих јата.

Влесове су религије повезане и васаображене са начелом Мајке Природе, као и са начелима лепоте, љубави, доброте и божанске дивоте.

Надаље, у влесовим религијама преовладава свест и самосвест, свесност и самосвесност о космичком и правасељенском свејединству свих бића, творевина и светова, те унутарња и божанска усаглашеност са галактичком духовном вертикалом.

За разлику од лепоте и раскоши влесових религија, пустињске религије немају ту песничку занесеност, понесеност и маштовитост, немају јасне предаставе о начелу Мајке Природе нити, пак, теже галактичком и божанском духовном свејединству.

То су религије нетрпељивости и неразумевања за све што је другачије; нетрпељивости, неразумевања и искључивости према иноверним и иноплеменим.

Просто речено, то су религије вечите нетрпељивости и мржње, вечитих и грозних ратова против других и другачијих.

Надаље, док се у влесовим религијама мушко и женско начело узајамно допуњују, прожимају и оплемењују, творећи космичку и божанску хармонију лепоте и дивоте, дотле су у пустињским религијама та два начела раздвојена и међусобно сучељена до болести и самопоништења, где мушко начело не жели уопште да уважи и прихвати, као себи равноправно, женско начело.

Просто речено, у пустињским религијама жена уопште није прихваћена као божанско биће, као божанско начело, већ се омаловажава и ниподаштава до скота, те, у неким случајевима, и ниже од скота.

Отуда је у пустињских религија честа појава хомосексуалности као и иних сексуалних настраности, што је, у суштини, прикривена и онострана побуна и освета обесправљеног женског начела.

Док је у пустињских религија, како видимо, честа појава хомосексуалности и хомосексуализма, дотле је у влесовим религијама та и таква настраност и изопаченост сасма непозната.

 

02

Срби су – говорим о ВедСрбима и Белим Србима – тисућама година живели у хармонији и свејединству са Мајком Природом, као и са иним бићима и световима у ПраВасељени; обитавали су и стварали у Ирију Свароговом где је, скоро до савршенства, усклађен и негован однос међу половима, између мушког и женског божанског начела, и где су долазила до изражаја овострана и онострана остварења лепоте, дивоте, доброте и љубави, да би, пре десет векова – што милом а што силом! – примили једну, својему бићу посве туђу, пустињску религију, која је сасма разорила и уништила ведсрбску самосвојност и самобитност.

Јер, узроком ведсрбске пропасти јесте јудео-кршћанство, једна од пустињских религија, у коју никако није могло да се смести галактичко, космичко и божанско ведсрбско биће и суштаство.

Отуда данашњи ВедСрби, јудео-кршћани, као и ини верујући, ни по чему нису ни налик на негдашње ВедСрбе – Влесовце, Аријевце и Хиперборејце.

Слободно можемо рећи, да је у данашњих Срба (не ни ВедСрба!), у самом њиховом бићу и суштаству, посве згаснуо, избледео и ишчилео негдашњи божански и  светлосни запис Древних ВедСрба.

Једно далеко

звездано јато,

 и ноћас –

поново! –

снева мене!

 

И једна љубав

 из дубина

светова,

давно уснулих

у снима

сневача,

ноћас ме походи –

уз пој вилинке

што сетно одзвања

звезданим јатима! –

понад обзорја

вечне тишине!

Лирски записи

 

Од утицаја спољнога света, најбоље ћемо се заштити тако што ћемо створити властити мали а велики свет, који ће, преко духовних и светлосних потки, бити тајинствено повезан са Великим Божанским Светом.

У спољноме свету влада таква пометња, такво лудило и хаос, да је, напросто, немогуће било шта променити набоље.

Ко ће и како да пробуди и освести седам милијарди успаваних људи?!

Ко је тај, ко ће тих седам милајарди да приведе к познању Истине, Правде, Светлости, Љубави и Доброте?!

Нема тог Бића, нема тог Божанства које ће се сваким од седам милијарди људи бавити понаособ!

Заиста, то је и за виша духовна бића неизводљиво!

Зато свако од нас мора да изгради, не само свој мали свет (микрокосмос), већ и да створи или призове виша духовна бића – из Великог Божанског Света – која ће да чувају и штите тај наш властити унутарњи свет.

Спољни свет је Хаос, а унутарњи свет, који се из Духа и Свести створи, јесте Космос.

На нама је, на сваком од нас понаособ, да одлучимо, да ли ћемо да живимо у Космосу или у Хаосу.

Ма шта ми мислили и ма шта ми чинили, заиста је немогуће да се ишта у спољноме свету промени.

Тако је одувек бивало, и тако ће заувек бивати.

И није тако само на Земљи, већ свуда на свим планетама, у свим сазвежђима, у свим звезданим јатима, с краја накрај ПраВасељене.

Јер постоји Спољни Космос и постоји Унутарњи Космос.

Ми смо примили чудесне дарове и моћи од Створитеља, тако да свако од нас – ако пожели и ако се посвети – може да изгради свој унутарњи микрокосмос, који ће бити повезан и умрежен са Унутарњим Космосом.

Онај ко и даље верује, да ће светски политичари, да ће светски лидери религија и идеологија поправити и променити овај спољни свет, тај је изгубљен, заиста изгубљен, не само за овај животни ток, но и за све будуће животне токове у ПраВасељени.

Само у се и у своје кљусе!

Не очекујте ништа од спољнога света, јер је спољни свет највећа опсена и превара.

(Татјана Кришков)

Ми својом љубављу исцељујемо,

васкрсавамо и изнова рађамо

све оне које љубимо,

 

заиста љубимо!

свим бићем

 и свим

суштаством својим.

Нека твоја љубав

буде јача и моћнија од свега

 у свим световима,

у свим бескрајима,

у свим звезданим јатима,

с ову и с ону страну Вечнога Присуства.

 

Нека те на твом тајносаном путу

 низ силне животне токове,

кроз поновна рођења

 и поновне смрти,

води твоја бесмртна љубав,

 јача и моћнија од свега.

 

И нека твоја љубав –

 јача и моћнија од свега –

буде твоје духовно сунце

које ће ти обасјавати путе

 и у најмрачнијим пространствима

Првобитне ПраВасељене.

Лирски записи

 

Није Истина, да су наши далеки преци били дивљаци.

Да су живели по пећинама и раселинама, и понашали се попут животиња.

Све је то измишљотина мајмунске и гуштерске расе, која већ вековима проповеда материјализам и позитивизам – чија је завршница упростачени дарвинизам – да би се што више скрила, што више замаглила Истина.

Истина је, да су наши далеки преци, наши Древни, били богови и богиње.

И, што дубље улазимо у прошлост, све смо ближи будућности.

Јер прошлост и будућност јесу на једној те истој страни, у зависности од становишта нашег сазерцања.

Када ствари и појаве сазерцавамо са духовног становишта из петога пространства, тада је прошлост већ догођена будућност, а будућност је, гле! још недогођена прошлост.

Материјализам и позитивизам, што је у завршници упростачени дарвинизам, не познаје Тајну Времена.

Тајна Времена каже, да Време није ни линеарно ни кружно, већ завојито, спирално.

Нити се ми крећемо од неког умишљеног почетка ка неком умишљеном свршетку (линеарно време), нити се, пак, вазда изнова враћамо на почетак (кружно време), већ вечно надилазимо и превазилазимо натпочетак (завојито време), без престанка се крећући путем навише ка галактичком духовном Свејединству.

У свакоме од нас, у највећој дубини гена, с ону страну днк молекула, тајинствено обитава божански светлосни запис.

То је, песнички речено, тајнопис наших божанских предака, наших предака богова и богиња.

А тај божански тајнопис у нама оспорова сва материјалистичка и позитивистичка учења гуштерских и мајмунских дарвиниста.

 

Лирски записи

 

За освешћене Србе нема медијског мрака у Србији!

Мрак је само за успаване и бесловесне.

Поред оволико друштвених мрежа, како може бити медијског мрака у Србији?!

Освешћен Србин нити купује новине, нити гледа телевизију, већ што пожели, тражи на интернету.

Новине одавно нису за читање.

Како неко може да чита то смеће од латинштине!?

Све што је латинштином тискано, то није србско издање.

Освешћен Србин не чита оно што је туђинским језиком и туђинским писмом тискано и печатано.

Са појавом интернета, новине су постале сувишне.

Само се залуд секу шуме за та брда смећа од новина.

Не купујмо и не читајмо новине, па ћемо и шуме сачувати!

Жалимо се, ето, како је србица (србско писмо које погрешно називамо ћирилицом!) све више угрожена!

Ако ми нисмо угрожени, онда ни наше писмо не може бити угрожено.

Немојмо читати оно што је туђинским писмом печатано, па онда неће ни писмо наше бити угрожено!

Није проблем у њима, већ у нама.

Да смо ми дични, поносити и достајанствени, онда се нико, у Србији, не би усудио да штампа књиге и новине на туђинскоме писму.

Све је до нас, и све зависи од нас.

Лирски записи

 

Србство није понижено.

Понижени су они који мисле и верују, да је Србство понижено.

Како Србство може бити понижено, кад је Језгро Србства у вишим духовним световима?!

Понижено је само оно што је ниско, у блату, у каљузи.

А што је горе високо, у Светлости, то никада не може бит понижено!

Како патуљци могу да понизе Исполина?!

Србство је Исполин, а Исполин је ведсрбска, прасрбска реч за Дива, Титана, Колоса.

Има Срба и Срба.

Има Срба који желе да буду узвишени, и они јесу узвишени; и, има Срба који желе да буду понижени, и они јесу понижени.

Ствари су, у својој бити, веома просте и једноставне.

Има Срба, по крви и духу, Хиперборејаца и Аријеваца; и опет, има Срба, по крви и духу, који припадају неким другим расама.

И ту су ствари веома просте и јасне.

Соко од сокола, врана од вране.

Соко и врана никада не могу летети упоредо.

Једни Срби никада не могу ићи упоредо са другим Србима.

Све је тако просто и јасно, да простије и јасније не може бити!

Лирски записи

 

Синоћ ме изненада и искрено обрадова пријатељ (Д. Б.), поклонивши ми лаптоп.

Радовао сам свим бићем својим, као негда давно, у детињству, када сам први пут, на поклон, добио прибор за сликање.

Пријатељ је или знао, или наслућивао, шта прижељкујем и, управо ми је то и поклонио!

Сада ћу моћи да пишем, и да објављујем своје лирске записе, и када на село отпутујем.

Заиста, све што истински прижељкујемо, то ћемо и добити; и све што сневамо, то нам се и дешава.

Чуда се вазда дешавју!

Много чешће, но што и замислити можемо.

Благодарим пријатељу, а благодарим и свима вама.

Јер, сви смо ми чудесно и тајинствено повезани и умрежени, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима, како видљивим тако и невидљивим.