Човек Свести,

будући изнад узрока и последица,

 ствара нови свет,

у којем ће,

кроз његове давно рођене потомке,

поново да се роде

његови будући преци.

 

Он је онај који обнавља завет богова,

онај који понавља дела

својих божанских предака,

онај који рађајући самога себе

рађа истовремено и своје претке.

 

Он је у дубинама

својега бића и суштаства

открио тајне бесмртности и вечности

и, повезавши се

преко Духа Стварања

са Извором Живота,

гле !живи и понаша се

као Бог!

Лирски записи

 

Мораш бити изнад свакодневице.

Мораш се узнети понад свагдањег простаклука.

Простаклук је свуда око тебе; ти живиш у свету простаклука.

Има корисних и некорисних простака.

Никакве разлике нема између једних и других.

Простаци су простаци, свеједно да ли су корисни или некорисни.

Некорисни простаци употребљавају корисне простаке да би поробили твој ум, твој дух, твоју душу, твоју свест.

Ако знаш за то, онда ти ништа не могу!

Не могу ти ништа, зато што си се ти, самим тим што знаш за то, уздигао изнад њих.

Знање те ослобађа.

Истина те ослобађа.

Дух те ослобађа.

Свест те ослобађа.

Ти си слободан човек, ти си слободна и самосвојна личност.

Простаци владају светом простака.

Простаци владају Србијом простака.

Пусти простаке нека се ваљају и каљужају у каљузи својега простаклука.

Клони се њихових каљуга; не дозволи да те искаљужају.

Ти живиш у својему свету пробуђених и освешћених.

Ти живиш у својој Србији пробуђених и освешћених.

Твој свет нема никакве везе са њиховим светом, нити твоја Србија има икакве везе са њиховом Србијом.

Немој да се узбуђејеш због тога; немој да се узбуђујеш ни због чега!

Ти знаш ко си, чији си, и колико вредиш.

Све знаш о себи и својим прецима.

Немој дозволити да ти простаци причају ко си, чији си, и колико вредиш.

Гони их од себе!

Слушај свој унутарњи глас, и корачај властитим путем.

Јер, ако знаш ко си, чији си и колико вредиш, ти онда знаш и куда, и зашто, идеш.

Твоја је дужност да се уздигнеш изнад свакодневице.

Да будеш свој, самосвојан и самобитан.

Ти мораш да верујеш,

и кад нико више око тебе

ни у шта не верује,

и кад цео свет изгуби и веру и наду –

ти мораш да верујеш!

 

Ти мораш да верујеш,

једнако као што мораш да дишеш!

 

 Ти мораш да верујеш,

и да се сав у веру преобратиш,

и да сам собом,

у бићу и суштаству својему,

будеш оваплоћење живе вере –

да ти и вера будете једно,

у овостраним и оностраним световима –

ти мораш да верујеш!

Они србски војници, који су, овога лета, учествовали на заједничким војним вежбама, у Немачкој, са највећим мрзитељима Србства и Словенства, са вековним и заклетим душманима Срба и Руса, не смеју више да се назову Србским војницима!

За мене они више нису Србска војска!

Они ће од сваког освешћеног и самобитног Србина бити презрени за сва времена.

Они могу бити било чији, могу бити свачији или ничији војници, али Србски – никада више не смеју бити!

Ја ово рекох и, души својој олакшах.

Колико љубимо,

толико ћемо љубљени бити;

колико дајемо,

толико ћемо примити;

оно што у снима снијемо,

то нам се и на јави дешава.

(Једној Вилинској Србкињи)

Љубав једна из давнина,

 из дубина, из даљина,

 сва нестварна,

сва од пене,

сва од сете и милине;

 

љубав једна у сновима,

у висини, у тишини,

 походи ме ове ноћи,

тавне ноћи,

нотње ноћи;

 

љубав једна од светлости,

од доброте и лепоте,

од вилинског дивот-поја

што се вија понад горја,

у свитање, за обзорја;

 

љубав једна која никад

неће доћи,

неће проћи,

јер је вечна у дубини,

у висини и празнини;

 

и вечна је

зато што се

 никад није

догодила!

(ИЗ АКАШЕ)

 

Само неки имају Тајна Знања о Великој Раси.

Тајна Знања о Великој Раси Богова, Раси која на Земљи, негда давно, тајинствено, мед људима обитаваше.

Све људске расе, уистини, јесу само једна Нижа Раса крволочних указања која су, по свему, ближа зверињу него ли словесним бићима.

Између Велике Расе и Ниже Расе постојаше у Древности и Прелазна, Човечанска Раса, Раса која повезиваше Небо и Земљу.

Велику Расу чињаху потомци Свебоха Дике, који бејаху били носиоци и творци свега племенитог и узвишеног што је на Земљи створено.

Без Велике Расе, без духовног дејства Велике Расе, Нижа би Раса још по пећинама и раселинама обитавала.

Човечанска Раса, коју још можемо звати и Расом Вилењака, биваше посредником између Божанских Бића и Нижих Земаљских Раса.

Вилењаци су, у Древној Прошлости, били заветни примаоци и чуваоци Божанских Знања, која су од Велике Расе Богова изравно примали.

Они су, између осталог, били и чуварима Мајке Природе и Велике Мајке Земље.

Тако је на Земљи владао Божански Ред и Склад, васпостављен Свебохом Диком Триглавом и Сварогом Сваруном, као и Божанствима званим Сварожићи –

Перуном, Свевидом, Даждбогом, Ладом и Мокошом.

А потом су се, изненада, појавиле религије Синова Таме, које су срушиле Ред и Поредак на Земљи, стварајући пометњу и неред, раскол и раздор, грозоту и ужас, на свим путима својим.

Пред најездом Синова Таме, најпре се Повлачи Велика Раса, а потом, неколико векова доцније, и Раса Вилењака, препустивши Нижим Људским Расама свеколику владавину над Мајком Земљом.

Од тада почињу грозни ратови свуда у Свету; ратови без Сврхе и Смисла; ратови свих противу свију; ратови сваког противу свакога; ратови до коначног свеопштег истребљења.

И тако ће све бити до поновног васпостављања Реда и Склада, до поновног доласка ВедСрбских Богова.

 

Лирски записи

 

Велики светски а свети рат је већ почео.

Не кажем трећи светски рат, јер не знам, да ли је ово трећи, или (можда!) тридесет и трећи светски рат!

У том рату сви учествујемо, свесно или несвесно, на овај или онај начин, али – у рату смо сви!

Наравно, као и вазда, само је мањина пробуђена и освешћена и, одвећ свесно, храбро и одговорно, учествује у светом рату против Звери, отеловљене у англо-рептилским лихварима, иза којих стоји Империја Зла, такође једна од творевина англо-рептилских гуштера и зелембаћа.

А шта бива са већином?

Већина, по обичају, или спава, или, пак, попут ноја, завлачи главу у песак, одбијајући и да види и да чује, да се велики свети рат већ увелико води на свим пољима живота и бивствовања.

У овом великом светом рату нема неопредељених.

У овом великом светом рату неће бити – као у минулим временима – оних који свесно ратују, и оних који мирно и свесно посматрају.

У овоме великом светом рату – по чему ће овај рат и да се разликује од свих минулих ратова – много ће више жртава бити међу онима који, тобож, мирно и мудро посматрају, него ли међу онима који свесно, одговорно, достојно и ратнички учествују у рату.

Зашто је ово велики а свети рат?

Зато што је англо-рептилска лихва толико нарасла и ојачала – а зла по природи својој! – те је већ наумила (у садејству са Империјом Зла) да посве уништи како Човечанство тако и Мајку Земљу.

Борећи се против англо-рептилске лихве и Империје Зла, ми се боримо за Будућност своје деце, као и за Будућност деце својих унука.

Ми, Освешћени Срби, одавно учествујемо у овом великом а светом рату, зато што је тај рат и започео у Србији, са Србијом и од Србије.

Ми смо Звер одмах препознали у англо-рептилској лихви (светски банкари и банкстери) и у Империји Зла.

Света дужност сваког Освшћеног Србина јесте, да се свим бићем и умећем својим бори, до коначног исхода, против англо-рептилске лихве и Импрерије Зла, јер то и јесу заклети душмани Освешћеног и Слободног Човека, свуда у свету, на Мајци Земљи.

Лирски записи

 

Мрачни и зли жреци – које ми, у страху, називамо владарима из сенке – преко својих још мрачнијих медија, желе да убију сваку лепоту, дивоту и радост у нама.

Свакога дана, ти мрачни и зли жреци, преко својих слугу и робова у писаним и електронским медијима, објављују све црње и црње, све мрачније и мрачније вести, са сврхом и намером, да нас што више испрепадају, да нас што више застраше, да нас што више слуде и обезглаве.

Они знају, да ће људи, обхрвани свагдањим страхом и бригама, постати њихове слуге, постати њихово умно и духовно робље, које се никада ни побунити неће противу мрачних и злих владара.

У свим медијима, писаним и елктронским, па и овде на разним друштвеним мрежама, сајтовима и блоговима, преовладава страх и ужас.

Страх и ужас, не од смрти, већ од живота!

Само је привидно страх од смрти, али, када се дубље зађе иза свега тога, онда се види, и схвати, да је то, уистини, страх од живота.

Страх је најподмуклији, најлукавији, најпотуљенији и  најужаснији убица, зато што убија она највиша и најтананија наша невидљива тела.

Убија душу, убија срце, убија осећања, убија љубав и, надасве, убија Свест у нама.

Отуда је све мање љубави у свету, све мање љубави међу људима, све мање љубави у породици.

Зато се и све мање деце рађа, јер деца могу да се рађају само из љубави између Човека и Човечице.

Ако љубави нема, онда ни деце нема.

Упамтите: деца која нису рођења из љубави, а то су знања древних посвећеника, никада неће бити деца, никада неће бити личности!

Биће све друго, само не деца, само не личности, само не словесни људи!

Погледајте одакле нам долазе најгрознија човеколика чудовишта, одакле нам долазе људи-звери који су крволчнији и од самог дивљег звериња.

Долазе из света где нема љубави између Женског и Мушког, где нема усаглашености и равнотеже између Јина и Јанга, из света где влада најбесловеснији и најодурнији (не-аријевски!) патријархат, и где је Жена (Човечица) изједначена са последњим робом.

Шта нам ваља чинити у оваквоме свету?

Вратимо се себи, уђимо у своје срце, сиђимо у своје најдубље унутарње биће; јер само ту, можемо наћи мир и спокој; јер само ту, и нигде другде, ми ћемо бити оно што заиста јесмо.