Лирски записи

 

01

Истина се односи на Биће, и у вези је са Бићем.

Происходи из Бића, враћа се Бићу, и бива Биће у Бићу.

Зато се никада не питајмо: Шта је Истина, већ: Ко је Истина?

Ако нема Суштог Бића, онда нема ни Суште Истине.

Јер, Истина је увек у нама.

Изван нас нема Истине.

Истина је увек и вазда у Себи Самој – у Бићу Суштом.

Онај ко не открије Истину у свом унутарњем бићу, у својему срцу, заиста, нигде је открити неће!

Творац Истине Суште може бити само Биће Сушто.

Једино Биће твори Истину.

Али и Истина твори Биће.

Биће и Истина творе Једно Друго.

Биће твори Истину, да би Истина творила Биће.

Биће је Биће зато што је Истина; Истина је Истина зато што је Биће.

Биће и Истина нису Двоје, већ Једно Сушто.

 

02

Однос између Човека и Човечице истоветан је односу Бића и Истине.

Човек твори Човечицу, да би Човечица творила Човека.

Мушко и Женско нису Двоје, но Једно Сушто.

Они творе Једно Друго, Они рађају Једно Друго.

Из тог творења и рађања узајамног, рађа се Љубав између Човека и Човечице.

Зато Љубав између Човека и Човечице, Љубав између Двају Бића Суштих, и јесте Највеће Тајинство у Космосу.

(Ово су Знања Древних у Акаши откривена.)

Лирски записи

 

На чему почива англо-предаторски и англо-рептилски западни полусвет?

Почива на насиљу, сексу, забави, мржњи, страху и злу.

То су највећи умни, духовни и стваралачки домети западног англо-предаторског и англо-рептилског полусвета.

Што више секса и игара, што више мржње, страха и зла.

И да све то, зацело, буде што одвратније, што одурније, што прљавије и што ужасније.

Да се човек што више понизи, што више разгради и рашчини; да се човек изједначи са животињом, са скотом.

Западном англо-предаторском и англо-рептилском полусвету не треба човек који мисли, човек који ствара, човек од духа и душе, већ му треба човеколика животиња, човеколика теглећа марва.

У западном англо-предаторском, англо-рептилском и  јудео-кршћанском полусвету, гле, човек и човечица нису више божанске личности, већ мужјак и женка пасје врсте!

Женски пол, женски секс, женско биће, авај, користи се за најприземније, за најпрљавије, за најгрозније пориве и страсти човеколиких чудовишта мајмунске подрасе.

У стотинама векова дугој повесници човечанства, жена никада не бејаше тако обезвређена и понижена као што је данас у западном мајмунском и предаторском полусвету.

Жена није више човек, није више личност, није више божанство које рађа живот, но предмет животињских страсти; она је само секс, само полни орган!

А Древни су знали, и записали: варвари су и дивљаци сви они народи који немају култ жене и мајке, који не виде жену као богињу, који у жени не препознају божанство које рађа.

 

Лирски записи

 

Са духовног становишта, свет је одавно мртав.

Нигде више у савременом свету, гле, нема узвишених идеја, нема стваралачких снова, нема божанских визија.

Духом света и времена преовладава најприземнији, најодурнији, најодрватнији материјализам, онај материјалистички поглед на свет који човека изједначава са животињом, који човека поистовећује са скотом.

Видљиви и невидљиви владари овога света не само што су поробили човечанство, већ су га, уз то, срозали до скота, па и ниже од скота.

Човечанство је постало само потрошна роба, само безвредне ствари за једнократну употребу.

Најтежи душевни и ментални болесници кроје судбину човечанства, а човечанство на све то пристаје.

Просто је чудо једно, како човечанство на све то понижење смирено пристаје!

Нема више бунта, нема више устанка робова.

Сви одреда пристају на задат живот, сви се одреда одричу слободе, части и достојанства.

Све врсте болести и све врсте настраности изједају биће човечанства.

Нема више ничег узвишеног, племенитог и божанског.

Нема више љубави у свету.

Нема више љубави у свету, која би водила и уздизала човечанство ка звезданим пространствима стваралачког духа.

А где нема љубави, тамо ничега нема!

Да би се човек заштитио од свих тих болесних утицаја света и човечанства, он мора да се развије у здраву, јаку, самосвојну, самосвесну и самобитну личност.

Он мора да корача мимо света, мимо човечанства.

Он мора да буде отпадник од света!

Он мора да презре и одбаци свет бестијалног хедонизма, свет трулежи и смрада, свет дебила и медиокритета.

Он мора да обнови у себи Заратустрин ведски, аријевски, хиперборејски завет.

Ако то не учини, човек ће од света бити згажен и уништен попут црва.

Вама, који желите да будете своји и самобитни, препоручујем Ничеово песнички надахнуто дело Тако је говорио Заратустра.

Многи су читали Ничеа, али су га само ретки разумели!

Лутао сам кроз многе животе,

кроз силне светове и векове,

тражећи Ону

која је верно

 пратила мене

на свим путевима,

 дубоко скривена

 у срцу моме.

Срце је најсјајнија звезда

 на нашем унутарњем небу,

и онај што путује

кроз властито срце,

 никада залутати неће.

 

 

Негде тамо, иза, иза…

 иза свега!

иза Смисла и Бесмисла;

иза Ума и Тишине…

иза свега!

 

Гле, Свет један

 од Светлости!

у Лепоти и Красоти,

у Доброти и Дивоти –

од почетка без почетка –

 

иза свега,

обитава!

Лирски записи

 

Одувек сам, од када знам за себе, при сусрету са сваким човеком, при сусрету са сваким бићем, разговарао срцем.

Нисам ја до тога дошао учењем и вежбањем, већ сам та умећа рођењем својим донео на овај свет.

Када разговараш срцем, а и то сам још у младости открио, тада се сваки човек, ма какав он по природи својој био, труди да буде искрен према теби.

Твоја срчана енергија, енергија твоје срчане чакре, напросто га присиљава, да буде искрен према теби, иако тај човек до тада, можда, ни према коме није бивао искрен.

Разговарати срцем, значи: проницати у биће саговорника, допрети до његовог срца и суштаства и, препознати у њему себе и у себи осетити њега.

У таквим разговорима, неће те засенити и опсенити спољашњост, но ће се спољашност разгрнути као мрена и копрена и, ти ћеш, у трену, угледати унутарње биће свог саговорника, угледаћеш његову душу, његову унутарњу галаксију.

Видећеш оно што ни он сам никада није видео; видећеш лепоту и дивоту дубоко скривену у њему и од њега самога.

 Твоја ће му тајинствена срчана видовитост припомоћи да се преокрене, да се преобрази, и да после тог сусрета с тобом буде бољи но што је раније бивао.

Свака реч изговорена из срчане чакре има на стотине пута јаче енергетско дејство од речи изговорене из ума, зато што је срчана чакра галактичка призма, божанска жижа, кроз коју првобитна космичка светлост дејствује као галактички ласер.

Песнички речено, реч изговорена из срца бива прозорљива и видовита; заиста, та реч бива прозорљиво и видовито биће.

Ово су тајна онострана знања Белих Вилењака.

 

Лирски записи

 

Тамо негде иза, и с ону страну ове видљиве Србије, постоји једна лепша и боља Србија, коју не могу видети они који су опседнути и засењени овом видљивом Србијом.

Ова видљива Србија јесте изокренуто и наопако пресликана она дивотна, тајинствена и онострана Србија.

Постоји, зацело, Србија у Светлости, коју виде само пробуђени, освешћени, самосвесни и самобитни Срби.

Та онострана и тајинствена, а стварна Србија, обитава, гле! у срцима расних и племенитих Срба и Србкиња.

Ту тајинствену, онострану и дивотну Србију могу сагледати и препознати само расни Срби и Србкиње, само они који се називају синовима и кћерима Светлости.

Знам, такви су мањина, али је та мањина много вреднија и битнија од ове, па и сваке друге, неосвешћене већине.

 

 

 

Питају ме људи, одакле примам Знања која у Песме претачем, а ја им из Пра Бића одговарам:

Не само Знања, већ Све што јесте Живот, примам са Једног Пра Извора!

А тај Пра Извор јесте Водеан Беле Светлости.

Кажем Водеан, зато што То Језгро Живота јесте Језгро Течне Беле Светлости.

Бела Светлост што се таласа, биба, њише и прелива попут Вечног Водеана Живота.

Језгро Беле Светлости што титра, трепери, дише и светлуца попут огромног роја свитаца.

Одатле ми Све долази преко свих ступњева Божјега Стварања, кроза сва пространства Бића Пра Васељене.

Тај Водеан Беле Светлости јесте за мене Живи Бог и Вечни Дух Стварања!