Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: ЗАВЕТ КРВИ И ДУХА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Пробуђени и освешћени ВедСрби, морају да се држе Крви и Духа.
Да се држе Расе, и Духа Стварања.
Ми нисмо националисти, јер ниционализам поништава Расу, поништава Крв, поништава Дух.
Ватикан је створио европске нације; а из јудео-кршћанства је рођен национализам, да би се прекинула духовна веза унутар европских, аријевских племена и родова.
Сви Европљани јесу једна Крв и јесу један Дух.
Сви Европљани јесу Један Род.
Рептилија, преко јудео-кршћанства, вечито ствара раздор међу Европљанима, међу Аријевцима.
У Европи нема виших и нижих нација; у Европи постоји само једна једина Висока Раса.
У Европи уопште и нема нација!
Све европске нације створила је Рептилија.
02
Све док се делимо на нације, по замисли јудео-кршћанства, по замисли Ватикана, по замисли Рептилије, ми ћемо бити губитници.
Сви Европљани ће бити вечити губитници, све док се не пробуде, не освесте, и не схвате – да су једна једина Висока Раса, да су синови и кћери Сварога!
03
Срби, Руси, Белоруси и Украјинци, једнако као Немци, Швеђани, Ирци и Норвежани припадају једној Раси, једноме Роду.
Сви они, и сви ми, једнако смо потомци Сварогови.
Сви они, и сви ми, једнако смо једна Крв и један Дух.
Ватикан је измислио нације, да би се у вечитом рату –
између Словена, на једној, и Германа и Нормана, на другој страни, одржавала потпуна и свеобухватна власт јудео-кршћанске Рептилије.
Дошао је тренутак, повесни тренутак, буђења и освешћивања.
Све су нације у вечитом рату – свију против свих!
Сви националисти европски, и несвесно, хране и јачају Рептилију.
Сви европски националисти, иако несвесни тога, ратују противу својега Рода, против своје Крви, против својега Духа.
Све је европске националисте изнедрио Ватикан.
Они нису свесни тога, али, свеједно, несвесно и даље раде за Ватикан, за јудео-кршћанску Рептилију.
Дошао је тренутак, повесни тренутак, космички тренутак, да се превазиђу и надрасту сви европски национализми.
Да се заувек одбаце сви национализми, јер су нас управо национализми толико ослабили, и проредили, да се налазимо на самоме рубу опстанка.
На европским национализмима опстаје јудео-кршћанство, и јача Рептилија.
04
Зло се злом не побеђује!
Једно зло рађа стотину нових зала.
Мржња се не побеђује мржњом.
Мржња нас разједа изнутра, чинећи нас трулим, трошним, крхким и смртним.
Национализам рађа мржњу и зло.
Стога смо дужни да се уздигнемо изнад национализма, изнад мржње и зла.
Да се уздигнемо и схватимо – нема нација; постоји само једна једина Божанска Раса!
Постоји Завет Крви, и постоји Завет Духа.
Свето је и једно и друго!
Драган Симовић: БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Желим да посматрам девичански плаво и бистро небо.
Како је то некада, давно, у мојему детњству било.
Некада, пре појаве самолета, који беличастим отровним трагом шарају по небу, као мајмун ваграма по беломе сликарском платну.
Зашто више не можемо да уживамо у лепотама и дивотама јесењега неба?
Не можемо због Рептилије, која је поробила Америку, користећи американску војску као покусне куниће у ратовима против словесног човечанства.
02
Рептилија, још у овоме нараштају, мора бити посве уништена.
Без потпуног уништења Рептилије на Земљи, човечанство не може духовно да напредује.
А то значи, да Рептилија не сме бити само побеђена, већ заувек уништена.
Уништена као раса човеколиких гмазова.
03
Виша Звездана Раса, чији су потомци ПраАријевци, СрбИријски Бели Срби, мора да појми, схвати и освести, да је Рептилија највећи противник духовног развоја човечанства.
Рептилија је паразитска нижа раса човеколиких утвара, раса која је кроз векове једино неговала и развијала лукавство, да би преко лукавства, подмуклости и потуљености завладала словесним светом.
Они који у својим рукама држе деведесет и девет посто планетарног богатства, деведсет и девет одсто свеколиког светског капитала, припадају тој најнижој човеколикој и вампирској раси која се зове Рептилијом.
04
Поставља се једно просто питање: Како је Рептилија тако лагано успела да завлада словесним човечанством?
Успела је да завлада словесним човечанством због европског позитивистичког учења, које је аријевским народима, преко јудео-кршћанства, наметнуто почетком осамнаестог века.
Шта је, и какав је, позитивизам?
Позитивизам је лажна наука, лажно материјалистичко учење, лажан философски поглед на свет.
По том учењу, сви су људи од Бога, и, будући да су сви људи од Бога, онда сви људи и имају иста и једнака права.
Основа и потка европског позитивизма произилазе из јудео-кршћанства, из ватиканске творнице обмана, превара и лажи.
05
Оно што јудео-кршћанство не зна, илити не жели да зна, јесте – да сви људи нису од Бога!
Нису сви људи од Бога, већ постоје људи од Бога и постоје људи од А(х)римана.
Постоје људи од Светлости, и постоје људи од Таме.
Споља гледано, за неупућеног и непосвећеног, сви су људи исти или једнаки, али, када се сазерцава из Унутарњег, онда се јасно види, да су једни људи бића светлости, а други људи бића таме.
Једни су окренути ка Духу Стварања, и они су Вертикала, а други су окренути ка Златном Телету, и они су Хоризонтала.
Једни стварају и несебично предају ближњима, жртвујући се за ближње и суближње, а други су паразити, астрални вампири, који краду, пљачкају и отимају од ближњих и суближњих.
06
Из европског позитивизма, доцније је изишао дарвинизам, материјализам, марксизам, комунизам, бољшевизам, мундијализам, као и сви ини декадентни и противприродни изми.
Демократија је чедо позитивизма, јер у окриљу демократских друштава, имамо владавину бесловесне мањине (која припада Рептилији), над словесном божанском већином, која припада Вишој Божанској Раси.
Оног трена, када потомци Божанске Расе буду схватили и освестили, да је Рептилија – Рептилија, те да се према Рептилији не сме бити болећив, тада ће Рептилија, заувек, и бити протерана са Лица Мајке Земље.
07
У времену које долази, водиће се умни и духовни рат до коначног уништења Рептилије.
Дакле, не спољни, већ унутарњи рат!
У спољним ратовима, видели смо то, немогуће је борити се против Рептилије.
Штавише, спољни (класични) рат против Рептилије – једино и одговара самој Рептилији.
Зато се Рептилија највише и прибојава нашега буђења и освешћивања, јер зна, да само умним и духовним начинима и средствима, може бити заувек уништена!
ПАТРИЈАРХ: БРАЋО СРБИ ЛЕГАЛИЗУЈТЕ „ТАЧИЈЕВУ РЕПУБЛИКУ“ ДА БИ МЕНЕ КАНОНИЗОВАО ВАТИКАН …
Превод Орвелијанског текста режимског РТС „Позив Србима да изађу на изборе“ на Српски, урадио Миодраг Новаковић
**********
понедељак, 14. окт 2013, 12:25 -> 15:00 Извор РТС- Обрада СРБски ФБРепортер
РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ „ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ“ НА КиМ
И ПАТРИЈАРХ „СРПСКИ“ ЈЕ ОКРЕНУО ЛЕЂА СРПСКОМ НАРОДУ И ПРИКЛОНИО СЕ ИЗДАЈНИЦИМА…
——————————–
Било би трагично да Срби у местима где су већина, својим неизласком на илегалне шиптарске изборе 3. новембра не „легализују илегално“- и тако створе неопходне услове да и тим срединама постану мањина, поручио патријарх Иринеј. Ако Срби буду у прилици да издају, нека издају и себе и отаџбину, а ја им за узврат обећавама да ћу у Србију довести Папу, рекао патријарх Иринеј.
Патријарх српски Иринеј изјавио је у Пећкој патријаршији да би Срби на Косову и Метохији требало да изађу на предстојеће илегалне локалне „косовске изборе“ шиптарске сепаратистичко-терористичке „државе“, и да изаберу најгоре људе без угледа и без икаквог ауторитета, попут оног (про)шиптарског „малолетног кандидата“ за „председника општине“ Звечан.
Српски патријарх је рекао да би било трагично да Срби у местима где су већина, због неизласка на гласање, ометају заокруживање илеалне шиптарске државности.
„У насељима где су Срби бројнији и где ће доћи до покушаја да се бира сепаратистичко-окупациона власт, да не би дошли и у српске крајеве представници Албанаца, мислим да би (Срби) требало да изврше „само-албанизацију“ и политичко „самоубиство“, да бар тако очувају издајнички београдски режим који већ губи бриселско упориште под својим ногама (а ја свој „папин прстен“ и ватиканско устоличење одмах до усташког кардинала Степинца) и заокруже „шиптарску државност“ у својим местима и у својим гетоима ограђеним бодљикавом жицом“, рекао је патријарх Иринеј.
Ако Срби буду у прилици да издају, поручио је патријарх Иринеј, нека бирају најгоре међу собом (као што су и мене изабрали чланови Светог Синода), људе од без икаквог угледа и без ауторитета чија реч неће ништа значити.
Патријарх Иринеј је рекао да у Српској православној цркви нису посебно расправљали о изласку Срба на изборе 3. новембра јер се бојао да ће му се један део национално одговорних и Христовом путу верних епископа супротставити, додавши да – када патријарх говори – онда он то чини као сваки други диктатор и узурпатор вере и институције, јер се плаши мишљења својих колега, и свог свештенства…
Подсетио је да је његово основно мишљење било „на издајничке изборе изаћи сви (јер ако изађе нико онда он неће моћи да се придружи вољеном Степинцу у вољеном Ватикану“) и да би једино то било спасоносно и корисно, не само за издајнички режим, већ и за спас екуменизма у Србији, пошто „нашем народу ионако већ годинама хронично недостаје национално одговорно црквено и државно вођство, па зашто би га онда обезбеђивали и у садашњим приликама, када у мутном лове не само режимски превратници, него и црквени“- закључио је Патријарх (анти)Српски, Иринеј „екуменистички“.
(Анти)Српски патријарх служио је у Пећкој патријаршији архијерејску литургију поводом манастирске славе – Покров Пресвете Богородице, којој је присуствовао и министар без образа и вере Александар Вулин а.к.а. „Друг у црном“…
Шта друго рећи- осим да су овим последњим „удруженим чином водећих екуменистичких клирика и режимских издајника“- спале све маске (и мантије?)…
За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић
Драган Симовић: ТАЈИНСТВЕНО УНУТАРЊЕ ПУТОВАЊЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Човек се свакога дана, свакога часа, вазда изнова рађа.
Из трена у трен умиремо, и, из трена се у трен снова рађамо.
Има дана, када је Дух високо горе, у самоме Небу; и, опет, има дана, када је Дух негде у сеновитим и мрачним дубинама.
Има дана, када смо тако лагани, да бисмо могли узлетети небу под облаке; и, опет, има дана, када смо тешки ко олово, када смо терет и себи, и ближњима и Богу Живоме.
Има дана, заиста, има разних и различних дана на нашему КолоПуту.
02
Никада нисам желео да откривам нека своја знања, да се у сусретима с ближњима размећем својим (а и туђим, књишким) знањима.
Да се надимам и гордим!
Да засеним присутне својим знањем, својом таштином, својом гордошћу, својом бесловесношћу.
Зашто?
Зато шту су моја знања – моја тајна!
Знања су тајна – у тајни се примају и, у тајни се предају.
Када се човек размеће знањима, онда губи моћ над знањима, онда му божанско дејство знања сахне и чили.
Увек сам и вазда скривао и прикривао своја знања, поготову тајна знања!
Претварао сам се да појма немам о ономе о чему се прича у друштву; претварао сам се да нисам начитан, да нисам образован; претварао сам се да сам сасвим обичан, прост човек.
Такав сам остао до дана-дањег.
И гле чуда, управо је то најчешће и највише збуњивало људе!
Када поседујеш нека знања, поготову тајна знања, људи то осете у ваздуху.
Ти не мораш ништа да им причаш; можеш да глумиш бесловесног човека; али, они осећају да ти ниси обичан, да ти имаш неке тајне моћи, да ти ниси будала, већ да само глумиш будалу.
Људи осећају, све осећају.
03
У младости сам много путовао, скоро свакодневно путовао.
Путовао сам на разне начине, али сам највише волео да путујем на палац, да изиђем на цесту и да стопирам.
Тада сам, стопирајући, сретао и упознавао разне и различне људе.
Заиста, упознао сам много племенитих људи.
Сусрети су дивни!
Кад год на свом КолоПуту сретнем непознатог човека, ја имам осећај да сам срео новог и непознатог себе.
Обично сам возачима, а бивало је и мушкараца и жена, причао дивне, бајковите приче –
из срца, из душе, из унутарњег бића.
Људи су, уистини, уживали у мојим причама.
А, кад би ме, после неког времена, запитали шта сам по занимању, чиме се бавим и шта радим, ја бих им одговарао да сам прост радник, да сам сељак, да сам некакв или никакав мајстор.
Никад ми нису поверовали.
Један ми је човек, кроз смешак, рекао: Ти уопште не личиш на радника и сељака!
Заиста, у трену сам схватио, да ја не могу да личим ни на кога другог, до ли само на себе самога!
После тога, нисам више никада глумио бесловесног човека.
04
Тешка је позна јесен, овде у низини покрај Дунава.
Влага, магла и тмуша.
То ми душу разједа.
Као и мојему оцу, као и свим иним горштацима који су се спустили у равницу.
У последње време, последњих година, кад у позну јесен крену кише сипуље, тмуше и магле, имам осећај да ћу умрети напречац, да ће ме удавити влага, да нећу доживети пролеће.
Сетих се Његоша.
И њега је изједана влага и тмуша.
Ни он није смео да зајесени у Црној Гори; позну јесен и зиму проводио би негде на југу Италије.
А имао је само тридесетак лета!
05
Песници су кратковеки.
Имају кратак животни век.
Брзо обаве свој задатак, и још брже сагоре.
Песници се не баве дуго у овоме свету.
Обаве свој задатак, и преселе се у језгро звезданих јата, у Сварогов Ириј.
За разлику од песника, сликари су дуговеки.
Сликари, најчешће, имају дуг животни век.
Ето видите, спрам таланта и животни век!
06
Синоћ смо, моја супруга и ја (моја животна сапутница, са којом сам четрдесет лета заједно!), изишли у шетњу, овде у мочварама покрај Дунава.
Влага и тмуша у ваздуху.
Гуши ме сумаглица и измаглица;
застајем, успоравам ход.
Она ме гледа са чуђењем.
Кажем јој: немој се чудити! –
када си још срела песника
који има шездесет и пет година?!
Највећи су песници напустили овај свет
пре четрдесете!
07
Да, заиста, живот је леп, живот је дивотан, и онда кад старимо, и онда кад нам је тешко, веома тешко.
Никада не одустајмо од живота; радујмо се животу и онда када умиремо!
Зато што је живот вечан и бескрајан.
Зато што живот нема ни почетка ни свршетка.
Зато што је смрт само један сан, само један пролаз – из света у свет, из света у Ириј!
После смрти, долази поновно рођење и, тако укруг, из круга у круг, низ бескрајна јата звездана, на КолоПуту Сварога, око Духовног ПраСунца.
Владан Пантелић: ЗовПев и ГрлЉуб
Вечерас ћу се грлити
са Аријаном из Тијаније
Охој Аријано Аријано!
Још ни врх Јелице планине
Нисам сасма преходао
А већ си ме учинила целим!
*
И ви имате своју полу –
Аријану љубну и љубовну
Ослушните танани и чезни зов
Из дубина ваше пребогате душе
Који титра као вилински пев
Зов и пев од почетка времена
Отворите доњу згусну тачку
У светлој свери своје душе
И онда – смели и усправни
А срцем као цветак отворени
Раширите хармонику плућа
Лакоходно циљајте одају девушке
*
Шапућу наши сплетени прсти
Једвачуј певушак милка нам душе
Знам Аријано да си моја – да смо Једно
Тоне наше срце згусно од љубва
У највећу љубав што се Вечност зове
Драган Симовић: СА СВРХОМ И СМИСЛОМ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Питање свих питања, за свакога од нас, гласи:
Ко сам ја?
Питање и најлакше и најтеше, у исти мах.
Питање на које сваки човек, вазда изнова, и изнова –
из дана у дан, из трена у трен –
тражи одговор.
Питање на које, најчешће, никада не добивамо ваљан и потпун одговор.
02
Важно је да човек исправно мисли, исправно осећа, исправно говори, исправно дела,
али је још важније (битно је!),
да исправно живи –
све оно што исправно мисли,
исправно осећа,
исправно говори
и исправно дела!
Ако исправно не живи,
онда му је узалуд, заиста узалуд, све оно
што исправно мисли, исправно осећа,
исправно говори
и исправно дела!
03
Научи да живиш! – каже мој пријатељ Владан Пантелић.
Каже мени, каже пријатељима својим, каже свакоме ближњем кога на Путу својему сретне.
Научи се да живиш и, да уживаш!
Ако не умеш да уживаш, онда ни да живиш –
не умеш!
04
Ко је Владан Пантелић?
Посвећеник који развија уметност живљења и уживања.
Не уживања без Смисла, већ уживања са Смислом!
Уживања у Стварању и Стваралаштву.
Уживања у Посвећењу.
Онај ко се сретне са Владаном –
није се срео са Владаном,
већ са Собом Самим!
После сусрета са Владаном, човек креће у потрагу за Самим Собом.
За Собом у Богу Живоме!
05
Милан –
Сиви Соко са Велебита!
Донесе ми, пре неки дан, рачунар од мајстора, тако да могу поново да вам пишем.
Човек који осећа космички бол свеколиког Србства – то је мој пријатељ Милан са Велебита.
Не прича пуно, али, кад прозбори – свака му је реч са Сврхом и Смислом!
Драган Симовић: О ТАЈИНСТВУ ПЕСНИЧКЕ ДУШЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Имао сам дивотна јасновиђења у детињству.
Или је то, можда, била једна Виша Стварност!
Сећам се, живо се сећам, да сам се у петој години детињства сретао са тајинственим бићима која нису била од овога света.
Да сам се с њима дружио на пропланцима и потоцима горским; да сам од њих учио да певам, играм и свирам по гајевима и рудинама.
Да су ми та тајинствена бића откривала многе тајне; да сам од њих многе вештине дознао, сазнао и познао.
Та бића су била у мојој висини – у висини детета од пет, шест или седам година.
Да су била као деца, а нису била деца!
Да су била у паровима – мушко и женско; те да су имала одећу прозрачну и лепршаву, од танушних, свиленкастих влакана, у живим и нестварним ваграма кристала и драгуља.
Сећам се, живо се сећам, да су та бића умела тако умилно, тако дивотно да певају гласом звонким и до облака високим; да су тако лагано, чаровито и чудесно плесала на ветрима горским, на зрацима сунчевим и месечевим; да су ми причала на језику неком тајанственом, мени блиском и далеком у исти мах, као и то, да сам њихову љубав према мени осећао у срцу, у души, у бићу и суштаству својему.
Сећам се, живо се сећам, и чудом се чудим, да је Мајка Природа тада била девичански чиста и прозрачна, лепршава и етерична, као у Доба Девичанства, као у ПраИскону СрбИрије!
И, као да то није било пре педесет и седам година, већ пре стотину и осам векова – у једном давнашњем животу, у једном давно минулом животном току!
Да, то бејаше било у Златно Доба Стриборије, када су Небо и Земља били у љубавном загрљају.
02
Све се ово дешавало до мојега поласка у школу.
А са поласком у школу, све те дивотне и тајинствене слике ранога детињства, почеле су да бледе и чиле из моје душе, из мојега срца, из мојега бића, из мојега памћења и сећања.
Нисам волео школу!
Да будем искрен, никада нисам волео школу!
Ни дан-дањи је не волим!
Ово вам казује један песник, који је свеколики свој живот посветио учењу, посветио књизи, посветио уметности, посветио поезији.
Без учења, образовања и стваралаштва и буквално не могу да живим, не могу да замислим свој живот, али – школу и даље не волим, нити ћу је икада волети!
03
Преда мном, на мом радном столу, налази се књига Миодрага Новаковића, под насловом: УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ!
У тој књизи сабрани су чланци писани и објављивани последњих година.
Писани су лаганим новинарским и песничким стилом.
Да, Миодраг Новаковић није само новинар, већ и песник!
Зато се књига и чита у даху, у надахнућу.
То је књига буђења и освешћивања Србства.
То је књига самосвојног и самобитног списатеља и песника, који љуби свој Род и који се жртвује за своју Родину.
Ретки су данас такви Срби!
Ретки су, уистини, Срби који љубе свој Род, и који се жртвују за своје Отачество.
Моја је песничка дужност била да споменем књигу Миодрага Новаковића, између осталог и стога, што ће та књига остати као списатељско и новинарско сведочанство о времену садањем.
Миодраг Новаковић јесте достојанствен, неустрашив и образован списатељ, а његова књига УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ, не оставља ранодушним ниједног словесног србског читаоца.
04
Топла јесења ноћ, после плахе кише.
У мом врту за тиховање, испод високе терасе, умилно зричу зрикавци, а топао дашак подухује са Дунава, као у рано пролеће.
Звездана јата плове и круже на Свароговом КолоПуту, кроз лепршаве и танушне облаке, и ја свим бићем својим осећам, како се на Мајку Земљу низводи Божански Дух Стварања.
ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.
Уводна реч аутора…
Ову анализу сам написао пре више од годину дана. Ради се о тајним депешама америчке амбасаде из Београда, из којих се јасно види да су американци 2006. године као највећу претњу, (унапред смишљеном) отимању КиМ од Србије и стварању „независног Косова“- видели часног Владику Артемија и Српску Радикалну Странку.
——————————–
Ових дана смо сведоци бескрупологног напада Српског режима на свој народ на КиМ, путем уцена, претњи, економским санкција, и ноторним обмањивањем (лажима, за које користе строго контролисане режимске медије), да би тај исти народ данас покушали да присиле да постане саучесник у њиховој велеиздаји, коју су они парафирали својим „Бранковићким потписима“ у Бриселу.
Велеиздајницима из Београда и налогодавцима из Вашингтона и Брисела (који су „легалисти“ по природи) је добро познато да сви „парафирани“, али и они усмени, противуставни акти Српских петоколонашких режима (који парадирају нашом политичком сценом више од једне деценије)– не би ни у једном нормалном суду (наравно не у садашњем „Слијепом уставном суду“ под контролом оног убогог Слијепчевића) издржали „легалистички тест“ , и да би на иницијативу, неке будуће, и национално одговорне владе, били једноставно проглашени ништавнима.
Управо зато, Западне слуге из Београда инсистирају да у ову своју прљаву велеиздајничку работу, и тешка кривична дела против властите државе и легалног система Србије (државе на чијем су нажалост челу), увуку и косметске Србе, да би за то своје злочињење обезбедили „какву такву“ форму легалности.
За случај (у шта ја лично не верујем ни један проценат) да на те илегалне изборе лажне шиптарске „државе“ изађе већина садашњих српских држављана (наравно, овде говоримо о само Србима- шиптари су изабрали своју судбину „отпадника“) са Космета (који би се таквим чином аутоматски одрекли властитог српског држављанства)– Сепаратистичко-Окупаторски-Петоколонашки Трио (Приштина-Брисел-Београд) би имали снажан формални изговор да косметске Србе лише својих, уставом гарантованих права и свих легалних српских институција (које су иначе већ скоро све противправно укинули), и гурну их у канџе Тачијевих сепаратиста, дојучерашњих терориста и ратних злочинаца, који су „границе“ своје лажне шиптарске“државе“ обележили невином Српском крвљу, и бездушном отимачином не само српске имовине, већ и људских органа- стотина, ако не и хиљада, наше браће и сестара (који се углавном још увек воде као „нестали“)…
————————–
Наравно, сада када је завршни чин издаје у пуном замаху, и када Вулинови „црнокошуљаши“ шпартају севером Косова као разуларене „црне тројке“, и безочно и бестидно, пред лицем локалних и светских медија- уцењују, прете, поткупљују, „моле“- малобројне неинформисане, или малодушне косметске Србе, да „продају веру за вечеру“, и тако омогуће режимским издајницима да зараде још једну шаку „јудиних дуката“, а себи запечате судбину и укину себе као државотворни народ…
…Дакле у том контексту, данас је потпуно јасно, зашто су евроатлантски фашисти пре седам година донели одлуку да један од најчаснијих и најхрабријих Српских Епископа- Владика Артемије мора да буде уклоњен (и замењен са „овим“ што се зове Теодосије)– И зашто је највећа и најјача Српска национална и родољубива странка „Српска Радикална Странка“ морала да буде разбијена, а њен највећи „разбијач и издајник“, Томислав Николић данас буде „постављен“ за председника Србије- са једним јединим задатком, да исту укине…
Верујем да сви они имају кратко историјско памћење- и заборављају како су у нашој историји завршавали слични диктаторски, издајнички и петоколонашки режими…
С вером у Бога, за слободно Косово, и спас Отаџбине!!!
Миодраг Новаковић
*********
ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: КО ЈЕ БИО НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.
9 август 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
ДЕПЕША: 06BELGRADE231, 2006-02-16 13:22:00, SENSITIVE
У својој преписци са Вашингтоном амерички амбасадор Мур је био посебно забринут заједничким саопштењем (ставом) председника владе Војислава Коштунице и потпредседника Српске радикалне странке Томислава Николића. Николић и Коштуница су се сложили да у случају проглашења независности Косова треба званично прогласити „окупацију Косова“ и користити сва расположива уставна средства у одбрани истог…
Наравно у то време Николић је деловао као „продужена рука“ председника СРС и његовог кума др Војислава Шешеља (заточеног у Хагу), па се може рећи да та реторика вероватно и није била одраз његових личних ставова.
У сваком случају (Про)Западне снаге у Србији након тога су одлучиле да СРС треба разбити свим средствима, а ДСС политички маргинализовати и Коштуницу уклонити са места премијера. Као резултат такве „западно-петоколонашке“ стратегије, данас у Србији СРС више не постоји у парламенту, а Коштуница је и даље политички изолован и маргинализован…
Поводом најаве („иминентне“) независности Косова, у петак, 2. Октобра 2006. Николић и Коштуница су издали заједничко саопштење де ће се проглашење независности Косова сматрати „окупацијом и агресијом на Србију“- захтевајући од Српског парламента да предузме све мере, у уставној и законској надлежности за заштиту суверенитета Српске државе. Према америчким дипломатским изворима тада је договорено да се по повратку српске делегације са „Бечких разговора“ (20 фебруар 2006) хитно сазове ванредна седница Народне скупштине…
Након „радикалног“ наступа Радикала у Скупштини и Српским медијима, Коштуничина влада је (према овим изворима) покушавала да ублажи ово саопштење, те је дошло до препуцавања између Радикала и ДСС. Ту је по њима предњачио Милош Алигрудић оптужујући Радикале за „политички маркетинг“ и „бомбасте изјаве“!?
Друге водеће, углавном отворено „прозападне“ партије су се такође обрушиле на СРС и ДСС. Најгласнији у нападу на Радикалско-ДСС позицију су били наравно: Г17, ДС, СПО и други. Амерички амбасадор је цитирао као највеће „про-западне“ поборнике (односно њихове „гласноговорнике“- ми знамо да су иза њих тада стајали лидери њихових партија: Борис Тадић, Вук Драшковић и Млађан Динкић) као оне који су спремни да се одрекну Косова без поговора: Чедомира Антића(Г17), Душана Петровића(ДС) и Влајка Сенића(СПО)…
———————–
АМЕРИЧКИ ИМПЕРАТИВ 2006- УКЛОНИТИ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА, КАО НАЈВЕЋУ ПРЕПРЕКУ РЕАЛИЗАЦИЈИ „НЕЗАВИСНОГ КОСОВА“…
Ипак, као највећу подршку Николићевим (СРС) ставовима, и претњу (Про)Западним интересима на КиМ, ови амерички извори наводе Владику Артемија, Епискога Рашко-Призренског. За њих је нарочито била проблематична Владикина изјава за ББЦ у време његове посете Америци, где је Владика Артемије јавно „цитирао“ право сваке државе на свету да одбрани свим средствима део своје окупиране територије. Није чудо да је након таквих потеза Владике Артемије, а нарочито након његове практичне акције на КиМ где је Владика јавно устао у одбрану интереса Српског народа и СПЦ, које је кулминирало забраном посете Српским светињама једном од највећих пропагатора дивљачког НАТО бомбардовања Србије 1999- америчком потпредседнику Џозефу Бајдену- из америчке амбасаде наложено прозападном издајничком режиму и корумпираном Синоду да уклоне часног Владику са КиМ!
Према америчким изворима, након оваквих „про-западних“ притисака, Коштуница се „дистанцирао“ од Радикала, и обећао да ће у случају да дође до покушаја од стране радикала да сва та питања ставе на дневни ред Скупштине, учинити све да се седница не одржи. Нажалост Радикалима је требала трећина гласова да би могли да сазову ванредну седницу, а са 84 члана парламента, били су кратки за 4. Овде је сувишно рећи, да су им тада сви окренули леђа, укључујући и Коштуничин ДСС…
———————————————–
ДЕЛОВИ ФЕЉТОНА АУТОРА М. НОВАКОВИЋА: “ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ ПОЛТРОНА”:
1. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ, 1. ДЕО: КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…
2. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 2. ДЕО: АРТЕМИЈЕ И СРС НАЈВЕЋА ПРЕТЊА АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА НА КиМ 2006.
3. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 3. ДЕО: ЂИЛАС ИМАО ОСЕЋАЈ ГАЂЕЊА ПРЕМА КОНУЗИНУ И ЗАХТЕВАО „ПРЕВЕНТИВНА ХАПШЕЊА ЧЛАНОВА ОБРАЗА…
4. ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 4. ДЕО: ТАДИЋЕВ РЕЖИМ СЕЧЕ ВЕЗЕ СА МОСКВОМ…
———————————
Референца:
Драган Симовић: ОБЈАВЕ ИЗ АКАШЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
По чему се препознаје Аријевац?
Препознаје се по Духу.
Аријевац је племенитог, узвишеног и божанског Духа.
Свуда и свагда.
У свим приликама и неприликама.
У свим пространствима и временима.
02
Аријевац се најбоље препознаје у боју, у биткама, у рату.
Када Аријевац зароби непријатеља, он се господски опходи према њему.
Заробљени се непријатељ поштује.
Само онај ко поштује противника, ко поштује заробљеног непријатеља, и сам бива поштован од Богова и Предака.
03
По томе се препознаје Висока Раса.
Погледајте, на час, свуда око себе, како се према заробљеном непријатељу опходе ниже расе.
Ниже расе понижавају заробљеника до скота!
Ратници нижих раса више наличе на крвожедне дивље звери, неголи на словесне ратнике.
Уистини, њих и не можемо сматрати ратницима, зато што је ратник само онај који је Аријевског Духа.
04
У Древних Срба Аријеваца, заробљени непријатељ није смео да се понижава.
Он је по заробљавању бивао достојно враћан својему Роду и Племену.
Ратник је заробио ратника, а дужност свакога ратника јесте да поштује свакога иног ратника!
То је Аријевски Дух!
05
Данас светом владају шудре, парије и палије.
Владају ниже човеколике расе, расе које нису много одмакле од животињског и зверињег царства.
Ратови више нису оно што су некада давно били.
Зато што све ратове у свету покрећу и воде шудре, парије и палије.
Најниже касте од најнижих раса!
06
Човечанству оваквом какво јесте нема спасенија, све док се у свет, међу људе и народе, не поврати Аријевски Дух.
Погледајте данашње војске свуда у свету, саздане од разних народа, од разних племена, од различних религија и различних идеологија!
На шта вам личе све те војске?
Личе вам на дивље, бесловесне хорде и чопоре, на људождере и лешинаре.
07
Дивљаштво је завладало светом.
Дивљаштво какво никада није постојало, нити виђено, на Мајци Земљи!
Човечанство, овакво какво јесте, већ је постало грозна ноћна мора за Више Духовне Светове, за Мајку Земљу, за Природу, за ПраВасељену.
Људски род, овакав какав јесте, мора да нестане, онако како су и у Прошлости нестајала многа нижа и рушилачка бића, многе ниже и рушилачке човеколике расе.
08
Много је превара, обмана и лажи у савременоме свету.
Највеће лажи изречене су о Аријевцима, о Аријевском Духу, што из мржње, а што из незнања.
Разумем оне који не знају ништа о Аријевском Духу, али су веома опасни, потуљени, подмукли и зли они који се смишљено и осмишљено боре против Аријевског Духа.
Сви они који се на овај или онај начин боре против Аријевског Духа, свесно или несвесно сарађују са Рептилијом, која жели да од словесног човечанског света направи најгрознији зверињак, у којему ће, и буквално, свако прождирати свакога!
09
Много је лажи и мржње изречено о Аријевцима.
И ја знам одакле је све то потекло.
Све је то потекло од Рептилије, која је, тридесетих година прошлога века, у својим ватиканским катакомбама и тартарским лабораторијама, створила лажне аријевце, и довела их на чело Немачке, да би се за дуго времена посве растурио и уништио Аријевски Дух у Европи.
Пре тога је ваљало посве урнисати и задуго онеспособити Аријевски Дух у Царској Русији.
Октобарску револуцију (то морамо да освестимо!) није извео Руски Народ, већ је то паклени наум Рептилије.
10
У једним те истим катакомбама и лабораторијама створени су човеколики паклени ентитети, доцније названи: Лењин, Стаљин, Хитлер!
Зашто?
Да би паразитска раса Рептилије завладала светом.
Али, знамо то, Рептилија није могла да завлада светом, све док се не сломи евро-азијска аријевска кичма: Русија – Немачка!
11
Тако је остварен паклени наум и план Рептилије, са демонским и тартарским војскама вештачки створених аријеваца.
У двадесетом веку догодио се највећи демонски опит у повесници човечанства над Расом Аријеваца и иним расама; демонски и тартарски опит у којему је Аријевска Раса, са иним расама, и буквално биолошки преполовљена.
12
Светом одавно не влада Биће; свет је данас у потпуној власти Небића.
Човечански Ум, Човечански Разум, Човечанска Душа, Човечанска Свест – то више не постоји!
Рептилија је све урнисала и уништила у двадесетом веку.
Светом данас владају људи-звери.
А људи-звери јесу опаснији и крволочнији од дивљих (природних) звери!
Драган Симовић: О МОЋИМА БОГОВА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
У Летописима Акаше нађох, да смо ми – наши Богови!
Ми смо сами своји Преци, ми смо сами своји Богови.
Богови смо, заиста, само онда када смо сабрани; само онда када смо ужижени у Вечно Сада, у Овај Тренутак.
Ми те дарове и моћи својих Богова имамо и сада, само што нисмо свесни тога да их имамо!
Ако нисмо свесни да имамо то што имамо, онда је то исто као и да немамо то што уистини имамо.
Изгубили смо Веру, Веру Богова, и зато нисмо више сами своји Богови!
02
Да бисмо поново задобили дарове и моћи Богова, ми морамо да изиђемо из Ума и Времена.
Морамо да изиђемо из Прошлости и Будућности; да поништимо и Прошлост и Будућност!
Распети између Прошлости и Будућности, ми не живимо и не дејствујемо у Садашњости.
Нисмо у Садашњости, и стога никаквих божанских моћи више немамо.
И, не само што смо распети, већ смо и расцепљени по висини, на две безвредне полутке-половине.
Распршени смо на све стране, као каменицом разбијено зрцало, тако да у Свести немамо више потпуну и јасну Слику Властитог Божанског Бића.
03
Квар се догодио у нашему Уму.
Наш Ум нам није био наш поуздан Водич.
Умом смо властитим заведени, и, потом, суновраћени у Таму Незнања.
У наш Ум је убачен погрешан програм Рептилије, и тако смо од Богова постали гмизавци.
Наш Ум је узроком нашег Заборава.
Наш Ум је узроком нашега Незнања.
Наш Ум је узроком нашега Пада.
04
Квар у нашему Уму узрокован је, између осталог, и прихватањем идеологије јудео-кршћанства.
Са прихватањем јудео-кршћанства, ми смо престали бити сами своји Богови.
Ми смо постали робовима идеологије, која од Расе Богова твори расу гмизаваца.
Заиста, ми нисмо ни свесни колико смо душевно и духовно уништени идеологијом Рептилије!
05
Наш Пут навише води кроз Свест.
Наш Пут навише мора бити Освешћен.
У Свести Богова – Освешћен!
Када у Свести Богова будемо видели себе као Богове (а то и јесте Освешћивање!), тек тада ћемо поново и задобити, давно изгубљене, моћи Богова.
